Quantcast

Něke odsrbljene ili još neposrbljene rěči...

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.366
Radi se o rečima koje su izvan strukture srpskog jezika a dolaze nam uvežene preko ruskoslovenskog kao slavjanoserbizmi:

slavjanoserbski : srpski

blagosloveno : blagoslovljeno

preimućstvo : preimućtvo

opšti : opći

sveštenik : svećenik

osveštati : osvetiti

čast (deo) : čest (deo)

prenebregnuti : prenebrinuti, neprebrinuti

zaveštati : zavećati (koren kao u ob(v)ećati)

Odoh sad, nastaviće se...
 
Poslednja izmena:

gost 246399

Aktivan član
Poruka
1.554
Radi se o rěčima koje su izvan strukture srpskog jezika a dolaze nam uvežene prěko ruskoslověnskog kao slavjanoserbizmi:

slavjanoserbski : srpski

blagosloveno : blagoslovljeno

prěimućstvo : prěimućtvo

opšti : opći

sveštenik : svećenik

osveštati : osvetiti

čast (děo) : čest (děo)

prěnebregnuti : prěnebrinuti, neprěbrinuti

zavěštati : zavěćati (korěn kao u ob(v)ěćati)

Odoh sad, nastaviće se...
То су све наше рѣчи, србске. Потичу йош од старословѣнскога, найстарийега йезика наших прѣдака. Према томе не могу ни бити стране, као што ти to овдѣ покушаваш прѣдставити.
А када кажеш "izvan strukture srpskog jezika", шта ту сматраш срПским йезиком? Тршићки говор?
Стране рѣчи, койе пойединци, попут Вука, покушаваху прѣдставити срПским су, рецимо: авлия, капия, бакар, комшия, комшилик, ратлук, паре, зейтин, боя, ракия... То су праве стране рѣчи, потекле из срѣдишње или йугозападне Азийе. Напуни он свой рѣчник хиљадама таквих, док за прве, њему стране и "ненародне", обично немаше мѣста у њим.
Рѣчи наших йужнословѣнских прѣдака мени нѣсу стране.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.366
Da posveštam malo vremena ovom učastniku u raspravi...

То су све наше рѣчи, србске.
Pripazi, niko ovde i ne tvrdi da nisu.

Потичу йош од старословѣнскога, найстарийега йезика наших прѣдака.
1) Potiču iz staroslovenskoga, ali su se izmenile na nesrpski način.
2) Staroslovenski nije najstariji jezik naših predaka.

Према томе не могу ни бити стране, као што ти to овдѣ покушаваш прѣдставити.
Kao što rekoh, nisu to strane već naše reči, koje strukturno ne pripadaju srpskom jeziku.

Ako kažeš blagosloven, onda reci i napraven, snimen, izguben itd; ako kažeš preimućstvo, onda kaži i pećski patrijarh, siromašstvo, nemaćština itd; ako kažeš zaveštanje, onda reci i obeštanje, vešte; pa onda kaži prenebregnuti, i ne b'regaj b'reg...

А када кажеш "izvan strukture srpskog jezika", шта ту сматраш срПским йезиком? Тршићки говор?
Ne. Pozivam se na Ustav Republike Srbije. Reči koje sam naveo ili ne potpadaju pod pravila tvorbe u srpskog jezika ili su i morfemske tuđice.

Рѣчи наших йужнословѣнских прѣдака мени нѣсу стране.
Problem je u tome što ovo nisu reči naših predaka. S možda nekoliko izuzetaka (opšti), došle su sa ruskim bukvarima u Vojvodinu u 17. veku.
 
Poslednja izmena:

gost 246399

Aktivan član
Poruka
1.554
1) Potiču iz staroslověnskoga, ali su se izměnile na nesrpski način.
2) Staroslověnski nije najstariji jezik naših prědaka.
Наравно да нѣйе, найстарийи именовани йезик, прѣдак србскога йе наравно првобитни индо-европски. Али чему служи ова тврдња? Одлично знаш на шта се мисли, на найстарийи записани и књижевни йезик их.

Ako kažeš blagosloven, onda reci i napraven, snimen, izguben itd; ako kažeš preimućstvo, onda kaži i pećski patrijarh, siromašstvo, nemaćština itd; ako kažeš zaveštanje, onda reci i obeštanje, vešte; pa onda kaži prenebregnuti, i ne b'regaj b'reg...

Ne. Pozivam se na Ustav Republike Srbije. Rěči koje sam naveo ili ne potpadaju pod pravila tvorbe u srpskog jezika ili su i morfemske tuđice.

Problem je u tome što ovo nisu rěči naših prědaka. S možda několiko izuzetaka (opšti), došle su sa ruskim bukvarima u Vojvodinu u 17. věku.
Прво, добар дѣо ових рѣчи, садржућих шт (општи, свештеник, освештати ...), као што се сам огради, потичу из србско-словѣнскога, србске гране старословѣнскога из срѣдњега вѣка. Итекако су србске, осим ако под поймом србски (односно срПски) не сматраш само тршићки.

Ове друге рѣчи, дошавше од руске гране старословѣнскога опет свойе порѣкло вуку од истога, односно од говора забележеногa у залеђи Солуна срѣдином деветога вѣка. Говор Словѣна на подручйи данашње Србийе и западно одатле, прѣдака данашњих Срба, се у то врѣме не могаше значайно разликовати од говора на подручйи садашње Македонийе, одакле старословѣнски потиче. Према томе, и то су итекако рѣчи наших (словѣнских) прѣдака. А у том што се, како ти рече, измѣнише на несрбски (под чим ти вѣроватно подразумеваш нетршићки начин) я не видим ничега лошега.

А сада ћу я навести неколике наше рѣчи потекавше из чешкога йезика: погон, одраз, поям, проневера, важност, котва, крайолик, снимак, живаљ, замак, итд.
Да ли оне "структурално припадайу srPskom йезику" ? Подпадайу ли оне "под правила творбе у srPskom йезику" и да ли су оне "морфемске туђице"?

Како се не сѣти направити запис о њих, о рѣчих потекавших из чешкога? Или о многобройних рѣчих потекавших из турскога, арабскога, латинскога, енглескога, и других несловѣнских йезика? Немой ми само казати како се оне лѣпо уклапайу у наш йезик а прве не.
Да се я питам, све рѣчи позаймљене из несловѣнских йезика бих протѣрао и замѣнио нашима или рѣчима из других словѣнских (наравно под условом да су од словѣнскога корѣна), уколико не можемо наћи нашу одговарайућу.

А што се тиче позаймица из чешкога или рѣчи "дошавших са рускима букварима у Войводину у 17ом вѣку", я њих не осѣћам странима, и не бих их избацивао ни по койу цѣну. Све оне се одлично уклапайу у наш йезик, пошто су све од словѣнскога корѣна, толико добро да само зналац зна да нѣсу тршићкога порѣкла, и ту трѣбайу и остати. Морам признати да се по питањих чувања свойега йезика дивим Хрватом.

Сада се поставља питање одакле такво усмѣрено и йеднострано чистунство? Да погађам, по угледу на Вука?
Зашто ти толико мрзиш Русе те истичеш како су наведене рѣчи стране (само зато што се у наш йезик вратише прѣко Руса) док не спомињеш ове силне азийске или западњачке рѣчи, просто преплављуйуће наш йезик, у толикой мѣри да почињу истискивате наше?
Можда зато што су Руси православци и што пишу теби омрзнутом ћирилицом? Или их мрзиш што размишљаш по схватањих Западњака, да не кажем НАТОваца, йер си под их утицайем?

Pozivam se na Ustav Republike Srbije.
Лицемѣрно йе позивати се на Устав Србийе а писати хрватском латиницом умѣсто нашим србским писмом, ћирилицом.

У предходном писанийи ти употрѣби неколико страних рѣчи: strukturno, problem, morfemske, што обзиром на њега величину и нѣйе тако много. Али йе ясан доказ за твойе усмѣрено чистунство. Словѣнске рѣчи напоље, Азия и несловѣнски Запад су добродошли. Као што Вук радияше.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.366
А сада ћу я навести неколике наше рѣчи потекавше из чешкога йезика: погон, одраз, поям, проневера, важност, котва, крайолик, снимак, живаљ, замак, итд.
Да ли оне "структурално припадайу srPskom йезику" ? Подпадайу ли оне "под правила творбе у srPskom йезику" и да ли су оне "морфемске туђице"?
Pogon. Korenski morfem: gon; tvorba: prefiks po + gon; druge izvedenice od morfema gon: goniti, izgon, progonilac, prognanik, nagon itd.

Odraz. Korenski morfem: raz; tvorba: prefiks od + raz; druge izvedenice od morfema raz: zaraza, odraziti, razina, sraz, poraziti, preneražen itd.

Pojam. Korenski morfem: jam/jem; tvorba: prefiks po + jam; druge izvedenice od morfema jam: zajam, najam, najamnina, jemčiti, prijem, dojam itd.

Pronevera. Korenski morfem: ver; tvorba: prefiks pro + formant ne + ver + sufiks a; druge izvedenice od morfema ver: zavera, vernost, neverica, nevera itd.

Važnost. Korenski morfem: vag*; tvorba: vag + (priloški) sufiks no + sufiks ost; druge izvedenice od morfema nevažno, odvažan, odvažnost, prevaga, odvagati itd. * Korensko g menja se u ž ispred sufisknog n kao u vlažno, snažno, složno, plužno, kružno itd.

Krajolik. Dva korenska morfema: kraj, lik; tvorba: kraj + formant o + lik; druge izvedenice od tih morfema pokrajina, skrajnutost; ličnost, preslikati itd.

Snimak. Korenski morfem: nim; tvorba: prefiks s + nim + sufiks ak; druge izvedenice od morfema iznimka, zanimljivost, snimiti, zanimati, zanimanje itd.

Živalj. Korenski morfem: živ; tvorba: živ + sufiks alj; druge izvedenice od morfema živ: život, oživeti, živežna, preživljavanje itd.

Zamak. Korenski morfem: mak; tvorba: prefiks za + mak; druge izvedenice od morfema mak: maknuti, pomak, smak, zamaći itd.

Jedna od retkih, ako već hoćeš, čeških reči za koju sam primetio da nije u strukturi srpskog jezika je reč: suvislo, nesuvislo, nesuvisli jer nastaje od glagola suviseti, tako da bi adekvatna posrbljenica, particip perfekta glagola viseti, bila suvisno, nesuvisno, nesuvisan. Kotva je ruska reč, ali i ona je tvorbeno u strukturi srpskog jezika (sufiks -t(i)+va: molitva, žrtva, žetva, Plitvice, utva itd).

Ovakav tip usvojenica ne mora se ni posmatrati kao usvajanje reči, već kao usvajanje obrasca, ideje šta možemo uraditi pomoću materijala koji već postoji u srpskom jeziku.

Prema tome, odgovori na tvoja pitanja su, redom: da, da i ne.

Прво, добар дѣо ових рѣчи, садржућих шт (општи, свештеник, освештати ...), као што се сам огради, потичу из србско-словѣнскога, србске гране старословѣнскога из срѣдњега вѣка.

Ове друге рѣчи, дошавше од руске гране старословѣнскога опет свойе порѣкло вуку од истога, односно од говора забележеногa у залеђи Солуна срѣдином деветога вѣка.
Naravno da vuku poreklo, najčešće je isti i njihov zapis, ali se razlikuju u izgovoru zbog različitih refleksa određenih staroslovenskih fonema. Evo, na primeru staroslovenske foneme щ (donja crta na sredini slova) - mi ne kažemo sveštac, sveštiti, sveštost, sveštinja (a ne kažu ni Rusi) nego svetac, svetiti, svetost, svetinja, pa se nameće pitanje otkud reči osveštati i sveštenik u jednom istom jeziku i da li su se ikada pre ruskoslovensizacije srpskog crkvenog jezika tako izgovarale ili je njihov zapis u jednom momentu doveo do takvog izgovora.

Nebitno za temu, moja je teza da je originalna vrednost staroslovenskog щ (donja crta na sredini slova) bila jednako prednjenepčanom zvižduku (fonema između č, š i t) a da je njen grafički zapis kao ш sa produžetkom u obliku slova т imao funkciju ukazivanja na mesto izgovora - to je bilo š izgovoreno na mestu slova t. Tek se kasnije čitanjem kvari ovaj fonem raslojava u ć i št (šć).


Лицемѣрно йе позивати се на Устав Србийе а писати хрватском латиницом умѣсто нашим србским писмом, ћирилицом.
Pa da, zato i pišem srpskim pismom, srpskom latinicom.

Морам признати да се по питањих чувања свойега йезика дивим Хрватом.
Ja sam im zahvalan po pitanju čuvanja srpskoga jezika i mislim da bi mi Srbi trebalo da im se odužimo ustanovljenjem Društva za obnovu i standardizaciju hrvatskog jezika. Red je da i Hrvati dobiju svoj jezik kad su se već izborili za državu.

Сада се поставља питање одакле такво усмѣрено и йеднострано чистунство?

Зашто ти толико мрзиш Русе те истичеш како су наведене рѣчи стране (само зато што се у наш йезик вратише прѣко Руса) док не спомињеш ове силне азийске или западњачке рѣчи, просто преплављуйуће наш йезик, у толикой мѣри да почињу истискивате наше?

Можда зато што су Руси православци и што пишу теби омрзнутом ћирилицом? Или их мрзиш што размишљаш по схватањих Западњака, да не кажем НАТОваца, йер си под их утицайем?
E, baš zato. "Mi katolici" (blažena paranojo!) bojimo se ćirilice kao Drakula krsta. Vidi:



Ti si dečko načisto prolupo... Odakle ti ideja da ne volim, kamo li da mrzim Ruse?!?! Jesi ti video ovu moju temu: http://forum.krstarica.com/showthread.php/377528-Fascinacija-srpstvom-Srbija-kao-večna-inspiracija

Čitaj i uživaj!
 

Bastiani

Poznat
Poruka
7.358
Ti si dečko načisto prolupo... Odakle ti ideja da ne volim, kamo li da mrzim Ruse?!?! Jesi ti viděo ovu moju temu: http://forum.krstarica.com/showthread.php/377528-Fascinacija-srpstvom-Srbija-kao-večna-inspiracija

Čitaj i uživaj!
:mrgreen: Dobrodošao u klub. I mene je optužio da mrzim Ruse. :mrgreen::mrgreen::mrgreen:

Nego, o reči čast/čest za one koji ne znaju.
U srpskom današnjem je homonim koji označava deo i ugled.
Ustvari je etimološki ista reč. Podseća na vreme kada se osvojeni plen delio prema zaslugama u borbi. Čija zasluga (čast) je bila veća, on je dobijao i veći deo (čast). Značenje sačuvano u izreci "podeliti na ravne časti".

Reč "čestica" je takođe otud.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.366
:mrgreen: Dobrodošao u klub. I mene je optužio da mrzim Ruse. :mrgreen::mrgreen::mrgreen:

Nego, o reči čast/čest za one koji ne znaju.
U srpskom današnjem je homonim koji označava deo i ugled.
Ustvari je etimološki ista reč. Podseća na vreme kada se osvojeni plen delio prema zaslugama u borbi. Čija zasluga (čast) je bila veća, on je dobijao i veći deo (čast). Značenje sačuvano u izreci "podeliti na ravne časti".

Reč "čestica" je takođe otud.
Dobro te našao!

I (sa)učes(t)nik - sudeonik ima taj korenski morfem. I tako dođosmo do još nekih pomalo van jezičke strukture štrčećih reči - učest(st)vovati (učestvo + ovati), prisu(t)stvo, prisu(t)stvovati.

Da me ne optuže za rusofobiju, kako se reči kao:
- obdukcioni, penzioni, koncesioni, navigacioni itd. zatim
- socijalistički, moralistički, sofistički, medievistički itd. pa
- venozni, gripozni, muskulozni, granulomatozni onda
- masivni, agresivni, recesivni i
- plazmatski, idiomatski, sistematski
tvorbeno definišu?
 
Poslednja izmena:

brajko

Zainteresovan član
Poruka
334
Ti si dečko načisto prolupo... Odakle ti ideja da ne volim, kamo li da mrzim Ruse?!?! Jesi ti viděo ovu moju temu: http://forum.krstarica.com/showthrea...na-inspiracija

Čitaj i uživaj!
Сачуваi ме боже скороiевића црногорских.
Нема већих србенди од црногораца када дођу у србиiу,нити већих србомрзаца од црногораца који остану тамо.
 
Poslednja izmena:

gost 246399

Aktivan član
Poruka
1.554
Сачуваi ме боже скороiевића црногорских.
Нема већих србенди од црногораца када дођу у србиiу,нити већих србомрзаца од црногораца који остану тамо.
Не схватам на кога се ово односи, али мислим да форум нѣйе мѣсто за такве прозивке. Пусти се прозивака ко йе одакле. Брайко, ако имаш казати што паметно, кажи. Старо правило каже, да када човѣк не располаже чињеницама и нема шта паметнийе рећи, прѣлази на лично врѣђање.
 

brajko

Zainteresovan član
Poruka
334
Не схватам на кога се ово односи, али мислим да форум нѣйе мѣсто за такве прозивке. Пусти се прозивака ко йе одакле. Брайко, ако имаш казати што паметно, кажи. Старо правило каже, да када човѣк не располаже чињеницама и нема шта паметнийе рећи, прѣлази на лично врѣђање.
То је било само моје запажање,никог нисам хтео тиме увредити.Односило се на твоје, без повода, насртање на Мркаља ,у коме си га оптужио да је под утицајем Нато-а и да мрзи Русе,православље и ћирилицу, јер се не слаже са тобом.
Иначе, не узимајте ме сувише за озбиљно,то је била шала,и ја се извињавам ако се неко нашао увређен.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.366
Radi malo šireg uvida, ovde citiram diskutanta M. Rokvića:


Рускословенски је представљао једна отворена врата руском језичком утицају чиме се директно нарушавала структура српског језика и руске речи и руски изговор узимали као "словенскији" од српског, што није тачно. Ево Вам и пример:

Kod:
Српска редакција	Руска редакција		Српски језик
црксл.			црксл.
------------------------------------------------------------

црн			черн			црн
Срб			Серб			Срб
кнез			књаз			кнез
помен			помјан			помен
памет			памјат			памет
свети			свјати			свети
име			имја			име
насуштни		насушчни		насушни
в'веди			воведи			уведи
држава			держава			држава
седешти			сједјашчи		седећи
гредушти		грјадушчи		гредући
пет			пјат			пет
мртви			мертви			мртви
То су мале разлике, такорећи ситне и безначајне. За наше историчаре лингвистике би представљало посао краћи од неколико месеци да се поново установи идентичан црквенословенски језик који се користио у средњовековној Србији, уместо онога који се користио у средњовековној Русији, а опет нико то не ради.

У време када је увођен рускословенски, историјске околности су биле такве да своје књиге, штампарије, школе и књижевнике нисмо имали и где је од руске помоћи зависило да ли ће наше словенство црквеног језика уопште бити сачувано. Последњих 200 година такве опасности нема, али нема ни српскословенског. Заиста је срамота да је могао да се очува од 1450. до 1700. године, током 250 година турске власти, а да од 1800. до 2010, у време процвата српске просвете и писмености нико ни прстом не мрдне да га рестауира и врати у цркве у којима је некада и био.​



Čudno bi bilo kada bi pop prestao da popuje i seo u klupu večernje škole? :)
A usput bi došlo do novog raskola u srpskoj Crkvi, onako sportski, radi reda.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.366
I još jedan njegov navod, da se stekne malo širi uvid problematiku:

Наук карстјански (хришћански) из 1611, Матија Дивковић (1563-1631):



Преписано данашњим правописом:
Наук карстјански, богољубнога богословца фра Матија Дивкоића, из Јелашак Реда Светога Францешка, из провинције Босне Аргентине. Ови наук, речен фра Матије извади из језика дијачкога, приведе и сложи у језик Словински, како се у Босни говори. У овому се науку здарже многе ствари лијепе и корисне свакому карстјанину који хоће познати праву вјеру и закон Исукарстов.​
А 1689, осам деценија наког Наука карстјанског, српски патријарх Арсеније Црнојевић, пише следеће писмо:



Преписано данашњим правописом:

Ми смерни служитеље и богомолци царскаго и пресветлаго величаства и вашеј милости ниско поклоњеније творимо до лица земли, а молимо господа бога и пречистују јего матер деву Марију о вашему многолетному животу и здравију и да утврдит господ бог светлое царство римское тврдо и непоколебимо от ниња и до века в вечнују радост и весеље роду христијанскому и ва побеждење злоч'стивим Агареном и иним богомрским језиком. И ако те наставит отч'ское милосрђе о нас смерних уведети и о убогому народу срб'скому, благодаримо премилостиваго бога и пресветлаго ћесара римскаго непобедимаго монархији, јеште смо у животу под јего покривателним крилом, а за друго како је воља божја. Паки да јест бедомо вашему велможанству како прјиде к нам от царскаго велич'ства наш посланик епископ Исаија Дикович и пренесе нам царскоју в'сечстноју привелегију васему народу нашему помиловање и утвр'ждење, и велми се похвали нам за вашу милост, како сте имали усрдије и подвиг о нашему исправљенију пред лицем царевим милост с'творио и прошења наша испл'њу.​

И то још напомињем да сам овај "превод" уприличио српском изговору. Да сам се држао руског, као што је традиција у Србији већ 300 година, текст би био пунији облика "ја-ја-јејши", "ја-ја-неније" итд.

Погледајмо само падеже. Одакле Дивковићу облик "богољубноГА" и "дијачкоГА" у генитиву, кад патријарх Арсеније чији је матерњи језик исти као и Дивковићев, 80 година касније пише "богољубнаГО" и "дијачкаГО"? Одакле Дивковићу облик за треће лице једнине презента "говори" ("како се у Босни говори"), кад 80 година касније патријарх Арсеније користи облик "говорит", а можда чак и "глагољат"? За Арсенијево писмо се види да обилује многим нецрквенословенским елементима, али не може се негирати општи утисак да је језик фра Матије Дивковића с краја 16. и почетка 17. века много ближи савременом српском језику него језик из писама патријарха Арсенија с краја 17. и почетка 18. Једноставно, види се да је већ у 17. веку народни језик готово идентичан ономе у 19, иако о њему из православних извора немамо пуно трагова, већ се сви служе црквенословенским, под мањим или већим утицајем народног.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.366
Колико ја знам част (чьсть) и чест (чѧстъ) нису исте речи.
То што Руси ь читају као е па је част код њих чест, а ѧ читају као ја па је чест у ствари част; то је већ нешто сасвим друго.

Bastiani je to elaborirao:
:mrgreen: Dobrodošao u klub. I mene je optužio da mrzim Ruse. :mrgreen::mrgreen::mrgreen:

Nego, o reči čast/čest za one koji ne znaju.
U srpskom današnjem je homonim koji označava deo i ugled.
Ustvari je etimološki ista reč. Podseća na vreme kada se osvojeni plen delio prema zaslugama u borbi. Čija zasluga (čast) je bila veća, on je dobijao i veći deo (čast). Značenje sačuvano u izreci "podeliti na ravne časti".

Reč "čestica" je takođe otud.
Imamo tri homonima, a mi govoriomo samo o jednom čest (deo) (pored toga čast - ukazati čast, počastiti i čest - učestao, frekventan). Interesovala me ova nepravilnost: čestica, učesnik, ali ravne časti.
 

DJM

Poznat
Poruka
8.446
Bastiani je to elaborirao:


Imamo tri homonima, a mi govoriomo samo o jednom čest (děo) (pored toga čast - ukazati čast, počastiti i čest - učestao, frekventan). Interesovala me ova nepravilnost: čestica, učesnik, ali ravne časti.
Промакла ми је та порука.
Но, значи ли онда да је частити и честитати заправо једно те исто?

Иначе, све су томе криви јерови и јусови. Ко ли их избаци, да га само знамо.
 

gost 246399

Aktivan član
Poruka
1.554
Промакла ми је та порука.
Но, значи ли онда да је частити и честитати заправо једно те исто?

Иначе, све су томе криви јерови и јусови. Ко ли их избаци, да га само знамо.
Я малопрѣ у рѣчнику старословенскога нађох чьсть = част и чѧстъ = дѣо, па йе онда мало вѣроватно да су од истога корѣна, бар од новийега врѣмена.
Да, у изреци "на равне части" йе чудно одакле се створи "А", йер од носнога Еа код нас постаде обично Е.
 

DJM

Poznat
Poruka
8.446
Я малопрѣ у рѣчнику старословенскога нађох чьсть = част и чѧстъ = дѣо, па йе онда мало вѣроватно да су од истога корѣна, бар од новийега врѣмена.
Да, у изреци "на равне части" йе чудно одакле се створи "А", йер од носнога Еа код нас постаде обично Е.
Управо тако.
Чак их и Ђура Даничић у своме „Рату за српски језик и правопис“ (1847. г.) наводи као две речи:

 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.366
Я малопрѣ у рѣчнику старословенскога нађох чьсть = част и чѧстъ = дѣо, па йе онда мало вѣроватно да су од истога корѣна, бар од новийега врѣмена.
Да, у изреци "на равне части" йе чудно одакле се створи "А", йер од носнога Еа код нас постаде обично Е.
Ima stih kod kajkavca Antuna Mihanovića u pesmi Horvatzka domovina (danas "Lijepa naša" himna Rep. Hrvatske) "Da bi vasda čestna bila!" što je promenjeno u "Da bi vazda sretna bila!". Valjda zbog toga što dozvoljavaju beščašće u cilju sreće, šta li?
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.366
Znači ti si se baš:



? :D

Što se tiče mog pitanja; koji su to istorijski izvori koje Deretić koristi, ono i dalje stoji...
Interesantno je da je "izviniti" neprilagođeni rusizam, dok bi adekvatna posrbljenica ipak bila izvinuti. Razlika se arteficijalno podržava (kao i kod prezenta zaspati-zaspim) da bi se izbegla homonimija sa rečju koja označava krivljenje (nekog materijala) - ali koren je isti svinuti=skriviti, izvinuti=iskriviti - bilo da se odnosi na krivljenje materijala ili osobe.
 

gost 246399

Aktivan član
Poruka
1.554
Slědeća rěč izvan strukture srpskog jezika-sistema je priděv beznadežan odnosno prilog beznadežno, izvedeni iz imenice nadežda.
Рече Мркаљ ИИ, односно Mrkalj II, наслѣдник Вука и Ђура, прогонитељ русовштине, борац за чисти срПско - турско - енглеско - латински йезик, без страних ни и неприлагођених руских примѣса. :mrgreen:
 

Bastiani

Poznat
Poruka
7.358
Bastiani je to elaborirao:


Imamo tri homonima, a mi govoriomo samo o jednom čest (děo) (pored toga čast - ukazati čast, počastiti i čest - učestao, frekventan). Interesovala me ova nepravilnost: čestica, učesnik, ali ravne časti.
Јован Стерија Поповић користи и реч "частица" у смислу чина у позоришту. Па тако "частица прва" просто значи "део први".
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.