Negativna autosugestija kao uzrok neuspeha psihoterapije

[Alberty]

Jedan ugledni doktor procenio je da preko 70% ljudi koji posecuju lekare boluju od hipohondrije (umisljene bolesti). S druge strane, pitam se kolika je uloga negativne autosugestije pacijenta u neuspehu psihoanalitickog lecenja? Jer, psihoterapija po Frojdovoj metodi moze da traje dugo, katkad i duze od 10 godina, a da neretko ne dovede do izlecenja... a kod pacijenata starijih od 40 godina, sanse za izlecenje su zbog nagomilane kolicine materijala sve manje i manje. Sta se desava ako psihoterapeut donese pogresan zakljucak i pacijentu kaze da je ovaj zaostao na nekom stadijimu razvoja libida ili da pak nije razresio Edipov kompleks pa je jos uvek zaljubljen u svoju majku... a pacijent to prihvati kao istinu i uvrti sebi u glavu da je to zaista tako , iako to zapravo nije istina ili je to doktorovo preterivanje?

Sto rece Dzozef Marfi: ''Sve sto zamisljate i sve na sta dodajete 'JA SAM' - to i postajete.

 

[BlackLeather]

pa koliak god frazetina bila
čovek mora da zamisli ono što želi da bude
i da duboko poveruje u to
čak i u bolesti
ako čovek sebe vidi kao zdravog, vitalnog i punog života
veće su šanse za realizacuju a svakako je lek za psihu
makar bilo i samozavaravanje
to ti je ko kad moja baba leži sa slomljenim kukom u bunilu 6 meseci
i kako se probudi priča šta će sve da radi kad ustane isl
a svi znamo šta će se u stvari desiti