Nedostaješ mi

[PetarSamotnjak]

 

[Waterfall]

 

[Tiha*Reka]

 

[PetarSamotnjak]

DODJI NA MOJE JEZERO

Ako hoćeš da budeš jednom vredna
i da napuniš svoj krčag, –
o dođi, dođi na moje jezero.
Voda će se pripiti uz tvoje noge
i izbrbljati svoju tajnu.
Po pesku je pala svežina kiše koja ide,
oblaci se nagli pod modrim linijama drveta
kao bujna kosa nad tvojim obrvama.
Ritam tvojih stopa, koji dobro poznajem,
udara me u srce.
O dođi, dođi na moje jezero,
ako moraš da napuniš svoj krčag.
Ako hoćeš besposlena da bezbrižno sediš,
dok ti voda nosi krčag, –
o dođi, dođi na moje jezero.
Padina se zeleni i divljega je cveća
bezbrojno.
Misli će tvoje izletati iz tvojih tamnih očiju
kao ptice iz svojih gnezda.
Prevešće ti spasi na stopala.
Dođi, o dođi na moje jezero,
ako hoćeš da sediš besposlena.
Ako si sita igre pa hoćeš da zagnjuriš u vodu, –
o dođi, dođi na moje jezero.
Ostavi na obali plavi ogrtač,
plava će te voda ogrnuti i pokriti.
Talasi će se prpinjati da ti ljube vrat,
da ti na uho šapuću.
Dođi, o dođi na moje jezero,
ako hoćeš da se zagnjuriš u vodu.
Ako moraš u bezumlju da skačeš u svoju smrt, –
dođi, o dođi na moje jezero.
Jezero je moje sveže i bezdano.
Crno kao san bez snova.
U dubinama njegovim isto su dani i noći,
a pesma je ćutanje.
Dođi, o dođi na moje jezero,
ako hoćeš da utoneš u svoju smrt.

Rabindranat Tagore

 

[*pustinjakinja]

... samo je bzvz kad se probudiš...

Nesanica je beg, beg od buđenja. To znaju samo nedostajanja...

 

[Tiha*Reka]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Markoni11]

 

[Waterfall]

 

[Tiha*Reka]

 

[Lovesiv]

on-line veza da mogu ti reci:

 

[PetarSamotnjak]

 

[Waterfall]

Da...

 

[Tiha*Reka]

 

[Metronomy]

Mmmm? Kakva tema.....

 

[PetarSamotnjak]

 

[Waterfall]

Ne mogu opisati dan bez tebe

Ne mogu opisati dan bez tebe
(isti je kao noć, samo sam danju manje sam,
pa ima ko da vidi da te nemam,
da sluša laži da je ovako bolje za oboje,
da ne veruju, jer znaju kako je njima
bez onih bez kojih im protiču dani i noći,
jer znaju da se ne može
bez onoga koga nema).
Dan bez tebe traje danima,
noć godinama,
isti su kao svi protekli dani
i sve buduće noći bez tebe,
beživotni, nikako da prođu,
nikako da umeju sa mnom.

Možda postoje nežne, tužne reči
kojima bih opisao tebe i sebe bez tebe,
ali nisam ih čuo, niti umem da ih izmislim,
kao što više ne umem da zamislim dan,
još manje noć sa tobom,
pa danima i noćima ćutim.

Goran Tadić

 

[PetarSamotnjak]

 

[*pustinjakinja]

 

[Lovesiv]

 

[Tiha*Reka]

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[Tiha*Reka]

 

[KPCTAHK]

Nedostaješ mi, najmilije moje, silno, jako i svakako ... Sve više, sve jače i sve bolnije... Bojim se, jako se bojim, ovog krika u grudima nagomilane tišine ... Guši me ta čežnja, a suza, ta prokleta muška suza, k`o najveće zrno graška velika, klizava i teška, mi tu moju tugu pojačava, do bola... Da, nedostaješ mi, moja jedina, ali neka i tuga je iskušenje za jakog čoveka ... Nedostaješ mi, ali ipak ne toliko da ti to osetiš i da te ta moja muka zaboli ... Ne, moje najmilije, ne opterećuj se time, jer ovo iz mog srca izletelo je poput ptice koja šmugne putevima svoje slobode iz kaveza u kojem je imala sve, ali je u njemu gubila sebe ... Da li si ti ta moja odlutela ptica golubica !? Ne, zaboga, ne, jer to se ne pita, a nije mi više ni važno - meni je najvažnija tvoja sloboda, sreća i neko ko će da te usreći onako kako sam želeo, a nisam znao ja ...