НЕДОСТАЈЕШ МИ
Неће сан на очи да слети,
ноћас опет спавати нећу,
тако је тешко овде без тебе,
с' ким да поделим ову моју срећу.
Сад кад ниси самном у ноћи,
и клупа у парку некако је сама,
упали светло да се гледамо у очи,
заувек ће бити песма о нама.
Овај град где смо се срели,
извори са којих љубав смо пили,
шаптаће тихо низ падине причу,
о двоје што срећни су били.
Како споро пролазе дани,
сећам се ока твога сјаја,
твоје нежне коже и покрета лица,
можда је ово ипак прича без краја.
Стихови ови које ти пишем,
нека нађу пут у срце твоје,
недостајеш ми Оља да помало снена,
спустиш главу на груди моје.