Nedostaješ mi

Branko Lori · 12.02.2022. u 09:18

Neno · 18.02.2022. u 13:55

НЕДОСТАЈЕШ МИ

Неће сан на очи да слети,
ноћас опет спавати нећу,
тако је тешко овде без тебе,
с' ким да поделим ову моју срећу.

Сад кад ниси самном у ноћи,
и клупа у парку некако је сама,
упали светло да се гледамо у очи,
заувек ће бити песма о нама.

Овај град где смо се срели,
извори са којих љубав смо пили,
шаптаће тихо низ падине причу,
о двоје што срећни су били.

Како споро пролазе дани,
сећам се ока твога сјаја,
твоје нежне коже и покрета лица,
можда је ово ипак прича без краја.

Стихови ови које ти пишем,
нека нађу пут у срце твоје,
недостајеш ми Оља да помало снена,
спустиш главу на груди моје.