nece bebu

S jedne strane je u pravu - ti si sebicna ako zelis nesto sto on ne zeli.
Kliknite za proširenje...

Зар можемо управљати нашим жељама? Мислим, она то жели, па жели, али да ли ће то остварити - то треба да зависи од обоје! Можда се само ниси адекватно изразила....
И чекај: она је себична што жели нешто што он не жели?!
Али он исто тако жели нешто што она не жели!!! (Он жели да наставе да живе сами и да сачекају са бебом, она то не жели...онда бисмо исто тако могли рећи да је ОН себичан, зар не?)
Ко је онда ту себичан?

Мислим да ниси добро поставила ствар.

Нико ту није себичан, једноставно, њихове жеље се разликују, а на њима обома је да процене колико те њихове различите жеље могу утицати на даљи развој везе... И како могу да се ускладе, а да нико не трпи.

Колико видим она је била коректна према њему и саопштила му шта жели и како види даљи развој везе.
Он има пуно право да се не слаже са тиме, али мислим да је он испољио много већу некооперативност тиме што стално одлаже и одлаже, и тиме је завлачи, место да је испоштовао оно што је рекао, или да је скупио храброст и суочио је са евентуалном чињеницом да он није спреман за дете и да не зна када ће бити. Па нека она онда види шта ће...чекање излуђује....
 
Mislim da nisam sebicna, kao sto je Hellen rekla, zasto bih bila sebicna sto zelim bebu, uostalom dok pricam sa muzem zeli je i on samo kad dodje vreme da to realizujemo on se povuce i ne zeli to. Nije u redu da mi to obecava a posle nista od toga.
Jako mi je tesko sto smo poremetili odnose, ne znam kako da nastavim dalje sa njim jer zivim u nezadovoljstvu, strepnji i stalnom nadanju i ocekivanju mada znam, u dubini duse, da ce opet da me ispali narednog meseca ( to je novi termin ). Mi razgovaramo iskreno, on mi kaze da sam u pravu, ali da jednostavno oseca da nije spreman. I zakaze novi datum...I opet isto...Ne znam da li da jednostavno dignem ruke od svega i da cekam kada on potegne to pitanje ( ali tada necu moci da budem srecna pored njega jer se osecam ocajno ) ili da prekinem ovo mucenje i za njega i za sebe...On ne moze da podnese da se razdvojimo, jasno mi je to stavio do znanja, ali nece ni bebu. Sasvim je ocigledno da pristane na bebu pod pritiskom i u krajnjem ocajanju da me ne izgubi, ali dokle vise tako...
 
Па питај га да ти ИСКРЕНО каже да ли неће бебу САД (овог месеца), или неће бебу УОПШТЕ, то јест у догледно време не планира... Скрени му пажњу на то да те завлачи, и да се лоше осећаш због тога.
А и није прављење бебе нешто што се може тако заказати... Ко зна кад ће се десити, не иде то баш тако једноставно и не мора да значи да ће да буде одмах, чим престанете да користите контрацепцију.
 
Jao, Hellen...Sta mu sve nisam rekla, i na finjaka i u besu...Sve moguce reci i recenice, ne postoji ama bas nista sto nismo rekli jedno drugome ( osim onih najgorih vredjanja i psovki, sto nikada me bih ni rekla )...Njemu je karijera i doktorat trenutno na prvom mestu i od toga sve zavisi, kad bude zavrsio za tezom njemu ce tada biti najidealnije vreme za porodicu...Ali, kada ce to da se desi ?! Trebalo je jos pre nekoliko meseci ali nista od toga, ne verujem da ce i u dogledno vreme ( a to je nekih godinu dana, ako ne i vise )...Prosle godine mi je rekao "januar je poslednji mesec koji ces da cekas, bez obzira na sve, koliko stignem sa doktoratom stignem, beba ce tada biti prioritet". Dosao je januar i on me odbija...On se uopste ne uzrujava oko mojih godina jer smatra da ce odmah kada krene da pravi bebu da uspe ?!? Koja glupost ?! Ja mu objasnjavam da to niko ne zna...Ali avaj...
On zna da se ja lose osecam i da patim i lose mu je zbog toga ali opet nista...
Jedino sto je preostalo je da ga ostavim jer sam sve, bas SVE, pokusala do sada. Ne zelim da ga ucenjujem jer necu bebu na taj nacin, mozda bi mi celog zivota to posle prebacivao, ali ne mogu vise ni ovo da izdrzim...Sve se vrtim u krug a resenja niodkud...
 
I moj muz nije hteo bebu... mada smo bili bas mnogo, mnogo mladi tada (a ja prvu bebu izgubila u VI mesecu pa mi se javio jak majcinski instinkt). A voleo me je jako i tada i sada.
Pa smo dobili bebu kada je i on bio spreman (posle 3 godine).

I moj sin nije hteo bebu, isto je hteo da mu se posao ucvrsti, hteo je da magistrira ... snaja mi je pricala (ja cutala, nisam htela da pricam o mome muzu, prosto nisam znala dal` je pametno da joj to pricam)... tek posle 5 godina su dobili bebu... i beba se rodila sa nekom nezgodnom boljkom sto ce proci (ali mozda tek u pubertetu, a dotle ima da se namuce i namuce, ahhh) - hocu da kazem da ne obecavas da ces ti sve sama oko bebe - to nikako!
Narocito to ne obecavaj ako si tamo negde daleko, pa ste sami.

To sto muskarac ne zeli bebu, to ne znaci da te ne voli.
Oni na to gledaju sasvim drugacije nego sto gledajmo mi, zene. Za zenu je smak sveta ako ne moze da rodi, za vecinu muskaraca nije strasno ako nema decu (veruj, kada sam shvatila sta je to dete, razumela sam svoga oca koji uopste nije zelo drugo dete, te je na insistiranje moje majke ipak rodjena moja sestra, punih 10 posle mene) -e, kada sam rodila, ja sam ga sasvim shvatila!
Meni je dete samo briga i velika zamka prirode.
Ali, da je muz hteo drugo, ja bih rodila, ali on nije hteo ni da cuje za drugo (a meni je to bas i dogovaralo).

Mislim da ti jos 2-3 godine mozes da se opusis, da ne insistiras
Moje misljenje je da je mnogo bolje kada zena rodi kasnije (ja rodila sa 20, sestra sa 30, ona je mnogo zrelija majka, ja sam se samo igrala i nikakav autoritet nisam bila za dete).

Tebe je uhvatila ta zelja jer mislis da imas jos malo vremena, to je priroda tako udesila, ali ti nisi u frci.
Ja sa 20 jedva rodila (morala da lezim, u VI mesecu opet mal` da beba ode, sva sam bila istraumatizovana), sestra sa 30 radila skoro do porodjaja, nema tu pravila.

Opusti se, uzvajte jedno u drugome, izlazi (kada beba dodje sve ce ti to nedostajati), neguj se, usavrsavaj se... ali negde u sebi daj mu neko realno vreme u kome ocekujes da prostane na bebu (!), budi malo lukavija kada ga ubedjujes (i ne ubedjuj ga cesto!)..

Razumem te, a razumem i njega.
Puno pozdrava
 
onaona ti si jako hrabra da kazes to da je dete zamka prirode
ja obicno cutim o tome jer bi me gledali kao monstruma
a sandu sto mu lepo ne kazes "rekli smo od januara,ja sam prestala da uzimam pilulu a ostalo je na tebi.ako je bas bas siguran on ce svaki put stavljati kondom,ako nije nece"
tako je uradila moja koleginica,njen muz nije hteo dete,ona jeste i rekla mu je "e ja cu da prestanem pilulu" on nista nije rekao i ona to shvatila kao zeleno svetlo,evo je sedmom mesecu i oboje su presrecni
 
Nikada nisam koristila pilulu, kao kontracepciju on je oduvek koristio kondom i, naravno, ne prestaje sa tim obicajem. Sta dalje, kako...? Nisam vise pametna sta da radim, vidim ga kako je sav uplasen, istraumiran kad mu pomenem bebu. A ja ocajna, besna zbog njegovog ponasanja i laznih obecanja, osecam da me voli i da mu je stalo do mene ali nije spreman na ovaj korak, a ne mogu vise da zivim na svaka 3 meseca strepeci da ce opet da me odbije i srusi snove i obecanja. Mislim da ce na kraju sve da mi se smuci i da cu da prekinem svu ovu farsu jer je, na kraju, to postalo. Mada, zao bi mi bilo...
 
Уф, па често се мушкарци боје одговорности и промене начина живота....
Али, врло брзо, кад се беба роди, онда тек схвате колико су грешили! :)
 
Nemoj ici u takvu krajnost - da ga napustis!
Time ne bi mnogo postigla jer treba vremena da nadjes novog partnera, pa vremena da procenis dal` bi ti odgovaralo da sa njim imas decu.... hocu da kazem da ti uopste nije "prakticno" da razmisljas o ostavljsdnaju muza (samo zbog tog razloga!)... jer opet ne bi dobila ono sto zelis tako brzo (mislim na bebu).

Ako se u svemu ostalom slazete, ako se volite, daj mu jos malo fore.... i nejasno mi je zasto koristite bas uvek prezervativ, zar i par dana pred menzes, hmmm - bilo bi najbilje kada bi ti se trudnoca slucajno desila... e, jesam kvarna ;)
 
Hellen:
Зар можемо управљати нашим жељама? Мислим, она то жели, па жели, али да ли ће то остварити - то треба да зависи од обоје! Можда се само ниси адекватно изразила....
И чекај: она је себична што жели нешто што он не жели?!
Али он исто тако жели нешто што она не жели!!! (Он жели да наставе да живе сами и да сачекају са бебом, она то не жели...онда бисмо исто тако могли рећи да је ОН себичан, зар не?)
Ко је онда ту себичан?

Мислим да ниси добро поставила ствар....
Kliknite za proširenje...

OK, OK, nisam se dobro izrazila. Mada mislim da sam u pravu da se tako velika odluka donosi zajedno u braku (sto ona i pokusava, ali ne ide).
Mislim da joj nije u cilju ni da on pod pritiskom popusti i kad se beba rodi shvati da mu to ne odgovara i zbrise bez traga.
Kao sto rekoh moj muz se slozio s odusevljenjem (odglumljeno?) a onda iskulirao moju trudnocu kao da je to moja stvar, a kad se dete rodilo poceo da markira. Necu da gresim dusu, pomagao mi je maksimalno, ali sam videla da nije sretan i brak nam je zapao u opasnu krizu. Zamalo se nismo razveli. A onda kao da je vremenom nadosao i zavoleo je, i eno ga sad proganja me da pravimo drugo dete.
Ne znam, prilicno komplikovana situacija. Cini mi se kao da nema izlaza, sve se vrti u krug. Zao mi je sto to kazem, ali ne znam sta bih ti savetovala. A da ga testiras? Kazes "dragi ja sam trudna" , da vidis kako bi reagovao??
 
A da ga testiras? Kazes "dragi ja sam trudna" , da vidis kako bi reagovao??

Ne znam...Sigurna sam da ne bi bio odusevljen, ne bi bio srecan, kao sto ja sada nisam srecna. Zelimo bebu, i ja i on, ali ne u isto vreme, dok god nam se zelje ne poklope neko od nas dvoje ce da pati...
Ne bih da ga ostavim jer ga volim, imamo jako lepu vezu, ako se odlucim na taj korak vratila bih se za Srbiju, pa opet izlasci, trazenje momka, partnera, pa da li on hoce decu ( kao sto rece onaona), nije ni to resenje, ali i ovaj nas odnos me ubija, razjeda...
 
SanDu:
Imam veliki problem i ne znam kako da ga resim, ustvari ima li uopste nade za neko resenje koje bi oboma odgovaralo...Naime, suprug i ja smo 3 godine u braku, on ima 32 a ja 30 godina. Zivimo u inostranstvu, on ima manje vise stabilan posao ali je osoba koja je stalno zabrinuta za buducnost i egzistenciju, ja jos uvek ne radim. Prosle godine, u aprilu, smo se dogovorili da krenemo sa pravljenjem bebe, medjutim tada on bio nesiguran (kao sto je i uvek) u smislu da sacekamo jos malo, da stvori malo sigurniju poziciju na poslu (radi kao docent na univerzitu i pise doktorat) pa kao ajde da ostavimo to za jun mesec. Dosao je i jun mesec, on nije odmakao nista sa svojim doktoratom, nije spreman jos da bude otac i opet ista prica, ostavljamo pravljenje bebe za septembar...Dosao septembar i pogadjate, sve isto i u smislu : "sta panicis, te godine koje imas nisu alarmantne, trebalo bi da me razumes da nisam spreman, bas si sebicna...itd.". Ja pokazala razumevanje i odlozili ceo "postupak" za januar sa njegovim obrazlozenjem "neka se desi bilo sta ali januar je zadnji put sto ti odlazem". Naravno, i januara meseca opet nije spreman...Pa dokle vise, stvarno, ja ne mogu vise ovo da podnesem...Razmisljam ozbiljno da ga ostavim, jer ne znam sta vise da radim i dokle ce da mi daje lazna obecanja. On kaze da sam sebicna jer nemam razumevanja za njega ali ima li on za mene ? Doslo mi je vise sve do vrha, u totalnom sam haosu i ne znam sta da radim, cak mi je rekao da on kao hoce bebu ali kad dodje taj trenutak onda nije spreman i da mi je davao ta obecanja samo da bi me zadrzao?! Ne znam vise sta da mislim, vise ne mogu da mu verujem, da li hoce bebu i kad hoce...
Kliknite za proširenje...

A zasto ti ne radis? Izvini, nisam citala sve komentare, mozda si u medjuvremenu odgovorila i na ovo pitanje, koje je, po meni, kljucno. Zasto ti ne radis? Mislim, docent na faksu! Ne znam gde zivite, ali to u vecini zemalja nije bas dobro placen posao... A zivot u inostranstvu je grozan, sto se tice tih egzistencijalnih stvari, mene uopste ne cudi sto se tvoj muz boji... Zasto se ti ne zaposlis, bar na neko vreme, RADI BILO STA, i tako izboksuj pravo na "porodiljsko". Mislim, ako ti cekas dok ne dobijes pravi, svoj posao i ne zelis da radis nista sto nije tvoja struka, zasto se cudis sto i on ne zeli da pravi klince dok ne stigne tamo gde je krenuo...
 
Ja ga ne bi ostavila.Razumem da zelis dete,ali da li je ta zelja jaca od ljubavi koju osecas prema njemu.Cim si se udala za njega,to vec znaci da je on covek kog volis i sa kojim zelis decu,zar bi ga sada napustila i pronasla nekog drugog koji ce hteti da ti napravi dete,a i dalje volis svog "bivseg" muza,i tako onda dobijes decu sa nekim koga ne volis,na neki nacin upropastis sebi zivot.Ako ga volis i ako vidis da i on tebe voli,prihvati ga takvog kakav je,pa odkud znas mozda se tu u medjuvremenu pojavi i beba.
 
Mislim da bi razvodom mnogo vise izgubila nego ovako - u braku sam ali odlazemo na neko vreme pravljenje bebe. Volim svog muza, osecam da i on mene jako voli, Happy-ca je potpuno u pravu kad kaze da bih upropastila sebi zivot, a verovatno i njemu, ako bi se rastali. Iskreno se nadam da ce u neko dogledno vreme promeniti misljenje, za sada zelim da on povrati poverenje koje je izgubio kod mene davanjem laznih obecanja i da sto vise poboljsamo nase poljuljane odnose, a valjda ce doci i beba...
 
Молим?Правите бебу док још можете!А реци њему да зајебе докторат и та чуда,и да се баци на посао док још имате времена!
 
SanDu:
Imam veliki problem i ne znam kako da ga resim, ustvari ima li uopste nade za neko resenje koje bi oboma odgovaralo...Naime, suprug i ja smo 3 godine u braku, on ima 32 a ja 30 godina. Zivimo u inostranstvu, on ima manje vise stabilan posao ali je osoba koja je stalno zabrinuta za buducnost i egzistenciju, ja jos uvek ne radim. Prosle godine, u aprilu, smo se dogovorili da krenemo sa pravljenjem bebe, medjutim tada on bio nesiguran (kao sto je i uvek) u smislu da sacekamo jos malo, da stvori malo sigurniju poziciju na poslu (radi kao docent na univerzitu i pise doktorat) pa kao ajde da ostavimo to za jun mesec. Dosao je i jun mesec, on nije odmakao nista sa svojim doktoratom, nije spreman jos da bude otac i opet ista prica, ostavljamo pravljenje bebe za septembar...Dosao septembar i pogadjate, sve isto i u smislu : "sta panicis, te godine koje imas nisu alarmantne, trebalo bi da me razumes da nisam spreman, bas si sebicna...itd.". Ja pokazala razumevanje i odlozili ceo "postupak" za januar sa njegovim obrazlozenjem "neka se desi bilo sta ali januar je zadnji put sto ti odlazem". Naravno, i januara meseca opet nije spreman...Pa dokle vise, stvarno, ja ne mogu vise ovo da podnesem...Razmisljam ozbiljno da ga ostavim, jer ne znam sta vise da radim i dokle ce da mi daje lazna obecanja. On kaze da sam sebicna jer nemam razumevanja za njega ali ima li on za mene ? Doslo mi je vise sve do vrha, u totalnom sam haosu i ne znam sta da radim, cak mi je rekao da on kao hoce bebu ali kad dodje taj trenutak onda nije spreman i da mi je davao ta obecanja samo da bi me zadrzao?! Ne znam vise sta da mislim, vise ne mogu da mu verujem, da li hoce bebu i kad hoce...
Kliknite za proširenje...


Prica je po prilicno odmakla, ali morala sam da se ukljucim

ON NECE BEBU!
A ti vidi sta TI hoces!
Budi hrabra!
 
I jos nesto, sebican nije onaj ko vodi racuna o svojim zeljama, nego onaj ko zeli da Radimo stvari kako ON hoce. Onaj ko nam namece ispunjavanje sopstvenih zelja i natura nam na nos nacin na koji cemo da zivimo!
NAJVAZNIJE JE DA TACNO ZNAMO STA HOCEMO, ako se druga strana slozi sa tim, tj ako i ona zeli to isto (zato sto to sama zeli a ne zato sto joj mi to namecemo!) onda OK, a ako druga strana to NE ZELI - tu se nista ne moze!
Odes i nadjes nekog ko zeli isto ono sta ti hoces!
Ne dozvoli da ti iko namece sopstvene zelje, trazeci pri tom razumevanje i podsticuci osecanje krivice!
I ne dozvoli da ti se baca prasina u oci! RASCISTI SA SOBOM - posle toga on biva automatski postavljen na svoje (pravo) mesto!
 
I moje je misljenje da ne ostavljas muza. Koliko vidim vi se (mimo teme o bebi) lepo slazete, volis ga, voli on tebe... nasla si pravu ljubav. Nje bas tako lako naci ponovo pravu ''ljubav', a svog muza ne bi tek tako lako zaboravila. Nije to promena cipela pa da se u cas naviknes na nove.
Njegova greska je sto te laze i zavlaci ali mislim da je iskren u vezi svojih osecanja. On zeli dete dok je to jos u buducnosti i sigurna sam da se i obraduje kad isplanirate novi datum, da razmislja pozitivno o roditeljstvu,. Ali kad dodje taj trenutak, on se prepadne i ustukne. Razumem ga jer sam i ja takva i stalno nesto odugovlacim i nalazim opravdanja da odlozim bebu. To sto ti daje rokove i ne moze da ih ispuni je mislim odraz njegoev borbe u sebi da prevlada nesigurnost i brigu i udje u roditeljstvo. A moras priznati da nije rec o maloj stvari - dete. Zivot se menja iz korena dolaskom deteta.
Neko je predlozio a i ja se slazem da prestanes jedno vreme o tome da mu govoris. Sama odredi rok do kojeg mozes da cekas (mozda godinu) i ne spominji bebu. Uverena sam da ce on pokrenuti tu temu i odluciti se. Ako ne, onda razmisli sta su ti prioriteti u zivotu i donesi odluku.
Srecno
 
Zivot se menja iz korena dolaskom deteta.
Kliknite za proširenje...

Ко те то слагао?
Ко је довољно одговоран према себи биће и према детету. Ништа друго се не мења, тачније само од вас зависи у коликој мери ће се променити. Те бау-бау приче о томе да више нема излазака, провода, дружења, времена за себе, за књигу, биоскоп, пријатеље....то причају људи којима је теко пала одговорност око детета и који нису умели да се организују.
Ако желиш дете, онда ћеш схватити да је нека жртва неминовна (континуирано спавање ноћу, рецимо), али за сваки успех у жвиоту нешто жртвујемо, па ни студенти који спремају испит не спавају ноћу, жртвују изласке због учења и тако то....али им не пада да долажу уписивање на факултет до 34. док ''не буду спремни''!
 
Hellen:
Ко те то слагао?
Ко је довољно одговоран према себи биће и према детету. Ништа друго се не мења, тачније само од вас зависи у коликој мери ће се променити. Те бау-бау приче о томе да више нема излазака, провода, дружења, времена за себе, за књигу, биоскоп, пријатеље....то причају људи којима је теко пала одговорност око детета и који нису умели да се организују.
Ако желиш дете, онда ћеш схватити да је нека жртва неминовна (континуирано спавање ноћу, рецимо), али за сваки успех у жвиоту нешто жртвујемо, па ни студенти који спремају испит не спавају ноћу, жртвују изласке због учења и тако то....али им не пада да долажу уписивање на факултет до 34. док ''не буду спремни''!
Kliknite za proširenje...

aha..nisu umeli da se organizuju..nije mama svima u komsuluku devojcice:lol:
 
Hellen:
Ко те то слагао?
Ко је довољно одговоран према себи биће и према детету. Ништа друго се не мења, тачније само од вас зависи у коликој мери ће се променити. Те бау-бау приче о томе да више нема излазака, провода, дружења, времена за себе, за књигу, биоскоп, пријатеље....то причају људи којима је теко пала одговорност око детета и који нису умели да се организују.
Ако желиш дете, онда ћеш схватити да је нека жртва неминовна (континуирано спавање ноћу, рецимо), али за сваки успех у жвиоту нешто жртвујемо, па ни студенти који спремају испит не спавају ноћу, жртвују изласке због учења и тако то....али им не пада да долажу уписивање на факултет до 34. док ''не буду спремни''!
Kliknite za proširenje...

Hm pa izgleda svi me slagali :wink:.

Mada nisam mislila time na zrtvovanja nego jednostavno promene koje donosi prosirivanje porodice. Nama je dolazak psa napravio haos od zivota. mogu misliti koliko je promena kad dodje beba. Prvenstveno mislim na promenu koja se desava u coveku pa samim tim i njegovom zivotu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Отварач мозга...опет
"Nece moj mali da bude..."
Odgovora
12
Pregleda
327
Отварач мозга...опет
Отварач мозга...опет

Back
Top