Ne želim više da me gaze

[bezimeni1]

Радиш посао за готово минималац, нешто за шта нису сви способни да раде. Радиш боље од просека али ниси више плаћен. Путујеш сат и по времена у једном правцу, радиш поподне, ноћу, викендом, уопште немаш времена за приватни живот због тога, не можеш да се упознаш ни са ким. Веома лоша атмосфера, нон-стоп критике, пожуривање, људи го*еђег карактера се ку*че и праве бу*алама једни друге, значи јако стресно. Имаш више умних капацитета и могао би да радиш бољи посао али за тебе нема. И све то за готово минималац.

Неко други ради од 8 до 16, не ради викендом. Седи на послу. Људи су на послу љубазни. Можеш да изађеш после посла, да се видиш са неким, на неку друштвену активност, плажу, и то током радних дана. Путујеш пола сата у једном смеру. Много више слободног времена, мање стреса, плата, рецимо, на нивоу државног просека (солидно).


Зашто то постоји? Ако онај први не жели више да ради он ће добити епитет "ленчуга", зашто? Ако је неко незапослен и тражи посао, нико му неће понудити тај други посао него тај први, зашто? Ако тај не жели да ради тај први посао јер није луд, опет напад на њега. Зашто се нападају они који су већ кажњени и који би да буду само мало мање кажњени, док има много других којима је лепо, зашто напади само на њих? Зашто је толико неправде, људи се убијају кад добију отказ јер неће да буду "ленчуге" а притом далеко су мање добили од других и заправо су они експлоатисани, све због таквих људи који осуђују.

Онај ко је експлоатисан, ко ништа није добио, ко је истрпео свашта, ако тако неће више од је "ленчуга и паразит", а ако ти је лепо на послу и вољан си да радиш јер си поштован, ако добијаш пуно, ти добијаш похвале и диве ти се.

Како се спасити такве ситуације и како се спасити таквих коментара у случају да желиш да поставиш границе за урушавање свог достојанства?

 

[Sensei]

Tako ti se zalomilo.
Verujem da ne želiš da se preseliš negde bliže poslu?

 

[georgejune]

Pa zvucis ko oni sto upadnu u trzni centar s masingeverom

 

[lionagate]

Имаш више умних капацитета и могао би да радиш бољи посао али за тебе нема.

Sustina je da oni koji sve to sto si opisao prezivljavaju u stvari nemaju vise umnih kapaciteta od ostalih, oni samo misle da imaju. Da nije tako, ne bi bili u toj situaciji odnosno bili bi neki ograniceni/kratki period i promenili bi posao ili izborili se za bolje, u krajnjem slucaju napustili bi sredinu u kojoj vlada takav sistem vrednosti.

Imam u porodici par takvih ljudi, medju prijateljima takodje, dogurali su do 50-65 i ceo zivot pricaju tako, smetao im je sociijalizam u '80-tim, Milosevic u 90-tim, lopovi u godinama trnazicije, nazadnjaci danas, stalno je bila neka smetnja u sistemu, svuda oko njih, ali nikad u njima i njihovom precenjivanju sebe i svojih sposobnosti. Dogurali su neki i do penzionerskih dana ali nikada nisu dobili priliku, nikada ih sistem nije pustio da se razmasu.

Komsija, zemunski a zivotni mudrac jednom je mom bratu od strica koji je optuzivao sve od vaspitacice u vrticu koja ga je zapostavljala u odnosu na ostalu decu pa do tadasnjeg shefa koji nije prepoznavao njegove kvalitete (tipa ja sam pametan i klasa, isao sam jos 70-tih u Firencu i Londondok se taj seljak jos igrao po dalmatinskom krshu) rekao, dakle komsija je mog brata od strica razbio sa "Sine, ne cekas da te ribe prepoznaju kao seksualnu velicinu nego im ga pokazes".

 

[topmodelsica]

Žao mi je kad neko mora da radi ono što mu se ne radi. Meni je to prioritet u životu kako znam i umem da radim samo ono što volim.

 

[Sensei]

Nikada nisam imao problem da radim i ono što mi se ne sviđa ako mi trebaju pare.

 

[Nataša Rostova]

Prvo moraš da jasno sagledaš situaciju, gde si i u kakvom okruženju i ko šta tačno radi.. zatim da razumeš sebe zašto si tu gde jesi i onda da se boriš da izađeš iz toga

Danima sam išla na posao zamišljajući kako im daje otkaz i došao je taj dan, gde sam im na vrlo lep način objasnila šta su radili proteklih 5 godina

Imala sam sličnu situaciju u kojoj je gotovo pa sve bio moj posao i moja odgovornost.. a tamo gde nisam jedino bilo odgovorna kažnjavana sam kao deo kolektiva u istom procentu, a nagrađivana minimalno i tako da sam uvek bila na nuli

Za 5 godina rada imala sam ukupno 15 radnih dana odmora, ostatak je bio radni odmori, jer niko mi ne brani da idem na odmor, ali posao mora da ide, a posao ide ako ja radim
Ili kad si na pola odmora pošalje ti zahtev da izvučeš izveštaj šta je urađeno ..a vrhunac je bio kada mi je bespolsičar na prvi dan odmora ponedeljak u 8 ujutro poslao "podsetnik šta treba uraditi" došao besposlen u kancelariju i nema šta da radi nego mene da "organizuje", a od znanja samo vozačka dozvola

Kolega narcis koji je uklapao posao u privatne obaveze, drugi sa neostvraenom željom da nekome šefuje, treći kao šef klasični jezuita jer mora sve da pude pod konac ali ako neko drugu radi.. a onda non stop strah šta če neko od te trojice da predstavi kao problem i da se od miša napravi slon

I naravno podcenjvanja tipa šta ja radim, ništa, ja uvek treba da imam vremena, moje je da se radi što mi se naredi, nemoj da bilo ko trpi slučajno, zahtevi zahtevi i nikad te niko ne pita da li si zadovoljan, to ti je što ti je .. onda kolega prenese kako neko tamo ima platu nižu od mene pa šta se ja bunim, a on ne zna tablicu množenja niti izračunati 20% od 100 ali eto on zaslužuje 1000 eur a meni je mnogo i 700

Izvređa me i svašta mi kaže samo na rečenicu: ne obećavaj da će nešto stići za 7 dana, kaže mi da sam budala, bolesnik, hebe mi majku, sutradan dođe "šef" pretrese svu dokumentaciju da vidi da li radim dobro, ja na optuženičkoj klupi i ja problem, ovaj sedi i kaže kako on nahebe od mene jer ga ja maltretiram, a "šef" kaže: "to kako vi komunicirate međusobno nas to ne zanima"
Odgovorna za lager a narcis utovari robu i šalje poruku nosim od ovoga do ovoga .. ako fali "meni fali" bez obzira što ne vidim robu
Ima da bude sve pod konac a samo jednu osobu imaš da bude sve pod konac.. i ako nije sad za sad eto problema, šta radiš, pa došlo dotle da dobijem satnicu koliko i kada šta radim di koliko minuta pauze dnevno, pa onda slanje mailova da me podsete da do tog i tog datuma moram to i to uraditi, pa ako jedan dan nešto kasni i ako nije do mene diže se cela frka ... ova dvojica što razvoze žene, decu, sipaju gorivo, piju kafe, obavljaju privatne poslove idu firminim kolima i gorivom na odmor oni uvek rade .. samo ja besposlena 8 sati
A onda tvoje zaduženja i procedure prebacuju na one "gore" pa se taj "gore" vodi da on radi, a u stvari ti obaviš 95% posla i kaže eto to smo prebacili na nas da ti "olakšamo",
I nakon otkaza išla sam da im završavam poslove jer niti ko šta zna niti hoće

Sada kad sam otišla sad su se setili da eto niko ovo što ja radim ne bi radio ispod 150.000 rsd

Još ne mogu da se oporavim od pasivne agresije koju sam trpela i nepravde .. sva sreća iza mene su

Znači dobro sagledaj sve i samo radi na trenutku kada ćeš im reći: a sada malo vi izvolite

Znam da sam se jedan period samo brinula da ne primete da ću im dati otkaz.

 

[Nataša Rostova]

Sustina je da oni koji sve to sto si opisao prezivljavaju u stvari nemaju vise umnih kapaciteta od ostalih, oni samo misle da imaju. Da nije tako, ne bi bili u toj situaciji odnosno bili bi neki ograniceni/kratki period i promenili bi posao ili izborili se za bolje, u krajnjem slucaju napustili bi sredinu u kojoj vlada takav sistem vrednosti.

Imam u porodici par takvih ljudi, medju prijateljima takodje, dogurali su do 50-65 i ceo zivot pricaju tako, smetao im je sociijalizam u '80-tim, Milosevic u 90-tim, lopovi u godinama trnazicije, nazadnjaci danas, stalno je bila neka smetnja u sistemu, svuda oko njih, ali nikad u njima i njihovom precenjivanju sebe i svojih sposobnosti. Dogurali su neki i do penzionerskih dana ali nikada nisu dobili priliku, nikada ih sistem nije pustio da se razmasu.

Komsija, zemunski a zivotni mudrac jednom je mom bratu od strica koji je optuzivao sve od vaspitacice u vrticu koja ga je zapostavljala u odnosu na ostalu decu pa do tadasnjeg shefa koji nije prepoznavao njegove kvalitete (tipa ja sam pametan i klasa, isao sam jos 70-tih u Firencu i Londondok se taj seljak jos igrao po dalmatinskom krshu) rekao, dakle komsija je mog brata od strica razbio sa "Sine, ne cekas da te ribe prepoznaju kao seksualnu velicinu nego im ga pokazes".

Do skoro je bio baš problem za promeniti posao... a vrlo često ljudi koji imaju znanje nisu baš svuda dobrodošli a opet njih često razni paraziti vide kao dobrog domaćina i trude se da sistemom manipulacije potpuno poljuljaju njihovo samopuzdanje

Idući na razgovore usled svih tih nepravdi ( a treba mi novac, jer sa platom nemaš dovoljno ušteđevine da priuštiš par meseci bez posla) shvatiš da ti pre treba psiholog nego novi posao, jer frustriranost izbija iz tebe, + ako još u toku razgovora osetiš naznaku onoga što imaš na radnom mestu

Koliko mi je snage nekada trebalo da izvučem iz sebe pozitivnost

Znanje povlači za sobom mnogo toga , jer onda od tebe očekuju mnogo toga kao normalno... sećam se kad sam rekla da imaju seminari za SEF vlasnik firme me je pogledao u fazonu šta to ti pričaš.. ne očekuješ valjda da ti se plati neka edukacija

 

[Meliot]

Nikada nisam imao problem da radim i ono što mi se ne sviđa ako mi trebaju pare.

Pa to se zove rad za džeparac a ne za život.

 

[bezimeni1]

Tako ti se zalomilo.
Verujem da ne želiš da se preseliš negde bliže poslu?

Заправо не желим уопште да радим више такве послове. Али боље нема. Посао је такав да бих пре био на улици него што бих плаћао кирију за стан, таман ми и то фали, да цела крвава плата оде на то, није ни изводљиво. Да је посао лаганица, да ми је лепо, да је више плаћено, тада бих то могао, чак и ако свесно знам да сам на губитку у односу на оног ко има кредит. Није ми свеједно ни излажење негде јер олако оде цела једна дневница патње, приморан сам да штедим и да можда бежим одатле. Био сам годинама незапослен пре тога јер не знам да тражим посао, да се навикавам на ново, и скроз нигде се не уклапам и превенирам свађе непојављивањем нигде, тако да знам да ако одем одатле или останем без и тог посла, да нећу наћи други, најгоре је кад кажу "има посла ко хоће да ради".

Sustina je da oni koji sve to sto si opisao prezivljavaju u stvari nemaju vise umnih kapaciteta od ostalih, oni samo misle da imaju. Da nije tako, ne bi bili u toj situaciji odnosno bili bi neki ograniceni/kratki period i promenili bi posao ili izborili se za bolje, u krajnjem slucaju napustili bi sredinu u kojoj vlada takav sistem vrednosti.

Не мора да значи. Може било ко да буде паметан ко Ајнштајн, али ако има социјалну фобију, депресију, ако је фрустриран претходним животом и неће више да се труди око нових ствари, он посао неће ни имати или ће радити неки бедан посао. Знам неког ко је високо образован, доктор нечега, и он нема посао, само јер је мало неприлагођен човек и не уклапа се са већином, а знам и неког ко је жива енциклопедија али има менталне сметње и нема никакав посао, избацили га и са неког шљ посла због тога. Многи су од њих мање интелигентни а имају далеко више шанси.

 

[Meliot]

Радиш посао за готово минималац, нешто за шта нису сви способни да раде. Радиш боље од просека али ниси више плаћен. Путујеш сат и по времена у једном правцу, радиш поподне, ноћу, викендом, уопште немаш времена за приватни живот због тога, не можеш да се упознаш ни са ким. Веома лоша атмосфера, нон-стоп критике, пожуривање, људи го*еђег карактера се ку*че и праве бу*алама једни друге, значи јако стресно. Имаш више умних капацитета и могао би да радиш бољи посао али за тебе нема. И све то за готово минималац.

Неко други ради од 8 до 16, не ради викендом. Седи на послу. Људи су на послу љубазни. Можеш да изађеш после посла, да се видиш са неким, на неку друштвену активност, плажу, и то током радних дана. Путујеш пола сата у једном смеру. Много више слободног времена, мање стреса, плата, рецимо, на нивоу државног просека (солидно).


Зашто то постоји? Ако онај први не жели више да ради он ће добити епитет "ленчуга", зашто? Ако је неко незапослен и тражи посао, нико му неће понудити тај други посао него тај први, зашто? Ако тај не жели да ради тај први посао јер није луд, опет напад на њега. Зашто се нападају они који су већ кажњени и који би да буду само мало мање кажњени, док има много других којима је лепо, зашто напади само на њих? Зашто је толико неправде, људи се убијају кад добију отказ јер неће да буду "ленчуге" а притом далеко су мање добили од других и заправо су они експлоатисани, све због таквих људи који осуђују.

Онај ко је експлоатисан, ко ништа није добио, ко је истрпео свашта, ако тако неће више од је "ленчуга и паразит", а ако ти је лепо на послу и вољан си да радиш јер си поштован, ако добијаш пуно, ти добијаш похвале и диве ти се.

Како се спасити такве ситуације и како се спасити таквих коментара у случају да желиш да поставиш границе за урушавање свог достојанства?

Sledeći neki put kreni na posao sa natpisom na majci ili duksu ,,svi me nervirate". Pravi se blesav kao da kapiraš šta taj natpis znači već si to obukao tek onako. Udariš na šegu kada vidiš takvu situaciju.

 

[argumentovano]

Do skoro je bio baš problem za promeniti posao... a vrlo često ljudi koji imaju znanje nisu baš svuda dobrodošli a opet njih često razni paraziti vide kao dobrog domaćina i trude se da sistemom manipulacije potpuno poljuljaju njihovo samopuzdanje

Idući na razgovore usled svih tih nepravdi ( a treba mi novac, jer sa platom nemaš dovoljno ušteđevine da priuštiš par meseci bez posla) shvatiš da ti pre treba psiholog nego novi posao, jer frustriranost izbija iz tebe, + ako još u toku razgovora osetiš naznaku onoga što imaš na radnom mestu

Koliko mi je snage nekada trebalo da izvučem iz sebe pozitivnost

Znanje povlači za sobom mnogo toga , jer onda od tebe očekuju mnogo toga kao normalno... sećam se kad sam rekla da imaju seminari za SEF vlasnik firme me je pogledao u fazonu šta to ti pričaš.. ne očekuješ valjda da ti se plati neka edukacija

Neiskusno.
U pocetku trebas da radis koliko moras, dok procenis okolinu, dal vredi da se trudis vise.
Jer ako se pokazes povoljna za jahanje ( u vezi posla ) svi ce pokusati da te jasu.
I nisi trebala da ides nakon otkaza, nek sami rade.

 

[Nataša Rostova]

Neiskusno.
U pocetku trebas da radis koliko moras, dok procenis okolinu, dal vredi da se trudis vise.
Jer ako se pokazes povoljna za jahanje ( u vezi posla ) svi ce pokusati da te jasu.
I nisi trebala da ides nakon otkaza, nek sami rade.

Potpuno si u pravu, napravila sam greške u koracima i kasnije nije bilo mere

Jer sam naivno verovalo da ako se potrudim i firmu od 0 podignemo da če i meni biti dobro (a i takvo je bilo obećanje)

I napravljen je rezultat ali uvek neki troškovi, uvek nešto i naravno meni uvek najmanji procenat povećanja .. drugoj dvojici kada je napravljen rezultat plata povećana jednomza 350, drugim za 200 meni za 100 .. kad je bilo smanjenje uz ucenu ako ne prihvatimo smatraće da smo dali otkaz svima po 100 a ja imala čak i više posla nego pre

 

[bezimeni1]

Једва чекам да доживим минималну пензију. То ми је боље него дупло већи минималац на лошем послу, па и све што је испод медијалне плате а са оваквим условима. Мало је али је сигурно и имаш свој мир, многи се пуно жале али ја бих себе сматрао богатим.

 

[lionagate]

Не мора да значи. Може било ко да буде паметан ко Ајнштајн, али ако има социјалну фобију, депресију, ако је фрустриран претходним животом и неће више да се труди око нових ствари, он посао неће ни имати или ће радити неки бедан посао. Знам неког ко је високо образован, доктор нечега, и он нема посао, само јер је мало неприлагођен човек и не уклапа се са већином, а знам и неког ко је жива енциклопедија али има менталне сметње и нема никакав посао, избацили га и са неког шљ посла због тога. Многи су од њих мање интелигентни а имају далеко више шанси.

Znam i ja mnogo ljudi ali ovo sto sam napisao ranije je neka generalna crta za te koji osudjuju ceo svet zato sto su oni propustili zivotne prilike iako su najpametniji u sobi. Onaj ko zna da je ipak problem u njemu cuti i ne tuguje javno.

 

[Nataša Rostova]

Заправо не желим уопште да радим више такве послове. Али боље нема. Посао је такав да бих пре био на улици него што бих плаћао кирију за стан, таман ми и то фали, да цела крвава плата оде на то, није ни изводљиво. Да је посао лаганица, да ми је лепо, да је више плаћено, тада бих то могао, чак и ако свесно знам да сам на губитку у односу на оног ко има кредит. Није ми свеједно ни излажење негде јер олако оде цела једна дневница патње, приморан сам да штедим и да можда бежим одатле. Био сам годинама незапослен пре тога јер не знам да тражим посао, да се навикавам на ново, и скроз нигде се не уклапам и превенирам свађе непојављивањем нигде, тако да знам да ако одем одатле или останем без и тог посла, да нећу наћи други, најгоре је кад кажу "има посла ко хоће да ради".


Не мора да значи. Може било ко да буде паметан ко Ајнштајн, али ако има социјалну фобију, депресију, ако је фрустриран претходним животом и неће више да се труди око нових ствари, он посао неће ни имати или ће радити неки бедан посао. Знам неког ко је високо образован, доктор нечега, и он нема посао, само јер је мало неприлагођен човек и не уклапа се са већином, а знам и неког ко је жива енциклопедија али има менталне сметње и нема никакав посао, избацили га и са неког шљ посла због тога. Многи су од њих мање интелигентни а имају далеко више шанси.

U ovoj firmi u kojoj sam radila mali je kolektiv pa se bolje vidi i najbolje je prolazio lik koji je imao najmanje znanja, najmanje radio ali je zato znao uvek da ukliza sa infoemacijom

Javi se da je krenuo na put u 5 i to jednom u dva meseca, drugi sve urade ugovore, organizuju on pošalje poruku da je obavljen posao uspešno, sve zna kako šta treba a ništa ne zna uraditi

Pusti informaciju koja veze nema sa mozgom i onda se svi bavimo sa tim i naravno ljaga i ogovara kolege kod šefa .. jednostavno lik se nametne kao "kontrolor" drugih

Ako se njemu šta prigovori da ne radi kako treba onda nadigne dreku da ga se maltretira da on trpi i tako

Na kraju drugi kolega dobio otkaz dan za dan, ja dala a ovak koga smo nas dvoje preporučili ostao . Kaže dao bi i on ali eto ne može da ostavi firmu na cedilu i sigurna sam da će tako predstaviti sebe i izvući max korist

To što je u toj firmi više uradio za sebe nego za firmu koga briga ..

 

[Samsonight]

Gde počinje: Ne pomozi gde možeš. Boli te uvo... okrećeš glavu. Stićiće te to, to se širi i množi.
Hajde, lepo, laku noć!

 

[Nataša Rostova]

Znam i ja mnogo ljudi ali ovo sto sam napisao ranije je neka generalna crta za te koji osudjuju ceo svet zato sto su oni propustili zivotne prilike iako su najpametniji u sobi. Onaj ko zna da je ipak problem u njemu cuti i ne tuguje javno.

Postoje ljudi koji mnogo kukaju i ja sam se plašila da ne spadam u tu kategoriju i da ne precenjujem sebe
Počela sam se bila brinuti za svoje psihičko zdravlje jer nije lako biti nezadovoljan

A onda uvde se neki novi softver u firmi koju nam pruža neke usluge i lik mi kaže da sam ja jedina koja je skapirala novi sistem bez njihove pomoći, a rade sa zaista respektabilnim firmama

Iskoči neki IT problem, pišem gore liku zaduženom za to i obično rešim pre nego mi se javi

Onda shvatim da ipak bacam bisere pred svinje i da ne treba da se valjam u blatu sa njima

 

[lionagate]

Postoje ljudi koji mnogo kukaju i ja sam se plašila da ne spadam u tu kategoriju i da ne precenjujem sebe
Počela sam se bila brinuti za svoje psihičko zdravlje jer nije lako biti nezadovoljan

A onda uvde se neki novi softver u firmi koju nam pruža neke usluge i lik mi kaže da sam ja jedina koja je skapirala novi sistem bez njihove pomoći, a rade sa zaista respektabilnim firmama

Iskoči neki IT problem, pišem gore liku zaduženom za to i obično rešim pre nego mi se javi

Onda shvatim da ipak bacam bisere pred svinje i da ne treba da se valjam u blatu sa njima

E ovo je bar procena, ti si biser, oni svinje... pa onda kad kazu da se ne cenis dovoljno

 

[bezimeni1]

Pusti informaciju koja veze nema sa mozgom i onda se svi bavimo sa tim i naravno ljaga i ogovara kolege kod šefa .. jednostavno lik se nametne kao "kontrolor" drugih

Ово је класика.. Ти који најмање раде често највише шефују другима, то сам приметио и код себе на послу, тако понижавајуће.

~~~

Јесте да кукам, али кад већина може да упире прстом у недужне, зашто је проблем указати на оно што стварно јесте тачно? Ако ми је неки ауторитет крив, кукаћу на њега, нећу бити полтрон и сматрати да је он у праву а набијено незадовољство исијавати на разне друге недужне, никада нисам кукао нпр. на хомосексуалце, просјаке, за разлику од "позитивне" већине, они ми нису ништа криви. Већина људи осуђује сиромашне, ја нпр. не.

 

[guslar1389]

Радиш посао за готово минималац, нешто за шта нису сви способни да раде. Радиш боље од просека али ниси више плаћен. Путујеш сат и по времена у једном правцу, радиш поподне, ноћу, викендом, уопште немаш времена за приватни живот због тога, не можеш да се упознаш ни са ким. Веома лоша атмосфера, нон-стоп критике, пожуривање, људи го*еђег карактера се ку*че и праве бу*алама једни друге, значи јако стресно. Имаш више умних капацитета и могао би да радиш бољи посао али за тебе нема. И све то за готово минималац.

Неко други ради од 8 до 16, не ради викендом. Седи на послу. Људи су на послу љубазни. Можеш да изађеш после посла, да се видиш са неким, на неку друштвену активност, плажу, и то током радних дана. Путујеш пола сата у једном смеру. Много више слободног времена, мање стреса, плата, рецимо, на нивоу државног просека (солидно).


Зашто то постоји? Ако онај први не жели више да ради он ће добити епитет "ленчуга", зашто? Ако је неко незапослен и тражи посао, нико му неће понудити тај други посао него тај први, зашто? Ако тај не жели да ради тај први посао јер није луд, опет напад на њега. Зашто се нападају они који су већ кажњени и који би да буду само мало мање кажњени, док има много других којима је лепо, зашто напади само на њих? Зашто је толико неправде, људи се убијају кад добију отказ јер неће да буду "ленчуге" а притом далеко су мање добили од других и заправо су они експлоатисани, све због таквих људи који осуђују.

Онај ко је експлоатисан, ко ништа није добио, ко је истрпео свашта, ако тако неће више од је "ленчуга и паразит", а ако ти је лепо на послу и вољан си да радиш јер си поштован, ако добијаш пуно, ти добијаш похвале и диве ти се.

Како се спасити такве ситуације и како се спасити таквих коментара у случају да желиш да поставиш границе за урушавање свог достојанства?

1. Mani se cirilice
2. Idi na fakultet i uzmi diplomu
3. Nadji posa' u kancelariju (obavezno sa sekretaricom i masinom za kafe)
4. Śedi i uzivaj dok ti plata kapi

 

[bezimeni1]

Безизлазна ситуација потпуно, како трпети заувек, не знам..

 

[crnizmaj0]

ali ovo sto sam napisao ranije je neka generalna crta za te koji osudjuju ceo svet zato sto su oni propustili zivotne prilike iako su najpametniji u sobi. Onaj ko zna da je ipak problem u njemu ...

Ti bi bio u pravu sa ovakvim objasnjenjem da covek ne pise o konkretno OVOJ zemlji tj. o zemlji koja je vecito na dnu u odnosu na celinu evropskih zemalja po ekonomskim pokazateljima (naravno ima jos par slicnih zemalja - ekon. bolesnika ali je u njima i *socijalna klima* slicna ovoj kako ju je opisao postavljac teme).
Bice da ipak te zajednice imaju nesto duboko patolosko i pogresno u svom nacinu funkcionisanja jer, ako su zaista ti *nesnadjeni* pojedinci sami krivi za svoje neuspesne egzistencije (a ne patolosko drustvo) onda bi ta drustva u celini valjda vremenom prosperirala i napredovala (zahvaljujuci onoj vecini drugih - *normalnih* koji su na boljim polozajima po tvom misljenju zasluzeno...bez obzira na ove *gubitnike koji kukumavce*)) a ne bi vec vekovima bila ZAKOVANA na civilizacijskom dnu.

 

[Frederick_]

Радиш посао за готово минималац, нешто за шта нису сви способни да раде. Радиш боље од просека али ниси више плаћен. Путујеш сат и по времена у једном правцу, радиш поподне, ноћу, викендом, уопште немаш времена за приватни живот због тога, не можеш да се упознаш ни са ким. Веома лоша атмосфера, нон-стоп критике, пожуривање, људи го*еђег карактера се ку*че и праве бу*алама једни друге, значи јако стресно. Имаш више умних капацитета и могао би да радиш бољи посао али за тебе нема. И све то за готово минималац.

Неко други ради од 8 до 16, не ради викендом. Седи на послу. Људи су на послу љубазни. Можеш да изађеш после посла, да се видиш са неким, на неку друштвену активност, плажу, и то током радних дана. Путујеш пола сата у једном смеру. Много више слободног времена, мање стреса, плата, рецимо, на нивоу државног просека (солидно).


Зашто то постоји? Ако онај први не жели више да ради он ће добити епитет "ленчуга", зашто? Ако је неко незапослен и тражи посао, нико му неће понудити тај други посао него тај први, зашто? Ако тај не жели да ради тај први посао јер није луд, опет напад на њега. Зашто се нападају они који су већ кажњени и који би да буду само мало мање кажњени, док има много других којима је лепо, зашто напади само на њих? Зашто је толико неправде, људи се убијају кад добију отказ јер неће да буду "ленчуге" а притом далеко су мање добили од других и заправо су они експлоатисани, све због таквих људи који осуђују.

Онај ко је експлоатисан, ко ништа није добио, ко је истрпео свашта, ако тако неће више од је "ленчуга и паразит", а ако ти је лепо на послу и вољан си да радиш јер си поштован, ако добијаш пуно, ти добијаш похвале и диве ти се.

Како се спасити такве ситуације и како се спасити таквих коментара у случају да желиш да поставиш границе за урушавање свог достојанства?

Vrlo prosto rešenje: odeš odatle.

 

[ChristopherWalken]

Prilično sam iznenađen koliko sam se pronašao u uvodnom postu. Jedno 90%.
Sličnost je da radim težak, odgovoran i iscrpljujuć posao, iako na prvu to tako ne izgleda. Već 11 godina mi nema života. Ni odmora, ni praznika, ni vikenda, na bolovanju nikada nisam bio... Plata je potanka, a većinu potrošim na hranu pošto često ceo dan nisam kući. Radno vreme kod mene ne postoji.
Jedina, ali značajna razlika je, da mene prilično dobro tretiraju na poslu. Stekao sam neku prilično finu reputaciju i mogu da kažem da me ljudi prilično gotive.
Elem ...
Osećam da više ne mogu. Potrošio sam se totalno. Zdravlje sam ussrao podosta, što je najgore. I konačno posle eto 11 godina imam plan! Mislim, realan plan. Smislio sam šta ću i kako ću samo još malo da izvidim ima li tu 'leba. Planiram da čak sledeće nedelje dam otkaz. E samo još to da smislim kako ću i biće dobro.