Aj nek bude ovde, ali pitanje je i za jedne i za druge, znači pol je stvarno nebitan jer ih ima u oba dovoljno.
Dakle, uvek sam se pitala šta znači ljudima to "ne pijem" i do koje granice to ide, i koliko zapravo naporno to ume da bude i po tu osobu i po njenu okolinu.....
Jedno je reći "ne pušim", okej, da bi zapalio taj štapić prvo treba da ga poseduješ, da imaš vatru, da imaš želju, da umeš to da uradiš kako treba i sl. ali da bi popio, odnosno popila čašu piva stvarno ti ne treba nikakvo predznanje. Ne treba ni priprema, ni specijalna kupovina, ima ga praktično svuda na izvolte.
I ajde, pivo je relativno gadno piće, ko se nije navikao (kao i domaća kafa, uostalom), ali "ne pijem" se ne odnosi samo na njega nego brate i na likerčiće, i na rakiju, i na vina?! i na šampanjac, ma sve, rum u kolačima ono
kako neko može da se deklariše tako i ima li međ vama onih koji to tako kažu, i šta hoće time da kažu? I, najzad, ČEMU takav stav?
Da li je strah od sopstvenog karaktera, da li se možda plaše ti ljudi da će postati alkoholičari ako jedno veče napuste pripiti? Da li misle da će im to uništiti jetru? (Ovo su pitanja, ne ismevanje, jer stvarno ne kapiram.....)
Ne duvam, pa okej, upozoravali su nas hiljadu puta da je droga štetna i da se moš lako navući pa tražiti mnogo više
možda je paranoja veća od radoznalosti i to je okej, ali čaša jebenog piva?!
A znam privatno čitav buljuk tih ljudi koji to tako kažu, i zapravo stvarno stoje iza toga. Naime, jedan je sa 17 godina zabo glavu u činiju sa sarmama pa se istraumirao da je postao alkoholičar i godinu dana nije pio ali je imao ql izgovor
kao umalo da postanem alkos, sad sam na lečenju
haha doduše posle je ponovo počeo.....
Jedan je socijalno ugroženi frik, ustvari znam dva takva..... joj tri, samo ona je žensko... uh i njena drugarica, to je 4... znači u ovom trenutku od 10 sek. ja mogu da se setim 4 + 1 (poseban slučaj) osoba koje imaju problema da se uklope sa narodom, a da se predstavljaju sa "ne pijem"! Ima li tu neke veze i šta je čemu uzrok i posledica?
Da li je moguće da smo dotle došli da ako neko odbija da pije nije zanimljiv pa ga niko nigde i ne zove, ili možda oni ne piju jer nemaju kad i s kim, ili su te dve osobine deo istog defekta u njih; nešto četvrto?
Dakle, neosporno je da ima izuzetan procenat "ne pijem" ljudi koji su socijalno sjebani. Što ne znači da su svi (nisu) ili da važi obrnuto...
+ 1 primer, uzgred, ne pije ni kafu. Ni kafu iz automata. Cepa kokakolu, doduše.
Ne jede brzu hranu, obožava grickalice, doduše, i ne, nije uopšte prezgodna i prezdrava, ali eto ima te neke principe i ne odstupa od njih. Znači da me biješ po ušima ne bih znala gde da je vodim, samo da sednemo negde da se ispričamo, ne bih znala ni čime da je poslužim. Tu se bira i šećer, naravno, neslano i sve što uz to ide.....
Ali majku mu..... ne znam, zašto komplikuju toliko?
Jedna (20+) me je mrtva ozbiljna pitala, po odlasku na prvomajsko groktanje u prirodi, koliko koje pivo ima procenata alkohola, i "kog piva sme da popije jednu čašu, a da se ne napije".
Ne znam, meni su ti ljudi fenomen. Zamišljam ih na slavi kod kuma kako izbegavaju zdravicu na šta svi pilje u njih a oni drže govor 5 minuta o tome kako je alkohol štetan. Stvarno mi nije jasno kako
u svakoj prilici uspeju da odbiju da stave na jezik kap nečega što je na kiosku za 18+ čime se izgovaraju i, najzad, ZAŠTO? Čemu tolika zadrtost?
Ima li ko odgovor?
mislim pored toliko godina klubova bas sanjam o tome da se nacirkam uopste mi nije muka od pijandura i letenja flasha
