ma pusti budale.. živi svoj usamljeni život najbolje što možeš..ljude uopšteno briga i za tebe i za mene i za svakoga.. sutra da umremo ima da nas žale koji dan ...na 40 dana ne bi nam došlo ni 50 ljudi.. ..jedino porodica malo duže.. dakle par osoba a ostale boli uvo ..
To je realnost , umre neko svi u zalosti a na sahrani ni 30% ljudi ne dodje a svi pitaju i svi zale ..
То је једино што би ме могло извући, то ми је највећи приоритет, једино решење. Само да је то сада могуће. Све остало ми сада не значи ништа, без пријатеља сада и могу, не верујем ником и ни са ким не бих могао да имам блискост осим можда са девојком.
То можда може једино девојка да буде. Она једино пружа љубав и топлину, и једино са њом бих можда могао да осетим блискост. Са другима је све некако површно.
Не знам, то је на њој да пронађе, немам искалкулисано. Али имам 0 шанси, тако да је скроз безизлазно.
Одакле ти? Ја можда могу да пружим, топлину, пажњу, разумевање. Одакле знам то добро ако нисам ни имао прилика? Буквално је ово терање да будем хвалисавац без покрића и калкулант. Ово је типична лоша страна усамљености, ако никад ниси имао коме да пружиш љубав то значи да си без љубави. А и да то не могу, одакле ми ако нико то није пружио ни мени?
Па нисам каклулант "ово имам да понудим, значи заслужујем то и то", понашам се спонтано и природно. Она нека пронађе шта јој се свиђа. Треба можда да се хвалим квалитетима и да делујем надобудно, па да ме онда неко опет понижава?
Знао бих да пружим топлину и разумевање некој девојци. Мени може неко други да маше неким стварима које има да понуди али мени се свиди оно што волим а чега тај можда није свестан, сами људи то пронађу. Једноставно се не свиђам ником а умем да разумем и пружим топлину. То да ли сам леп други одређују, ја се себи страшно не свиђам али другима можда не делујем као габор. Нико ме није нахвалио у животу ни око чега па да знам тачно шта нудим.
Јел теби треба то да пружим, јеси ти моја девојка?
А шта ми несигурни да радимо ако нам је ситуација непроменљива јер нам је баш потребан неко?
Па тражим јер никад ништа не добијам као други па морам сам да се изборим, и опет немам ништа. Већина само зна да гледа са висине и да критикује, шта су они бољи? Вечерас сам опет наишао како је нека угрожена групација људи осуђивана од већине обичних људи, они су у реду, такве неправедне и насилне ћете да подржите, а они који се бране јер их сви осуђују као само нешто кукају и они су неки негативци. Акција рађа реакцију, огромна већина људи је насилна и наравно да је кукање последица тога, то је једноставно правдање, зашто за почетак сви друге не оставите на миру са својим критикама? Да ми потлачени бар можемо да уживамо у својој ситуацији а не да нас неправедно додатно тлачите. Први почињете увек.
Da skupiš malo hrabrosti.
