Денвер је "преживео" меч иако га је почетком 4/4 стрефила најгора за њих могућа "непогода". Јокићу се поновио четврти меч против Лејкерса, почетком 4/4 у само 17 секунди прави два фаула, други офензивни и пета лична, разумљиво Мелоун га повлачи на клупу. И тада када је Мајами био у налету, опасно се примакао, Брус Браун, тај увијек поуздани шести играч Денвера одиграо је фантастичну четвртину.
Ерон Гордон изврстан читав меч, одличан у дефанзиви, овај пута одличан и у нападу, шут из игре 11-15, утакмица живота.
Никола је одиграо изврсно три четвртине, но почетком 4/4 након пете личне морао је на клупу, пред крај се вратио, гдје је Брус већ ушао у луду серију, тако да ту није био неопходан Ниџин допринос, који хе ипак због пет личних одиграо тих неколико минута под ручном.
Мареј се испромашивао али дао је велики допринос у асистенцијама. Денвер је доказао да је тим, гдје свако зна своју улогу, ради оно што се од њега очекује и да има играче који имају петљу и који ће потегнити када треба.
Сада се серија сели у Денвер којем треба још једна побједа. Тешко да ће такву прилику пропустити. Што се тиче Николе, овим мечом који се никако не може назватим лошим јер у питању је ипак финална серија, "покварио" је укупну статистику и како сада ствари стоје тешко да ће плеј-оф завршити просјеком 30+, 10+, 10, достигнућу каквом се нико никад није ни приближио у историји ен-би-еја, и чему су спортски аналитичари посветили доста пажње. Мада и не мари, Никола није момак који робује статистици, важно је да предводи тим који је близу освајања титуле.