Quantcast

Navijačke teme

Najjaci navijaci u exYU

  • Grobari (Partizan Beograd)

  • Delije (C.Zvezda Beograd)

  • Firma (Vojvodina N.S.)

  • Lesinari (Borac Banja Luka)

  • Horde Zla (Sarajevo)

  • Ultrasi (Zrinjski Mostar)

  • BBB (Dinamo Zagreb)

  • Torcida (Hajduk Split)

  • Armada (Rijeka)

  • Neko iz Slovenije

  • Neko iz Makedonije

  • Neko iz C.G.

  • Neko drugi


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

Blazo Kljajic

Obećava
Poruka
97
Грешка треба да гласи ове године, ипак има још 6 месеци до следеће године.:mrgreen:
Pa i nije greška,mogu oni mogu da napišu i "Sutra u Kninu"
-Niko im u Srbiji ne veruje jer su šljam DB-ovski
-Hrvate relativno bili patka za 50 ljudi sa parolom iz dva dela,oni i da dođu u Knin mogu samo da ga išariju (ako uspeju da prenesu auto lak preko granice)
 

PetarSamotnjak

Zaslužan član
Poruka
129.276
Neki najnoviji slučajevi kada medjunarodne utakmice naših klubova prenoni samo Arena, koje nema kod većine operatera, otvaraju pitanje sportkog programa javnog servisa.
On je s nacionalnom frekvencijom u službi gradjana, i morala bi, posebnim propisima, da se odredi obaveza da sve sportske dogadjaje na medjunarodnoj sceni, u kojima učestvuju naši timpovi i pojedinci,prenosi upravo nacionalni servis.
Tržište je tržište, to je razumljivo. Ali, ima pitanja od opšteg interesa, koja se ne mogu prepustiti (samo) tržištu.
 

Дундурије

Ističe se
Poruka
2.784
Тога дана, злокобне ратне зиме 1993. године, у јеку најжешће непријатељске офанзиве, механизовано-оклопна бригада кренула је из Бенковца, да би преко снегом завејаног Велебита стигла у Грачац и у директном окршају са непријатељском војском, спречила њено напредовање, пустош коју је остављала иза себе, злочине без преседана и заузимање доминантних висова Велебита (1758), Великог Алана (1411м), Малог Алана (1044м), Ћелавца (1207м), Бобије (1059м) и Презида (768м), а самим тим и заузимање највећег дела Републике Српске Крајине. Пут нас је водио уз обалу Каринског мора, прво кроз Карин Доњи, а након тога и кроз Карин Горњи. Колона се кретала релативно брзо, обзиром на број и врсту возила у њој. У нашој непосредној близини одјекивале су снажне детонације, као упозорење на непријатељску тешку артиљерију, која је константно из правца Новиграда и Масленичког моста покушавала да нас успори и уништи. Најкритичнија тачка, а уједно и најопаснији део пута, био је мост преко реке Бијеле, која се заједно са реком Каришницом улива у Каринско море. Излазећи из једне оштре кривине, пред нама се указао брисани простор и на крају њега сабласно пуст мост, место идеално за диверзију и заседу. Пошто сам се налазио у возилу на челу колоне, возачу сам рекао да успори, а након тога и да стане, потом сам кроз прозор избацио руку и дао знак осталим да ураде исто. Изашао сам из возила и полако кренуо ивицом моста према другој страни, покушавајући да на носивој конструнцији испод мене приметим евентуално постављен експлозив, или заседу у кањону. Владала је језива тишина и осим орла кликтавца и његових крикова, који су одзвањали каменим литицама кањона, могао сам да чујем само властите кораке. Управо у тренутку, када сам мислио да је прошло оно најгоре, на неких десетак метара пре него што сам стигао на сам крај моста, из грма са моје леве стране, налик авети, која се појављује, да ни сам нисам знао одакле, искочио је голобради дечак у ручно сашивеној маскирној униформи и са војничком М-48 пушком у руци, упереном у мене. Одсечно и самоуверено ми је рекао да станем, или ће пуцати. Са друге стране моста, брзином светлости зачуло се енергично репетирање оружја и залегање у ватрене положаје. Све је наговештавало оно најгоре, делићи секунде постајали су вечност, а вечност микрон делића.

Дигао сам руку високо изнад главе, дајући им на знање да не пуцају, ни сам не верујући да ће ме послушати и обратио се дечаку…

– Не пуцај, ми смо наши…

– Чији наши?!

– Ми смо српска војска…

– А, ђе ти је тробојка?!

– Немам тробојку, имам ово…

Показао сам кажипрстом на свој ревер, на коме се налазила мала значка Фудбалског клуба Црвена Звезда, иначе моје једино обележје које сам носио на својој униформи. Загледао се онако намргођено и неповерљиво, али и поприлично студиозно покушавајући да својим малим окицама и сам примети оно што сам му показивао, а онда…

Био је то најлепши осмех, осмех који ћу памтити до краја свога живота, био је то осмех пун безграничне љубави и среће, осмех детета коме је Црвена Звезда представљала исто оно што и дан, данас представља мени, осмех који је и више од овоземаљског живота. Пришао сам му и загрлио га онако снажно, мушки, готово и заборавивши да је свега пар тренутака пре тога био спреман да ме убије, а вероватно под кишом смртоносних куршума и сам оконча свој тек започети живот. Пољубио сам га у главу, склањајући поглед негде у страну, јер сам осећао да су ми очи биле пуне суза. Упитао ме тихо, готово шапатом:

– Јесу ли и ово све Звјездаши?

Окренуо сам се иза својих леђе, пошто сан за тренутак заборавио на остатак колоне, још једном високо подигао руку, а када је колона кренула, одговорио му исто тако тихим гласом:

– Да, све до једнога. Ми смо Делије…

– Матере ти?

– Часне ми Звездашке речи…

– Ваууууу…! Нико ми неће вјеровати!

У том тренутку из истог оног грма, из кога је и сам изашао, изашле су и две девојчице, два мала Анђела, и саме несвесне свега онога што се догодило пар тренутака пре тога. Рекао ми је онако мало постиђено, да су му то секе и да му оне чувају леђа, али да немају пушке. Рекао ми је и то, да је тата са карабином на брду изнад, пошто од тамо пуца поглед све до Италије. Питао сам га како се зове.

– Ја се зовем Мимо, а како се ти зовеш?

– Ја сам Мирослав…

– А, како ти је презиме Мимо?

– Ми смо ође сви Млинари, а како се ти презиваш?

Ех, тада су сузе кренуле саме и није било те силе која би их зауставила. Емоције среће, невероватан обрт ситуације, једном речју живот, па и више од живота. Загрлио сам их још једном онако све заједно и рекао им да су и сви моји преци из Карина Горњег и да смо сигурно блиска фамилија, пошто се и ја презивам као они. У том тренутку су стигли и остали, Жика је већ увелико писао, Миле по обичају шкљоцао са својим фото-апаратом.

Пре него што сам и сам ушао у возило, покушао сам да са ревера скинем Звездину значку и да му је оставим за успомену, али нисам успео, била ми је то највећа и највреднија драгоценост, заборавио сам у тренутку, да јој је игла била тако заврнута, да би је само поломио. Зато сам му обећао, да ћу га једнога дана ако преживим сигурно пронаћи и да ћу му поклони још већу и лепшу.

Морали смо да кренемо даље, на пут са кога се највећи број Делија никада више није вратио на карински мост, на пут са кога су заувек отишли у вечност и тамо остали.

Много година након тога тај мали дванаестогодишњи дечачић у лику одрастлог човека је пронашао мене, а ја сам пронашао њега, била је то судбина. Били смо живи, а живи људи морају да одрже своје обећање и дату реч. Био је без посла, суочен са још једном битком, у том тренутку за њега неупоредиво тежом и важнијом од оне предходне, без обзира што је у њој изгубио апсолутно све. Тога дана одвео сам га на Мали Калемегдан и запослио у кошаркашком клубу Црвена звезда.

Био је срећан, а био сам и ја.
https://www.facebook.com/dedovina/posts/684832285224309
 
Poslednja izmena:

dalmata

Aktivan član
Poruka
1.015
I vaše ustaške bebice su se "hvalile" da su u velikom broju uspeli (osim što su prodavca šutnuli u dupe) da konfiskuju dve čajne kobasice,5 čokoladnih banannica i 3 olvejs pakovanja uložaka.
ljak se ovo je policija oduzela i dala jednom ciganu koji se sad hvali. osim ove zastave "drumski razbojnici" (policajci) ukrali su i pare i mobitele 40-torici torcidaša.
kakva policija tava i država
 

dalmata

Aktivan član
Poruka
1.015
Pogledajte prilog 509569
ahahaha srbin se hvali Torcidinim transparentom kojeg je policija oduzela Torcidi
kakve ljige :rotf::rotf::rotf:
Evo izgleda i medju Srbima ima ljudi. Policajac (drumski razbojnik) prodao za 200 eura navijaču Rada ova transparent. Kad su Radovci saznali uzeli su mu ga i vratili Torcidi. Transparent opet na sjeveru Poljudske ljepotice. Hvala Radovcima koji su osvjetlali obraz srbijanske navijačke scene
 

No Respect

Domaćin
Poruka
3.963
Evo izgleda i medju Srbima ima ljudi. Policajac (drumski razbojnik) prodao za 200 eura navijaču Rada ova transparent. Kad su Radovci saznali uzeli su mu ga i vratili Torcidi. Transparent opet na sjeveru Poljudske ljepotice. Hvala Radovcima koji su osvjetlali obraz srbijanske navijačke scene
Opšte je poznat onaj događaj kada je svojevremeno jedan radovac na poluvremenu utakmice protiv vas na poljudu ušao na sever i izazivao vas sam na tuču i da mu je prišao jedan od torcidaša i da su ga umesto batina častili večerom.
Od tada je uspostavljena ta linija trgovine drogom koju imate sa ovim vašljivcima.
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
15.563
Много ми је драго због комшија овом приликом.:D
"Za Partizan sam navijao kada je tamo igrao Fadilj Vokri i nisam bio toliko strastveni navijač i član ‘grobara’, kako to su preneli srpski mediji. Moram da vam otkrijem jednu tajnu. Kada smo bili deca, navijali smo za Crvenu zvezdu, ali samo zato što su imali albanske boje. Tada nismo smeli da na stadione nosimo albanske zastave", otkrio je Haradinaj.
https://www.alo.rs/sport/fudbal/har...-navijao-sam-za-partizan-i-zvezdu/194041/vest
https://www.vesti-online.com/Vesti/...-zbog-Vokrija-a-za-Zvezdu-zbog-albanskih-boja
Док су објављивали да навија за Партизан онда нису провоцирали али сад дезинформер каже другачије:
https://informer.rs/sport/fudbal/40...jao-zbog-albanskih-boja-partizan-zbog-vokrija

Има ли нешто да крцуновци нису засрали и после то све полизали, мислим да нема, али памети да се дозову никако.:)
Сада из истог разлога може да навија и за репрезентацију Кокезаније.
 

No Respect

Domaćin
Poruka
3.963
Naravno,kome ćete verovati nego vašoj šiptarskoj braći (pogledati moj potpis).
Ali i da je ovo tačno što vaš brat izjavljuje,opet se vraćamo na Vladimira i njegovu prvu ljubav a onda uz ružnu prošlost i prelazak u islam uz novo ime Mustafa.
 

No Respect

Domaćin
Poruka
3.963
Poznati glumac iz BIH Emir Hadžihafisbegović nedavno je gostovao u emisiji ''Upitnik'' gde se dotakao mnogobrojnih tema vezanih kako za sport, tako i za Crvenu zvezdu i Partizan.
Ispričao je anegdotu sa snimanja filma ''Karaula'' i priču oko toga kako se grb Partizana našao u njegovoj kancelariji.

- Rajko Grlić je hteo da u mojoj kancelariji stoji poster Crvene zvezde. Ja kažem: ''On (misleći na lik poručnika Safeta Pašića) nije Delija, on je Grobar. ja ako budem igrao Deliju to neće biti taj lik.
- Kaže nebitno. Ma, bitno je. Jako je bitno, jer sam ja proverio da su svi oficiri muslimani u JNA navijali za Partizan. Ne postoji nijedan slučaj da je oficir musliman u JNA navijao za Crvenu zvezdu. I ja sam snagom argumenata ubedio Grlića da tu stoji poster Partizana, a ne Zvezde - rekao je Hadžihafisbegović.
Verovatno čovek nije do kraja upućen da se taj trend i danas nastavlja.
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
15.563
Naravno,kome ćete verovati nego vašoj šiptarskoj braći (pogledati moj potpis).
Ali i da je ovo tačno što vaš brat izjavljuje,opet se vraćamo na Vladimira i njegovu prvu ljubav a onda uz ružnu prošlost i prelazak u islam uz novo ime Mustafa.
Па верујемо вашој браћи читаш ли, него да овај ваш са потернице организује пријатељску утакмицу у Приштини као некад Крцун у Тирани па да Хари буде почасни гост као некад Енвер Хоџа, а амбијент цео шиптарски сви у црвено белом.
Иста боје иста вера, Сулејман да брани обавезно.
Спрдња са петокраком.
 

Дундурије

Ističe se
Poruka
2.784
Питање за партизановце, озбиљно, не зајебавам, није провокација. не знам, а занима ме. На дербију на "Маракани" прољетос, партизановци су били у три групе, колико сам ја разумио "забрањени" у кавезу, "кимијеви" до запада и група на југу . . . гледам данас утакмицу са Чуком и видим двије групе, чини ми се да је тако било и на прошлом дербију . . . какво је дакле стање ствари, јесу још увијек три групе или двије, и ко се ујединио?
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.