Trazim_curu_zabrak
Domaćin
- Poruka
- 4.292
Još u osnovnoj školi su nas učili o strukturi atoma. Oko pozitivnog jezgra krecu se velikom brzinom negativno naelektrisani elektroni. Medjutim niko nezna objasniti zašto je to tako. Jednostavno se podrazumeva da je to tako i prirodno. Valjda ima nikih "prirodnih" zakona koji objašnjavaju tu jurnjavu elektrona.
Medjutim ako je išta u prirodi potpuno neprirodno, onda je to upravo ova pojava. Jednostavno je nezamislivo, da u vaseljeni postoji bilo kakva "prirodna" sila koja će naterati elektron da neverovatnom brzinom juri po kružnoj putanji oko protona. Pa čak i da postoji objašnjenje; "ko je elektronima dao prvi impuls" kako objasniti da oni to rade već 13,5 milijardi godina, a sva je prilika da će to raditi i bar još neko vreme. I jos jedna zagonetka sta su radili elektroni pre nego sto ih je neko ili nesto zavrteo oko protona?
I eto nas pred činjenicom. Ako ne postoji naucna objašnjenje šta nam ostaje...
Kvantna teorija nudi rešenje tipa kako se elektroni i ne kreću, nego je to samo mogućnost koju mi iniciramo svojim posmatranjem. He he he a takvo objašnjenje mene stvarno zasmejava jer je sama takva tvrdnja totalna nebuloza sama po sebi, a po strani sto takva tvrdnja se ne temelji cak ni na kakvoj teoriji a kamo li na cvrstom dokazu.
Iz svega ovoga me iznenađuje činjenica da se u svetu odvajaju prilična sredstva u izgradnju onih sprava koje se zovu Akceleratori, ili (gotovo isto to samo mnogo efikasnije), Kolajderi. U evropi je onaj u Cernu (Švajcarska) najpoznatiji, i mada mu je dužina cevi 27 km, nije i najveći na svetu. U Americi postoji kolajder sa prečnikom od 70 km. I da vam odmah kažem dužina cevi od prohromskog čelika je tu najmanji problem. Ako mrzite tehničke detalje, preskočite sledeći pasus, jer tu je ukratko opisan jedan kolajder. (Preuzeto iz Ledermanove knjige - Božja čestica).
"Cev od nerđajućeg čelika, prečnika nekoliko inča, ukopana je deset metara duboko pod preriju, kružnog je oblika, sa obimom od oko četiri milje. Cev je provučena kroz hiljadu superprovodnih magneta koji usmeravaju protone po predviđenoj kružnoj putanji. Akcelerator je prepun sudara i vreline. Kroz ovu akceleratorsku cev protoni jurcaju brzinama koje su bliske brzini svetlosti, samo da bi se uništili kad se čeomice sudare sa svojom braćom suprotnog predznaka, antiprotonima. U takvom sudaru ostvari se, na tren, temperatura od deset miliona milijardi stepeni iznad apsolutne nule, što je daleko prevazilazi jaru u jezgru Sunca ili u sredini razbesnele eksplozije supernove. Naučnici koji ovde rade su 'vremeplovci' u jednom mnogo legitimnijem smislu nego oni u SF filmovima. Jer, pomenuta temperatura poslednji put je prirodno postojala samo prilikom rađanja Vaseljene, u nekom malenom deliću sekunde posle Velikog praska; nikada posle toga."
Mada naučinci ovako ogromna sredstva (radi se o stotinama milijardi dolara), opravdavaju potrebom da se sazna šta se dogodilo u momentu VELIKOG PRASKA, istina je na sasvim suprotnom kraju te tvrdnje. Stvarni razlog je samo jedan: rade eto nesto kako bi opravdali svoje plate.
Medjutim ako je išta u prirodi potpuno neprirodno, onda je to upravo ova pojava. Jednostavno je nezamislivo, da u vaseljeni postoji bilo kakva "prirodna" sila koja će naterati elektron da neverovatnom brzinom juri po kružnoj putanji oko protona. Pa čak i da postoji objašnjenje; "ko je elektronima dao prvi impuls" kako objasniti da oni to rade već 13,5 milijardi godina, a sva je prilika da će to raditi i bar još neko vreme. I jos jedna zagonetka sta su radili elektroni pre nego sto ih je neko ili nesto zavrteo oko protona?
I eto nas pred činjenicom. Ako ne postoji naucna objašnjenje šta nam ostaje...
Kvantna teorija nudi rešenje tipa kako se elektroni i ne kreću, nego je to samo mogućnost koju mi iniciramo svojim posmatranjem. He he he a takvo objašnjenje mene stvarno zasmejava jer je sama takva tvrdnja totalna nebuloza sama po sebi, a po strani sto takva tvrdnja se ne temelji cak ni na kakvoj teoriji a kamo li na cvrstom dokazu.
Iz svega ovoga me iznenađuje činjenica da se u svetu odvajaju prilična sredstva u izgradnju onih sprava koje se zovu Akceleratori, ili (gotovo isto to samo mnogo efikasnije), Kolajderi. U evropi je onaj u Cernu (Švajcarska) najpoznatiji, i mada mu je dužina cevi 27 km, nije i najveći na svetu. U Americi postoji kolajder sa prečnikom od 70 km. I da vam odmah kažem dužina cevi od prohromskog čelika je tu najmanji problem. Ako mrzite tehničke detalje, preskočite sledeći pasus, jer tu je ukratko opisan jedan kolajder. (Preuzeto iz Ledermanove knjige - Božja čestica).
"Cev od nerđajućeg čelika, prečnika nekoliko inča, ukopana je deset metara duboko pod preriju, kružnog je oblika, sa obimom od oko četiri milje. Cev je provučena kroz hiljadu superprovodnih magneta koji usmeravaju protone po predviđenoj kružnoj putanji. Akcelerator je prepun sudara i vreline. Kroz ovu akceleratorsku cev protoni jurcaju brzinama koje su bliske brzini svetlosti, samo da bi se uništili kad se čeomice sudare sa svojom braćom suprotnog predznaka, antiprotonima. U takvom sudaru ostvari se, na tren, temperatura od deset miliona milijardi stepeni iznad apsolutne nule, što je daleko prevazilazi jaru u jezgru Sunca ili u sredini razbesnele eksplozije supernove. Naučnici koji ovde rade su 'vremeplovci' u jednom mnogo legitimnijem smislu nego oni u SF filmovima. Jer, pomenuta temperatura poslednji put je prirodno postojala samo prilikom rađanja Vaseljene, u nekom malenom deliću sekunde posle Velikog praska; nikada posle toga."
Mada naučinci ovako ogromna sredstva (radi se o stotinama milijardi dolara), opravdavaju potrebom da se sazna šta se dogodilo u momentu VELIKOG PRASKA, istina je na sasvim suprotnom kraju te tvrdnje. Stvarni razlog je samo jedan: rade eto nesto kako bi opravdali svoje plate.
Poslednja izmena: