Naučno popularna literatura. Da, ne i kako?

[Ipposthenis]

Moglo bi se reći da je dostupnost informacija i literature, u ovom slučaju iz oblasti istorije, u manjoj ili većoj meri ograničena. Uslovljena mestom stanovanja, snabdevenošću lokalnih biblioteka, finansijskim stanjem pojedinca pa i obrazovanjem (gde i šta tražiti, kako "čitati" ). Dugo se raspravlja o prevazilaženju tog jaza između akademije i javnosti/čitalaca van akademije jer se u suprotnom stvara vakuum koji onda popunjavaju razni amateri, pseudo - istoričari, teoretičari zavera i politički i/ili verski inspirisani fundamentalisti, tabloidni mediji pa i zvanične verske organizacije...rečju, ne-istoričari.

Šta su dobri a šta loši načini da se to izvede? Koje su opasnosti koje se trebaju izbeći? Koji su dobri i eventualno loši primeri kod nas?

Pitanje inspirisano nedavnom knjigom/knjigama M. Aleksića, arheologa, vrlo prisutnog u medijima, često u svojstvu istoričara pa i autora nekoliko knjiga iz oblasti naučno-popularne istorije,tematski dosta širokih.

 

[daco9633]

Moglo bi se reći da je dostupnost informacija i literature, u ovom slučaju iz oblasti istorije, u manjoj ili većoj meri ograničena. Uslovljena mestom stanovanja, snabdevenošću lokalnih biblioteka, finansijskim stanjem pojedinca pa i obrazovanjem (gde i šta tražiti, kako "čitati" ). Dugo se raspravlja o prevazilaženju tog jaza između akademije i javnosti/čitalaca van akademije jer se u suprotnom stvara vakuum koji onda popunjavaju razni amateri, pseudo - istoričari, teoretičari zavera i politički i/ili verski inspirisani fundamentalisti, tabloidni mediji pa i zvanične verske organizacije...rečju, ne-istoričari.

Šta su dobri a šta loši načini da se to izvede? Koje su opasnosti koje se trebaju izbeći? Koji su dobri i eventualno loši primeri kod nas?

Pitanje inspirisano nedavnom knjigom/knjigama M. Aleksića, arheologa, vrlo prisutnog u medijima, često u svojstvu istoričara pa i autora nekoliko knjiga iz oblasti naučno-popularne istorije,tematski dosta širokih. Pogledajte prilog 687023

Najbolja knjiga o istoriji Srba i Srbije je
"Историја Срба 1. део, од Постанка света до Христовог рођења, др Стеван Томовић"

 

[Ipposthenis]

Hvala. Slutim da je to duhovita knjiga kalibra "Things Better Than BOOBS" iliti "Stvari bolje od grudi", no, diskusije radi, šta je čini tako uspešnom?

Ps. Čega je autor dr., ako nije problem?

 

[daco9633]

Hvala. Slutim da je to duhovita knjiga kalibra "Things Better Than BOOBS" iliti "Stvari bolje od grudi", no, diskusije radi, šta je čini tako uspešnom?

Ps. Čega je autor dr., ako nije problem?

Dr. Stevan Tomovic je jedan od najboljih istoricara prave istorije a ne falsifikovane. Sto je retkost danas.

 

[Ipposthenis]

U redu. Saznao sam.

Opet, diskusije radi - Šta njegovo delo čini tako uspešnim, koji je to metod kojim je nadmašio svoje "kolege"? Konkretno u pisanju "naučno"-popularne literature.

 

[daco9633]

U redu. Saznao sam.

Opet, diskusije radi - Šta njegovo delo čini tako uspešnim, koji je to metod kojim je nadmašio svoje "kolege"? Konkretno u pisanju "naučno"-popularne literature.

On je koristio Bibliju i teoloski apsekat koji je veoma bitan u izucavanju istorije kojeg vecina istoricara odbacuje. A on nam popunjava mnoge rupe u zvanicnoj istoriji.

 

[Ipposthenis]

Hvala. Međutim, kada sam napisao naučno-popularno nisam mislio na puku katalogizaciju knjiga u knjižarama već nešto što je zaista sa prefiksom naučno- tj. pisano od strane obrazovanih profesionalaca iz (poželjno) svojih oblasti, uz svo poštovanje metodologije naučnog istraživanja itd. Samo pristupačnijim jezikom i u eventualno prijemčivijem formatu.

Ovo se, uz dužno poštovanje, ne može smatrati naukom u bilo kom kontekstu. "Verski aspekt" je, opet uz dužno poštovanje prema nečijim verskim uverenjima, mahom eufemizam za potpuno nepoznavanje osnova date naučne oblasti, dometa u njoj, pa i izgovor za otvoreno i često nekontrolisano fantaziranje. Ako je sve to još inspirisano nekakvim političkim uverenjem, rasnom, etničkom ili verskom ideologijom, kao što obično jeste, onda takva literatura nije samo beskorisna, već i potencijalno štetna, obmanjujuća. Rupe koje postoje, postoje sa razlogom - za njihovo popunjavanje nema izvora ili dokaza, ili su oni nedovoljno pouzdani. To nikako nije i ne sme biti zeleno svetlo za zloupotrebu.

Hvala u svakom slučaju.