Lexa
Buduća legenda
- Poruka
- 30.368
Prva stvar koju uradim kad ustanem iz kreveta jeste pravljenje male liste stvari koje moram da rešim na Forumu Krstarice.
Počnem tako što ih poređam po prioritetima. Vrlo mi je bitno koje stvari, odnosno teme, su zaista suštinski važne za moju ličnu egzistenciju, kao i za napredak društva; potom pravim paralelnu listu ljudi na forumu kojima želim da objasnim da nisu u pravu po određenim stavkama, uz nacrt adekvatnog argumentovanog obrazloženja.
Onda popijem kafu. Trudim se da dok pijem kafu ne mislim na svoje obaveze prema Forumu, ali često me misli prevare i ja završim već mentalno odgovarajući forumašima ma njihove potpuno netačne i često besmislene tvrdnje.
U zadnje vreme imam posebnih problema sa koncentracijom, te mi forum ne dozvoljava da se posvetim bilo čemu drugom osim pitanjima koja se potežu na njemu. Recimo, ne mogu da radim, ne mogu da učim, a da vam iskreno kažem i socijalni život je počeo da trpi
Teško mi je da održim emocionalnu vezu jer kako izađem da se opustim, mračim osobu do mene stvarima koje mi potpuno prožimaju svest i ostaju zacrtane kori mozga, pa sve do hipotalamusa.
Ranije nisam toliko primećivala ovaj problem, šta više - nisam ga ni videla kao problem. Ali evo ovih dana baš me zabrinjava što sam toliko opsednuta forumom, da moram da vam se obratim za pomoć. Jednostavno ludim od pomisli da Superdemglam girl voli lejdi gagu više od džastina bibera i da sinke može onako neosnovano da skreše celom ženskom rodu svojim inteligentnim opaskama, i prođe nekažnjeno!
Najgore je uveče, kad legnem da spavam. Isprva deluje kao da će sve biti u redu, ali onda počnem da se znojim i okrećem po krevetu, postala sam do te mere nervozna da sam izlizala sve čaršafe i napravila malo udubljenje u kauču na kome spavam, a mislim da mi je sa jedne strane iskočio i feder.
Obično ne mogu da zaspim do tri, a posle toga krenu košmari. Ispred očiju su mi slova, pretvorena u demone, teme se obično materijalizuju kao zmajevi, a podforumi postaju dimenzije prostora u kojima mi je zabranjen pristup. Košmar se završava tako što ostajem banovana u svim dimenzijama, i prinuđena sam da egzirtiram u nekoj novoj dimenziji, izvan svih dimenzija; a koja ima ulaz sa zlatnim vratima na kojima piše: STVARNI SVET. Ispred tih vrata su čuvari, zelenih i crvenih boja. Crvenih je uglavnom jako malo i svi ih se plaše, a zeleni su zli: imaju zao pogled i često ispuštaju neprijatne krike.
Stvarno ne znam kako ovo da protumačim, posećivala sam psihijatra ali nije znala šta da mi kaže. Rekla je da možda ima neke veze sa ranim menstruacijama i malretritanjem u osnovnoj školi, ali nije bila sigurna.
Napomenula bih da mi se ovaj fenomen dešava uglavnom otkad sam postala redovan gost na Ženama i na Lj&S-u
Očigledno postoje neki unutrašnji, duboko ukorenjeni problemi sa kojima moram da se suočim, ali još nisam spremna, pa to maskiram svojim neograničenim prisustvom na forumu i neprevaziđenim doprinosom koji sam mu dala za sve ove godine, a da mi se ništa nije vratilo.
Počnem tako što ih poređam po prioritetima. Vrlo mi je bitno koje stvari, odnosno teme, su zaista suštinski važne za moju ličnu egzistenciju, kao i za napredak društva; potom pravim paralelnu listu ljudi na forumu kojima želim da objasnim da nisu u pravu po određenim stavkama, uz nacrt adekvatnog argumentovanog obrazloženja.
Onda popijem kafu. Trudim se da dok pijem kafu ne mislim na svoje obaveze prema Forumu, ali često me misli prevare i ja završim već mentalno odgovarajući forumašima ma njihove potpuno netačne i često besmislene tvrdnje.
U zadnje vreme imam posebnih problema sa koncentracijom, te mi forum ne dozvoljava da se posvetim bilo čemu drugom osim pitanjima koja se potežu na njemu. Recimo, ne mogu da radim, ne mogu da učim, a da vam iskreno kažem i socijalni život je počeo da trpi
Teško mi je da održim emocionalnu vezu jer kako izađem da se opustim, mračim osobu do mene stvarima koje mi potpuno prožimaju svest i ostaju zacrtane kori mozga, pa sve do hipotalamusa.
Ranije nisam toliko primećivala ovaj problem, šta više - nisam ga ni videla kao problem. Ali evo ovih dana baš me zabrinjava što sam toliko opsednuta forumom, da moram da vam se obratim za pomoć. Jednostavno ludim od pomisli da Superdemglam girl voli lejdi gagu više od džastina bibera i da sinke može onako neosnovano da skreše celom ženskom rodu svojim inteligentnim opaskama, i prođe nekažnjeno!
Najgore je uveče, kad legnem da spavam. Isprva deluje kao da će sve biti u redu, ali onda počnem da se znojim i okrećem po krevetu, postala sam do te mere nervozna da sam izlizala sve čaršafe i napravila malo udubljenje u kauču na kome spavam, a mislim da mi je sa jedne strane iskočio i feder.
Obično ne mogu da zaspim do tri, a posle toga krenu košmari. Ispred očiju su mi slova, pretvorena u demone, teme se obično materijalizuju kao zmajevi, a podforumi postaju dimenzije prostora u kojima mi je zabranjen pristup. Košmar se završava tako što ostajem banovana u svim dimenzijama, i prinuđena sam da egzirtiram u nekoj novoj dimenziji, izvan svih dimenzija; a koja ima ulaz sa zlatnim vratima na kojima piše: STVARNI SVET. Ispred tih vrata su čuvari, zelenih i crvenih boja. Crvenih je uglavnom jako malo i svi ih se plaše, a zeleni su zli: imaju zao pogled i često ispuštaju neprijatne krike.
Stvarno ne znam kako ovo da protumačim, posećivala sam psihijatra ali nije znala šta da mi kaže. Rekla je da možda ima neke veze sa ranim menstruacijama i malretritanjem u osnovnoj školi, ali nije bila sigurna.
Napomenula bih da mi se ovaj fenomen dešava uglavnom otkad sam postala redovan gost na Ženama i na Lj&S-u
Očigledno postoje neki unutrašnji, duboko ukorenjeni problemi sa kojima moram da se suočim, ali još nisam spremna, pa to maskiram svojim neograničenim prisustvom na forumu i neprevaziđenim doprinosom koji sam mu dala za sve ove godine, a da mi se ništa nije vratilo.
Poslednja izmena:
