NASTAVI NA ZADNJU REC.....

[Nina]

Izbrisati se ne moze nista
mozemo samo nauciti
da zivimo sa tim

 

[mari47]

Da živimo s tim, moramo -
ne daje uvek život ono
što volimo....

 

[Nina]

Volimo sve one lepe i nezne stvari
pitan je je samo koliko mozemo da
sve to ponesemo u sebi...

 

[Nao]

U sebi, tu negde u duši,
krijem ključić od tajnih vrata
toliko je dugo tu,
da više ne znam da li brava radi
i da li će ključić moći da je otključa
kad za to vreme dodje
Mozda će tajna vrata zauvek ostati tajna....

 

[STARDUST]

tajna u tajni...tko ce da zna,
zivis,stvaras sa mnogo sna,
pogledas,vidis zivot za tobom
i shvatis da je najbolje, zbogom....

 

[Mala sanjalica]

zbogom sva moja sjećanja ..
napuštam vas,ovaj put zauvijek.
Zbogom moja tugo,
napuštam tvoje odaje i idem u svijet,
svijet u kojem nema snova..
svijet u kojem nema nas

 

[Kasvataja]

Nema nas...
Nema nasih tragova postojanja,
vreme nas nemilosrdno gazi.
Ostali su gorki prah
i trnje na pustoj stazi.

 

[Mala sanjalica]

staze zaborava,ne poznajem.
Staze iluzija rasule se po nebu moje stvarnosti i
njima ja putujem,vođena srcem i
jednom zvijezdom

 

[gost 576]

Jednom zvijezdom
svemir mi budi
nacrtala svoje puteve
urezala ih po sred grudi
i sad blista besramno sjajna
vecnosti ljubim zasto da je tajna...

 

[mari47]

Tajna nije da te ljubim
i da želim da se zauvek
s tobom nekuda izgubim....

 

[Nina]

Izgubim po nekada rec i misao

 

[Милица]

Reč i misao nestadoše
u beskraju tuge....
voljeni se rastadoše
zbog ljubavi druge...

 

[Mala sanjalica]

druge lažu,tiho lažu,ali
od te tišine vrišti srce i od te
laži pucaju snovi

 

[gost 576]

pucaju snovi
dok oblak svojom iglom
bez bola ranu sije
bice dovoljno radosno dete
unutra - iznova nezno da ti ramena obavije...

 

[menna]

Obavija me rub planinskog venca,

i steže povijeno telo.

Moj hladni torzo, živi izvan smisla

i nošen opojnom igrom, koja me vuče talasima,

osećam nemir.

 

[Милица]

Osećam nemir kao da dolazi
nevreme neko....
srce mi zebe, duša mi pati,
a ti si daleko...

 

[CrniĐavo]

Tonem u samosažaljenje i hvatam za sujetu...

 

[mari47]

Za sujetu nemoj da se hvataš,
kad prestane sve,saćuvaj nas
u sećanju, biće opet dobro sve
počinji da shvataš...

 

[Mala sanjalica]

shvataš sve,baš sve,ali
ne shvataš ništa jer te opet nose
neke čudne vode i opet
te nunaju neke nježne uspavanke

 

[mari47]

Uspavanke ne mogu da zamene
reči kojima me obasipaš,
dodiri tvoji su kao muzika
koju samo ti možeš da odsviraš....

 

[STARDUST]

odsviras nezno,pomalo setno....
da danes dusom,i srcem celim,
pogledaj sunce kako se smeje,
kao da kaze...necu da vas delim...

ostajte skupa,saljem vam zraku,
sad mogu mirno poci ka konaku.....

 

[menna]

Na konak ko god mi svrati sniće
Sunce u ptičje perje skriveno.
I tvoje venčano ruho biće
Mojim mislima prošiveno.

 

[mari47]

Prošiveno nitima sete
moje srce nastavlja
tamo gde je stalo
u njemu još nada
da me sećaš pomalo

 

[Mala sanjalica]

pomalo se nižu stoljeća zaborava i
blistaju poput rubina ,okupanih mjesečinom

 

[Laida]

mjesecinom dotakni me
i zaroni najdublje...
tamo gdje niti ja ne idem
ili izbjegavam ići...
u podzemlje mog bića
u najkrhkije i staklenaste
dijelove mene.........