Nastanak manastira Krka i njegova najranija prošlost

[Ebisclaus]

Ja ne znam da li je bilo nešto baš ozbiljnih i legitimnih kritika istorijske osnovanosti tradicije o Jeleni Šubić u vreme kada je ta ploča bila postavljena.

Naprotiv, baš je ne mnogo pre toga Nikodim Milaš bio izneo tu tvrdnju, tako da je sasvim logično da se u tom momentu takav natpis postavi.

Bilo bi kontroverzno da to neko učini danas, uz sva saznanja i rezerve koje sada imamo. Ali nema puno smisla smejati se nečemu što je tada bilo slučaj. Tada su i Srbi u velikom broju smatrali da je Tomislav imao veličanstveno kraljevstvo koje je pariralo Francima i Grcima, ogromnu silu koja se politički protezala u nekom trenutku maltene i do Kosova.

Brat Leko je iznad sve lijepi objasnio. Samo što se nešto slabo ruga ovoj komediji oko “zadužbine Jelene…”. A kad treba po Tomi onda je prvi.

Barem u njegovom slučaju imamo “falsifikat” papskog pisma u kojem ga zove kraljem, dok je Nikodim Milaš izmislio Končarevićev ljetopis pa se onda pobrinuo da “nestane”.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Brat Leko je iznad sve lijepi objasnio. Samo što se nešto slabo ruga ovoj komediji oko “zadužbine Jelene…”. A kad treba po Tomi onda je prvi.

Barem u njegovom slučaju imamo “falsifikat” papskog pisma u kojem ga zove kraljem, dok je Nikodim Milaš izmislio Končarevićev ljetopis pa se onda pobrinuo da “nestane”.

Nikodim Milaš je bio jedan od najvećih pravoslavnih kanonista prostora zapadnog Balkana. I kao episkop i svojevrsni pastir naroda, ima istorijsku ulogu i uživa izvesni ugled. On se poštuje i izvan striktno okvira Srpstva. Njega crnogorski suverenisti (govorim o dukljanomontenegrinima) izrazito poštuju.

Problem nastupa kada postoji neka osoba koja uživa veliki ugled i poštovanje, jer je onda jako teško kritikovati tu osobu, a da ne ispritiskaš nečije dugmiće. Ljudi takve stvari doživljavaju lično, kao napad na njih, pa još ako je osoba koja se kritikuje nacionalni radnik (što Milaš van svake sumnje jeste bio) onda dovođenje u pitanja reči doživljaju i kao vrlo specifično atak na nacionalni identitet.

Zato sve te najstarije rasprave i dr. naučni radovi sa srpske strane imaju tako blage i pažljivo odabrane reči. Ljudi su znali da hodaju po tankom ledu i trudili se da umekšaju izraze što je više moguće, zato što znaju da ako otvoreno kažeš neke stvari, zasuće te ljudi drvljem i kamenjem.

Najteže od svega je uvek bilo reći istinu. I tada se najčešće i plaća cena za to.