Nastanak islama

[Konstantin Veliki]

Ovo oko majke je relativno novijeg datuma.

Pre toga je bilo preko muske linije kao sto je u starom savetu.

 

[kentaur Nesh]

Ovo oko majke je relativno novijeg datuma.

Pre toga je bilo preko muske linije kao sto je u starom savetu.

samo je majka sigurno majka...otac moze biti ko zna ko....to nam potvrdjuju i danasnja genetska ispitivanja ocinstva...pokazalo se da svako cetvrto dijete nije od priznatog oca...

 

[gost 401905]

Danasnja situacija je nesto drugacija, jer moraju da vode racuna o drzavljanstvu, ali iz vremena Isusa, proces je bio slican pristupanju u islam.

Izrazis zelju da pristupis, obrezes se i ispunis ritualne obaveze.

 

[kentaur Nesh]

Danasnja situacija je nesto drugacija, jer moraju da vode racuna o drzavljanstvu, ali iz vremena Isusa, proces je bio slican pristupanju u islam.

Izrazis zelju da pristupis, obrezes se i ispunis ritualne obaveze.

ako ti tako kazes...jer moram priznati, ne znam da li je tako bilo...moje uvjerenje je da nije..

 

[gost 401905]

ako ti tako kazes...jer moram priznati, ne znam da li je tako bilo...moje uvjerenje je da nije...

Ne kazem ja, vec apostol Pavle i Dela apostolska.

 

[Дундурије]

Islam su napravili romanizovani Arapi, negde na granici Palestine, mozda uz obalu Mrtvog mora.
Ideje su formirane pod uticajem judeizma i raznih uglavnom jeretickih hriscanskih ucenja.

Promovisan je od strane arapske elite, kao obrazlozenje za vojne uspehe: "Bog im je dao" i kao posebna religija postoji tek od sredine 8.veka, a Muhamed se prvi put pomonji oko 690. natpisom na dzamiji u Jerusalimu.

Јевреја је у то вријеме било знатно у Јемену а у Медини или Меки су чак били и већина, кога занима тема треба да проучи лик и дјело Сергија Калачеда, који је послужио као инспирација Иси Калачу за његов "Роман о Мухамеду".
https://www.calameo.com/books/00052756257a9e168c9e1

 

[Rogonos]

Iskreno govoreći, religija u čije ime su arapske vojske napustile Arapsko poluostrvo u prvoj polovini sedmog veka i za nekoliko decenija osvojile Palestinu, severnu Afriku i Siriju, ostala je i danas moćna sila u svetskoj politici. Nažalost, odakle je došla ova ogromna moć, danas je isto tako nejasno kao i tada. A, da tako kažemo, tendenciozan karakter većine izvora koji izveštavaju o ovom velikom preokretu bio je isto toliko prepreka istoričarima kao i njihove sopstvene predrasude.

Ruku na srce, nemuslimanima, posebno Jevrejima i nama hrišćanima, izuzetno je teško da ostanu činjenični suočeni sa plimom muslimanskih osvajanja i zločina koji su zahvatili drevne kulture Bliskog istoka.

Teško je dobiti jasnu sliku o arapskom društvu u vreme Muhamedovog rođenja, i iako je doba osvajanja bolje dokumentovano u islamskoj tradiciji, vladavina četvorice ispravno vođenih halifa takođe pripada posle Muhameda i pre osnivanja čuvene Omajide -Dinastije u Damasku do ovih "mračnih" epoha.

Premalo se izveštavalo o tome kako je haotično okruženje omogućilo uspon islama, ili okruženje koje je apsorbovalo u sopstvenu arapsku kulturu razne uticaje iz regiona koji se graniče sa Arabijom, bilo da se radi o Etiopiji, Palestini, Vizantijskom carstvu i Sasanidskoj Persiji.

Nažalost, znamo vrlo malo o Arabiji i Bliskom istoku pre smrti Mauricijusa. Ovo je tako "alarmantno" jer je upravo tada rođen Muhamed. Ali s druge strane, zapadni i jugozapadni deo Arapskog poluostrva su prilično dobro dokumentovani oko sredine šestog veka, kada je etiopski hrišćanin Abraha vladao regionom.

Koliko ja znam, Abraha je čak vodio kampanju u regionu Meke i kao što ćemo "videti", možda je bio odražen upravo u Kur'anu.

 

[Rogonos]

Има још нешто важно. Ту је Мека врло брзо изгубила било какав значај, можда тек као пука симболика, а и то је ?, чак нисам сигуран у првим вијековима да је хаџ имао данашњи значај (наравно, ово није препоручљиво поменути неком муслиману), сједиште калифата још за ортодоксних калифа постаје Куфа, па Дамаск, касније Багдад, још касније и Каиро, значи у областима које су припадале ромејској и персијској културној сфери.
Арапи су показали фасцинантну спосовност прилагођавања новим околностима, већу чак и од Римљана из периода републике. То је поспјешило експанзију, и те су се промјене "дешавале у ходу".

Što se tiče Meke, ovde treba pomenuti važan momenat i istorijski kontekst. Prema muslimanskoj tradiciji, Muhamedovo pleme (Kureiš) iz plemena Banu Kinana došlo je u Meku samo stotinu godina pre rođenja Muhameda. Nažalost, takođe je nepoznato kako je ovo pleme tamo dospelo i zašto su se tu naselili.

Da malo to oslikamo. Lokalitet se nalazi u dolini sa negostoljubivom klimom u najtoplijim decenijama, ali je prirodno zaštićen svojim impresivnim planinskim lancem koji se proteže južno od jordanske granice na severu duž zapadne strane Hidžaza. Oni se protežu duž istočne obale Akabskog zaliva i Crvenog mora, gde je bilo malo brodskih luka. To uključuje Janbu i, južnije, Džedu, gde je planinski lanac probijen, dajući Meki prirodni otvor u planinskom lancu

Zbog ove geografske lokacije, Meka je bila dostupna samo za trgovinu, transport i vojne ekspedicije sa juga iz unutrašnjosti zapadnog Arapskog poluostrva.

Takođe zbog svog prirodnog položaja, Meki nisu bile potrebne zidine, već je ostala dostupna iz unutrašnjosti Arabije. Poput Petre u današnjem Jordanu, grad je bio smešten između visokih planina i zaštićen od susednih naroda i transportnih mreža, ali je bio na velikoj trgovačkoj ruti koja je povezivala sever i jug.

Meka je na neki način takođe podsećala na Petru po značaju kao sveti grad, jer je u njoj bilo crno kockasto svetilište najmanje jednog važnog lokalnog božanstva paganskog panteona.

Niko ne može reći kada je bizarna bazaltna kocka nazvana Kaaba podignuta u Meki, ali tradicionalno se pripisuje Abrahamu. Takođe nije jasno da li je Hubal bio bog koji je ovde prvi obožavan, što je danas prilično nepoznato, uključujući i medju mnogim muslimanima

Međutim, ako navedemo Kuran kao izvor, jasno je da je u vreme Muhameda Alah već bio važan bog, možda čak i glavni bog grada. Međutim, da li je obožavan zajedno sa Hubalom, koga su Arapi povezivali sa Kabom, do danas ostaje misterija

Zaintrigira me i gostoprimstvo Meke prema paganskim božanstvima (kao u Petri), gde nedavno otkriveno svetilište ispod Hazneha čuva sećanje na drevni kult lokalnog božanstva, verovatno Dushare, boga Šara-planine. Ali znamo da on nikako nije bio jedini bog

Ono što je za mene u krajnjoj liniji relevantno jeste to da naseljavanje Meke od strane plemena Kuraiš, kad god se to dogodilo samo nekoliko generacija pre proroka Muhameda, svedoči o drevnoj svetosti ovog mesta i prirodnoj zaštiti koje je pružalo.

 

[Лекизан]

Не само да је Мека подсећала на Петру као трговачки град него се недалеко од Меке и Медине налазио стари град Хегра који је као и Петра био средиште набатејске цивилизације на том простору.
https://www.smithsonianmag.com/trav...r-millennia-makes-its-public-debut-180976361/
https://www.experiencealula.com/en/discover-alula/heritage/hegra

 

[Сребрена]

Što se tiče Meke, ovde treba pomenuti važan momenat i istorijski kontekst. Prema muslimanskoj tradiciji, Muhamedovo pleme (Kureiš) iz plemena Banu Kinana došlo je u Meku samo stotinu godina pre rođenja Muhameda. Nažalost, takođe je nepoznato kako je ovo pleme tamo dospelo i zašto su se tu naselili.

Ono što je za mene u krajnjoj liniji relevantno jeste to da naseljavanje Meke od strane plemena Kuraiš, kad god se to dogodilo samo nekoliko generacija pre proroka Muhameda, svedoči o drevnoj svetosti ovog mesta i prirodnoj zaštiti koje je pružalo.

Племе Курејши помиње Евлија Челебија : да су дошли са севера у Меку- одлично место за трговину. У предисламско доба, наравно. Један од њих због крвне одмазде, побегао је са 3000 саплеменика у Епир (Валона и планина Дукат) - и од њих су данашњи Арбанаси , синови (Арабљанина) Јабаловог потомка Арбана. Нашла сам још два турска путописца који сведоче исто, а и сами Албанци чувају предање о праоцу Јабалу, и подигли су му маузолеј.

Турци су њих видели, на као своје, него као Арапе., да не кажем Арабљане, Арабанасе, Арбљанасе..
У 17,. веку , путописац Евлија Челебија у "“Seyahatname”-у (који је својим очима виђао и "Албанце" и Арапе и наравно Турке, па је мериторан да уочава разлику), гледајући их закључио је да потичу од предисламског северноарапског племена Курејши.

http://sr.wikipedia.org/sr/Predislamska_Arabija
Ево га племе, уписано баш поред Меке:

Нагласих мериторан, због Казинове реакције кад сам поменула да је руски конзул Јастребов описивао Албанце као ситне растом, налик Феничанима или Циганима.
А ево га и Турчин који њихов изглед везује за постојбину битну за семитске народе.
Он чак и зна ко је отац балканских Албанаца- арапски шеик Jabal-i Alhama јер је у 17.веку била жива легенда о њему међу Албанцима.Направили су му и маузолеј.
Дотични Јабал је требало да буде кажњен у завичајној Меки, па је побегао далеко, заједно са 3000 суплеменика у Епир.

Travelling through southern Albania in 1670, Ottoman traveller Evliya Chelebi (1611-1684) recounts the apocryphal legend of the Arab sheikh Jabal-i Alhama, who fled to the mountains of Kurvelesh in Albania and died in Elbasan. According to Evliya, he is the father of the Albanian people. ..Jabal-i Alhama subsequently died as a Muslim in the city of Elbasan. In the Tuhfa history, there is extensive information on this tribe. This clan of Quraysh actually do look like Arabs, and in addition to all their other weapons, they do use bows and arrows.
http://www.albanianliterature.net/oral_lit3/OL3-11.html

Jabal-i Alhama himself was of the Quraysh tribe and a companion of the Holy Prophet. He took part in the Muslim expeditions of Tabuk, Uhud, Tabut (?), Khaybar, and Badr-i Hunayn. He also fought in other battles and was a courageous Arab chieftain and ghazi who offered the Holy Prophet the heads and tongues of many prisoners...Jabal-i Alhama was given the mountains ... in the Albanian regions of Vlora and Delvina to live in, which were under Spanish rule. These lands were previously uninhabited and, within a short period of time, he settled them and, mingling with the Franks, they created the Albanian language from a mixture of Frankish and Arabic

http://www.albanianhistory.net/en/texts1000-1799/AH1670_1.html
http://books.google.rs/books?id=QHdOAAAAYAAJ&q=Jabal-i+Alhama+пропхет&dq=Jabal-i+Alhama+пропхет&hl=en&sa=X&ei=0azeU-nPGNPa4QS73oCgAg&ved=0CCYQ6AEwAg


Дал да се кладим да се терен поклапа са 3000 Арабана што су у Епир стигли из Арабаније?

 

[Rogonos]

U takozvanom liberalnom Zapadu čitam ovih dana, da su Jevreji "okupatori" u Svetoj zemlji. Ova fraza se takođe često čuje u muslimanskim zemljama i zajednicama ali nisu svesni da time protivreče sopstvenom proroku.

Ove godine Izrael slavi svoju 75. godišnjicu, a time i garanciju bezbednog utočišta za Jevreje širom sveta. Međutim, velika većina muslimana ne priznaje zemlju Izrael i insistira da ta zemlja pripada Palestincima. U debatama islamskog sveta i u muslimanskim zajednicama na Zapadu nema govora o Državi Izrael, već samo o agresorima, tj cionističkom entitetu ili cionističkoj okupaciji, pa vidim i ovde u Srbiji

Ali kako muslimani opravdavaju pravo Palestinaca na zemlju? Da li muslimani znaju šta Kuran kaže o Izraelu? Da li ovo legitimiše verske pretenzije na ovu "zemlju"? Stalno sam pitao svoje muslimanske sagovornike gde u Kuranu piše da "Palestina" ne pripada Jevrejima. Odgovor je: "To je u Kuranu"tj to je nepobediv argument.

Niko mi nije mogao reći koji je to stih iz Kurana. Čini se da mnogi muslimani ne znaju dovoljno dobro ili uopšte ne poznaju Kuran. Svestan sam da postoje i drugi elementi koje treba razmotriti u debati u muslimansko-palestinskom miljeu. S jedne strane, nisu svi Palestinci muslimani, as druge strane, složenost sukoba se povećava s obzirom na mnoge druge faktore koji igraju ulogu mimo religije.

Međutim, ovde bih želeo da se fokusiram na ovu ulogu religije.

Posle Meke i Medine, Jerusalim (iliti al-kuds) se smatra trećim svetim gradom za muslimane. Iz muslimanske tradicije znamo da je posle emigracije iz Meke u Medinu 622. godine, verski sabori klanjali svoju obrednu molitvu prema Jerusalimu osamnaest meseci. Zbog verskih i političkih sporova između proroka Muhameda i Jevreja koji žive u Medini, ova praksa je ukinuta ili promenjena, a muslimani su počeli da se mole u pravcu Meke.

Jerusalim se izuzetno ceni kao scena prorokovog noćnog uspona na nebo. Prvi stih sure 17 kaže da je Bog dozvolio Muhamedu da noću putuje od svete bogomolje u Meki do udaljene bogomolje u Jerusalimu. Muslimani iz toga crpe svoje pravo na zemlju Izrael.

Međutim, naziv Jerusalim se ne pojavljuje eksplicitno u Kuranu, niti se pominje da je Jerusalim grad muslimana. U Kuranu se ne pojavljuje ni naziv "Palestina", koji je za ovu oblast uspostavljen najkasnije od rimskog doba.

 

[Rogonos]

Međutim kada malo dublje kopamo, iz Kurana je jasno da je Poslanik, na početku svoje karijere političkog vođe u Medini, priznavao religiju Jevreja pored hrišćana kao ravnopravnu religiju. Čak je vodio i miran dijalog sa njima. Želeo je da naglasi sličnosti između judaizma i islama. Na kraju, ovo je poslužilo kao poziv Jevrejima da pređu na novoproglašenu religiju.

Ali Jevreji to nisu hteli, i zato deo Kurana (622-632) koji je kasnije otkriven u Medini sastavlja pravi katalog grehova sa antijevrejskim polemikama. Uprkos ovom antisemitizmu, Kuran više puta daje Jevrejima pravo na Erec, tu zemlju (ard) pod kojim biblijski kontekst označava kasniju zemlju Izraela

Kuran govori ukupno deset puta o poklonu "zemlje" deci Izraela. Prvi stih Sure 17 objavljen u Meki govori o "zemlji koju smo blagoslovili". Muslimanski komentatori Kurana slažu se da je ovo zemlja biblijskog Izraela. U vezi sa izlaskom Izraelaca iz Egipta, u istoj suri se može pročitati sledeće: "I rekosmo sinovima Izrailjevim: ’Nastanite zemlju!". Pametnom dosta.

Uz imperativ, Izraelcima je dodeljena zemlja Izrael u koju treba da krenu. Ovaj imperativ se takođe nalazi u sledećem odlomku iz Kurana: "Uzmi ovaj grad kao svoje prebivalište". Muslimanska egzegeza Kurana pominje Jerusalim (Kuds).

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]