ziva bruka i sramota!!!
a pomalo i sudbina!
i idemo tako, ja i moj dragi pajtas (mali fotoaparatic u desnom dzepu od omiljenog mi crnog dzubretarca), kao stranci u hladnoj zimskoj noci - korak po korak, jos malo, pa bus
on se buni, hoce da nadje nesto lepo da uslika, a ja rimujem sve zivo i divo, hladno, bre, do bola! a, ne stigoh ni motor od auta da ucipim kod sebe!

kad - vidi! nesto za palmicinu temu!
ma, jao, vidi! i jedan lep kandelabar za onaj Minonov tamni spajz!

kaze, dok se juce zurkao, pregorelo mu ono romanticno svetlo sto se prebrzo pali, a jos brze gasi
i odjednom, cujem prikocio neki auto iza mene, i neko me zove: Lunjo! Lunjo!

okrenem se, kad ono - moj drug (ne iz pp-a, naravno

), iz komsiluka, kaze, vozi me kuci!

a sta cu, hladna zimska noc..
steta, nista od erotike, evo me, kuci, odmrzavam se, skuvala sam caj od bosiljka...

a i prazan mi pp, svi polegali, eh, sudbino! al' dobro greje ovaj caj!