Naša biblioteka

lamar:
Ja sam na ovu temu godinama ulazila po nekoliko puta dnevno ❤
(Druge teme nisam obilazila niti sam na njima ucestvovala.)
Ali vec dugo nije tako. Davno, davno su se ovde prikljucili neki ljudi koji su pokusali da nametnu neki svoj fazon. I to ne bi bilo nista loše da su u tome uspeli i recimo preusmerili ili izmenili duh teme, da je tema ostala ziva sa starim ili novim ljudima, sve jedno. Ili jos najbolje da su obe kategorije ostale i udruzile se.

Ali na zalost tema nije dobila nista, diskusija je postala nekako tegobna, usiljena, (barem je meni tako), nema vise one leprsave atmosfere, razmene citalackih utisaka o knjigama koje su bile vrlo raznolike. Od lake literature preko savremene pa sve do klasike. Stvarno je bilo uzivanje.
Znam da je temu pratilo dosta ljudi iako na njoj nisu ucestvovali. Bila je to oaza dobrog raspolozenja, druzenja, tolerancije...

Kasnije su se pojavili jos neki cudnovati likovi neprilagodjeni temi, drustvu, trenutku... pa je sve postalo (meni barem) mucno.
Pojedine diskusije su bile dosadne beskonacne tirade ni o cemu.

Zao mi je sto je tako, volela bih da se nesto promeni na bolje jer je ovo stvarno bilo mesto za uzivanciju.

Nego na kraju godine da izbacimo spiskove, pa posle kako bude :D

:ortaci:
Kliknite za proširenje...

Meni je ova tema čak nekako ispala iz tema koje pratim, pa je nisam ni otvorio ko zna koliko.
Potpuno dijelim tvoje mišljenje i sentimente. Mislim da je osnovni problem to što je previše dobrih i aktivnih članova prestalo da se javlja, vjerovatno uglavnom zbog situacije koju si opisala.

Ali, nije samo ova tema doživjela tužnu sudbinu. Čitav forum je gori nego ikad.

Ja u posljednje vrijeme jednom mjesečno napišem par riječi o knjigama koje sam čitao u prethodnih tridesetak dana na PDF Književnost, u onoj temi Šta trenutno čitate... Na to se javi Bodrijar i možda još neko od starih saboraca. Nikoga drugog to ni najmanje ne interesuje. Taj PDF ima čak četiri moderatora, a meni se čini da je Bodrijar jedini koji tamo čita knjige. Bizarna i nečuvena situacija!

Pošto se čini da će svako pisanje o knjigama na ovom forumu uskoro potpuno izgubiti smisao, pitam se gdje da pređem, jer volim interakciju među čitaocima i komunikaciju sa ljudima sličnih afiniteta.
 
Forumi kao medij tj. sredstva informisanja i komunikacije, nestaju. Nije kratarica jedina koja odumire, mnogi su doživeli ili doživljavaju istu sudbinu poput blogova, my space itd. Prosto, takav sadrzaj je bio vrlo interesantan i popularan od pocetka 2000. pa narednih 15ak god, a sad to nije, preslo se na instagram, tiktok, youtube, mreže koje su preglednije, inovativnije, lalse za korišćenje i koje aktivno na dnevnom nivou koristi nenormalno veliki broj ljudi, naročito mladje populacije.

Tako da,vidi po yt, ima gomile njih koji rade vlogove o čitanju, ili na goodreadsu.
 
del piero 10:
Forumi kao medij tj. sredstva informisanja i komunikacije, nestaju. Nije kratarica jedina koja odumire, mnogi su doživeli ili doživljavaju istu sudbinu poput blogova, my space itd. Prosto, takav sadrzaj je bio vrlo interesantan i popularan od pocetka 2000. pa narednih 15ak god, a sad to nije, preslo se na instagram, tiktok, youtube, mreže koje su preglednije, inovativnije, lalse za korišćenje i koje aktivno na dnevnom nivou koristi nenormalno veliki broj ljudi, naročito mladje populacije.

Tako da,vidi po yt, ima gomile njih koji rade vlogove o čitanju, ili na goodreadsu.
Kliknite za proširenje...
Da, u pravu si, forumi odumiru.
Možda se vratim na Goodreads. Bio sam aktivan jedno vrijeme, pa sam ga zanemario. Smorila me bila dominacija epske fantastike i sličnih žanrova.
 
Ja ću samo da se javim i pozdravim stare drugare na temi. :bye: Pratim i čitam kad neko nešto napiše, ali sam se ulenjila da pišem. I ovde i u ličnu arhivu.
Pogledam tu i tamo na youtubu neke koji pričaju o knjigama, ali ne odgovara mi baš taj format. Više volim da čitam brzinom koja meni odgovara (i da preskočim šta me ne zanima).
A čitala sam više nego ikada. Kako sam se zaletela u jednom momentu, mislila sam da ću do kraja godine preći stotku i dostići nedostižnog Bodrijara. Ali sam poslednja dva meseca morala da usporim zbog posla.
 
Kupih danas knjigu "Rebeka" Dafne di
Morije.
Nekada davno sam gledala film koji je,sjecam se,licio na horor,ali nije bio horor i koji mi je bio bas zanimljiv,mada se vise ne sjecam radnje.
Kakva ce biti knjiga,vidjecemo.
 
limunada:
Kupih danas knjigu "Rebeka" Dafne di
Morije.
Nekada davno sam gledala film koji je,sjecam se,licio na horor,ali nije bio horor i koji mi je bio bas zanimljiv,mada se vise ne sjecam radnje.
Kakva ce biti knjiga,vidjecemo.
Kliknite za proširenje...
Ooooo, pre koliko li sam godina ovo čitala...
Davno, davno, znam da mi se mnogo svidjalo i da nije nikakva Danijela Stil (s tim što nikada nisam čitala Danijelu Stil a kao znam da je različito :lol: ).
Bez zafrkancije, nije ljubić i lepo je. Tako moje sećanje kaže.
 
Da pohvalim i ovde Klajva Barkera, Knjige krvi I-III. Zanimljivo da se u jednoj priči (U brdima, gradovi) radnja odvija u Srbiji kod Novog Pazara. Baš ono luda priča. :D Ostale priče su većinom izuzetne, originalne i mračne. Baš uvuku čoveka. Jači utisak ostavlja nego Stiven King.
 
quentin:
Da, u pravu si, forumi odumiru.
Možda se vratim na Goodreads. Bio sam aktivan jedno vrijeme, pa sam ga zanemario. Smorila me bila dominacija epske fantastike i sličnih žanrova.
Kliknite za proširenje...
Tačno je da forumi odumiru. Ali da je ostalo ono staro društvo ova tema bi nastavila da živi.
Mi smo većinom ovde matorci kojima ovakva komunikacija odgovara.
Sa po nekim mladjim članom, taman koliko da dobijemo na svežini :ogledalo:

Navikli smo se bili jedni na druge i mesto je bilo nekako ušuškano.
Možda ova grupa ljudi (koja je po meni srušila sneška) izgubi interesovanje da posećuje ovo mesto a stari članovi se aktiviraju.
Ne verujem u to, ali možda...
A ako ne, moraću sama sa sobom da delim utiske o knjigama. Ili da tražim neko drugo mesto, mada sumnjam da ću ga tražiti a kamoli naći.

U svakom slučaju spiskove ćemo uskoro objaviti :zaljubljena:
 
lamar:
Ooooo, pre koliko li sam godina ovo čitala...
Davno, davno, znam da mi se mnogo svidjalo i da nije nikakva Danijela Stil (s tim što nikada nisam čitala Danijelu Stil a kao znam da je različito :lol: ).
Bez zafrkancije, nije ljubić i lepo je. Tako moje sećanje kaže.
Kliknite za proširenje...
Ja se ne sjecam radnje filma,ali nekako mi ipak ne lici na Danijelu Stil.😀
Mozda se Zendeli ipak zeznula.
 
Читам Врлина национализма израелског писца Јорама Хазонија. Добра књига, како ми изгледа. Хазони, који је филозоф и политички теоретичар, супротставља империјализам национализму који он назива, не знам зашто, анархизмом.

У закључку названом ''Врлина национализма'' описијем у краћим цртама однос између национализма и личног карактера. Читавог живота сам слушао како сви понављају да национализам квари личност људи. Тај став чуо сам од хришћана и муслимана, од либерала и од марксиста, и сви су сматрали да је национализам порочан јер покушава да између људи подигне баријере које би, заправо, требало да уклањамо. Моји ставови су другачији. У очевом дому научили су ме да је врлина бити националиста. У књизи ћу објаснити како је то могуће, и показати да оријентисаност ка поретку независних нација може утрти пут одређеним позитивним аспектима карактера, које је знатно теже (ако не и немогуће) остварити уколико остајемо посвећени сновима о империји.
(Врлина национализма, Јорам Хазони)
 
Nije knjiga,nego odlomak iz monografije,ali mi se dopalo:

Razrednici Tanji

Da ste krajem sedamdesetih proslog stoljeca bili zreli za srednju skolu i upisali Drugu gimnaziju u Sarajevu, pricali biste kako vas ne kaci reforma skolstva, kako ste zadnja generacija gimnazije, i postoji velika vjerovatnoca da bismo stajali zajedno, nekoliko godina u nizu, ispod velike krosnje u dvoristu skole, ili naslonjeni na jedan od sest stubova ispred ulaznih vrata, tamo gdje je svako morao proci, i gdje biste i vi cekali na kratak pogled i slatku bol u stomaku.

Mogu vas zamisliti na prvom casu latinskog ili Odbrane i zastite, i profesor Tadic bi vam kazao da ce se za vas kupiti nove zavjese, da ne derete stare i vec poderane, nije isti merak. A vase profesorice bi bile sve mlade i zanimljive zene, i neke od njih bi se zvale Tatjana Zarkovic-Tafro ili Dina Romano-Stijacic, ili Razija Bukva, Maja Mazar, ili Jasna Gajic, Ilduza Bajrami...

Vi biste ih oslovljavali sa drugarice profesorice, i s njima putovali do egipatskih piramida, sabirali razlomke,ponavljali: stella - stellae, razgovarali sa Andricem i Gojom, pretvarali se da vas zanimaju amebe i akceleracija, vodili kubansku i sve unaprijed propale revolucije. Ne biste marili za izgubljene bitke i dobijene ratove, ni za pjesmu koju biste morali cesto slusati, a ona bi govorila o proslim godinama punim muka. Vase muke ne bi lako prosle, i vase patnje bi bile tihe, ali najvece. I zbog njih biste sa nestrpljenjem cekali zvono za kraj casa; jer one bi se na odmorima gurale hodnicima, a njihova imena bi bila Ranka ili Selma, ili Samir, Vedran....

Vasa hrana bi postao burek kod Ede, cevapi kod Smaje, umocak u grilu za pedeset para, krempite kod Izete i Rese, indijaner kod Komse, a oni sto vozare autobusom br. 17, ili se spustaju Ulicom Kralja Tomislava do tramvajske, tamanili bi virsle i kobasice Brace Jeftica. I onda biste godinama kasnije mogli da prizovete okus tog frtalja somuna, i senfa cudne boje. Bili biste u jaranskim odnosima sa portirom Muratom, i prepricavali prijateljima nesto sa casa muzickog, dodajuci jos malo zacina na legendu o profesoru Karadzi. I mada ne biste pretjerano mnogo znali o drugim skolama, vi biste znali, i sirili istinu, da je vasa najbolja.

Sa vama bi zauvjek ostao miris ulastenih podova, grafitnih olovaka, prve cigarete (na brzinu dva-tri dima, bijela Drina, ili crvena bez filtera), lik nekog "gazije" iz Koreje, jalijasa sa Gorice, konobarice iz Setalista, pogled djecaka koji svira gitaru dok mirise proljece u parku iza gimnazije, vonj ormarica i muske svlacionice za fizicko, petak, druga smjena, sesti cas, i glas promukao: " Profesore Hamzicu, ispisujemo se, evo jos samo dvije sa zicera...".

Mozda biste, kao i ja, od svega najbolje pamtili maj i septembar. Narocito septembar: djevojcice i djevojke se vracaju u skolu preplanule, jos ljepse nego prije. Dvoristem i parkom gimnazije bi zvonio njihov grleni smijeh. Vi biste ih gledali, ili bili jedna od njih. Sunce bi prolazilo kroz guste krosnje, i to bi bio kratak trenutak potpune bezbriznosti i srece, tako uzvisen, topao i poseban, ali ga ne biste prepoznali. Zato biste 5, 10, 15, 20, ili 25 godina kasnije, sa sigurnoscu znali da je nacin na koji su tada sunceve zrake prolazile kroz krosnje drveca, i padale na lica djevojaka, bio jedinstven i neponovljiv.
Zlatko Arslanagic
(Iz knjige 100 Godina II. Gimnazije Sarajevo)
 
lamar:
Šala – Domeniko Starnone, Laguna 190 str, 8/10
https://www.laguna.rs/n5189_knjiga_sala_laguna.html

Napisana nekim prefinjenim stilom, čita se sa lakoćom i uživanjem.
U poslednje vreme u fokusu su mi izgleda Italijani :cool:

A takodje, u poslednje vreme se u biblioteci sve nešto vrtim oko police sa Francuzima, ali nikako da nešto ubodem.
Kliknite za proširenje...
Приметила сам да се нама некада поклопе утисци.
И мени је пријала, писала сам. Баш је дете описано тако да га доживиш, као да ти се врзма око ногу :)
Пријају ми Италијани, као неки предах од тзв. озбиљнијих књига.

Французи? Јеси ли читала Пристанак?
 
damajante:
Sad me baš zanimam kakva je knjiga Rebeka...Hičkokova ekranizacija zaista jeste jeziva (ali klinka sam bila) a skoro sam na Netflixu gledala rimejk i nije taj utisak.
Kliknite za proširenje...

Neke filmove ne treba dirati. Pamtim da sam gledala rimejk Pozovi M radi ubistva i bila silno razocarana. Valjda se pogodi neka atmosfera, energija na snimanju koju je nemoguce obnoviti.
Kao Omen, recimo. Rimejk mi je nikakav bio a original je bas ostavio utisak. Bila sam mala ali svejedno je bio fantastican.

Citam, citam, nista pametno za ovaj forum. Elem, Enciklopediju mitskih bica (Dzudi Alen) i Malu princezu u originalu. Lep je engleski, detinjasto pitak i tema je za razmisliti. Imati pa izgubiti sve i kako u tome ne izgubiti sebe.

U knjizi koju citam sam otkrila da postoji Kirka, carobnica sa Mljeta koja nema ni kapi ljudske krvi u sebi. Nikada nisam cula da se Hrvati hvale tom prelepom Odisejevom ljubavnicom.
Zanimljivo je da sam se obradovala k'o da je nasa!
 
Изузетно штиво, све препоруке
beogradski_trio-goran_markovic_v.jpg
"U vreme prelomnih događaja koje je obeležila rezolucija Informbiroa s kraja četrdesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji, jedan od službenika Britanske ambasade u Beogradu i glavni junak ove knjige bio je i proslavljeni pisac Lorens Darel. Neformalan kao ličnost i nepredvidljiv kao diplomata, Darel se upušta u ljubavnu avanturu sa ženom jednog visokog rukovodioca, koji će ubrzo završiti na Golom otoku. Kad uskoro i njegova žena doživi istu sudbinu, britanski pisac i diplomata učiniće sve da je spase i da se pomogne njenoj kćeri, devojčici koja je silom istorijskih neprilika ostala bez oba roditelja.

Sa neskrivenim referencama na Darelov roman Aleksandrijski kvartet, Goran Marković ispisuje dramatičnu povest o ljubavnom trouglu koja se odvija u posleratnom Beogradu. On pritom uspeva da nam sivilo jugoslovenske svakodnevnice u epohi hladnog rata prikaže očima jednog stranca, isplete uverljivu priču sa poznatim istorijskim ličnostima i tako na originalan način osvetli nemile događaje i pojedinosti iz oskudnih vremena Informbiroa.

Potresan i zabavan istovremeno, duhovit, inventivno komponovan kao kolaž dokumenata, pisama, dnevnika, Darelovih izveštaja Forin ofisu, referata logorskih rukovodilaca centrali Udbe, prepiske britanskih diplomata, dešifrovanih depeša, službenih zapisnika i svedočanstava, Beogradski trio ne ispušta se iz ruke do poslednje stranice."
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top