Naša biblioteka

Tatarska pustinja – Dino Bucati, Laguna 270 str, 9/10
https://www.laguna.rs/n4455_knjiga_tatarska_pustinja_laguna.html

Nismo se odmah prepoznale knjiga i ja. Do V glave je bilo povuci-potegni.
Tek onda smo kliknule. A onda smo se do kraja odlično slagale.
Već su svi o njoj pisali, nemam ništa novo da kažem.
Tema je kao što znate, jedno beskrajno iščekivanje u kome prodje život.
Dan po dan, mesec po mesec, godina po godina u iščekivanju da se nešto desi.
 
kamenita:
Danima merkam kućnu biblioteku i ruka mi podje ka knjizi koju imam barem milion godina, dobila nekad davno u školi. Reč je o Remizovu, zapravo imam dve knjige, Ribnjak i još jednu koja sadrži dva dela, Sestre po krstu i Sat. Nikad nisam ni pokušala da čitam, nmp zašto.

Dakle, pitanje za Nautilusa, čini mi se da će mi najpre on dati odgovor. Je li čemu, jesi li čitao? Osim da je Remizov bio jako plodan i napisao gomilu toga, ne znam nista više.

Molim, ako iko ima iskustva da mi ih isporuci.
Kliknite za proširenje...
Читао сам, пре двадесет и више година, Сестре по крсту. Изванредна књига, али ја волим руске писце, поготово кад пишу бајковито као Ремизов, мени се сви руски писци свиђају. У овој књизи се спомињу: јуродиви, стари град Констринск са мноштвом белих цркава, Иља Муромец, древни град Пурховец на реци Смург ''који је први по певању славујском, славуј град'' , затим се помиње чувени подвижник Иван Кронштатски, онда како из напева руских веје древна Русија итд.
Дакле, изванредан је стилиста и мислим да ће ти књига одговарати. Подстакла си ме да прочитам и друга његова дела, а и ову поново.
:)
 
Ово је малтене пророчански:
И испричали су јој како им се десило да пролазе поред Кијева, покрај Божје цркве Воскресенске, и како су тамо видели чудо: исходи из цркве дева, на глави носи златну књигу, улази до појаса у Неву-реку, стави књигу на бели врућ-камен, чита је и плаче. А мајка тумачи чудо невиђено: дева је – Божја мати Богородица, а читала је књигу златну – Јеванђеље, а читајући, плакала – она слути несрећу – она слути несрећу над Кијевом над целом Русијом, над целом Русијом – светоруском.
(Сестре по крсту)
 
Недавно читао Шопенхауерову књигу О четвороструком корену става о довољном основу. Ја је знам под насловом О четвороструком корену принципа довољног разлога (Über die vierfache Wurzel des Satzes vom zureichenden Grunde), па ми је овакав наслов прилично необичан. Али, ето, издавач је изволео да мало измени наслов. То је, у ствари, Шопенхауерова докторска дисертација из 1813. год. коју је неколико деценија касније као књигу нешто дотерао. Ко је читао његово главно дело Свет као воља и представа, сигурно је запазио да је у уводу Шопенхауер напоменуо како је неопходно да се прво прочита његова претходна књига, е то је та књига.
Иако важи за великог мизантропа, особењака и песимисту, налазе се и у овом делу занимљива места:

У Morgenblatt-у од 23. октобра 1817. налази се вест о једном човеку који је рођен слеп, а који је у 17. год. свог живота добио вид. Он је морао тек да учи разумско зрење, па гледањем није препознао ниједан предмет који му је раније био познат додиром, стога је за козе мислио да су људи. Чуло додира морало је најпре да упозна чуло вида са сваким појединачним предметом. Исто тако, он није имао никакав суд о удаљеностима виђених предмета, него је пружао руке према свему.
О четвороструком корену става о довољном основу, Шопенхауер
 
Poslednja izmena:
Estoril – Dejan Tiago-Stanković, Laguna 350 str, 10/10
https://www.laguna.rs/n5409_estoril_ratni_roman_laguna.html
https://www.knjizare-vulkan.rs/domaci-roman/31073-estoril

Što sam se više bližila kraju knjige sve više mi je bilo žao što će toj divnoj raboti doći kraj.
Odavno nisam čitala knjigu koja mi je od prve do poslednje strane pretstavljala ovakvo i ovoliko uživanje :heart:
Nema potrebe da ja bilo šta pušem o knjizi kada je to Vladislav Bajac sjajno uradio:

Junak romana može biti i građevina.

„Estoril“ je čuveni hotel nadomak Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata, zahvaljujući portugalskoj neutralnosti, bio centar nekih od sudbinskih događaja po Evropu i svet, ali i stecište najvažnijih poznatih i anonimnih aktera veka.

Neposlušnost jednog portugalskog konzula spasla je smrti hiljade ljudi pred Hitlerovim nacizmom. Tako je Lisabon, kao tada najveći izbeglički logor (za razliku od onih – koncentracionih) privremeno udomio ljude svih nacionalnosti kako bi im obezbedio put za Ameriku. Među njima su se našli špijuni svih zaraćenih strana, avanturisti, diplomate, vagabundi, bivši kraljevi, sirotani i bogataši – sve do porodica Rotšild i Habzburg.

Glavni jugoslovenski/srpski lik je dvostruki tajni agent koji bi se mogao ovako predstaviti: „Zovem se Popov... Duško Popov.“ Asocijacija na Džejmsa Bonda je ispravna – to je istorijska ličnost, čovek po kojem je Jan Fleming stvorio lik o Džejmsu Bondu. Reč je o nemačko-britanskom dvostrukom agentu koji je imao jednu od najvažnijih uloga u događajima pred japansko bombardovanje američke vojne luke Perl Harbor i savezničko iskrcavanje u Normandiji. Šef Ef-Bi-Aja Edvard Huver nije poslušao njegovo upozorenje, Britanija mu je dodelila orden, porodica Bajloni ga volela, a njemu su u srcu bili porodica, Beograd i Dubrovnik. Družio se u Lisabonu i Evropi s Jovanom Dučićem i svetskim džet-setom, prošao kroz živote Miloša Crnjanskog i Antoana de Sent Egziperija... U stvari, spasavao je svet. Ova knjiga govori o tome. I o mnogo čemu još.

Dejan Tiago-Stanković napisao je izvrstan, uzbudljiv roman-prvenac.


Vladislav Bajac
 
Fric i Dobrila – Srdjan Valjarević, Laguna 220 str, 9/10
https://www.laguna.rs/n5389_knjiga_fric_i_dobrila_laguna.html

Pročitala sam je pre nedelju-dve dana, ali nikako da se javim. Možda sada nije momenat, ali uhvatila sam priliku pa eto.
Knjiga mi je baš legla, interesantna je, prava valjarevićevska, duhovita, čak sam se nekoliko puta na glas smejala. Uživala sam.
Kao što je to već neko o Valjareviću negde rekao, on je „majstor neizgovorenog“. I zaista jeste.

Pretražujući po netu pronađem nešto interesantno, postoje majice „Fric i Dobrila“ da se kupe. Rado bih posedovala jednu.
https://www.nstore.rs/product/majica-fric-i-dobrila-knjiga-sa-potpisom-autora/

Pročitala sam od njega: Komo, Dnevnik duge zime, Dnevnik druge zime, Ljudi za stolom.
Sve su mi se dopale. Tako da bi se moglo reći da je Valjarević moj pisac.

Pozdrav drugari.
 
lamar:
Fric i Dobrila – Srdjan Valjarević, Laguna 220 str, 9/10
https://www.laguna.rs/n5389_knjiga_fric_i_dobrila_laguna.html

Pročitala sam je pre nedelju-dve dana, ali nikako da se javim. Možda sada nije momenat, ali uhvatila sam priliku pa eto.
Knjiga mi je baš legla, interesantna je, prava valjarevićevska, duhovita, čak sam se nekoliko puta na glas smejala. Uživala sam.
Kao što je to već neko o Valjareviću negde rekao, on je „majstor neizgovorenog“. I zaista jeste.

Pretražujući po netu pronađem nešto interesantno, postoje majice „Fric i Dobrila“ da se kupe. Rado bih posedovala jednu.
https://www.nstore.rs/product/majica-fric-i-dobrila-knjiga-sa-potpisom-autora/

Pročitala sam od njega: Komo, Dnevnik duge zime, Dnevnik druge zime, Ljudi za stolom.
Sve su mi se dopale. Tako da bi se moglo reći da je Valjarević moj pisac.

Pozdrav drugari.
Kliknite za proširenje...
Čitao samo Komo. Meni monotono, al lepo. Poyyy...
 
Са великим уживањем читам роман Сребрни голуб Андреја Белог. Писац важи за симболисту па и модернисту, али мени овај роман по начину писања много личи на Феликса Крула Томаса Мана: језик поетичан, има пуно реченичних инверзија, благе ироније и пародије и све то одмерено. Од њега сам читао само роман Петроград и студију Симболизам. Кажем, велико уживање!
:)

Већ је Дарјалски прилазио крсту, већ му је поп једном руком пружао крст, а друга рука потегла за просфором, кад га наједном поново опече поглед прекрасне жене; лако задрхташе црвене њене, на трен осмехнуте, усне, које као да испијаху душу његову безбрижно; и не сећаше се како је целивао часни крст, ни како га је поп звао на пирог, ни шта је одговориопопу: само се сећаше он да је душу његову затражила рошава жена. Узалуд понови он, дозивајући у души лик Катјин: ''Мила веренице, добра моја веренице!'' – вољени лик се показа као исцртан кредом на школској табли: зли учитељ обриса га сунђером и сада се тамо показа буквално пустош.
Сребрни голуб, Андреј Бели [Борис Бугајев]
 
Da napišem i ovde. Iako nisam poseban ljubitelj naučne fantastike preporučio bih roman Crni cvet Bobana Kneževića. Veoma poučno štivo koje kroz žanr epske fantastike i pozivanja na likove iz epske poezije šalje jednu poruku i (možda) objašnjva zašto smo tu gde smo.
 
Čitam Buku i bes i prilično mi loše ide... naporan mi je stil, bez interpunkcije i rastrzano mi je sve. Ok, tok misli i jedan mozak zaista funkcioniše tako da u deliću sekunde nova misao menja staru, al nemam za šta da se uhvatim da pratim taj tok i radnju uopšte.
IMG-20230528-WA0000.jpg
 
del piero 10:
Čitam Buku i bes i prilično mi loše ide... naporan mi je stil, bez interpunkcije i rastrzano mi je sve. Ok, tok misli i jedan mozak zaista funkcioniše tako da u deliću sekunde nova misao menja staru, al nemam za šta da se uhvatim da pratim taj tok i radnju uopšte.
Pogledajte prilog 1349405
Kliknite za proširenje...
Koji dio čitaš? Ako si još na Bendžiju, odnosno prvom dijelu, onda tu malo šta i može da se shvati. Kasnije je lakše.
 
Bendzija sam prešao, jer sam se naterao da izdrzim, i kontao jbt ne može biti ovoliko očajno do kraja a knjiga je veliki klasik i toliko hvaljena.
Slika sa tekstom iz posta oznad, je vec deo gde se prate misli tvog imenjaka.
 
del piero 10:
Bendzija sam prešao, jer sam se naterao da izdrzim, i kontao jbt ne može biti ovoliko očajno do kraja a knjiga je veliki klasik i toliko hvaljena.
Slika sa tekstom iz posta oznad, je vec deo gde se prate misli tvog imenjaka.
Kliknite za proširenje...
Pa, malo se potrudi, ovaj lik ide da se ubije (ups!) ne može ni on da bude baš čiste svijesti. Treći i četvrti dio je lakši, koliko se sjećam, ali davno sam je čitao.
 
Non stop mi pada na pamet, kako li se u Britaniji bore protiv ove knjige, razni lazni borci za sve i svašta koji zbog diskriminacije i rasizma cenzurisu Agatu Kristi i pepe le tvora i Snežanu sa 7 patuljaka... a ovde u svakoj 5.rečenicu reč crnac, crnja, i omalovažavanje crnih robova.
:D
 
del piero 10:
Non stop mi pada na pamet, kako li se u Britaniji bore protiv ove knjige, razni lazni borci za sve i svašta koji zbog diskriminacije i rasizma cenzurisu Agatu Kristi i pepe le tvora i Snežanu sa 7 patuljaka... a ovde u svakoj 5.rečenicu reč crnac, crnja, i omalovažavanje crnih robova.
:D
Kliknite za proširenje...
Nije nemoguće da se pojavi neko ko će da cenzuriše i Foknera u ime političke korektnosti, mada njegovi crnci nisu svedeni na rasni stereotip (čega u književnosti inače zaista dosta ima). Foknerovi crnci su pravi literarni likovi, autentični akteri jednog duboko rasističkog društva, iako rasizam nije direktna tema njegove književnosti, više jedan od slojeva nesreće koja pokriva Jug.
 
Čitam knjigu koja i nije baš književnost. Momčilo Petrović i Zanimljiva istorija Srba u 147 priča.

Negde sam na kraju prve trećine i apsolutno uživam. U pitanju su zanimljive istorijske kratke priče iz života naše zemlje grupisane prema temama u segmente od po 7 priča. Interesantne crtice onome što nećemo naći u udžbenicima istorije, zapravo pravi istorijski zabavnik.

Potpuno me je impresionirala priča o dolasku Elizabet Tejlor na večeru u Mažestik, koji je u čast te večere bio okićen crvenim paprikama, a večera je bila servirana na niskim soframa i tronoscima. Inače, tu neobičnu scenu je uz svog kolegu scenografa pripremila Milica Babić, koja se kasnije udala za Ivu Andrića.

Ili priča o i grčkoj drzavi u Vojvodini... o Kinezima koji su se doselili u Srbiju i sinu jednog od njih Rajku Lau, čuvenom rukometašu iz šezdesetih godina prošlog veka... i sl.

Ma, zanimljivo onoliko. Ko zna šta ću još zanimljivo pronaći u redovima ove knjige. Jedva čekam.

PS Meni je istorija tokom školovanja bila naj-naj-najteži predmet. Učila sam i plakala od muke.
 
Ljudi sa četiri prsta, Miodrag Bulatović
Ono što je radio u Crveni petao leti prema nebu opisujući ruralnu mizeriju u ovom romanu radi smeštajući radnju u Nemačku sedamdesetih sa Ju kriminalnom migracijom . Ima tu svakakvih ideološki različito usmerenih junaka ali bih rekao da mu Hrvati nisu po meri. Što je autor kasnije i potvrdio zauzimanjem tvrde nacioanlističke linije krajem osamdesetih. Za razliku od Crvenog petla koji drži pažnju ovaj roman je predug, monoton i previše gustog teksta za samu sadržinu. Nije problem baviti se tematikom jugoslovenskog podzemlja u inostranstvu ali ovaj način ne ostavlja posebno jak utisak. Dovršiću knjigu nekako.
 
Ja sam danas nevoljno kupila dve hiljade strana novozelandske istorije.
Nisam ni znala da imaju istoriju da popune tol'ke strane!

Neke zene su se prepucavale a ja njih ne poznajem dobro, ovako trapavoj mi je bilo neprijatno, tuc muc i pokupovah knjige sa standa...knjige, ceger, igracku, da su imale drogu kupila bih i nju.

Seli na rucak posle, gledam, jednu od kupljenih sam vec citala, ne znam kako nisam videla ali avaj, ta Vremeplovceva zena i nekako, ne bese losa koliko pamtim ali trilogiju o Novom Zelandu na 2200 strana ne mogu sebi da oprostim.
Naziv jedne od knjiga je Zov kivija!

Kud ne ostavih novcanik u kolima...
 
**Freya**:
Ja sam danas nevoljno kupila dve hiljade strana novozelandske istorije.
Nisam ni znala da imaju istoriju da popune tol'ke strane!

Neke zene su se prepucavale a ja njih ne poznajem dobro, ovako trapavoj mi je bilo neprijatno, tuc muc i pokupovah knjige sa standa...knjige, ceger, igracku, da su imale drogu kupila bih i nju.

Seli na rucak posle, gledam, jednu od kupljenih sam vec citala, ne znam kako nisam videla ali avaj, ta Vremeplovceva zena i nekako, ne bese losa koliko pamtim ali trilogiju o Novom Zelandu na 2200 strana ne mogu sebi da oprostim.
Naziv jedne od knjiga je Zov kivija!

Kud ne ostavih novcanik u kolima...
Kliknite za proširenje...
Prepričaj nam posle taj Zov kivija. Zvuci zanimljivo.😂
 
Truman:
Ljudi sa četiri prsta, Miodrag Bulatović.
Kliknite za proširenje...

Ne znam baš kada je prvi put štampana ova knjiga, ali mislim da je to bilo početkom osamdesetih. Živo se sećam pompe koja ju je pratila, apsolutnih pohvala i sl., smatralo se da je to knjiga nad knjigama i da se mora imati. Zato je i gledam u roditeljskoj biblioteci.

Kad ono vidis...

Nesto kasnije je na talasu tog oduševljenja napisao i Peti prst, ali se ne sećam da je ta knjiga nešto specijalno primećena.

Moguće je da su ono zapravo bile klice marketinga u nekadašnjoj nam domovini.
 
Crveni petao leti prema nebu neću reći da je ne znam koliko zabavna knjiga jer on ima težak i prljav stil ali jeste kvalitetan roman i postigao je s njim međunarodni uspeh.
Heroj na magarcu sam čuo da je dobra knjiga isto.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top