Naša biblioteka

kamenita:
Ne znam baš kada je prvi put štampana ova knjiga, ali mislim da je to bilo početkom osamdesetih. Živo se sećam pompe koja ju je pratila, apsolutnih pohvala i sl., smatralo se da je to knjiga nad knjigama i da se mora imati. Zato je i gledam u roditeljskoj biblioteci.

Kad ono vidis...

Nesto kasnije je na talasu tog oduševljenja napisao i Peti prst, ali se ne sećam da je ta knjiga nešto specijalno primećena.

Moguće je da su ono zapravo bile klice marketinga u nekadašnjoj nam domovini.
Kliknite za proširenje...
Mislim da je čak i zabranjivana bili ili bar nije bila za preporuku. Sjećam se zgražavanja bibliotekarke od kud ja srednjoškolka to da tražim.
 
Пре месец дана сам прочитао Рибњак руског писца Алексеја Ремизова. Волим те старије руске писце нарочито због православне атмосфере у њиховим делима.

Коља пролази кроз кухињу и он је устао: ''Добар дан, господине'', и ниско се поклонио.
''Амин''.
:)
 
I dalje citam samo smaracke historije, pocela Hobsbauma Doba Ekstrema i prekinula da procitam Skracenu istoriju Srbije D. Djokica. Pre toga procitala K.Klark Mesecari (kako je Evropa usla u rat 1914) i memoire Stefana Zvajga (Jucerasnji svet, ne znam da li sam bas tako prevodi World of Yesterday).
 
Emilia Marty:
I dalje citam samo smaracke historije, pocela Hobsbauma Doba Ekstrema i prekinula da procitam Skracenu istoriju Srbije D. Djokica. Pre toga procitala K.Klark Mesecari (kako je Evropa usla u rat 1914) i memoire Stefana Zvajga (Jucerasnji svet, ne znam da li sam bas tako prevodi World of Yesterday).
Kliknite za proširenje...
I kakav je Štefan Cvajg? Samo lament za Austro-Ugarskom ili više od toga. Ja sam mu čitao prozu. Dosta plitko i predvidljivo.
 
quentin:
I kakav je Štefan Cvajg? Samo lament za Austro-Ugarskom ili više od toga. Ja sam mu čitao prozu. Dosta plitko i predvidljivo.
Kliknite za proširenje...
Bio mi je ok sa te istorijske tacke gledista a i realno je oprostaj od zivota, pa je vise lament nad mladoscu.

Istorijski je vrlo zanimljivo jer njegovi savremenici, ljudi sa kojima se susretao, su kreirali kako politicku, tako i umetnicku atmosferu tog vremena.
 
Из Рибњака (Ремизов):

Привиђао му се обешени, како су му навукли мртвачки покров, чуо је глас испод мртвачког покрова:
Ништа не видим. :hahaha1:
Изволите! – позивао је џелат :hahaha1:
Ја не могу да идем.
Царице Небеска!
(Ремизов: Рибњак)
 
Задње што сам прочитао је збирка Пушкинових прича са насловом Оче наш који је узет по Пушкиновој интерпретацији Господње молитве. То су, у ствари, Белкинове приче које сам са задовољством поново прочитао, са додатком из књиге Б. Башилова Пушкин и масонство.

Пре ове прочитао чувене Рубаије Омара Хајама које ме нису одушевиле, више сам очекивао. Изненадио се обилношћу хедонизма, насупрот строгости муслиманства онога доба (11. век).

Кажу: биће раја, биће рајских сека, ;)
биће тамо вина, биће меда, млека...
Зато немој бити без вина и драге,
Кад на концу конца, то те исто чека!

Као што се види, у четверо стиху су, свака засебно, углавном у дванаестерцу, слажу се први, други и четврти стих а трећи је различит, и све су такве осим неколико изузетака.
 
Običan momak – Lorenco Marone, Dereta 310 str, 10/10
https://www.delfi.rs/knjige/143463_obican_momak_knjiga_delfi_knjizare.html

Odnos izmedju mene i ove knjig je čista ljubav :heart:
Dečak koji odrasta u skromnoj porodici okružen apsolutnom ljubavlju.
Porodica nije idealna, nipošto, ali upravo zato ova priča ima svoju veliku vrednost.
Društvene okolnosti u kojime se priča dešava mogu se porediti sa našim trenutnim okolnostima, i tako priča postaje čak aktuelna.
Čitanje ove knjige je za mene bilo potpuno uživanje.
U zadnje vreme su mi zapale sve tako neke knjige.
Pu, pu, da ne ureknem :D
 
Прочитао Велики пад нашег Хандкеа а сад узео Левијатан Арноа Шмита, књигу коју је неком приликом читаоцима препоручио Георг Зебалд (волим да трагам за књигама које читају или препоручују велики писци).
На задњим корицама читам коментар преводиоца:
Ко се код Шмитове прозе нада лепршавој лектири, боље нек је се не маша. Иста препорука важи и за сваког ко значај књижевног дела мери бројем бора мрштеница на читаочевом челу.
 
Већ ми је поговор (на 40 страна) био врло занимљив. Много волим те луцкасте људе, посебно луцкасте писце. Када је носио неко своје дело на штампање тражио је да у уговору обавезно пише да уредници и словослагачи никако не смеју да измене ниједно слово, запету или било који интерпункцијски знак, хоће да буде у том погледу миран, каже. Одбио да се учлани у Академију уметности а пре тога и у ПЕН. Када је добио Фонтанеову награду није се обрадовао јер је говор одржао Гинтер Грас, писац чувеног Лименог добоша. Када је видео своју жену да чита књигу Ернста Кројдера узвикује: ''На шта то личи, пишчева жена, а чита друге живе ауторе!'' :hahaha:
 
Одушевио ме је већ сам почетак приповетке Левијатан или Најбољи од свих светова.

Глава ми бије као набубрела чељуст звона - о -. Морам да напухам образе и искривим уста. – О ! -.
:)
 
Књига Левијатан Арна Шмита садржи три приповетке: Левијатан, Расељеници и Језерски пејзаж с Покахонтас. Пише метафорично и са пуно алузија на разне ствари из његових других дела и књига других писаца, што отежава читање али и обогаћује дело.

[…] преко пута нас старац у свечаним панталонама на тамне пруге, његова свиленоседа педесетогодишњакиња : пар киклопа што достојанствено пасу међ ружама (?).
(Расељеници, Арно Шмит)

Свуда су код њега интерпункцијски знаци одвојени празнинама, осим запете и тачке. Не бих се чудио да је то он тражио од издавача.

Реченица, коју сам цитирао, сама по себи не изгледа богзна шта али када се прочита белешка, добија ново осветљење:

Моја два извора, оба познаваоци Шмита, оба мушкарци и оба преводиоци, ово су место без двоумљења протумачила као ''велике груди с цветним дезеном''. Не треба превише читати. Додуше, Шмит је, колико видим, ову метафору рециклирао бар на још једном месту, у роману Из живота једног пауна.

'Киклопи што достојанствено пасу међ ружама' :hahaha:
 
Poslednja izmena:
И даље:

Гостионичару, изгледа, било необично што је тако тихо; само је једном притиснуо дугме иза себе : ''кррр пред прозором – дворца бајног – клону руууже –рууумене'', заклицало је гипко, виолине се шкрипом узвинуше, а јахуи су се церекали и дували мочварну маглу из напуханих образа.
(Расељеници, Шмит)

Белешка преводиоца:
У четвртом делу Гуливерових путовања помињу се јахуи, примитивна и прљава створења, ''одвратне животиње'' у којим Гуливер, на сопствени ужас, препознаје савршено људско обличје.
 
Писци су, како видим, сви ћакнути. Узех да читам Ја нисам ја од Слаповског - пошто сам раније већ читао његова два романа и свиђали су ми се, мислим да сам их овде помињао: Фениксов синдром и Први други долазак - кад оно, после прве главе не долази друга већ 1,5 [?!] глава. Пошто је сасвим кратка могу да је препишем:

Стојећи увече на балкону, Недељин је посматрао светла града, прозоре, прозоре, прозоре, иза који су људи, људи, људи – желео је да истовремено буде и тамо, итамо, и тамо, међу тим глупим људима којима је Бог дао умеће да осећају сами себе и ствари које их окружују.

(Баш ми се свиђа ово људима којима је Бог дао умеће да осећају сами себе и ствари које их окружују.)
Мислио сам, ипак, да је то грешка, али је после главе 13 дошла глава 13,5.
 
Najzanimljivija knjiga koju sam u posljednje vrijeme pročitao je avangardni roman Nezasitost poljskog slikara, pisca i filozofa Stanislava Vitkjeviča, objavljen 1930. godine.

Oko 600 strana guste, groteskne, povremeno teško prohodne proze koja ipak sve vrijeme čitaocu ostaje gotovo narkotično privlačna. Priča o odrastanju i mladosti Genezipa Kapena u Vitkjevičevoj alternativnoj Poljskoj, u nekom orvelovski sukobljenom svijetu, puna je piščevih neologizama, teško uhvatljivih referenci, zastrašujućih, uglavnom ostvarenih predskazanja, i, uopšte, enciklopedijski je zahtjevna, psihodelično opčinjavajuća, a opet lucidna, sa mnogo sistema u tom svom ludilu. Jer, čitalac nema osjećaj da nešto propušta, što se često dešava kod čitanja teških knjiga, prije se može reći da ostaje ustrašen saznanjem koje stiče čitanjem ove čudesne knjige.

Preporučujem, ali uz sva moguća upozorenja da čitate na vlastitu odgovornost.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top