Naša biblioteka

Prodavnica tajni, Dino Bucati
prodavnica_tajni_vv.jpg

izdavač Libretto, 2006. štampa, Fleš

Samo 202. strane i toliko slovnih grešaka, obično mi ne smeta, desi se, ali ovde to ne može biti slučajnost, previše ih je.
Kada bih sa dve reči opisala priče, rekla bih "prolaznost i smrt". Našla sam jednu na netu, ako nekoga interesuje kakve su, pre nego nabavi/kupi knjigu, ova mi je jedna od boljih.
Prodavnica tajni,Sedam spratova
 
Emocija:
Ma jesam, malo mi se zakomplikovao forumski život/identitet. :strika:

Jedno vreme mi nije išlo čitanje kao ranije, slaba koncentracija. Sada je bolje.:D
Kliknite za proširenje...
Jao, toliko mi je drago što si ponovo tu! :heart: :heart::heart:
Baš je lepo videti nekog starog drugara sa teme :cmok: Mnoooogo se radujem.

Zapisala sam pažljivo sve vaše preporuke, i Dovlatova i Bucatija...
Divno nam je društvance sada ovde :super:
Ima nas i starih i novih...
 
Poslednja izmena:
Bunker- Mirjana Djurdjević, Branko Mladjenović, Laguna, 340 str, 9/10
https://www.laguna.rs/n2167_knjiga_bunker_swing_laguna.html

Odlično sam se zabavila. Odlično. Ko voli Djurdjevićku, preporuka.
Čikago 20-ih godina prošlog veka, četvoro naših ljudi tamo u doba prohibicije.
Tri muškarca i jedna žena. Šašava kombinacija.
Šaljivo, interesantno... Vratila sam se na Djurdjevićku posle dosta godina i prija mi.
 
Život je negde drugde, Milan Kundera. (audio knjiga). Stari dobri Kundera iz perioda 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, kada je napisao svoja najbolja dela. Roman prati život pesnika Jaromila od začeća do kraja. Odrastanje uz izuzetno posesivnu majku, od pametnog deteta punog sebe, što, kako je sa iznenađenjem shvatio u nekom momentu , nije baš oduševljavalo njegove školske drugove, preko nesigurnog adolescenta, koji se muči sa prvim seksom i ružnim staromodnim gaćama, do objavljivanog pesnika, ali po svoj prilici zahvaljujući tome što je na liniji kao zagriženi i previše savesni komunista.
Kundera vešto i zanimljivo piše o razvoju ovog mladića, kombinujući to sa njegovim pesmama i junacima, ali i sudbinama drugih ljudi koji su važni za neke periode njegovog života. Upravo kroz te sudbine pratimo razvoj komunističke Čehoslovačke, kako postaje zemlja nezadovoljnih i nesrećnih ljudi koji žele da odu.

Ovaj roman me u drugom čitanju posle više decenija od prvog nije razočarao kao Nepodnošljiva lakoća postojanja. Možda sam manje stroga prema audio knjigama jer ne "gubim vreme" na čitanje. Radim nešto drugo, a ovo mi dođe kao bonus. Uvek mi treba malo vremena da se naviknem na glas onog koji čita. Žena koja je čitala ovaj roman je to stvarno dobro uradila. Mislim da nije glumica, ali je delove zaista sjajno odglumila.
 
Poodmaklo, Nina Like, 215 strana

U ovom romanu imamo uvid u razmišljanja lekarke opšte prakse, Elin. Vodi stalno dijalog u sebi, o svemu. Ima kostura u ordinaciji, uglavnom on upućuje kritike, ukazuje joj na greške, na propuste. Tako pratimo dva glasa, njen i njegov. Pronicljiva je, dobro poznaje ljude, njihove motive, potrebe. Na satiričan način je prikazan lekarski posao, moderno društvo, porodični odnosi, drugarstvo, brak, nevera, razvod i novi početak. Bori se sa sobom, stalno. Ne ume da kaže "ne" ljudima, pa dovodi sebe u situacije u kojima ne želi da bude, u kojima joj nije prijatno.

Pisano je na interesantan način, sve se brzo odvija, misli joj ne miriju ni na tren.
 
Ovo liči na kraj, Džulijan Barns, Geopoetika, 160 str.
Čitala sam ovu knjigu tačno pre 8 godina, https://forum.krstarica.com/threads/biblioteka-3.714292/page-35
i dala sam joj dvojku u našim novogodišnjim spiskovima. Sad bih joj dala trojku. Sve što sam tada napisala stoji i dalje, naročito taj kraj na kome dolazi do "neočekivane pojave/objašnjenja/činjenice...ne znam kako to da nazovem, ali tek to mi je neverovatno isforsirano."
Možda su mi malo manje dosadni bili ti njegovi starački dani.
U međuvremenu sam, posle pomenutih u starom postu, pročitala Šum vremena (4) i Nije to ništa strašno (3). Niko ne može da mi zameri da se nisam trudila oko Barnsa i da mu nisam dala 6 šansi. I opet mi je ostao slabunjav i bledunjav.

Ovo sam čitala ponovo za čitalački klub. Jedva čekam da čujem šta će drugi da kažu i da mi objasne po čemu je ovo delo tako dobro. Ja sam svesna da sam prilično usamljena u nevoljenju Barnsa.
 
Arzamas, Ivana Dimić, Laguna, 200 strana s velikim proredima i prazninama. Dobiteljka NINove nagrade za 2016. godinu, ali bez mnogo pohvala.
Meni je bila prilično dobra. Kombinacija dijaloga između majke koja sve više tone u demenciju i ćerke koja brine o njoj i kratkih priča i koječemu (u drugom delu o Emili Dikinson). Dijalozi su komični, svaki je mala drama sa uvodom, kulminacijom i bez zaključka. Iako cela situacija sigurno nije nimalo zabavna. Jasno se u tim razgovorima primećuje kako bolest napreduje. Ali i saznajemo ko je majka, kakav je život vodila, šta je radila, kako je vaspitavala ćerku.
 
Свиђа ми се како представљаш књиге: једноставно, сажето а течно. :)
Био сам на промоцији те књиге, ваљда оне године кад је награђена. Питали су је шта значи Арзамас и зашто ју је тако насловила али је нејасно одговорила или ми се тако учинило. Касније сам схватио читајући Толстоја. Шта ти мислиш, какву симболику у вези са садржајем има наслов Арзамас?
 
Mrs.Bi:
Ovo liči na kraj, Džulijan Barns, Geopoetika, 160 str.
Čitala sam ovu knjigu tačno pre 8 godina, https://forum.krstarica.com/threads/biblioteka-3.714292/page-35
i dala sam joj dvojku u našim novogodišnjim spiskovima. Sad bih joj dala trojku. Sve što sam tada napisala stoji i dalje, naročito taj kraj na kome dolazi do "neočekivane pojave/objašnjenja/činjenice...ne znam kako to da nazovem, ali tek to mi je neverovatno isforsirano."
Možda su mi malo manje dosadni bili ti njegovi starački dani.
U međuvremenu sam, posle pomenutih u starom postu, pročitala Šum vremena (4) i Nije to ništa strašno (3). Niko ne može da mi zameri da se nisam trudila oko Barnsa i da mu nisam dala 6 šansi. I opet mi je ostao slabunjav i bledunjav.

Ovo sam čitala ponovo za čitalački klub. Jedva čekam da čujem šta će drugi da kažu i da mi objasne po čemu je ovo delo tako dobro. Ja sam svesna da sam prilično usamljena u nevoljenju Barnsa.
Kliknite za proširenje...
Našla sam je netu, kratka je, pa sam je pročitala. Interesantno mi je da ne moram da kupim knjigu, to ranije nisam radila. Čitam na tabletu, ne smeta mi, čak mi je lakši za držanje od knjige.

Kraj je zbrzan, koliko su se razvlačili relativno nebitni delovi, povremeno i ponavljali, očekivala sam da će kraj biti bolje obrađen. Dala bih ocenu 3.
Od njega sam čitala priče, "Puls" i "Sto od limunovog drveta". Priče inače volim, ovih drugih se sećam kao dobrih, prve sam zaboravila. Verovatno mi se nisu mnogo dopale, ne znam.
 
Наутилус:
Свиђа ми се како представљаш књиге: једноставно, сажето а течно. :)
Био сам на промоцији те књиге, ваљда оне године кад је награђена. Питали су је шта значи Арзамас и зашто ју је тако насловила али је нејасно одговорила или ми се тако учинило. Касније сам схватио читајући Толстоја. Шта ти мислиш, какву симболику у вези са садржајем има наслов Арзамас?
Kliknite za proširenje...
Zaobravila sam da sam "prozvana". Bila malo na vikendu u selu. A i nemam bogznašta da kažem na tu temu. Znam da je Arzamas grad u Rusiji, ali sam morala da izguglam što bi bio značajan za ovo delo.
- Ja sam naslov odabrala zbog citata u knjizi “Energija zablude” Viktora Šklovskog. U toj teoriji o Tolstoju on piše kako je grof Tolstoj otišao u Arzamas da kupi imanje i kad se dogovorio s trgovcem, ostao je tamo da prespava. Usred noći ga je probudio užas: smrt mu je na uvo šapnula “To se ti mene plašiš”. Šklovski komentariše: sreća i smrt, to je arzamaski užas. Ja sam uzela tu reč za naslov jer se kćer koja čuva majku obolelu od demencije nalazi u pravom arzamaskom užasu - kaže Dimićeva.
Kliknite za proširenje...
U ovom citatu je lepo objasnila. Mi čitaoci bez ikakvog iskustva sa tom bolešću, baš i ne razumemo taj užas. Pogotovo što su dijalozi majke i ćerke prilično zabavni, često komični. Ali njoj je sigurno bio užas.
 
Hologrami straha, Slavenka Drakulić, GZH, 235 str., audio knjiga https://www.subiblioteka.rs/hr/preporucujemo-detaljnije/62/
Priča o ženi koja ide na operaciju transplantacije bubrega. Izuzetno emotivna priča. Kako drugačije kad je autobiografska. Malo je zbrda-zdola, nije hronološki, ali mi je prirodno da tako bude. Jer čas tone u anesteziju, čas je pod tabletama protiv bolova, čas u bolovima. U odlomcima iz njenog sećanja i snovima saznajemo i o njenom životu, o porodici, o odnosima u porodici, ali i o životu na dijalizi 2-3 puta nedeljno po nekoliko sati, kontroli unošenja tečnosti, a zatim sreći i lekara i nje kad se utvrdi da dobijeni bubreg funkcioniše. Pa navikavanje na normalan život.
Odlična je Slavenka. Planiram da se još malo bolje upoznam s njom.
 
Била болесна па узела нешто кратко, око 180 страна.
Низ пругу
Тешка али реална прича, делује као истинита, писана више као истраживачко новинарство него књижeвно дело. Коме је легло Атлетско стопало, лећи ће и ово.
 
Друштво, кажите драгичка! - поздравила вас све Рада!
Представио сам јој се на књижевној вечери ( о Исидори Секулић). Па она нас је све заборавила: кажем јој: ''Ја сам Наутилус'', а она ''какав наутилус, не разумем''. :rotf:
Рекла је да ће се јавити ако се буде сетила шифре.
 
Mrs.Bi:
Dragička!!!
Hvala na pozdravima. Drago mi je da ide na književne večeri. Kako si ti rešio da joj se predstaviš, a onoliko si se krio?
Kliknite za proširenje...
Не знам шта ми је било, ништа нисам пио. Троструко сам је запањио: по школи, по годинама и највише по изгледу. Каже да ме је сасвим другачије замишљала и била је уверена да је то неки тамо господин, па је још и намеравала да му се некад обрати. Могу да замислим ту сцену. :hahaha: Иначе, на мом аватару је аутопортрет сликара Егона Шилеа, да не буде забуне. И ја сам се изненадио, мислио сам да је строга и уздржана особа, а оно сасвим супротно.
:)
 
Ja sam konacno procitala Papagajevu teoremu.
Znam ko je ne bi citao ponovo!

Solidna je knjiga...za nekog klinju.
Za mamu malog deteta, sa vrloooo malo slobodnog vremena, zbilja i nije bas neko stivo.

Trenutno citam Hodajuci na rukama...i to je solidno stivo ali za neku klinku! Poezija je poklon.
Imam jednu zenu koja mi o svakoj bogovetnoj prilici kupi poklon sa koricama i slovima. Obraduje me iskreno bas svaki put ali nikada mi nije potrefila ukus. Slucajno da je birala pa bi lakse ubola.

Pitam sestru za neku preporuku a ona kaze kako je bas pomislila na mene citajuci jedno delo. Je li, a koje je to delo, da se obradujem. Kaze, Dete u tebi mora naci zavicaj.
Ma, ne zezaj me...kada sam ja citala takve knjige, cetrdesetak godina se znamo ali avaj, moj ukus je ocigledno neupadljiv i vrlo bled.

Sutra idem u knjizaru da kupim detetu knjigu o pandi i ujedno da castim sebe necim lepim po principu "malo ti a onda malo ja".

Ali sam citala divnu rusku bajku o poluvuku, princu Vseslavu. Mnogo mi se svidela.
Interesantno je kako gotovo svaka evropska zemlja ima svoju bajku o vukodlaku ili o nekoj princezi koja vodi dvostruki zivot, za koji se nikako ne sme saznati, bio dragi Vseslav ili francuska Meluzina.
Sto je najsladje, uvek je osnova price covek od krvi i mesa.
 
Veriti, Kolin Huver, Laguna, 304 str. Negde sam pročitala da je ovo romantični psihološki triler. Psihološki svakako jeste, a ako je zbog toga što se neki tu zaljubljuju - romantičan, onda jeste.
Počinje zaista neočekivano i uzbudljivo, mnogo događaja, saznanja, slučajnosti na samom početku. E onda upada malo u kliše i bespotrebno se razvlači, da bi na kraju došlo do 2-3 obrta, što malo izvlači stvar.
Naišla sam pre nekog vremena na tekst o Kolin Huver kako se i sama iznenadila što je naglo postala slavna književnica (a bila je socijalna radnica i nastavnica) i kako joj se dela štampaju i prodaju i neverovatnim tiražima.
Da je uzbudljivo - jeste i vuče te da čitaš dalje.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top