Naša biblioteka

Još pod utiskom pročitane knjige.
Donato Karizi: Noć mi te uzima.


Kroz celu knjigu se najviše provlači uticaj medija na rešavanje slučaja.
Donato nas lagano upoznaje sa glavnim likovima.
Kako na njih utiču mediji, u drugom planu je rešavanje zločina u maloj učmaloj sredini gde skoro svi likovi dobijaju svojih pet minuta slave, a sam zločin gubi na značaju.
U jednom momentu postavlja se pitanje
Zašto se svi sećaju imena zločinca a ime žrtava ostaju zaboravljenja.
Pravim paraleru između ove knjige i realnih dešavanja i novinskih naslova sa sličnim tematikama.
Donato je to u ovoj knjizi odlično opisao.
Od početka istrage do samog razrešenja sve propraćeno medijima.
 
Još uvek nisam završila Molitvu za Minija Ovena, te nisam došla te utiske da podelim, nego da kažem da sam nabavila, te na spisku skorijem sada imam i:

Nevidljivu ženu i druge priče Slavenke Drakulić, ovde hvaljenu, a i hvaljenu sa drugih strana, voleli su ovu zbirku ljudi čije utiske cenim;
Što na podu spavaš Darka Cvijetića, takođe visokohvaljena knjiga u književnim krugovima.

Obe nevelike obimom biće odličan izbor nakon što okončam Irvinga. :)

Inače, zainteresovala sam se i za njegova Tuđa pravila, nisam sigurna kada ću im se posvetiti, ali sam se namerila da čitam.

Prolećni pozdrav u zimski dan,

vaša Moon :heart:
 
Што волим Русе!
Прочитао једну збирку приповедака руских писаца. Како је лепо поново срести Петрушевску, Казакова, Довлатова, Лимонова, Јерофејева, Сорокина, Пељевина... али и мени до сада непознате или слабо познате писце: Харитонов, Ким, Крупин, Соколов, Пјецух, Татјана Толстој, Бујда, Радов, Мартинов...
Јуриј Бујда је за мене право откровење:

- Чини ми се да Достојевски није баш волео жуту боју – рекао је старац Полуталов, застајући код парапета. – Рецимо, код Державина жута тријумфује, жуто је код њега – празник, слава, живот и усхићење живота, а код Достојевског – беживотност, туга и мучнина бивствујућег. Он је чак смислио и жути снег за свог човека из подземља. Жути снег, тога се треба сетити!
(Из приповетке Повест о кнезу Аљошенки, Јурија Бујде)

Много је добар Јуриј Бујда, мислим да би се посебно свиђао Бодрију.
 
mali roker:
Hvala na preporuci.
Videću kad pročitam Anonimnu.

Noć mi te uzima je prva knjiga koju sam od Karizija pročitala, iako mi je držao pažnju nekako nije ostavio toliko jak utisak kao npr. Harlan Koben.
Kliknite za proširenje...
Занимљиво је да су обојица екранизовани. По књизи "Ноћ ми те узима" је урађен филм који се зове нешто као "Девојка у магли", чини ми се. Италијански. Наравно, као и сви филмови рађени по књигама, није ни прићи књизи. Кобена нисам читала, само сам гледала више серија по његовим новелама на Нетфликсу и баш сам такав неки осећај имала - да је прича сигурно боља него то што је снимљено. Тестираћу то. :)
Донато Каризи има свој редослед књига, да. Књиге нису нужно повезане, у том смислу да их мораш читати баш тим егзактним редом, друге су радње и нови су случајеви, али Каризи негде и негде спомене ликове из претходних књига, и онда ако ниси читао, то ти баш и не значи пуно јер немаш појма о коме говори. Дакле, главни ликови из једне књиге, добију своју епизодну улогу у некој од наредних, и слично. : )
 
del piero 10:
Ne treba generalizovati.
Naravno da nisu SVI filmovi lošiji od knjiga po kojima je pisan scenario.
Kliknite za proširenje...
Добро. Сви које ја јесам гледала, да ли тако одговара? Да не буде генерализација, него моје лично мишљење.
Јер нисам гледала све филмове на свету. :)
 
No country for old men.
Terminator.
Fight club.
Requiem for a dream. Pisana iz ugla narkomana, nekim kobajagi slengom koji verujem da je nemoguće prevesti na srpski. Bukvalno mi je bila necitljiva i prekinuo sam.

Mislim da ima mnogo i do toga sa cime se čovek prvo upozna, da li sa knjigom ili filmom. Ako se prvo gleda film, nekako kroz citanje su sve vreme u glavi likovi i scene iz filma, sto pokvari utisak, ili bolje receno ocekicanja.
Čitajući Pijanistu npr.nisam osetio ni delić onoga što je sve vreme bilo prisutno tokom filma, naročito što sam film odgledao dvocifren broj puta.
 
Медеја:
Да, ценим да је ово заправо кључно. И онда нема баш сврхе расправљати, јер даље од тога је све ствар личних афинитета. :)
Kliknite za proširenje...
Nemam ništa značajno da kažem, osim da čitam pripovetke Edgara Alana Poa.
Više sam došla da citiram Medeju.
Red je da nas dve antičke junakinje stojimo jedna uz drugu.:cao:
 
Baudrillard:
Pročitao sam sve njegove pripovetke, ima izuzetnih, najbolje su mi one koje žanrovski pripadaju gotskom hororu, upravo se te i najčešće nalaze po raznim antologijama.
Kliknite za proširenje...


I meni su one odlične, međutim, trenutno otkrivam i drugi tematski krug u njegovom radu.
Dobila sam dozvolu da pišem :D o motivu otuđenja u njegovoj prozi.


Naime, moja ćerka, student, dobila je tu temu za seminarski rad, a ja skačem kao poparena : "Ja, ja, ja to znam, pusti mene, ja znam":rotf:
Majka budala. :roll:
Ona mora da čita u originalu i da piše rad na engleskom, a ja se mešam u njen posao.
Dozvolila mi je da sarađujem.
 
del piero 10:
Ne treba generalizovati.
Naravno da nisu SVI filmovi lošiji od knjiga po kojima je pisan scenario.
Kliknite za proširenje...
Мени је "Љубавник" Маргерит Дирас бољи од књиге. Она није обимна и јесте као сценарио.
Такође ми је одлично екранизован "Дечак у пругастој пиџами" и "Читач".
Али је углавном књига сасвим други доживљај. Личније је, сами креирамо слике у глави па нас зато филмови разочарају, они су туђа визија.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top