Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Поздрав свима и срећни сви протекли празници.
Тек сад стижем да објавим списак прочитаног за претходну годину... овај јануар је катастрофа, медицинско особље је потпуно десетковано ковидом, тако да се крпимо како знамо и умемо, дежурамо ми преостали на други-трећи дан и тако, 70% времена сам провео у болници...
А и даље неки паметњаковићи "сумњају" и хвале се својом глупошћу и ограниченошћу, "слободним избором" и шта-ти-ја-знам. Много сам киван на антиваксере/антимаскере и њихове предводнике.
Но, да се вратимо лепшим темама. Ево списка:
Апсолутни фаворити за 2021. годину. Оцена 10+:
Преиначење – Мишел Битор
Сатурнови прстенови – Винфрид Георг Зебалд
Двори од ораха – Миљенко Јерговић
Изузетно, ремек-дела, веома ми је пријало читање. Оцена 5:
Веома добро, вредно читања, али ипак фали нешто за потпуни ужитак. Оцена 4:
Црни обелиск – Ерих Марија Ремарк
[*]Ајхман у Јерусалиму: извештај о баналности зла – Хана Арент
[*]Људи без гробова – Енес Халиловић
[*]Ледени дворац – Тарјеј Весос
[*]Ислам – догма и живот – Дарко Танасковић
[*]Одвратна срећа – Гиљермо Мартинес
[*]Деца наше улице – Нагиб Махфуз
[*]The Lonely Londoners – Семјуел Селвон
[*]The Yacoubian Building – Ала Ал Асвани
[*]Двоструко стакло – Халдора Тородсен
[*]Ка светионику – Вирџинија Вулф
[*]Живот младог Арсењева – Иван Буњин
[*]Ноћна пројекција – Ото Хорват
[*]Shuggie Bain – Даглас Стјуарт
[*]Псалам 44 – Данило Киш
[*]Сваког дана још смо у животу – Том Малмквист
[*]Чудесне приче (древне Кине) – Пу Сунлинг
[*]Збогом Берлину – Кристофер Ишервуд
[*]Пурпурни хибискус – Чимаманда Нгози Адичи
[*]Les Bouts de Bois de Dieu – Усман Сембен
[*]Педро Парамо – Хуан Рулфо
[*]Долина у пламену – Хуан Рулфо
[*]Шоше – Исак Башевис Сингер
Мех, онако, није баш губљење времена, може да се нађе и нешто занимљиво. Оцена 3:
Енглески пацијент – Мајкл Ондачи
[*]Ћутање – Шјусаку Ендо
[*]Kim Jiyoung, Born 1982 – Choo Nam-Joo
[*]Ништа од уметности – Петер Естерхази
[*]Вољена – Тони Морисон
[*]Стидљивост и достојанство – Даг Сулстад
[*]Post Office – Чарлс Буковски
[*]Мрачно да скоро је ноћ – Јоана Батор
[*]Слепа сова – Садек Хедајат
[*]Хроника породице Маја – Еса де Кеирош
Није ми одговарало, може да се заобиђе. Оцена 2:
Москва-Петушки – Венедикт Јерофејев
[*]Контраендорфин – Светислав Басара
[*]Под оба сунца – Огњен Спахић
[*]Voss – Патрик Вајт
Ужасно лоше. Оцена 1:
Бог малих ствари – Арундати Рој
[*]Клуб анђела – Луис Фернандо Верисимо
Roman "Deca" u izdanju kuće "Lom" govori o jednom životu koji je, kao i svaki život, sačinjen od više života, te sada sve te živote na okupu drži priča ispričana u stihovima, bez znakova interpunkcije i bez velikog pocetnog slova.
Obožavam Yersiniine spiskove. Tako lepo klasifikuje pročitane knjige i jednostavno a jasno obrazloži. I moram da primetim da je stigao da pročita dosta knjiga na dežurstvima ili između njih.
Neke sam i ja pročitala i stekla manje više slične utiske. Baš mi je bilo interesantno da se prisetim i uporedim (kao Nautilus). Neke sam čitala davno, pre ovih naših spiskova i ocenjivanja, pa su i konkretni utisci zaboravljeni, ali su neki opšti ostali
Двори од ораха – Миљенко Јерговић 10+/ 5
Имењак – Џумпа Лахири 5/ 5
Јарчева фешта – Марио Варгас Љоса 5/5
Мамац – Давид Албахари 5/ davno, ali nisam ljubitelj Albaharija
Кроника паланачког гробља – Исидора Секулић5/5
Људи без гробова – Енес Халиловић 4/5
Ледени дворац – Тарјеј Весос 4/4
Ка светионику – Вирџинија Вулф 4/ davno
Пурпурни хибискус – Чимаманда Нгози Адичи 4/5
Шоше – Исак Башевис Сингер 4/ davno, ali sam bila oduševljena Singerom i pročitala sve što sam tada našla
Вољена – Тони Морисон 3/4-
Бог малих ствари – Арундати Рој 1/ ne sećam se utisaka o ovoj knjizi, ali sam upravo juče odustala od Ministarstva neizmerne sreće iste spisateljice.
Čitala Moonlight, dala joj peticu https://forum.krstarica.com/threads/nasa-biblioteka.930868/page-21#post-44013449
i navijala za nju.
Ja baš ne volim te fazone bez znakova interpunkcije i slično, uvek mi se čini da skreću pažnju sa slabog sadržaja ili stila. Ali neću da grešim dušu, nisam čitala, ali moram da priznam da verujem Moon.
Deca Milene Marković - NIN-ova nagrada 2021.
I raduje me to, jer iskreno, nije da je bilo mnogo boljih knjiga u (naj)užem izboru.
Ovu knjigu opisala bih kao roman u stihovima, pre bih to rekla nego POEMA.
O čemu govori? O detinjstvu, DECI, odraslim a nedovoljno spremnim ljudima koji dobijaju decu, o spremnim ljudima koji dobijaju decu, ali svejedno svojim roditeljima ostaji deca.
O traumama odrastanja, disfunkcionalnosti, o nedovršenim procesima sazrevanja i stasavanja, o nepripremljenosti za različite uloge koje pojedincu nameće odrastao život.
Srećemo (fiktivnu) autobiografiju autorke, priču o precima, o majčinstvu, sunovratima.
Sve teče kao iz kabla, iskreno, brutalno, brzo, sumanuto.
Ima i nežnosti, i uznemirujućih iskaza, i krhosti, ali i prećutanosti, bolnih pojedinosti odlomljenih iz ženskog života.
Drago mi je što je dobila nagradu, pogotovo kada sam pratila kako se krug SUŽAVA i ko sve ostaje u njemu, ili izlazi.
Lepi zimski dan.
Kroz prozor, vidim sunašce kako dolazi, a jutros, iako ne volim zimsko ranoranilaštvo, hod do posla bez vetra prijao mi je.
Uz kafu, rekoh, da vam predočim šta je od knjiga iza mene, od poslednjeg mog knjigoOpisanija.
Nadovezujem se na svoje poruke, ali ne marim.
Drugi mač, Peter Handke
Iako sam bš hvalila i mnogo zavolela Nesreću bez želja, tu neobimnu knjigu koja se te 2020.godine uvrstila u red onih, meni važnih, ovom knjigom nisam oduševljena. Ne mislim da je Handke loš pisac, međutim, mogu da zaključim da mi njegov način pripovedanja ne prija osobito i ne uklapa se ono što u književnosti volim i cenim: ton, ideju, način pisanja, pričanja, iznošenja misli, osećanja i asocijacija.
Pogođen tekstom iz novina koji se bavio njegovom preminulom majkom, i koji ju je uvredio (ili tačnije NJEGA), junak kreće da uzvrati udarac. A na tom putu srećemo sve njegove misli, asocijativne upadice, itd, sve, dakle, Handkeu svojstveno, što se posebno uočava u Velikom padu.
Nisam čitala Veliki pad, ali ljudi iz moje okoline koji jesu, i koji znaju šta voli ili šta ne volim, rekoše da nije baš to knjiga koja bi mi se dopala.
Ipak, znam o čemu je reč, pa zato mislim da u pripovednom maniru ovih dvoje knjiga ima sličnosti.
Otuda, moje uživanje u ovoj knjizi ocenjujem ovako: 3
Хвала на љубезној репутацији, Селена!
Зачудо, са твог списка сам прочитао само једну књигу (и од једне одустао) али зато најбољу – Буденброкове, моја оцена те књиге је 5 плус!
Видим, у списку је наведена књига Ахилова песма (бр. 18) и оценила си је петицом а у наслову романа је највећи јунак из Илијаде који је био узор Александру Македонском, за кога се тврдило да је са собом свуда носио ту књигу и држао је под јастуком. Да ли си можда читала Ахилејеве сузе Оливере Жижић (чини ми се да си једном навела да си са психологије, или те, пак, психологија врло интересује, а ова књига је из те области)?
Акуњин: Левијатан
Монтесори: Упијајући ум (психологија деце)
Ишигуро: Остаци дана
Калвино: Ако једне зимске ноћи неки путник
Шлинк: Читач
Честертон: Све из мога џепа
Краус: Читав свемир ни из чега (популарна наука)
Ткачов: Земља чуда
Канехара: Змијски језик
Кеведо: Снови
Звево: Зенова савест
Угрешић: Баба Јага је снијела јаје
Угрешић: Штефица Цвек у раљама живота
Кастанеда: Умеће сањања (поново)
Nautiluse, nisam čitala Ahilejeve suze, ali znam za knjigu, međutim, nisam bila u prilici ni da je prelistam.
Ponovo si mi je vratio u sećanje.
Ne, nemam stručne veze sa psihologijom, površni sam ljubitelj, nikako stručnjak.
Ali je u Ahilovom pevu, koji mi se dopao akcenat je na odnosu između Ahila i Patrokla, i zaista mi je prijao autorkin stil.
Super ti je spisak, u nastavcima, ali raznorodan, svakako, kvalitetan!
Хвала, Селена, на одговору, видим да пажљиво пратиш ко шта пише. Сад сам се заинтересовао за Ахилову песму, јер волим такву тему и још више то што, како кажеш, лепо пише. Ова, Ахилејеве сузе Оливере Жижовић је стручна али свеједно може свако да је чита. Пре неку годину је била једна од три књиге за доделу награде ''Никола Милошевић''.
Желећи да на Ахилеја делује корективно, Агамемнон му, у јеку свађе, каже: ''Ако си снажан веома, ту снагу бог ти је дао!'' То Ахилеј сувише често заборавља, поистовећујући се са силама и енергијама које га превазилазе и којима он само служи. Те силе га често сасвим обузимају и преплављују а он их погрешно приписује себи, сматрајући их својим властитим квалитетима.
(Ахилејеве сузе)
Узео да читам Јакоб фон Гунтен, Роберта Валзера. Што волим необичне типове!
Волим кад видим да се људи које волим мало љуте. Ништа ми није угодније него да људима који су ми прирасли срцу створим сасвим погрешну слику о себи. То је можда неправедно, али је смјело, према томе и долично. Уосталом, то ми помало постаје болест. Замишљам себи, на примјер, као нешто неописиво лијепо да умрем у страшном сазнању да сам најдраже што сам имао на свијету повриједио и испунио лошим мишљењем о себи. То неће схватити нитко, или ће схватити само онај тко је кадар осјетити језиву љепоту пркоса.
(Јакоб фон Гунтен, Роберт Валзер)
Nisam nikad komentarisala Nautilusove spiskove (koje on objavljuje u delovima po desetak) jer uglavnom nisam ništa od toga čitala, a za mnoge nisam ni čula.
I onda sam se skoro obradovala kad sam videla na spisku neke pisce koje sam čitala. Doduše ne baš ta dela, ali ipak nešto poznato
У протеклој години прочитао сам још и ове књиге:
Набоков: Погледај арлекине! (ja naravno Lolitu)
Бекет: Крај и друга проза (Čekajući Godoa, očekivano)
Уелбек: Серотонин (Pokoravanje, Karta i teritorija)
Генис: Часови читања
Гомбрович: Суманути
Томас де Квинси: О убиству као лепој уметности
Ишигуро: Сликар пролазног света (Ne daj mi nikada da odem, Nokturno, Ostaci dana)
Сомерсет Мом: Брачна ломача
Бичков: Дипендра
Ружди: Деца поноћи (Mavrov poslednji uzdah)
Да допуним списак прочитаних књига:
Акуњин: Левијатан
Монтесори: Упијајући ум (психологија деце)
Ишигуро: Остаци дана
Калвино: Ако једне зимске ноћи неки путник
Шлинк: Читач
Честертон: Све из мога џепа
Краус: Читав свемир ни из чега (популарна наука)
Ткачов: Земља чуда
Канехара: Змијски језик
Кеведо: Снови
Звево: Зенова савест
Угрешић: Баба Јага је снијела јаје
Угрешић: Штефица Цвек у раљама живота
Кастанеда: Умеће сањања (поново)
Za Kastanedu nisam sigurna da sam baš ovo čitala. Zavisi kad je izdato. Dok sam studirala pročitala sam sve što je do tada izašlo kod nas. Kako smo se ložili na njega...
Onda tu knjigu nisam čitala jer sam do tada završila sa Kastanedom. Bio je mnogo popularan 80-ih godina. Čak je i Bajaga u pesmi Tekila gerila pomenuo "lik", tačnije pojam iz Učenja Don Huana. Ni Markes ni Kastaneda nisu znali Huanitaali su čuli da mu je deda susreo lično Meskalita.
Sunce iza oblaka, Makenzi Ford, Evro-Giunti, 519 str. Jedna "ženska" knjiga, ali onako bogata, za one koji vole nešto više od pukog ljubavnog romana, ima tu avanture, nauke, politike, uspomena, ubistava, suđenja, ubeđivanja, osvete. I baš je uzbudljiva. Nisam mogla da je ostavim, pa sam juče uzela još jednu istog autora/ke.
Makenzi Ford je, navodno, pseudonim londonskog univerzitetskog profesora sklonog bavljenju istorijskim temama. I dok se prva knjiga Kapije poljubaca (totalno neprivlačan naslov) bavi događajima u Prvom svetskom ratu, ova se dešava u vreme priprema za nezavisnost Kenije, naravno u toj zemlji.
Mlada i perspektivna arheološkinja, Natali Nelson dolazi na arheološko nalazište u Kihari u Keniji, da bi se na licu mesta bavila onim na čemu je doktorirala, ali i da bi pobegla od bolnih uspomena na oženjenog ljubavnika koji ju je ostavio, smrt majke i otuđenje oca. Tamo je naravno srdačno i sa nadom dočekuje nekoliko kolega, uglavnom muškaraca, predvođenih Eleonorom Dikon vođom projekta. Zanimljiv rad na iskopavanju i značajna otkrića prekida surovo ubistvo jednog od arheologa. Osumnjičen je kuvar u arheološkom kampu iz plemena Masai, kog je Natali videla te noći. I sad počinje pravi zaplet, jedni su protiv da ona svedoči, drugi joj prete ako ne svedoči, komplikuju se odnosi sa plemenom Masai na čijoj teritoriji je nalazište, umešala se politika, kome je šta u interesu, i naravno - ljubav, uz koju ide i ljubomora.
Priča odlično teče uz malo sadašnjosti, malo prošlosti, uspomena i sećanja, nauke, istorije, skoro do samog kraja, kad je po mome, malo preterala sa događajima i uzbuđenjima. Ali nije pokvarila utisak. I nije mi knjiga predugačka, što je moja zamerka mnogim. Taman je kolko treba. A i nedavno sam shvatila da volim knjige o Africi, pa je to još jedan plus.
Ko voli laganu, a uzbudljivu knjigu ovu preporučujem.
Kad već "prozivamo" članstvo, a neki se i odazovu, evo kao del piero, da se setimo i Rade, tj. Krasuljka kojoj je danas rođendan, pa možda i navrati ovih dana.
Srećan rođendan @krasuljak Mislimo na tebe!
Kad već "prozivamo" članstvo, a neki se i odazovu, evo kao del piero, da se setimo i Rade, tj. Krasuljka kojoj je danas rođendan, pa možda i navrati ovih dana.
Srećan rođendan @krasuljak Mislimo na tebe!
Ne, nisam se uvredila nego sam shvatila da pokusavam da diskutujem, razgovaram sa ljudima
koji meni zele sve najgore, a tu si i ti. I zasto bih to radila? Meni su nacionalizmi ovog tipa zaista
strani, Waterfall na nekoj drugoj temi pise da bi Danas trebalo zabraniti, to nije moj svet i nece
nikada ni biti i zato:
Rada ne zalazi ovde vec dugo, nema potrebe da joj cestitate rodjendane i da se pridruzujete
cestitkama. Niste se javljali kad je bilo najgore, pa je sada to jel prilicno besmisleno.
Mislimo na tebe!
Nadam se da ce bar svratiti u biblioteku...