Јеко, не знам да ти одговорим.

Ја сам раније мислила да не би...поготово сам била 100% сигурна да се то не би могло десити мени...сада сам већ сигурна можда 90%...

Ништа ми се није десило, Богу хвала, али од последње измене закона када петицама из владања награђујемо свакакве ученике (и тиме им подижемо просек), када је немогуће казнити ученика, када смо почели живети у страху од сваког додиривања ученика (и тапшања по рамену, и миловања по глави и хватања за мишицу због растављања у тучи...), када се сви ученици и родитељи бусају својим правима а обавезама ни трага....
Имала сам ситуацију да сам ученика (кик-боксера) извела пред таблу да одговара јер је константно ометао час, а он ми претио да ће све да полупа (а били смо у хемијском кабинету)... Видела сам да је ван контроле, да не влада собом, да је спреман на све..

...а нисам смела да устукнем да бих одржала свој ауторитет. Срећом те је он још психички незрео, па сам ту била јача... Али мало је фалило да крене да разбија све око себе, а и мене би - да сам му се нашла на путу.

Срећом, све је добро прошло, сада смо ок, извинио ми се касније, али после тог догађаја сам схватила да не зависи баш увек све само од мене...


Е да, сви остали ђаци су били коректни, и испричали онако како јесте било...али у том тренутку нико није реаговао. Па и ја сам била уплашена, акамоли они!