NAPAD PANIKE I PANIČNI POREMEĆAJ

Uhhh, napad panike. :S To je bas grozan osecaj. Prosto da ne poverujes sta ti se desava. Bitno je razmisljati kako bas vi mozete kontrolisati to, kako "napad panike" nije nesto sto dolazi spolja, vec je u vama i vi to mozete kontrolisati. Disanje, koncetrisanje na nesto drugo u tom trenutku vam mogu pomoci. Ako su napadi veoma jaki, mogli bi da odete do psihijatra, to se uspesno leci i bez lekova, pa mozete i do psihologa... :)
 
Najgore sto osoba koja ima napade panike moze sebi da uradi je da sama sebe dovede u stanje neprestanog iscekivanja napada. To je problem u celoj prici. Strah od novog napada. To treba izbeci... Probaj da se koncentrises na sve drugo, postoji citav svet oko tebe, mislim na spoljni svet, mozes izabrati milion stvari i misliti o njima, umesto da se fokusiras na jedan strah koji se nalazi u tebi.
Skreni paznju sa usmerenosti na unutar sebe na ono sve sto se desava oko tebe.

Napadi panike jesu strasni, ali oni dodju i prodju. I javljaju se retko. Anksioznost koju pravis iscekivajuci novi, sa druge strane traje jako dugo i mnogo je teza...
Nemoj sebe da dovodis u taj zacarani krug.

Izadji, kreci se, radi neke nove stvari, veruj u sebe i samo hrabro! :)
 
maja381:
I ja sam bila anksiozna, imala sam dobar period bez panike ali posle tragedije u porodici sve se vratilo kao bumerang.
Kliknite za proširenje...


Majo, koliko dugo je trajao tvoj period bez panike? Tragedije u porodici su vrlo cesto okidac za anksioznost... Nazalost...
Meni su se skoro malo pojavili blagi simptomi kad god je nesto vezano za smrt moje bake...
Ja sam bas skoro poceo da radim sa svojim terapeutom na pustanju tih nekih zakocenih stvari vezanih za moje tragedije u porodici, i simptomi su polako poceli da popustaju...

Zapravo, dosao sam do spoznaje na terapiji, da svaki put kada krenem da ispoljavam tugu zbog svega toga sto se desilo, ona mi verovatno bude prestrasna i preteska, pa kad dodje do odredjenog momenta gde mi ta tuga postane nepodnosljiva ja je onda prepravim u anksioznost... Sada ucim kako da ostanem sa tom tugom duze, i duze... I sve sam vise tuzan, a sve manje anksiozan kad je to u pitanju...
 
"Kad dodje do odredjenog momenta gde mi ta tuga postane nepodnosljiva ja je onda prepravim u anksioznost..."
Tako sam i ja radila.... Sa tugom i fizichkim bolovima.... Npr. razbolim se ili me boli neshto,ja odmah povezujem za anksioznoshcu i napadima.... S' tim shto sam samo 1-om imala napad.Ali kao da sam ga sama jurila da dodje.
Sad sam (hvala Bogu) super.... Dodje trenutak kad hodam pa istripujem malo,ali veoma brzo preusmerim misli. Sad zhivim "punim plucima"... Svima bih preporuchila knjigu "Panic away" od Joe Berry-a (valjda se tako zove).Meni je ona neverovatno pomogla....
Kao i pozitivne misli,priche sa prelepim poukama,koje znam,ali su tu da me podsete,i sebe sam stalno podsecala kako sam stena i da taj unutrashni "demon" u stenu pokushava da udje. Hrabrost je najvazhnija.
Eksperimentisala sam sa sobom...Ostanem sama u stanu,ustanem (imala sam strah od padanja u nesvest,iako nisam ni jednom pala) i chekam...Osecaji su bili jezivi,ne zhelim da ih se prisecam,ali sam uspela.To sam uradila josh par puta i tu je prestao strah.
I sada kad se jave misli i osecaji ja ih toplo dochekam,pustim ih da me obuzmu ako zhele,ali se ne opterecujem i ne plashim njih.Strah dolazi do nekog nivoa,i kad "vidi" da vi trazhite josh,on nema tu moc da ga josh vishe isporuchi,mozhete da osetite kako se polako povlachi,a vremenom i nestaje.
Ovde sam prvo napisala da se napadi ne vrate...Pa i ako se vrate..Misli,napadi,osecaji... Pa shta? AKO se budu vratili,bolje je da znam,vratice se,i izboricu se sa njima kao shto sam i sad. Opet kazhem,nadam se i verujem da nece. dovoljno sam zrela da neke stvari sebi stavim do znanja.
NORMALNO je da srce ponekad kuca ubrzano,NORMALNO je da zaboli glava,NORMALNO je da ti se vrti u glavi ako ne jedesh dugo,sve je to NORMALNO i NEMA potrebe povezivati sa nechim imaginarnim,nechim shto ne postoji i shto je plod nashe mashte.....
 
Pozdrav svim forumašima od nove članice :zpozdrav: Evo ja sam nekoliko meseci nakon akutnih napada panike, nakon što se sve smirilo, smogla snage da malo pretražim internet i sa neke zdrave distance vidim šta drugi imaju da kažu, kako su se sa tim nosili...dok je sve to trajalo, uznemiravali bi me tekstovi ili ispovesti ljudi koji su kroz to prolazili. Meni je pomagala distrakcija - igranje igrica, gledanje filmova, čitanje besmislenih 'pusti mozak na ispašu' vesti na novinskim portalima, da se ušuškam i družim sa prijateljima i porodicom...pomagalo mi je takođe i to što mi je jako bliska prijateljica prošla kroz sličnu situaciju pre par godina i bila je tu za mene da me uveri da je sve u redu, da je maltene 'normalno' da telo tako odreaguje kada je preopterećeno, da ne može ništa strašno da mi se desi, da dišem duboko, da će se to sve rešiti itd., bila je toliko uverena u to da sam joj i ja u najmračnijim momentima verovala. Pored toga, najveću zahvalnost dugujem mojoj tarapeutkinji bez koje mi se čini da bih i dalje bila u vrzinom kolu straha i napada...Kod mene su se panični napadi desili (kao i kod svih pretpostavljam) iznenada i na moje veliko iznenađenje, jer sam do tada verovala da sam master zena :zcool:, mislila sam da sam mentalno i duhovno jaka, smirena, da sve držim pod kontrolom, bila sam ponosna na svoj miran um. Ali avaj, kod mene se kao okidač napada poklopio veliki stres prouzrokovan radom na tri različita posla, kao i dva zaglavljivanja u liftu na poslu u jako kratkom vremenskom periodu (lift je danima bio neispravan, i baš je mene našao...). Ja sam se kao mala plašila liftova međutim u odraslom dobu sam to prevazišla i nisam ni razmišljala o istim, sve dok se nisam zaglavila taj prvi put pre par meseci. Smireno sam javila kolegama da ću kasniti, kao i recepciji da sam se zaglavila, okrenula se ka ogledalu da popravim šminku i frizuru i tada sam shvatila da se nalazim u jednoj metalnoj konzervi i da nemam apsolutno nikakvu kontrolu nad time kada ću odatle izaći - tada su misli počele da mi divljaju, srce da tuče, postalo mi je vruće, dlanovi su mi se znojili a ja sam samo htela da izletim na neki poljanu i da se istrčim, da osetim vazduh, sunce, da ne budem u toj situaciji! Pozvala sam ponovo koleginicu i malo se sa njom ispričala i smirila, i utom su me oslobodili iz lifta. Ja bih i zaboravila maltene na taj događaj, da se par dana kasnije taj osećaj nije javio u drugoj prilici - u jako gustoj magli. Počeli su zatim narednih dana da mi se javljaju napadi u svakoj situaciji u kojoj bih se osećala iole skučeno, u prevozu, bilo kojoj maloj prostoriji, kancelariji, wc-u, u tunelu, niotkuda dolazio bi taj osećaj opet praćen tim lupanjem srca, znojenjem, i generalno nekim strašnim osećajem da sam se razbolela, da nešto nije u redu samnom, da ne mogu da uspostavim nikakvu kontrolu nad svojim mislima i telom, kako ću morati da dam otkaz i da se lečim itd. Srećom, pošto sam ljubiteljica popularne i nepopularne psihologije, metafizike, energetskog rada itd.:znamiguje:, već sam znala za neke tehnike kao što su hipnoterapija, homeopatija, tehnika emocionalne slobode itd., kojima sam ja generalno naklonjenija od tradicionalnog pristupa ljudskoj psihi i duši - nisam ljubitelj medikamenata, ono malo tradicionalne terapije što sam iskusila delovalo mi je kao spor i neplodan proces, a duboko verujem i na svojoj koži sam osetila blagodeti energetskog rada, tog oslobađajućeg osećaja kada vas neki teret jednostavno 'napusti'...naravno, ovim ne omalovažavam profesionalce iz tih oblasti kao i ljude kojima ove metode prijaju, jednostavno iznosim svoje iskustvo. Verujem da svaka individua mora malo da pročačka i nađe način da sebi pomogne u teškim trenucima, da li će to biti molitva, psihoterapija, bavljenje sportom, energetski rad, umetnost, sigurna sam da ni jedan od ovih načina smirivanja tela, uma i duha nije jedini pravi, ili nasuprot tome nedovoljno dobar – prosto neke stvari nam prijaju a neke ne i na nama je da to osetimo i na sebi primenimo. Ja sam imala MNOGO sreće, pa sam u roku od par dana pronašla EFT tarapeuta Jasminu Kovačev koja me je u roku od dan-dva rada putem Skajpa (Jasmina živi na Novom Zelandu, inače je iz Novog Sada) oslobodila akutnih simptoma paničnih napada koji su trajali po ceo dan, a zatim u narednih nekoliko nedelja i hroničnih simptoma napada – i opet kažem, ne znam i ne smem da pomislim gde bih bila da nisam naišla na njen kontakt, onako pretražujući internet sama i uplašena – kako je neobično kako nas i u najmračnijim trenucima neki deo našeg bića odvede do rešenja! Ja sam i ranije čula za tehniku emocionalne slobode (emotional freedom technique, EFT) i zvučala mi je jako zanimljivo, ona je zapravo spoj klasične psihoterapije i drevnih tehnika akupresure – negde je poenta da vas iskusan tarapeut na siguran način dovede u situaciju koja vas je uznemirila a zatim da samo-pritiskom na određene tačke na licu i rukama taj emotivan naboj koji stoji iza tih događaja prosto oslobađate, i nakon nekog vremena ste u mogućnosti da se tih događaja prisećate a da vas oni jednostavno emotivno ne dodiruju...naravno, počele smo od akutnog problema sa liftom i klaustrofobijom, a završile radeći na nekim hroničnim repovima iz moje prošlosti, detinjstvom, odnosom sa roditeljima, traumatičnim uspomenama iz mladosti, verovanjima o sebi, svetu oko sebe, prosto je fascinantno koliko je tu tema prosto izlazilo i izlazilo, kao da su sve bolne uspomene i teme, sada kada sam pronašla siguran i efektivan način da ih oslobodim, nagrunule na površinu moleći Jasminu i mene da se pozabavimo njima...nisam sigurna koliko sam vično opisala ovu tehniku, više informacija o tome možete pronaći na Jasmininoj stranici www.tehnikaemocionalneslobode.com (nova sam na forumu i nisam sigurna koja su pravila ’reklamiranja’ usluga, samo bih da naglasim da ja ovde samo želim da iznesem svoje dobro iskustvo i eventualno još nekome pomognem...nisam dobila nikakav džeparac za pr usluge z:)), zaista je toplo preporucujem nakon što mi je pomogla da izađem iz tog horor stanja koje sam iskusila...to je za ne poželeti nikome. A taj osećaj, nakon prve-druge terapije sa njom, kada sam prvi put nakon nekoliko dana odspavala i kada sam hrabrije izašla u spoljni svet bez bojazni da će mi neka bezazlena situacija ponovo biti okidač za napad, taj osećaj je neopisiv. Kao da sam se u radu sa tarapeutom oslobodila ne samo trenutne neprijatnosti napada, nego i ogromnog balasta iz prošlosti, ružnih uspomena, situacija koje su uticale da se osećam bezvrednom, nesposobnom...mislim da je najlepši poklon koji čovek može sebi da pokloni je podrška samom sebi - da dopustimo sebi da cenimo i volimo i poštujemo sebe – a ne da dopuštamo da našim životima upravljaju neki programi i događaji iz prošlosti koji nam diktiraju da toga nismo vredni, koji stvaraju konflikte u našoj podsvesti, teraju nas na živote pune stresa, anksioznosti, nezadovoljstva... Sa ove distance ono što mogu da kažem ljudima koji pate od paničnih napada je da je zaista svako stanje i svaka situacija rešiva, naročito ukoliko se pozabavite sobom, svojom podsvešću, stvarima koje vas žuljaju...jer panika i anksioznost ukazuju da nešto predugo nosimo u sebi, pravimo se jakim i sposobnima, a nešto nas tišti na podsvesnom nivou, želi da izađe, da se oslobodi...i kada naiđemo na prvu neredovnu situaciju u kojoj je oslobađanje ovog sadržava moguće (kao što je kod mene bio lift), bam! brane pucaju a mi se nalazimo u kovitlacu straha, drhtavice, gubitka kontrole, lupanja srca...bitno je da znamo da je sve rešivo, nemojte gubiti nadu. Bitno mi je samo da naglasim ukoliko se odlučite na terapiju tehnikom emocionalne slobode, radite to sa obučenim tarapeutima, tražite od istih da vam pokažu svoje kompetencije, da li imaju diplome i gde su ih i kako stekli, ipak je vaše zdravlje u pitanju! Znam za primere ljudi koji ovu tehniku primenjuju samo na osnovu onlajn brošure, zato dobro otvorite oči. Ja sam zaista imala sreće sa Jasminom, i ponovo kažem, ako na ovaj način pomognem makar i jednoj osobi da dođe do svog unutrašnjeg mira i zdravlja, imaću osećaj da sam se na neki način odužila kojoj god sili koja me je u kratkom vremenskom roku dovela do prave terapije i ponovnog mira. Pozdrav svima za sada, čuvajte sebe, radite na sebi, potražite način koji vam najviše odgovara, ovaj problem je rešiv, evo mene kao primera! :zgrudvanje:...Do sledećeg kuckanja, vaš Divlji Cvet p.s. pošto sam nova na forumu a volela bih da stavim neku sličicu, kako to da uradim? :konfete:Hvala
 
DivljiCvet
"Dok je sve to trajalo, uznemiravali bi me tekstovi ili ispovesti ljudi koji su kroz to prolazili."
Isto sam i ja to radila!Meni se prvi pravi napad pojavio upravo zbog toga. Citajuci "ispovest" jedne devojke. I u glavi mi je bilo-SAD CE TAKO I MENI! Naravno,iz straha sam sebi izazvala napad,hvala Bogu pa sam znala kako da odreagujem u takvoj situaciji,i brzo je prosao.... Ako sme da se zna (:zstidljivko:) koliko je kostao jedan razgovor sa Jelenom Kovacev? Ja kao sto rekoh,izborila sam se,ali imam "trip" dok setam sama da ce mi pasti pritisak i da cu se onesvestiti na ulici.Nije to neki preveliki strah,ali znas.. Muci me... Sva sreca pa nemam strah od straha :zroll:
Josh jedno pitanja (ako nije tajna) za koliko si (vremenski) prevazisla to. Jer sam ja-od kad sam saznala sta mi je,uspela za mesec i po dana....
Pozz :zpozdrav:
 
Izvini molim te, sve što si rekla u tekstu se desilo i meni. Ja već godinu dana imam problem sa anksioznošću i naravno da želim ponovo da funkcionišem kao pre. Ne bih želela da te smaram svojim iskustvom, ali si me jako zainteresovala. Iz tog razloga sam potražila reporučeni sajt. Zainteresovalo me i te kako. Nisam uspela samo da vidim šta ja to trebam da radim kako bi mi bilo bolje. Nisam iz Beograda pa ne mogu da idem na seminare, a para za telefonski razgovor nemam. Pa te molim da mi kažeš kako si tačno stupila u kontakt sa njom ili postoji neki drugi način da naučim te tehnike. Hvala ti puno.
 
Dobro vece dobri ljudi! Jos jedna sam koju muci panika,depresija,anksioznost.Isla sam doktorima,dobila od svakog antidepresiv koga bi na kraju bacila zbog roka trajanja,ali sam ostala verna anksioliticima sigurno 5 godina.Od leksilijuma,bensedina,ansilana,demetrina,ksanaksa,praxitena..Strah od antidepresiva,jer sam utripovala da cu dobiti epi napad (to sam procitala po netu par slucajeva).Kad razumno izvagam,sve je bilo pametnije nego kroz sta sam prolazila,kroz sta prolazim..jer zapravo ni jedan jedini dan ja nisam mogla reci "E danas sam dobro!"Dobila sam samo jos jednu brigu tj.zavisnost od anksiolitika.Trazeci informacije po netu o privatnim psihijatrima u Bg ,dodjoh do ovog sajta.Isla sam na psihoterapiju vise od pola godine,zakljucak ,resenje mojih problema bi bilo da nadjem posao,koji zapravo ne mogu stvoriti ni izmisliti jer ga nema pa nema.Hocu reci nezadovoljna sam izasla iz te igre,i sad kad pomislim na psihoterapiju zamisljam da mi je bolje da uzmem te pare i bacim ih u odvodnu cev.Imam porodicu,majka sam,zena sam.Brak je bio pun problema,ali interesantno je da sam se nosila sa svim njima dok su trajali,a od kako ih nemam tj. 5 zadnjih godina moze se reci da imam brak kakav sam zelela.Iz drustvenog zivota sam totalno ispala.Imam prijateljicu koju volim s kojom razmenjujem poruke,i vidimo se kad mozemo.To je sve.Goste kao pre niti zovem niti idem kome u goste.Svesna sam da trujem decu i muza,i sve sto je oko mene.Bukvalno kako prekoracim preko praga,bilo da idem u prodavnicu ili da udahnem svez vazduh,meni nije dobro,trceci u kucu! Dodatna misao da drugi to primecuju(jer sam bila neverovatno aktivna)i da to komentarisu me pojede.Placem,svaki dan.Gde je normalno da zena u 30 i nekim cmizdri ko malo dete?!Imam ja i razloge,Ali se veliki deo tih razloga desavao pre 15 godina.Osobe koje su mi nanele zlo i tada,pamtim svaku rec,bol ,uvredu sve sve do najsitnijeg detalja,ali znam zaboraviti sta sam juce pravila za rucak.Sve je ovo sad skraceno na najbitnije.E sad sam naisla na doktora koji me ni pod razno nece da posalje psihijatru,vec mi gura neke kapi i sranja,a ja gutam anksiolitike,sto on naravno ne zna.I da..mislim da nikome nisam ispricala sve jade i patnje duse svoje detaljno.Mozda iz pogresne predstave da ih je briga,da su culi mali milion slucajeva pa sto bi se zainteresovali bas za moj,ili uvalice mi novi antidepresiv,svo im je znanje u kljukanju lekovima itd.Znaci jos jedna falinka,nepoverenje u doktore!(Mozda ima veze s tim sto su me sve osobe koje sam iskreno volela izneverile ili povredile na najgore nacine)Elem..ja sam vam ko onaj hrcak u tocku,ali da nema mogucnosti da sidje s njega.Ko zeli moze da mi pise.I sad mi je tesko ,teskoo!Pored dece da se osecas bespomocno,tj.da danima lezis u krevetu,samo mi jos grizu savest vise proradi.A vec dugo traje da bi se nadala nekim radikalnim promenama z:( Posto sam neshvacena,verujem da cu ovde kolko tolko to razumevanje pronaci.
 
Zanimljivo da se ova tema nalazi ovde, a ne na psihologiji.

Kada idete na terapiju kod psihologa i psihijatra morate da shvatite da su oni tu da vam pomognu u lecenju, ali da izlecenje zavisi od vas. Ne postoji carobni stapic koji ce vam odmah odagnati vas poremecaj, vec rad i strpljenje. Zatvorenost ne pomaze. Iskrenost da. Ako nesto uporno precutkujete svom terapeutu, uzalud idete kod njega i na kraju se nepravedno ljutite.

Postoje razne tehnike koje pomazu u trenutku panicnog napada, ali ne deluju se podjednako na svakoga. Sa terapeutom treba da se istrazi koja je najbolja za vas.

Strah od straha je najteze prevazici, ali nije ne moguce. Obicno kada se prihvate svi simptomi on prestaje da se pojavljuje.

Da li je neko neshvacen ili ne, ne treba sam da procenjuje, jer obicno sposobnost prosudjivanja je veoma zamagljena.

Panicni poremecaj nije nastao odjednom, tako da ne moze ni da nestane odjednom.
 
SIZIF POJEO KUGLU:
Dobro vece dobri ljudi! Jos jedna sam koju muci panika,depresija,anksioznost.Isla sam doktorima,dobila od svakog antidepresiv koga bi na kraju bacila zbog roka trajanja,ali sam ostala verna anksioliticima sigurno 5 godina.Od leksilijuma,bensedina,ansilana,demetrina,ksanaksa,praxitena..Strah od antidepresiva,jer sam utripovala da cu dobiti epi napad (to sam procitala po netu par slucajeva).Kad razumno izvagam,sve je bilo pametnije nego kroz sta sam prolazila,kroz sta prolazim..jer zapravo ni jedan jedini dan ja nisam mogla reci "E danas sam dobro!"Dobila sam samo jos jednu brigu tj.zavisnost od anksiolitika.Trazeci informacije po netu o privatnim psihijatrima u Bg ,dodjoh do ovog sajta.Isla sam na psihoterapiju vise od pola godine,zakljucak ,resenje mojih problema bi bilo da nadjem posao,koji zapravo ne mogu stvoriti ni izmisliti jer ga nema pa nema.Hocu reci nezadovoljna sam izasla iz te igre,i sad kad pomislim na psihoterapiju zamisljam da mi je bolje da uzmem te pare i bacim ih u odvodnu cev.Imam porodicu,majka sam,zena sam.Brak je bio pun problema,ali interesantno je da sam se nosila sa svim njima dok su trajali,a od kako ih nemam tj. 5 zadnjih godina moze se reci da imam brak kakav sam zelela.Iz drustvenog zivota sam totalno ispala.Imam prijateljicu koju volim s kojom razmenjujem poruke,i vidimo se kad mozemo.To je sve.Goste kao pre niti zovem niti idem kome u goste.Svesna sam da trujem decu i muza,i sve sto je oko mene.Bukvalno kako prekoracim preko praga,bilo da idem u prodavnicu ili da udahnem svez vazduh,meni nije dobro,trceci u kucu! Dodatna misao da drugi to primecuju(jer sam bila neverovatno aktivna)i da to komentarisu me pojede.Placem,svaki dan.Gde je normalno da zena u 30 i nekim cmizdri ko malo dete?!Imam ja i razloge,Ali se veliki deo tih razloga desavao pre 15 godina.Osobe koje su mi nanele zlo i tada,pamtim svaku rec,bol ,uvredu sve sve do najsitnijeg detalja,ali znam zaboraviti sta sam juce pravila za rucak.Sve je ovo sad skraceno na najbitnije.E sad sam naisla na doktora koji me ni pod razno nece da posalje psihijatru,vec mi gura neke kapi i sranja,a ja gutam anksiolitike,sto on naravno ne zna.I da..mislim da nikome nisam ispricala sve jade i patnje duse svoje detaljno.Mozda iz pogresne predstave da ih je briga,da su culi mali milion slucajeva pa sto bi se zainteresovali bas za moj,ili uvalice mi novi antidepresiv,svo im je znanje u kljukanju lekovima itd.Znaci jos jedna falinka,nepoverenje u doktore!(Mozda ima veze s tim sto su me sve osobe koje sam iskreno volela izneverile ili povredile na najgore nacine)Elem..ja sam vam ko onaj hrcak u tocku,ali da nema mogucnosti da sidje s njega.Ko zeli moze da mi pise.I sad mi je tesko ,teskoo!Pored dece da se osecas bespomocno,tj.da danima lezis u krevetu,samo mi jos grizu savest vise proradi.A vec dugo traje da bi se nadala nekim radikalnim promenama z:( Posto sam neshvacena,verujem da cu ovde kolko tolko to razumevanje pronaci.
Kliknite za proširenje...

psihijatri su lekari koji prepisuju lekove...tu su i psihoterapeuti... postoji vise terapijskih pravaca, poseti vise njih i razgovaraj o teorijama koje koriste i o svemu drugom sto te interesuje i sto ti je vazno, pitaj ih i koliko dugo misle da ce tretman trajati...mozda ce ti trebati lekovi ali postoje i drugi efikasni metodi za oslobadjanje od anksioznog osecanja i samo neko ko te licno vidi i sa tobom razgovara moze tacno da odredi sta je za tebe najbolje...lekove ne uzimaj na svoju ruku - znaci poseti vise njih pa vidi sa kim se osecas najkomotnije
 
Mozda sam ja naisla na pogresnog pt.Znam da taj period koji sam ga posecivala nije mali i znam da mi nista nije pomogao,ali bas nista,a cene su jako visoke(pogotovo ako ides jednom sedmicno,kao sto sam ja isla,i ako zavisis finansijski od muza i roditelja).Dva ili tri puta smo ostali po sat vremena duze gde sam se ja osecala uzasno glupo u celoj situaciji,tj.u situaciji gde smo otprilike zamenili uloge pa je terapeut plakao nad svojom sudbinom i pricao o nesrecnim rodbinskim odnosima i celu svoju biografiju,a ja slusala !!! Po zavrsetku bi rekao da ima nesto dogovoreno i da moramo zavrsiti i da ce mi naplatiti samo prvih 50 min.Mislila sam se,da li je normalan da mislim da mi je s tim ucuinio uslugu?! Mislim sta sam jos trebala da ga slusam i da mu jos placam za to?! To je bio i okidac da sve to odbacim tj.prestanem sa tim sranjem.Sad kokretno sta mene zanima,posto nisam iz Bg da li ima neko preporuku dobrog psihoterapeuta,da li je moguce da se rezervisu npr 3,4 sata u jednom danu,bas zato jer bi morala odvojiti citav dan ili dva za taj dolazak i povratak?Ima li neko da mu je psihoterapija pomogla?
Moze li neko objasniti zelju,potrebu za begom u trenutku panike i neposredno pre nje,kao ostajanje u kuci,ta sigurnost neka u kuci,zatvorenost..
 
marrina:
...hvala na odgovoru od srca,ali sam vec objasnila da sam se istripovala za panike,vrtoglavice mi se javljaju zbog krivog tj. pravog vrata...znaci to je fizicki problem i nema veze sa panikama...inace kada sam imala panike isla sam kod 3 psihijatra jedna zena me je i slusala ali mi je svaku seansu tutkala lekove...drugi i treci psihijatar me nisu saslusali ni 5 min i dali su mi xanax i poslali kuci...bila sam u ocaju tako da sam probala taj xanax i kad sam ga probala mislila sam da cu da umrem koliko mi je lose bilo...ali sam ustala iz kreveta i prosetala se sama kejom...
uglavnom uspela sam bez lekova da pobedim paniku i sada nemam problem da izlazim napolje i to...bila sam kod lekara i rekli mi da imam problem sa vratom i to se resava vezbama...u svakom slucaju uspela sam sa jednom knjigom "panic away" program....na engleskom ali sam pre par dana nabavila i prevedenu na srpski...ako nekom treba ostavite mi mail pa cu vam poslati ;)
Kliknite za proširenje...

zdravo marrina ...dali bi htela da mi posaljes tu knjigu na mail danijela1978@hotmail.com.....kuburim sa anksioznoscu i panikom vec dugo vremena.Za knjigu Panic away sam cula ,kazu da je dobro ,ali nikako ne mogu da je kupim na srpskom.pa te molim ,ako te ne mrzi da mi je posaljes....zahvaljujem ti vec unapred ,jer verujem da ces mi izaci u susret....Pozdrav i svako dobro!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Manga Hilux
Parkinson i Vitamini B2 i B7
Odgovora
0
Pregleda
206
Manga Hilux
Manga Hilux
Manga Hilux
Kortizol i stres
Odgovora
2
Pregleda
245
Radovan Četvrti
R
Manga Hilux
Anksioznost i deca
Odgovora
6
Pregleda
256
Manga Hilux
Manga Hilux

Back
Top