- Poruka
- 35.813
NATO je najveći i najmoćniji vojni savez na svetu.Kao rezultat ruskog napada na Ukrajinu, veličanje vojnog saveza sve je češće u Nemačkoj i Austriji. Stoga je sada vreme da pogledamo najveće zbrke u alijansi i da se suprotstavimo dodvajanju.
CIA je u posleratnom periodu otvorila tajne vojne milicije i ilegalna skladišta naoružanja širom Evrope u velikom broju država članica NATO-a, ali i drugih, kako bi u slučaju eventualnog organizovanja gerilskih borbi protiv sovjetskih oružanih snaga invazije Varšavskog pakta. Od 1963. godine njima je koordinirao NATO. Ova operacija je dokumentovana, između ostalog, u knjizi „NATO. Tajne vojske u Evropi”. Pripadnici ovih trupa regrutovani su iz obaveštajnih službi, vojnih specijalnih jedinica i bivših nacističkih ratnih zločinaca.
Mreža je otkrivena 1990. godine tokom sudske istrage o terorističkim napadima u Italiji, koja je otkrila niz neslaganja. Od tada su prikupljeni brojni tragovi i dokazi koji dokazuju umešanost organizacije Gladio u čitav niz terorističkih napada, koji su, kako se vidi iz razgovora sa svedocima, namerno imali za cilj da podstaknu želju za još državna bezbednost i preduzimanje represivnih mera protiv revolucije Za legitimizaciju levice. Istaknuti primer je bombaški napad na glavnu železničku stanicu u Bolonji 2. avgusta 1980. godine, u kome je ubijeno 85 ljudi.
Jugoslavija
NATO je 1999. bombardovao srpske oblasti 78 dana bez mandata UN. Preko hiljadu civila je ubijeno, a bezbroj drugih je ranjeno. Između ostalog, NATO je bacio bombe na albansku izbegličku kolonu (73 mrtva), izbeglički kamp, selo u kome su izbeglice tražile utočište (77-87 mrtvih) i romsko naselje. Pored napada na izbeglice i manjine, uništene su ili oštećene brojne bolnice, škole, industrijska postrojenja, snabdevanje strujom i vodom, kao i nekoliko hemijskih centara. Uništavanje vitalne infrastrukture od strane globalne vojne sile u ratnoj situaciji nije „kvar“ u sprovođenju humanitarnih ideala! Svako ko bombarduje civilna mesta ubija civile: namerno i kršeći međunarodno pravo.
Nekažnjeno hemijski rat
Napad na hemijske centre predstavljao je i vešto izbegavanje zabrane upotrebe hemijskog oružja iz Ženevske konvencije.Posle vazdušnih napada na Rafineriju Pančevo, nafta koja je iscurila dve nedelje je gorela, a u napadu na rafinerije u Novom Sadu i iza sebe ostavio ogroman oblak čađi, sumpor-dioksida i azotnih oksida. Neverovatne količine toksičnih gasova ispuštenih samo u Pančevu (stotine tona vinilhlorida i amonijaka) formirale su 20 kilometara dug toksičan oblak nad predgrađem Beograda, iz kojeg je 40.000 ljudi moralo da bude evakuisano i koji je, kako se vetar menjao, krenuo ka Mađarska, Rumunija i Bugarska su krenule dalje. Ilegalni rat NATO-a u Jugoslaviji bio je humanitarna i ekološka katastrofa koja i danas oduzima živote. Niko od odgovornih nije odgovarao.
Upotreba veoma smrtonosnog oružja:
U vazdušnom napadu na Jugoslaviju utrošeno je deset tona uranijumske municije, a to je municija koja sadrži osiromašeni uranijum i nanosi veću štetu tenkovima i ljudskom telu zbog slabe radioaktivnosti i hemijske toksičnosti. U svim bivšim ratnim zonama gde je korišćena uranijumska municija, u narednim godinama zabeležen je dramatičan porast slučajeva raka. Prema podacima NATO-a, u operaciji Savezničke snage (Jugoslavija) korišćene su i 1.392 kasetne bombe (sa podmunicijom od oko 300.000), od kojih oko 10% (30.000 eksplozivnih naprava) nije eksplodiralo. Do danas ih je desetine hiljada rasprostranjeno širom zemlje i nisu deaktivirane.
CIA je u posleratnom periodu otvorila tajne vojne milicije i ilegalna skladišta naoružanja širom Evrope u velikom broju država članica NATO-a, ali i drugih, kako bi u slučaju eventualnog organizovanja gerilskih borbi protiv sovjetskih oružanih snaga invazije Varšavskog pakta. Od 1963. godine njima je koordinirao NATO. Ova operacija je dokumentovana, između ostalog, u knjizi „NATO. Tajne vojske u Evropi”. Pripadnici ovih trupa regrutovani su iz obaveštajnih službi, vojnih specijalnih jedinica i bivših nacističkih ratnih zločinaca.
Mreža je otkrivena 1990. godine tokom sudske istrage o terorističkim napadima u Italiji, koja je otkrila niz neslaganja. Od tada su prikupljeni brojni tragovi i dokazi koji dokazuju umešanost organizacije Gladio u čitav niz terorističkih napada, koji su, kako se vidi iz razgovora sa svedocima, namerno imali za cilj da podstaknu želju za još državna bezbednost i preduzimanje represivnih mera protiv revolucije Za legitimizaciju levice. Istaknuti primer je bombaški napad na glavnu železničku stanicu u Bolonji 2. avgusta 1980. godine, u kome je ubijeno 85 ljudi.
Jugoslavija
NATO je 1999. bombardovao srpske oblasti 78 dana bez mandata UN. Preko hiljadu civila je ubijeno, a bezbroj drugih je ranjeno. Između ostalog, NATO je bacio bombe na albansku izbegličku kolonu (73 mrtva), izbeglički kamp, selo u kome su izbeglice tražile utočište (77-87 mrtvih) i romsko naselje. Pored napada na izbeglice i manjine, uništene su ili oštećene brojne bolnice, škole, industrijska postrojenja, snabdevanje strujom i vodom, kao i nekoliko hemijskih centara. Uništavanje vitalne infrastrukture od strane globalne vojne sile u ratnoj situaciji nije „kvar“ u sprovođenju humanitarnih ideala! Svako ko bombarduje civilna mesta ubija civile: namerno i kršeći međunarodno pravo.
Nekažnjeno hemijski rat
Napad na hemijske centre predstavljao je i vešto izbegavanje zabrane upotrebe hemijskog oružja iz Ženevske konvencije.Posle vazdušnih napada na Rafineriju Pančevo, nafta koja je iscurila dve nedelje je gorela, a u napadu na rafinerije u Novom Sadu i iza sebe ostavio ogroman oblak čađi, sumpor-dioksida i azotnih oksida. Neverovatne količine toksičnih gasova ispuštenih samo u Pančevu (stotine tona vinilhlorida i amonijaka) formirale su 20 kilometara dug toksičan oblak nad predgrađem Beograda, iz kojeg je 40.000 ljudi moralo da bude evakuisano i koji je, kako se vetar menjao, krenuo ka Mađarska, Rumunija i Bugarska su krenule dalje. Ilegalni rat NATO-a u Jugoslaviji bio je humanitarna i ekološka katastrofa koja i danas oduzima živote. Niko od odgovornih nije odgovarao.
Upotreba veoma smrtonosnog oružja:
U vazdušnom napadu na Jugoslaviju utrošeno je deset tona uranijumske municije, a to je municija koja sadrži osiromašeni uranijum i nanosi veću štetu tenkovima i ljudskom telu zbog slabe radioaktivnosti i hemijske toksičnosti. U svim bivšim ratnim zonama gde je korišćena uranijumska municija, u narednim godinama zabeležen je dramatičan porast slučajeva raka. Prema podacima NATO-a, u operaciji Savezničke snage (Jugoslavija) korišćene su i 1.392 kasetne bombe (sa podmunicijom od oko 300.000), od kojih oko 10% (30.000 eksplozivnih naprava) nije eksplodiralo. Do danas ih je desetine hiljada rasprostranjeno širom zemlje i nisu deaktivirane.
