Hrvatska nacija je generalno zlocinacka.Oni su u samom vrhu po tome.
Изашла и најновија књига:
Историја: Владимир Умељић:
Србоцид у двадесетом веку
Постављено 26.09.2008
У Вашој књизи „Срби и геноцидни ХХ век“ Ви геноцид над Српским народом у току II светског рата потврђујете са неочекиване старне, документима Вермахта и обавештајних служби и из дипломатских извора Хитлерове Немачке, тадашњих савезника НДХ. Можете ли за читаоце Геополитике цитирати део тих немачких докумената, који говоре о геноциду над Србима, као и објаснити мотиве зашто су надлежне немачке службе то чиниле, и да ли је по том питању нешто предузимано?
ОДГОВОР:
Ваша примедба, да потврда Србоцида - који су хрватске клеро-усташе заједно са својим помоћним босанско-муслиманским трупама 1941-1945 извршили над Србима (Јеврејима, Синти и Рома) – долази превасходно са „неочекиване“ (немачке) стране је колико тачна толико и поразна, јер – како је могуће, ко је заказао и зашто се тек толико година после овог страхотног геноцида у научној литератури обзнањују најважнији, најверодостојнији односно буквално непобитни докази Србоцида?
Непобитни, јер долазе директно од стране очевидаца и, истовремено, ментора усташких злочина којима нико не може да пребаци просрпску оријентацију, пристрастност или пак заступање сопствених интереса, јер – немачки извори из тог времена потврђују да су њихови штићеници и савезници починили најбестијалнија недела над њиховим непријатељима!
Та жалосна чињеница, да су ови извори толико деценија прећутани у српској научној литератури о Србоциду је, наравно, врло погодовала свим заступницима балканске верзије „Лажи о Аушвицу“ (негирању геноцида), од Супека до Туђмана, од Омрчанина до Жерјавића...
Даћу Вам само један пример: У читавој нашој научној литератури се о оном стравичном покољу Срба у православној цркви у Глини као доказ истог наводе фактички само изјава јединог преживелог Србина, Љубана Једњака, и изјава јединог ухваћеног усташког кољача, Хилмије Берберовића, што упркос веродостојности ових исказа заиста није баш много.
А истовремено се у немачким архивима све време налази оригинални документ немачког СС, који непобитно доказује овај геноцидни масакар.
Ту се, иначе, наводи и завршни чин овог злочина, наиме спаљивање ове православне Божије куће, чиме су врли усташки „домобранитељи“ иначе уништили и један сопствени културни споменик од непроцењиве вредности, јер то је место где се 1846 по први пут, у интерпретацији српског црквеног хора, чула композиција српског композитора из Глине, Јосифа Руњанина (почива на српском православном гробљу у Новом Саду), по имену „Лијепа наша домовино“, значи – химна усташке и данашње Хрватске.
Стога је само примерено да у мојој студији „Срби и геноцидни 20. век“ од 580 фуснота, 171 потиче из немачког говорног подручја