Najveci srpski dusmanin - Engleska

kapetanmark

kapetanmark

Legenda
Poruka
60.084
Autorska tema

Srbima je citav vek ispiran mozak o Engleskoj kao srpskom savezniku. Ova tema treba da posluzi o razgradnji te besomucne lazi. titoisticki aparat je na izdisaju i sva prikrivena istorija je srbima skinula povez sa ociju. Mnogi nasi istaknuti istoricari GOVORE O ENGLEZIMA KAO NAJVECIM NEPRIJATELJIMA SRBIJE U PROTEKLA DVA VEKA DO DANASNJEG DANA.

DA BI SE SVE SHVATILO MORA SE SVE DOBRO POGLEDATI KAKO DANAS TAKO I UNAZAD PA CE BITI VISE NEGO JASNO DA SU NAJVECI SRBOMRSCI I VEKOVNI NEPRIJATELJI SRPSKOG NARODA ENGLEZI...



To je zemlja kolonijalistickog duha, yemlja koja se bogatila daleko u vekove unazad na porobljavanju drugih naroda sirom svjeta. U i sv ratu, koji je dosao kao proizvod do tada najveceg progresa u covecanstvu, pa su se pored dodatadsnjih kolonistickih sila, engleza, francuza, za deo kolaca upitali i Nemci koji su krajem 19 vek doziveli najveci privredni preporod.
Balkanski ratovi, oslobodjenje o turaka nije sa osmehom praceno u engleskoj vec kao i u austrougarskoj sa zebnjom od tog SLOBODARSKOG DUHA koji se kao zaraza moze lako preneti na sve narode svjeta.
Tokom I sv rata Srbima je svasta nudjeno i obecavano zavisno od situacije na terenu a posto su srbi podnjeli najveci TERET I POBJEDE U I SV RATU , to je bilo i ocekivano tada od engleske. vec zavrsetkom rata sve se preokrece i englezi svoje pozajmice potrazuju pa je dug tih saveznickih pomoci vec 1921 bio ogroman...

Julije Cezar: užasno vreme, bljutava pića, odvratna hrana i sumorni ljudi.


upravo tako. Sumorni pirgavi cinicni ljudi sa pohlepom koja je u osvajanju drugih naroda doprinela njihovom napredku i bogacenju.
englezi su odavno istaknuti srbomrsci. znamo za aglosanksonsku netrpeljivost prema slovenskim narodima, pogotovo srbima kao nosiocima slobodarskog duha i pravoslavlja.
“glavni konjovoci ruskih kozaka na tople vode Mediterana”, tako su nazivali srbe od vajkada.

Februar 2019 “Velika Britanija je na nedavnom sastanku zemalja Kvinte sprečila usvajanje oštrog zaključka o ukidanju taksa Prištine na robu iz centralne Srbije.”

jedan primer od mnogo...

februar 2019. Ambasadorka Velike Britanije Karen Pirs, na protekloj sednici Saveta bezbednosti UN, iznela je tumačenje Rezolucije 1244, prema kojem ako nešto nije izričito zabranjeno, onda je dozvoljeno, pa tako i formiranje "vojske Kosova"
februar 2019 Velika Britanija ponovila zahtev da se tzv. Kosovo zauvek skine sa dnevnog reda Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija


sam taci je izjavio da u kosovskoj nezavisnosti je veliki PECAT londona.

2015. Velika Britanija podnosi Savetu bezbednosti UN predlog Rezolucije o Srebrenici, koja je pokušaj da se Srbija i Republika Srpska proglase jedine odgovorne za zločine u BiH i da se čitav naš narod žigoše kao genocidan.

znamo za mrznju prema djokovicu! pogotovo kada igra na vimbldonu, netrpejivost prema srbinu se ne prikriva u citavoj pirgavoj naciji

Srbofobija, koja provejava bezmalo dva veka u glavama stratega u Londonu, javljala iz samo jednog razloga – straha da su Srbi “glavni konjovoci ruskih kozaka na tople vode Mediterana”. Zbog toga je od izbijanja Prvog srpskog ustanka glavni pravac britanske spoljne politike bio očuvanje teritorijalne celovitosti Turske. Zaslugom Velike Britanije, na Berlinskom kongresu, onemogućeno je proširenje Srbije ka jugu, a Bosna i Hercegovina je, praktično, poklonjena Austriji. Članovi britanske delegacije, lordovi Rasel i Solzberi, u Berlinu su se prema Srbiji ponašali kao da su u otvorenom ratu sa njom.


kada se engleska politika malo da kazemo okrece ka srbima i zasto?

posle majskog prevrata 1903. godine i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, London prekida diplomatske odnose sa Beogradom. Bojkot traje tri godine: Nikola Pašić veštom diplomatskom igrom, lukavim trikom,obećanjem da će britanske firme graditi železničku prugu od Beograda do Jadrana, odobrovoljava oholu gospodu sa obale Temze. U međuvremenu, i u Londonu je postepeno sazrevalo uverenje da njihov glavni neprijatelj nije Rusija, već Nemačka, i njena agresivna spoljna, imperijalna politika na Balkanu. Tako menjaju politiku prema srpskom narodu i njegovoj državi. Aneksija BiH i balkanski ratovi doprineli su pozitivnijem tretiranju Srbije i Srba u britanskom političkom životu i javnosti. Ipak, njena turkofilska politika trajaće sve do ulaska Turske, u Prvom svetskom ratu, na stranu centralnih sila, u jesen 1914. godine.


Kada je protutnjao rat, novoj tvorevini na Balkanu, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, ispostavljen je “debeli” račun za svu pomoć koju je dobijala srpska vojska. Sve u svemu Velika Britanija je zahtevala da joj se plati 20 miliona funti sterlinga… U ovu sumu nije bila uračunata kamata od pet odsto godišnje, koja je već 1. januara 1921. godine dostigla cifru od milion funti.
Britanska potraživanja uglavnom su se odnosila na vojnu opremu i drugi ratni materijal, koji je preko Francuske isporučivan srpskoj vojsci. U Beogradu su bili šokirani ovim zahtevom. Došlo je do velikih i mučnih rasprava. Vlada Kraljevine “troimenog” naroda uporno je dokazivala da bi suma na koju je reflektovala Velika Britanija morala da bude smanjena bar za šest miliona funti! Koliko su lihvari sa Temze bili bezočni i alavi vidi se iz računa od 187.350 funti koji je dostavljen za transport srpskih dobrovoljaca iz Sibira do Soluna!

Velika Britanija je po svaku cenu htela da dođe do ovog novca. Nije prezala ni od ucena i pretnji. Tako je, za izvesno vreme, zaustavila isporuke Jugoslaviji, u robi i materijalu iz Bugarske, na ime ratne štete… Beograd je bio prisiljen da 1927. godine prihvati sve zahteve Velike Britanije. Potpisan je sporazum o isplati ratnog duga, uz jednu jedinu olakšicu – da dospeće poslednje rate bude 1988. godine.

Naplata ratnog duga nije bila jedina preokupacija Britanije u novostvorenoj kraljevini. Na sve moguće načine pokušavala je da i ekonomski veže Jugoslaviju za bankarske institucije u Londonu. Osniva čitav niz britanskih preduzeća za eksploataciju rudnog blaga i ubrzo, po ekonomskom uticaju potiskuje Francusku. Stekavši ovakvu poziciju, Britanija počinje da se najaktivnije upliće i u jugoslovensku unutrašnju politiku. Videlo se to naročito u slučaju Hrvatske. Sve što se događalo u Jugoslaviji u vezi sa hrvatskim pitanjem bilo je pod budnom pažnjom Vlade Velike Britanije. Oni će plasirati izreku – Srbin radi, a Hrvat misli…

Preko profesora Siton-Votsona, koji je važio za poznavaoca balkanskih prilika i koji je negovao prijateljske odnose sa hrvatskim prvacima, plasirana je ideja za preuređenje države stvaranjem sedam federativnih jedinica – Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Srbije, Makedonije i Crne Gore. I stvaranje Hrvatske banovine 1939. godine isključivo je plod ovog kruga britanskih političara i obaveštajaca.

nastavice se...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Kada se uporedi ideja o stvaranju sedam federalnih jedinica i dokument koji je pred smrt, u Britanskom državnom arhivu, pronašao dr Miroslav Svirčević, saradnik Balkanološkog instituta, pod nazivom “Osnova za politiku prema Jugoslaviji” od 11. aprila 1943. godine, onda je mnogo lakše razumeti položaj Srbije u jugoslovenskoj državi posle Drugog svetskog rata. Zatim, može se vrlo lako uočiti njihova neverovatna sličnost sa principima jugoslovenskog uređenja prema Ustavu od 1974. godine, naročito kada je u pitanju ustavni položaj SR Srbije, SAP Vojvodine i SAP Kosova, te srpskog naroda u drugim jugoslovenskim republikama.

da, da...


Kada je Hitlerova armada zakucala na granice Jugoslavije, Englezi su ponudili samo savete i borbeni duh. Dugogodišnja upozorenja kneza Pavla na ekonomsku ekspanziju Nemačke prema Jugoslaviji, apeli za dodelu kredita za kupovinu naoružanja, ostajali su bez odjeka


Motive za ovakav odnos Britanaca prema Srbiji i Srbima možda najbolje ilustruje Čerčilov savremenik, vojni istoričar Lidl Hart, koji je napisao: “Čerčil je postao veliki samo zato što je umeo da za život jednog Engleza žrtvuje čitave narode, što je inače crvena nit britanske spoljne politike.”


kad smo kod medjuratnog perioda, jos malo o toj zelji engleske za preustrojstvo Jugoslavije.
U međuratnom periodu uticajne ličnosti, pripadajući društvu Okruglog Stola i Kraljevskom institutu za međunarodne poslove, vodile su neprekidnu kampanju razobličavanja “velikosrpske hegemonije” i tražile teritorijalno i konstitucionalno preustrojstvo Jugoslavije.
Primjerice, novinski magnat Lord Rotermer, brat lorda Norfklifa, čuven po svojim simpatijama prema fašističkim režimima, zahtijevao je preko svojih glasila proširenje mađarske državne teritorije na račun Srbije i osnivanje autonomne Hrvatske uvećane za celu Dalmaciju sa Bokom kotorskom. Dublje namjere ovih zahtjeva nije teško prozreti: tražilo se od Srba ni manje ni više nego da predaju jadransku obalu i Dunav katoličkim činiocima, kako bi se stvorio antiruski morski mostobran i zapriječio put izlaska na more pravoslavnoj regionalnoj sili.


Računajući na podršku engleskih prijatelja Hrvatske, vođa Seljačke stranke Vladko Maček predložio je 1932 godine da Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija i BiH potpišu federalni ugovor.(TITO CE NASTAVITI OVAJ PUT) Očito je da se radilo o probnom balonu sa namjerom da se napipa puls srpske politike i proveri njen stepen popustljivosti po teritorijalnom i nacionalnom pitanju. Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju i naglog zaokreta u francuskoj stranoj politici, Velika Britanija je počela da se zvanično opredeljuje u korist federalnog prekomponovanja Jugoslavije i osnivanja federalnih jedinica Bosne i Hercegovine, Vojvodine. Tajnim kanalima je podržavala hrvatski secesionizam. Radovi Marka Aronsa i Džona Loftusa su utvrdili da je njena obavještajna služba držala na platnom spisku više čelnih ljudi ustaškog pokreta. Na Crnu Goru i Makedoniju britanska politika je gledala kao na posebne zemlje, van okvira Srbije.


Do sada nijesmo znali pravu istinu da nijesmo imali pravih prijatelja do jedne sile tokom čitave te tragedije. Ti dokumenti otkrili su surovu istinu da čak i naša istoriografija nije znala šta se sve radilo iza naših leđa. Na kraju otkrila je da su Srbi iznijeli glavni teret Prvog svjetskog rata.


Britanski Broz
Englezi su sve činili da onemoguće osnivanje pravoslavne tvrđave na Balkanu. Već u ljeto 1941. godine, Čerčil je pozvao predsjednika Ruzvelta da usvoji zajedničku “anglo-američku izjavu o obnavljanju Jugoslavije na principima autonomije i jedinstva jugoslovenskih naroda”. Dakle, samo mjesec dana nakon pojave Moljevićevog plana, Britanci su odredili zajedničku “platformu” sa Amerikom o federalizaciji Jugoslavije.


Ser Evlin Vudvord je primijetio da kada bi njegova vlada podržala Mihajlovića, usvojila bi liniju naklonjenu pansrpskim zamislima o budućnosti Jugoslavije. Prema zapažanju Natalije Naročničke, “bilo kakva manifestacija srpskih ujediniteljskih nacionalnih težnji poslije ‘Načertanija’ Ilije Garašanina iz 1844.,
predstavlja strašilo za zapadnu Evropu.”


Nasuprot bezbroj kritika izrečenih na račun “velikosrpskih” težnji, britanska zvanična politika nikada nije stavila nikakav prigovor na avnojevske odluke o posleratnom teritorijalnom ustrojstvu ni na dogovor Tita i Šubašića o budućoj podjeli Srbije na više pokrajina i republika. Da li je uopšte moglo biti drugačije, s obzirom da je Brozovo novo federalno ustrojstvo potpuno odgovaralo engleskim interesima?

Jednog trenutka engleske podmetačine, razbijačke namjere i rabote dozlogrdile su i francuskim generalima koji su počeli otvoreno da protestuju.

– Nakon otvorene engleske opstrukcije na Solunskom frontu i poslednje engleske pretnje da će povući svoje trupe reagovala je i vlada Francuske. Uputila je Engleskoj ultimatum da, ukoliko i dalje njene trupe budu minirale pokretanje ofanzive, Francuska će se povući iz rata. Englezi su se tada zaista uplašili, popustili su, ali su i dalje iza leđa radili protiv tog fronta. Posle toga, svoje elitne jedinice povukli su iz Grčke, a uveli ešalone dovučene iz Indije, potpuno nesposobne za ratovanje na Balkanu – objašnjava dr Živojinović. – Englezi su sve drugo bili samo ne prijatelji Srbije. Dakle, nikada prijatelji. Naprotiv, Srbe organski ne vole, ni njihovo javno mnjenje ni njihov establišment. O nama su te 1914. pisali najgore, govorili najružnije. Nije bilo ni dnevnog lista, gotovo ni političara ni generala iole naklonjenog Srbima. . U našoj najtragičnijoj situaciji vodili su hajku protiv Srbije, otvoreno su je i u najtragičnijim trenucima ucenjivali i optuživali za početak Prvog svetskog rata. Da je svetska klanica upravo nastala zbog nas.



DAKLE TOKOM i SV RATA SU NAM SAVEZNICI ISKLJUCIVO ZBOG INTERESA I ZBOG FRANCUZA a potom nastavljaju sa svojom omrazenom politikom koju smo gore pomjenuli...
 
da se vratimo nastavku i manemo sporadicnih anti srpskih apsolutno nebitnih tipusa poput ovog presvucenog muslimana...

oko tog preustrojstva kraljevine jugoslavije u predskozorje rata, favorizovanje hrvatske i ustastva, engleska je odbila visegodisnje zahteve kneza pavla za kredite oko nabavke naoruzanja zbog ocite ekspanzije fasizma u evropi od strane nemacke...

oglusili su se o te molbe i favorizovali hrvate.
u leto 1940 jedinice za specijalne operacije preplavljuju srbiju, VRBUJUCI OFICIRE, I VIDJENIJE LJUDE U YEMLJORANICKIM SELJACKIM STRANKAMA...

ULAZU VELIKI NOVAC , i rezultat toga je MARTOVSKI PUC 1941.
 
fauler:
i onda srbski nacionalisti i desničari za neke tu u regionu kažu da su bečki konjušari :rotf:
Kliknite za proširenje...
Pa to je istina, šta tu tačno ne razumeš?
Samo su izostavljene rvatske sobarice i sluškinje koje su danju čistile a noću ležale po austrougarskim krevetima.
Odakle vam onoliko mađarskih i austrijskih gena?
 
Poslednja izmena od moderatora:
kapetanmark:
Kada se uporedi ideja o stvaranju sedam federalnih jedinica i dokument koji je pred smrt, u Britanskom državnom arhivu, pronašao dr Miroslav Svirčević, saradnik Balkanološkog instituta, pod nazivom “Osnova za politiku prema Jugoslaviji” od 11. aprila 1943. godine, onda je mnogo lakše razumeti položaj Srbije u jugoslovenskoj državi posle Drugog svetskog rata. Zatim, može se vrlo lako uočiti njihova neverovatna sličnost sa principima jugoslovenskog uređenja prema Ustavu od 1974. godine, naročito kada je u pitanju ustavni položaj SR Srbije, SAP Vojvodine i SAP Kosova, te srpskog naroda u drugim jugoslovenskim republikama.

da, da...


Kada je Hitlerova armada zakucala na granice Jugoslavije, Englezi su ponudili samo savete i borbeni duh. Dugogodišnja upozorenja kneza Pavla na ekonomsku ekspanziju Nemačke prema Jugoslaviji, apeli za dodelu kredita za kupovinu naoružanja, ostajali su bez odjeka


Motive za ovakav odnos Britanaca prema Srbiji i Srbima možda najbolje ilustruje Čerčilov savremenik, vojni istoričar Lidl Hart, koji je napisao: “Čerčil je postao veliki samo zato što je umeo da za život jednog Engleza žrtvuje čitave narode, što je inače crvena nit britanske spoljne politike.”


kad smo kod medjuratnog perioda, jos malo o toj zelji engleske za preustrojstvo Jugoslavije.
U međuratnom periodu uticajne ličnosti, pripadajući društvu Okruglog Stola i Kraljevskom institutu za međunarodne poslove, vodile su neprekidnu kampanju razobličavanja “velikosrpske hegemonije” i tražile teritorijalno i konstitucionalno preustrojstvo Jugoslavije.
Primjerice, novinski magnat Lord Rotermer, brat lorda Norfklifa, čuven po svojim simpatijama prema fašističkim režimima, zahtijevao je preko svojih glasila proširenje mađarske državne teritorije na račun Srbije i osnivanje autonomne Hrvatske uvećane za celu Dalmaciju sa Bokom kotorskom. Dublje namjere ovih zahtjeva nije teško prozreti: tražilo se od Srba ni manje ni više nego da predaju jadransku obalu i Dunav katoličkim činiocima, kako bi se stvorio antiruski morski mostobran i zapriječio put izlaska na more pravoslavnoj regionalnoj sili.


Računajući na podršku engleskih prijatelja Hrvatske, vođa Seljačke stranke Vladko Maček predložio je 1932 godine da Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija i BiH potpišu federalni ugovor.(TITO CE NASTAVITI OVAJ PUT) Očito je da se radilo o probnom balonu sa namjerom da se napipa puls srpske politike i proveri njen stepen popustljivosti po teritorijalnom i nacionalnom pitanju. Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju i naglog zaokreta u francuskoj stranoj politici, Velika Britanija je počela da se zvanično opredeljuje u korist federalnog prekomponovanja Jugoslavije i osnivanja federalnih jedinica Bosne i Hercegovine, Vojvodine. Tajnim kanalima je podržavala hrvatski secesionizam. Radovi Marka Aronsa i Džona Loftusa su utvrdili da je njena obavještajna služba držala na platnom spisku više čelnih ljudi ustaškog pokreta. Na Crnu Goru i Makedoniju britanska politika je gledala kao na posebne zemlje, van okvira Srbije.


Do sada nijesmo znali pravu istinu da nijesmo imali pravih prijatelja do jedne sile tokom čitave te tragedije. Ti dokumenti otkrili su surovu istinu da čak i naša istoriografija nije znala šta se sve radilo iza naših leđa. Na kraju otkrila je da su Srbi iznijeli glavni teret Prvog svjetskog rata.


Britanski Broz
Englezi su sve činili da onemoguće osnivanje pravoslavne tvrđave na Balkanu. Već u ljeto 1941. godine, Čerčil je pozvao predsjednika Ruzvelta da usvoji zajedničku “anglo-američku izjavu o obnavljanju Jugoslavije na principima autonomije i jedinstva jugoslovenskih naroda”. Dakle, samo mjesec dana nakon pojave Moljevićevog plana, Britanci su odredili zajedničku “platformu” sa Amerikom o federalizaciji Jugoslavije.


Ser Evlin Vudvord je primijetio da kada bi njegova vlada podržala Mihajlovića, usvojila bi liniju naklonjenu pansrpskim zamislima o budućnosti Jugoslavije. Prema zapažanju Natalije Naročničke, “bilo kakva manifestacija srpskih ujediniteljskih nacionalnih težnji poslije ‘Načertanija’ Ilije Garašanina iz 1844.,
predstavlja strašilo za zapadnu Evropu.”


Nasuprot bezbroj kritika izrečenih na račun “velikosrpskih” težnji, britanska zvanična politika nikada nije stavila nikakav prigovor na avnojevske odluke o posleratnom teritorijalnom ustrojstvu ni na dogovor Tita i Šubašića o budućoj podjeli Srbije na više pokrajina i republika. Da li je uopšte moglo biti drugačije, s obzirom da je Brozovo novo federalno ustrojstvo potpuno odgovaralo engleskim interesima?

Jednog trenutka engleske podmetačine, razbijačke namjere i rabote dozlogrdile su i francuskim generalima koji su počeli otvoreno da protestuju.

– Nakon otvorene engleske opstrukcije na Solunskom frontu i poslednje engleske pretnje da će povući svoje trupe reagovala je i vlada Francuske. Uputila je Engleskoj ultimatum da, ukoliko i dalje njene trupe budu minirale pokretanje ofanzive, Francuska će se povući iz rata. Englezi su se tada zaista uplašili, popustili su, ali su i dalje iza leđa radili protiv tog fronta. Posle toga, svoje elitne jedinice povukli su iz Grčke, a uveli ešalone dovučene iz Indije, potpuno nesposobne za ratovanje na Balkanu – objašnjava dr Živojinović. – Englezi su sve drugo bili samo ne prijatelji Srbije. Dakle, nikada prijatelji. Naprotiv, Srbe organski ne vole, ni njihovo javno mnjenje ni njihov establišment. O nama su te 1914. pisali najgore, govorili najružnije. Nije bilo ni dnevnog lista, gotovo ni političara ni generala iole naklonjenog Srbima. . U našoj najtragičnijoj situaciji vodili su hajku protiv Srbije, otvoreno su je i u najtragičnijim trenucima ucenjivali i optuživali za početak Prvog svetskog rata. Da je svetska klanica upravo nastala zbog nas.



DAKLE TOKOM i SV RATA SU NAM SAVEZNICI ISKLJUCIVO ZBOG INTERESA I ZBOG FRANCUZA a potom nastavljaju sa svojom omrazenom politikom koju smo gore pomjenuli...
Kliknite za proširenje...
monarhisti tvrde da su nam briti OGROMNI prijatelji

na prst u bu.. nasim monarsima
 
da se vratimo nastavku i manemo sporadicnih anti srpskih apsolutno nebitnih tipusa poput ovog presvucenog muslimana...

oko tog preustrojstva kraljevine jugoslavije u predskozorje rata, favorizovanje hrvatske i ustastva, engleska je odbila visegodisnje zahteve kneza pavla za kredite oko nabavke naoruzanja zbog ocite ekspanzije fasizma u evropi od strane nemacke...

oglusili su se o te molbe i favorizovali hrvate.
u leto 1940 jedinice za specijalne operacije preplavljuju srbiju, VRBUJUCI OFICIRE, I VIDJENIJE LJUDE U YEMLJORANICKIM SELJACKIM STRANKAMA...

ULAZU VELIKI NOVAC , i rezultat toga je MARTOVSKI PUC 1941.

ENGLESKI SPIJUNI SU VRBOVALI ODREDJEN BROJ OFICIRA KOJI SU PREKO SVOJI VEZA PODMICIVALI OSTALE I DOVELI DO PUCA. istaknuti je borivoje mirkovic armijski general, koji je upozorio kneza pavla da se sire toboz price o pucu ukolioko se potpise dozvola nemackoj da prolazi kroz jugoslaviju, pa je macek to odbacio kao gluposti da se do sad ni jedan puc nije najavljivao...

samo dva dana posle potisa , dozvole nemcima za prolazak kroz jugoslaviju, predvece 26. marta na radio beogradu je po instrukcijama borivoja mirkovica plasiran govor ENGLESKOG MINISTRA ZA INDIJU !!!
POSTO JE INDIJA BILA ENGLESKA KOLONIJA IMALI SU SVOG MINISTRA ZA INDIJU.

on je rekao da NE MOZE JEDAN POTPIS DA IZBRISE CAST 16 MILIONA JUGOSLOVENA!
odmah posle tog govora mirkovic pokrece puc i preuzima kontrolu nad vojskom, i poziva svog saborca pucistu i placenika DUSANA SIMOVICA, generala avijacije, da PREUZME POLITICKO VODJSTVO.

ONI PRAVE FARSU SA KRALJEM, PROGLSUJU GA PUNOLETNIM, POTOM GA PAKUJU U AVION I PREBACUJU SVOJIM NALOGODAVCIMA U LONDON DA RADE SA NJIM STA IM JE VOLJA!!!

u engleskoj, DUSAN SIMOVIC SE POTPUNO DEMASKIRA I PODRZAVA NOP , a 1945 se vraca u jugoslaviju da svedoci protiv DRAZE MIHAILOVICA, I DOBIJA PENZIJU I DOZVOLU TITA DA MIRNO ZIVI U TITOISTICKOJ JUGOSLAVIJI GDE UMIRE 1962.

Najbolje i vrlo precizne opise dali su šef specijalnih operacija u Jugoslaviji Hju Dalton, zatim agent SOE u Jugoslaviji (od proleća 1940.) Tom Masterson i engleski plaćenik, pučista Ilija Trifunović-Birčanin, lider Narodne odbrane


од 28. марта 1941. године британском председнику владе Винстону Черчилу
(лични Архив кнегиње Јелисавете Карађорђевић)

U prilogu Vam dostavljam kopije tri telegrama koje smo primili od majora Džordža Tejlora, našeg predstavnika na Balkanu. Telegrami se odnose na ulogu SOE u nedavnim dramatičnim potezima u Beogradu.

Januara ove godine odlučio sam da pošaljem Tejlora na Balkan koji on veoma dobro poznaje. U to vreme bio je čovek broj dva, koji je radio za Ser Frenka Nelson-a ovde u Glavnom štabu. Međutim, s obzirom na očiglednu opasnost koja je pretila od Nemačke smatrao sam da privremeno treba da se lišimo jednog od naših najboljih ljudi i da ga pošaljemo da radi na terenu.

Posle velikih nerviranja usled kašnjenja u odlasku zbog nedostatka aviona stigao je u Istanbul 20. februara i odmah potom posetio Sofiju, Beograd i Atinu, a zatim se vratio u Beograd. Onda je prionuo na posao.

Evo Tejlorovih instrukcija po redosledu važnosti:

Prevrnuti nebo i zemlju da naši prijatelji u jugoslovenskom Generalštabu sprovedu u delo plan o blokadi Dunava;
Dovršiti pripreme oko pobune u Rumiuniji;
Organizovati grupe za sabotažu u Bugarskoj, Jugoslaviji, Grčkoj i Albaniji, koje bi bile spremne da stupe u dejstvo u slučaju da njihova zemlja bude okupirana;
Nastaviti već dobro uhodan rad u Jugoslaviji na podsticanju jugoslovenskih opozicionih stranaka da na Vladu vrše pritisak u korist naše zemlje;

Potpisivanje Trojnog pakta:
Cvetković i fon Ribentrop
Od svih gornjih instrukcija ona broj 4. je za nas najinteresantnija. Od kako sam preuzeo SOE u Jugoslaviji potrošili smo najmanje 100.000 funti sterlinga. Novac je, uglavnom, otišao na finansiranje Zemljoradničke stranke i ostale vidove podmićivanja, uključujući i nagrade za povremene manje sabotaže. Uspeli smo da obrazujemo i rezervni fond od 16 miliona dinara koji bi se koristio u slučaju da uputnice iz Londona ne mogu da budu dostavljene. Mislim da smo dobili dobru protivvrednost za uloženi novac.

),Blagodareći ovom novcu naši agenti su bili u mogućnosti da održavaju prijateljske veze sa glavnim Jugoslovenima raspoloženim protiv Sila Osovine (kao što su TUPANjANIN iz Zemljoradničke stranke i TRIFUNOVIĆ iz Narodne odbrane a naše agencije za tajnu propagandu neprestano su podsticale narodnu želju da se pruži otpor. U stvari, iz trećeg priloga će Vam biti jasno da je puč, u velikoj meri TRIFUNOVIĆEVO delo, a da je stvarnu političku podršku izvan stare Vlade pružila Srpska zemljoradnička stranka – glavni instrument naše politike, koja je (kao i Narodna odbrana) na našem platnom spisku. Ponosim se rezultatima koje, u velikoj meri smatram Tejlorovom zaslugom i zaslugom njegovih glavnih pomagača – poručnicima Mastersonom i Benetom.

Bilo je odlučeno da se puč izvede juče uveče, između 19 i 21 č, ukoliko Kralj ne napusti Beograd. Zaverenici su saznali da je Knez napustio Beograd i nisu znali da li je sa sobom poveo i Kralja. Poslali su poruku da se zaustavi voz pod izgovorom da je pruga minirana. Uskoro su se uverili da je Kralj kod kuće i da spava. Izdato je naređenje za vojni pokret u 2 sata ujutru i da se prethodno preseku dve telefonske linije. (Pre presecanja linija Komandantu Ljubljanskog garnizona je naređeno da se (...)u Beogradu i da se prema njemu korektno postupa). Posle toga vojska je zauzela svoje položaje, odnosno:
Upravu grada Beograda,
Radio stanicu i
sva ministarstva.
Tada je general SIMOVIĆ od kuće doveden u Ministarstvo vojske, General MIRKOVIĆ, TRIFUNOVIĆ i izvestan broj oficira koji su čekali na zemunskom aerodromu napustili su aerodrom i otišli u obilazak trupa da bi utvrdili da li je sve u redu. Utvrdili su da je sve u redu i da se ne očekuje bilo kakav otpor. Pobrinuli su se za CVETKOVIĆA i CINCAR-MARKOVIĆA, KOJI SU SE NALAZILI U SVOJIM KUĆAMA. Odveli su ih u Ministarstvo vojno i tamo ih uhapsili. Sve je bilo završeno u 3.30 ujutru. Otpora nije bilo. Zatim je SIMOVIĆ pozvao u Ministarstvo vojno sledeće ličnosti:
Generala PETROVIĆA, Komandanta grada Beograda,
Generala MARINKOVIĆA, njegovog pomoćnika,
KOSTIĆA, Komandanta žandarmerije,
PANDUROVIĆA, Komandanta Dunavske divizije,
i
Sve Komandante pukova Beogradskog garnizona.
Gore navedene ličnosti su prilikom prethodnih pokušaja da se pridobiju za ideju puča bile, ili uzdržane, ili se nisu izjašnjavale. Međutim, ovom prilikom oni su se, bez rezerve, stavili pod komandu generala SIMOVIĆA. Šef Generalštaba, General KOSTIĆ u vreme moga razgovora nije nađen kod kuće. General PEŠIĆ, Ministar vojni, zbog bolesti je ostao kod kuće, pod stražom.

Puč su izveli pukovnici, potpukovnici, majori i kapetani koji su preuzeli komandu nad sledećim pukovima:

Pešadijskim pukom Kraljeve garde,
22. Pešadijskim pukom,
28. Pešadijskim pukom,
Podoficirskom školom,
celokupnom avijacijom i pilotima,
tenkovskim pukom, i
artiljerijskim pukom



u martovskim demonstracijama i crveni su imali svoj sto bi se reklo stand. trg na slaviji je bio obojen u crveno, i poturena su lica sa crvenim zastavama.

Milovan djilas je drekao sa tog standa, ko sumanut...

Dakle dve struje , isti gazda / engleska.

tito je bio takodje covek londona, a ovi pucisti su imali istog gazdu.

svrgnut je knez pavle, ostvaren je interes ENGLESKE, DA SE JUGOSLAVIJA PO SVAKU CENU UVUCE U SUKOB I RAT SA NEMACKOM!

poznato je da je cercil otvorio viski hvaleci se kako su pametno uvukli jugoslaviju i srbe u rat!

ti NASI IZDAJNICI, ENGLESKI PLACENICI TRIFUNOVIC MIRKOVIC I SIMOVIC SU ODVUKLI KRALJA U LONDON DA CERCI BRISE PATOS SA NJIM!

SIMOVIC SE OPREDELJUJE ZA PODRSKU NOP/U, A MIRKOVIC ZAVRSAVA KAO GENERAL U BRITANSKOJ VOJSCI!


NE CUDI , POTOM ONA BRUKA O GOVORA KRALJA PETRA II, KAO NI POZIV DA SE PRIPADNICI JVO PREBACE U PARTIZANE , KADA JE PRAKTICNO IZDAT DRAZA MIHAILOVIC!

sve je to bila engleska tvorevina kao i ovo danas , kada su pokrenuli propagandu oko srebrenice da se srbi zigosu kao genocidni!
kao podrska kosovu i upucivanje protestnih nota svim zemljama koje povuku priznanje kosova...


NAJVECI SRPSKI DUSMANI!
 
sasasta:
monarhisti tvrde da su nam briti OGROMNI prijatelji

na prst u bu.. nasim monarsima
Kliknite za proširenje...
ti koji to tvrde, su obicna engleska placena bagra

mi vise kralja nemamo od odlaska u london, gde je uzet pod njihovu komandu pa ne cudi onaj sramni govor koji je cercilovo djelo, kada je kralj pozvao na prelazak pod komandu tita!

aca karadjordjevic je sramna fleka, koja je samo nastavak engleskog silovanja a njegovi propagatori ovde lazu , jer je ENGLESKA NAJVECI NEPRIJATELJ SRBA!

izvoli protumaci gore navedene cinjenice, prostudiraj malo po portalima po vidjenijim licnostima i arhivama, pa ces uvideti sve njihove poteze...

karadjiordjevici su uz pomoc pucista mirkovica i simovica koji su bili izdajnici i placenici engleski, postali prakticno zarobljenici londona i od tada njihovi igraci...
 

СРБИ су поново пронашли своју душу - узвикнуо је сер Винстон Черчил, 27. марта негде око поднева, када му је посланик Кемпбел јавио да је пуч дефинитивно успео.​


ova cuvena recenica, na vesti koje mu je javio britanski agent KEMPBEL ,veliki prijatelj generala MIRKOVICA!

PUC JE U STVARI ZAVERA ENGLESKE UZ POMOC DOMACIH IZDAJNIKA, KOJI SU OMOGUCILI ENGLESKI PLAN I PREDALI KRALJA U LONDON , A DOPUSTILI DA TITO, KOJI JE ENGLESKI PLAN BR 1 PREUZME NJIHOV PLAN U IZRADU, I DA PREUSTROJSTVO JUGOSLAVIJE SPROVEDE PO ZAVRSETKU RATA, A POTOM SVE TO PRETOCI U IZMENI USTAVA 1974!
 
kapetanmark:
da se vratimo nastavku i manemo sporadicnih anti srpskih apsolutno nebitnih tipusa poput ovog presvucenog muslimana...

oko tog preustrojstva kraljevine jugoslavije u predskozorje rata, favorizovanje hrvatske i ustastva, engleska je odbila visegodisnje zahteve kneza pavla za kredite oko nabavke naoruzanja zbog ocite ekspanzije fasizma u evropi od strane nemacke...

oglusili su se o te molbe i favorizovali hrvate.
u leto 1940 jedinice za specijalne operacije preplavljuju srbiju, VRBUJUCI OFICIRE, I VIDJENIJE LJUDE U YEMLJORANICKIM SELJACKIM STRANKAMA...

ULAZU VELIKI NOVAC , i rezultat toga je MARTOVSKI PUC 1941.

ENGLESKI SPIJUNI SU VRBOVALI ODREDJEN BROJ OFICIRA KOJI SU PREKO SVOJI VEZA PODMICIVALI OSTALE I DOVELI DO PUCA. istaknuti je borivoje mirkovic armijski general, koji je upozorio kneza pavla da se sire toboz price o pucu ukolioko se potpise dozvola nemackoj da prolazi kroz jugoslaviju, pa je macek to odbacio kao gluposti da se do sad ni jedan puc nije najavljivao...

samo dva dana posle potisa , dozvole nemcima za prolazak kroz jugoslaviju, predvece 26. marta na radio beogradu je po instrukcijama borivoja mirkovica plasiran govor ENGLESKOG MINISTRA ZA INDIJU !!!
POSTO JE INDIJA BILA ENGLESKA KOLONIJA IMALI SU SVOG MINISTRA ZA INDIJU.

on je rekao da NE MOZE JEDAN POTPIS DA IZBRISE CAST 16 MILIONA JUGOSLOVENA!
odmah posle tog govora mirkovic pokrece puc i preuzima kontrolu nad vojskom, i poziva svog saborca pucistu i placenika DUSANA SIMOVICA, generala avijacije, da PREUZME POLITICKO VODJSTVO.

ONI PRAVE FARSU SA KRALJEM, PROGLSUJU GA PUNOLETNIM, POTOM GA PAKUJU U AVION I PREBACUJU SVOJIM NALOGODAVCIMA U LONDON DA RADE SA NJIM STA IM JE VOLJA!!!

u engleskoj, DUSAN SIMOVIC SE POTPUNO DEMASKIRA I PODRZAVA NOP , a 1945 se vraca u jugoslaviju da svedoci protiv DRAZE MIHAILOVICA, I DOBIJA PENZIJU I DOZVOLU TITA DA MIRNO ZIVI U TITOISTICKOJ JUGOSLAVIJI GDE UMIRE 1962.

Najbolje i vrlo precizne opise dali su šef specijalnih operacija u Jugoslaviji Hju Dalton, zatim agent SOE u Jugoslaviji (od proleća 1940.) Tom Masterson i engleski plaćenik, pučista Ilija Trifunović-Birčanin, lider Narodne odbrane


од 28. марта 1941. године британском председнику владе Винстону Черчилу
(лични Архив кнегиње Јелисавете Карађорђевић)

U prilogu Vam dostavljam kopije tri telegrama koje smo primili od majora Džordža Tejlora, našeg predstavnika na Balkanu. Telegrami se odnose na ulogu SOE u nedavnim dramatičnim potezima u Beogradu.

Januara ove godine odlučio sam da pošaljem Tejlora na Balkan koji on veoma dobro poznaje. U to vreme bio je čovek broj dva, koji je radio za Ser Frenka Nelson-a ovde u Glavnom štabu. Međutim, s obzirom na očiglednu opasnost koja je pretila od Nemačke smatrao sam da privremeno treba da se lišimo jednog od naših najboljih ljudi i da ga pošaljemo da radi na terenu.

Posle velikih nerviranja usled kašnjenja u odlasku zbog nedostatka aviona stigao je u Istanbul 20. februara i odmah potom posetio Sofiju, Beograd i Atinu, a zatim se vratio u Beograd. Onda je prionuo na posao.

Evo Tejlorovih instrukcija po redosledu važnosti:

Prevrnuti nebo i zemlju da naši prijatelji u jugoslovenskom Generalštabu sprovedu u delo plan o blokadi Dunava;
Dovršiti pripreme oko pobune u Rumiuniji;
Organizovati grupe za sabotažu u Bugarskoj, Jugoslaviji, Grčkoj i Albaniji, koje bi bile spremne da stupe u dejstvo u slučaju da njihova zemlja bude okupirana;
Nastaviti već dobro uhodan rad u Jugoslaviji na podsticanju jugoslovenskih opozicionih stranaka da na Vladu vrše pritisak u korist naše zemlje;

Potpisivanje Trojnog pakta:
Cvetković i fon Ribentrop
Od svih gornjih instrukcija ona broj 4. je za nas najinteresantnija. Od kako sam preuzeo SOE u Jugoslaviji potrošili smo najmanje 100.000 funti sterlinga. Novac je, uglavnom, otišao na finansiranje Zemljoradničke stranke i ostale vidove podmićivanja, uključujući i nagrade za povremene manje sabotaže. Uspeli smo da obrazujemo i rezervni fond od 16 miliona dinara koji bi se koristio u slučaju da uputnice iz Londona ne mogu da budu dostavljene. Mislim da smo dobili dobru protivvrednost za uloženi novac.

),Blagodareći ovom novcu naši agenti su bili u mogućnosti da održavaju prijateljske veze sa glavnim Jugoslovenima raspoloženim protiv Sila Osovine (kao što su TUPANjANIN iz Zemljoradničke stranke i TRIFUNOVIĆ iz Narodne odbrane a naše agencije za tajnu propagandu neprestano su podsticale narodnu želju da se pruži otpor. U stvari, iz trećeg priloga će Vam biti jasno da je puč, u velikoj meri TRIFUNOVIĆEVO delo, a da je stvarnu političku podršku izvan stare Vlade pružila Srpska zemljoradnička stranka – glavni instrument naše politike, koja je (kao i Narodna odbrana) na našem platnom spisku. Ponosim se rezultatima koje, u velikoj meri smatram Tejlorovom zaslugom i zaslugom njegovih glavnih pomagača – poručnicima Mastersonom i Benetom.

Bilo je odlučeno da se puč izvede juče uveče, između 19 i 21 č, ukoliko Kralj ne napusti Beograd. Zaverenici su saznali da je Knez napustio Beograd i nisu znali da li je sa sobom poveo i Kralja. Poslali su poruku da se zaustavi voz pod izgovorom da je pruga minirana. Uskoro su se uverili da je Kralj kod kuće i da spava. Izdato je naređenje za vojni pokret u 2 sata ujutru i da se prethodno preseku dve telefonske linije. (Pre presecanja linija Komandantu Ljubljanskog garnizona je naređeno da se (...)u Beogradu i da se prema njemu korektno postupa). Posle toga vojska je zauzela svoje položaje, odnosno:
Upravu grada Beograda,
Radio stanicu i
sva ministarstva.
Tada je general SIMOVIĆ od kuće doveden u Ministarstvo vojske, General MIRKOVIĆ, TRIFUNOVIĆ i izvestan broj oficira koji su čekali na zemunskom aerodromu napustili su aerodrom i otišli u obilazak trupa da bi utvrdili da li je sve u redu. Utvrdili su da je sve u redu i da se ne očekuje bilo kakav otpor. Pobrinuli su se za CVETKOVIĆA i CINCAR-MARKOVIĆA, KOJI SU SE NALAZILI U SVOJIM KUĆAMA. Odveli su ih u Ministarstvo vojno i tamo ih uhapsili. Sve je bilo završeno u 3.30 ujutru. Otpora nije bilo. Zatim je SIMOVIĆ pozvao u Ministarstvo vojno sledeće ličnosti:
Generala PETROVIĆA, Komandanta grada Beograda,
Generala MARINKOVIĆA, njegovog pomoćnika,
KOSTIĆA, Komandanta žandarmerije,
PANDUROVIĆA, Komandanta Dunavske divizije,
i
Sve Komandante pukova Beogradskog garnizona.
Gore navedene ličnosti su prilikom prethodnih pokušaja da se pridobiju za ideju puča bile, ili uzdržane, ili se nisu izjašnjavale. Međutim, ovom prilikom oni su se, bez rezerve, stavili pod komandu generala SIMOVIĆA. Šef Generalštaba, General KOSTIĆ u vreme moga razgovora nije nađen kod kuće. General PEŠIĆ, Ministar vojni, zbog bolesti je ostao kod kuće, pod stražom.

Puč su izveli pukovnici, potpukovnici, majori i kapetani koji su preuzeli komandu nad sledećim pukovima:

Pešadijskim pukom Kraljeve garde,
22. Pešadijskim pukom,
28. Pešadijskim pukom,
Podoficirskom školom,
celokupnom avijacijom i pilotima,
tenkovskim pukom, i
artiljerijskim pukom



u martovskim demonstracijama i crveni su imali svoj sto bi se reklo stand. trg na slaviji je bio obojen u crveno, i poturena su lica sa crvenim zastavama.

Milovan djilas je drekao sa tog standa, ko sumanut...

Dakle dve struje , isti gazda / engleska.

tito je bio takodje covek londona, a ovi pucisti su imali istog gazdu.

svrgnut je knez pavle, ostvaren je interes ENGLESKE, DA SE JUGOSLAVIJA PO SVAKU CENU UVUCE U SUKOB I RAT SA NEMACKOM!

poznato je da je cercil otvorio viski hvaleci se kako su pametno uvukli jugoslaviju i srbe u rat!

ti NASI IZDAJNICI, ENGLESKI PLACENICI TRIFUNOVIC MIRKOVIC I SIMOVIC SU ODVUKLI KRALJA U LONDON DA CERCI BRISE PATOS SA NJIM!

SIMOVIC SE OPREDELJUJE ZA PODRSKU NOP/U, A MIRKOVIC ZAVRSAVA KAO GENERAL U BRITANSKOJ VOJSCI!


NE CUDI , POTOM ONA BRUKA O GOVORA KRALJA PETRA II, KAO NI POZIV DA SE PRIPADNICI JVO PREBACE U PARTIZANE , KADA JE PRAKTICNO IZDAT DRAZA MIHAILOVIC!

sve je to bila engleska tvorevina kao i ovo danas , kada su pokrenuli propagandu oko srebrenice da se srbi zigosu kao genocidni!
kao podrska kosovu i upucivanje protestnih nota svim zemljama koje povuku priznanje kosova...


NAJVECI SRPSKI DUSMANI!
Kliknite za proširenje...
Pokaži više poštovanja preka generalu Simoviću, heroju Solunskog fronta.
 
Mr.Infinity:
Najveći neprijatelji Srbije isrpskog naroda su jevfeji i masoni koji vladaju engleskom.
Kliknite za proširenje...
Tako nekako
Na njihovom tronu Engleza nema od 1066te
Nijedan
Samo Normani Plantageneti (Francuzi) pa Tjudor Velšani pa Škoti pa Nemci

Englezi kao običan narod nemaju veze mnogo sa politikom države i establišmentom
A zanimljivo je da su naseg vladiku Nikolaja obožavali, a nije im snishodio

Lepo je videti kako se obnavlja pravoslavlje medju Englezima

Pročitajte tekstove oca Endrjua Filipsa koji služi u Ruskoj crkvi i oca Endrjua Lauta koji je vrsan patrolog isto sveštenik RPC

Do 1066 Anglo-Saxon svetaca je bilo mnogo i vredni Rusi su zabeležili ta žitija

Neka bi molitvama Svetog Edmunda mučenika, prvobitnog zaštitnika te divne zemlje, Englezi nastavili povratak u Pravoslavlje!
 
kapetanmark:
Autorska tema

Srbima je citav vek ispiran mozak o Engleskoj kao srpskom savezniku. Ova tema treba da posluzi o razgradnji te besomucne lazi. titoisticki aparat je na izdisaju i sva prikrivena istorija je srbima skinula povez sa ociju. Mnogi nasi istaknuti istoricari GOVORE O ENGLEZIMA KAO NAJVECIM NEPRIJATELJIMA SRBIJE U PROTEKLA DVA VEKA DO DANASNJEG DANA.

DA BI SE SVE SHVATILO MORA SE SVE DOBRO POGLEDATI KAKO DANAS TAKO I UNAZAD PA CE BITI VISE NEGO JASNO DA SU NAJVECI SRBOMRSCI I VEKOVNI NEPRIJATELJI SRPSKOG NARODA ENGLEZI...



To je zemlja kolonijalistickog duha, yemlja koja se bogatila daleko u vekove unazad na porobljavanju drugih naroda sirom svjeta. U i sv ratu, koji je dosao kao proizvod do tada najveceg progresa u covecanstvu, pa su se pored dodatadsnjih kolonistickih sila, engleza, francuza, za deo kolaca upitali i Nemci koji su krajem 19 vek doziveli najveci privredni preporod.
Balkanski ratovi, oslobodjenje o turaka nije sa osmehom praceno u engleskoj vec kao i u austrougarskoj sa zebnjom od tog SLOBODARSKOG DUHA koji se kao zaraza moze lako preneti na sve narode svjeta.
Tokom I sv rata Srbima je svasta nudjeno i obecavano zavisno od situacije na terenu a posto su srbi podnjeli najveci TERET I POBJEDE U I SV RATU , to je bilo i ocekivano tada od engleske. vec zavrsetkom rata sve se preokrece i englezi svoje pozajmice potrazuju pa je dug tih saveznickih pomoci vec 1921 bio ogroman...

Julije Cezar: užasno vreme, bljutava pića, odvratna hrana i sumorni ljudi.


upravo tako. Sumorni pirgavi cinicni ljudi sa pohlepom koja je u osvajanju drugih naroda doprinela njihovom napredku i bogacenju.
englezi su odavno istaknuti srbomrsci. znamo za aglosanksonsku netrpeljivost prema slovenskim narodima, pogotovo srbima kao nosiocima slobodarskog duha i pravoslavlja.
“glavni konjovoci ruskih kozaka na tople vode Mediterana”, tako su nazivali srbe od vajkada.

Februar 2019 “Velika Britanija je na nedavnom sastanku zemalja Kvinte sprečila usvajanje oštrog zaključka o ukidanju taksa Prištine na robu iz centralne Srbije.”

jedan primer od mnogo...

februar 2019. Ambasadorka Velike Britanije Karen Pirs, na protekloj sednici Saveta bezbednosti UN, iznela je tumačenje Rezolucije 1244, prema kojem ako nešto nije izričito zabranjeno, onda je dozvoljeno, pa tako i formiranje "vojske Kosova"
februar 2019 Velika Britanija ponovila zahtev da se tzv. Kosovo zauvek skine sa dnevnog reda Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija


sam taci je izjavio da u kosovskoj nezavisnosti je veliki PECAT londona.

2015. Velika Britanija podnosi Savetu bezbednosti UN predlog Rezolucije o Srebrenici, koja je pokušaj da se Srbija i Republika Srpska proglase jedine odgovorne za zločine u BiH i da se čitav naš narod žigoše kao genocidan.

znamo za mrznju prema djokovicu! pogotovo kada igra na vimbldonu, netrpejivost prema srbinu se ne prikriva u citavoj pirgavoj naciji

Srbofobija, koja provejava bezmalo dva veka u glavama stratega u Londonu, javljala iz samo jednog razloga – straha da su Srbi “glavni konjovoci ruskih kozaka na tople vode Mediterana”. Zbog toga je od izbijanja Prvog srpskog ustanka glavni pravac britanske spoljne politike bio očuvanje teritorijalne celovitosti Turske. Zaslugom Velike Britanije, na Berlinskom kongresu, onemogućeno je proširenje Srbije ka jugu, a Bosna i Hercegovina je, praktično, poklonjena Austriji. Članovi britanske delegacije, lordovi Rasel i Solzberi, u Berlinu su se prema Srbiji ponašali kao da su u otvorenom ratu sa njom.


kada se engleska politika malo da kazemo okrece ka srbima i zasto?

posle majskog prevrata 1903. godine i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, London prekida diplomatske odnose sa Beogradom. Bojkot traje tri godine: Nikola Pašić veštom diplomatskom igrom, lukavim trikom,obećanjem da će britanske firme graditi železničku prugu od Beograda do Jadrana, odobrovoljava oholu gospodu sa obale Temze. U međuvremenu, i u Londonu je postepeno sazrevalo uverenje da njihov glavni neprijatelj nije Rusija, već Nemačka, i njena agresivna spoljna, imperijalna politika na Balkanu. Tako menjaju politiku prema srpskom narodu i njegovoj državi. Aneksija BiH i balkanski ratovi doprineli su pozitivnijem tretiranju Srbije i Srba u britanskom političkom životu i javnosti. Ipak, njena turkofilska politika trajaće sve do ulaska Turske, u Prvom svetskom ratu, na stranu centralnih sila, u jesen 1914. godine.


Kada je protutnjao rat, novoj tvorevini na Balkanu, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, ispostavljen je “debeli” račun za svu pomoć koju je dobijala srpska vojska. Sve u svemu Velika Britanija je zahtevala da joj se plati 20 miliona funti sterlinga… U ovu sumu nije bila uračunata kamata od pet odsto godišnje, koja je već 1. januara 1921. godine dostigla cifru od milion funti.
Britanska potraživanja uglavnom su se odnosila na vojnu opremu i drugi ratni materijal, koji je preko Francuske isporučivan srpskoj vojsci. U Beogradu su bili šokirani ovim zahtevom. Došlo je do velikih i mučnih rasprava. Vlada Kraljevine “troimenog” naroda uporno je dokazivala da bi suma na koju je reflektovala Velika Britanija morala da bude smanjena bar za šest miliona funti! Koliko su lihvari sa Temze bili bezočni i alavi vidi se iz računa od 187.350 funti koji je dostavljen za transport srpskih dobrovoljaca iz Sibira do Soluna!

Velika Britanija je po svaku cenu htela da dođe do ovog novca. Nije prezala ni od ucena i pretnji. Tako je, za izvesno vreme, zaustavila isporuke Jugoslaviji, u robi i materijalu iz Bugarske, na ime ratne štete… Beograd je bio prisiljen da 1927. godine prihvati sve zahteve Velike Britanije. Potpisan je sporazum o isplati ratnog duga, uz jednu jedinu olakšicu – da dospeće poslednje rate bude 1988. godine.

Naplata ratnog duga nije bila jedina preokupacija Britanije u novostvorenoj kraljevini. Na sve moguće načine pokušavala je da i ekonomski veže Jugoslaviju za bankarske institucije u Londonu. Osniva čitav niz britanskih preduzeća za eksploataciju rudnog blaga i ubrzo, po ekonomskom uticaju potiskuje Francusku. Stekavši ovakvu poziciju, Britanija počinje da se najaktivnije upliće i u jugoslovensku unutrašnju politiku. Videlo se to naročito u slučaju Hrvatske. Sve što se događalo u Jugoslaviji u vezi sa hrvatskim pitanjem bilo je pod budnom pažnjom Vlade Velike Britanije. Oni će plasirati izreku – Srbin radi, a Hrvat misli…

Preko profesora Siton-Votsona, koji je važio za poznavaoca balkanskih prilika i koji je negovao prijateljske odnose sa hrvatskim prvacima, plasirana je ideja za preuređenje države stvaranjem sedam federativnih jedinica – Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Srbije, Makedonije i Crne Gore. I stvaranje Hrvatske banovine 1939. godine isključivo je plod ovog kruga britanskih političara i obaveštajaca.

nastavice se...
Kliknite za proširenje...

Парламентарна монархија Енглеска залаже се да у Србији буде Монархија

Ако аутор је од рећи то што наводи о теми

онда је Монархија у Србији дуђмански продукат енглеске.
 
kapetanmark:
Za cega zahvalnost, sto je primio pare pd KEMPBELA cercilovog spijuna ko i saborac mu general mirkovic kojem je KEMPBEL BIO LIČNI PRIJATELJ?

ILI ZA SIMOVICEVU OTVORENU PODRSKU NOPU I TITU IZ LONDONA JOŠ OD 1942???
Kliknite za proširenje...
Bez obzira što ne razumeš širi kontekst tadašnje političke situacije insistiraš na tendencioznim zaključcima.

Nisu vam valjali Knez Pavle, Cvetković i Maček što su pristali na pakt, nije vam valjao Simović koji ga je odbacio.

Suština vašeg inisistiranja je u tome da zapravo ne valjaju Srbi iz Srbije i da podobniji došljaci treba da vladaju.

To više neće moći.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

AleksaJ
Вучић највећи блокадер
Odgovora
12
Pregleda
305
BratSrbin
B
Alter_Ego_
И Новак, највећи Србин данашњице, пумпа!!!
8 9 10
Odgovora
245
Pregleda
3.258
Alter_Ego_
Alter_Ego_
38imak
Zasto srpski nacionalisti ne vole Tita?
9 10 11
Odgovora
260
Pregleda
2.075
HEFESTOS 1
HEFESTOS 1

Back
Top