Najveca uvreda

U afektu mi se desilo da pomislim svašta..... što mi ranije nije padalo na pamet..... i da posle ko zna koiko vremena ustanovim da sam to oduvek i mislila, ali sam izbegavala da priznam kako drugima tako i sebi. Nemam običaj da to izbacim pred druge. Neću reći da mi se nikada nije dogodilo ali je svakako bilo izuzetno retko. Čak i pod besom uvek kažem ono što mislim, možda prenaglašeno ali time i realnije :roll:
Ne kajem se kad kažem ono što držim za istinu. Čak mi nekako bude i lakše. Moguće je da posle nekog vremena poqšam da ublažim stvar, najzanimljivije mi je kad se ti ljudi sami ograde - ali ja znam da ti nisi ni mislila to što si rekla :shock: a ja i dalje znam da jesam.........
Moje svađe se ipak uglavnom svode na odbranu. Još uvek..... :roll:
 
Lexa:
Ne verujem u afekat. Tj. verujem da čovek tada kaže ono što inače ne bi rekao, ali ne ono što ne misli, kako se to obično interpretira. Izuzev psovki.
Kliknite za proširenje...
ni ja ne verujem.
u afektu inace kazem sve sto mislim a sto iz nekog razloga nisam smatrala da treba da podelim sa nekim,iskritikujem itd.
meni je to bedan izgovor :?
al nije da ga ne koristim :(
 
@Lexa i Banshee
Ej a nikad vam niko nije rekao, pa možda čak i najbliži, da ste g.ovno, da bi vas ubili i sl?
Evo ja znam ženu, koja je strašno dobra, i znam da svoju decu baš voli svim srcem, ali znam da je svojoj ćerki jednom (kada je ova bila baš nešto preterano bezobrazna) rekla: ''Kakvo si ti g....'', a desilo joj se još par puta da kaže nešto slično u besu....
I šta mislite, da je ona mislila za svoje dete da je g.ovno, ili je stvarno mislila da bi je ubila (koja strašna reč)? Ne razumem kako ne verujete u afekat. Pa svašta se kaže u nekoj svađi, povređenosti i sl...
 
Da, zato sam napisala izuzev psovki. Pod time podrazumevam i te, takve, besmislene uvrede. Tipične stvari poput - qrvo, 'ti majku.....

Niko mi nije rekao da bi me ubio još. Ali su mi rekli da sam im "zagorčala život", cenim da tu postoji deo istine. Iako bi se posle opovrglo, nije stvar u istini već u onome što neko podsvesno "zna". A ispoljava samo u ekstremnim situacijama.
 
Najvise ne vredja kad neko od meni bliskih ljudi koristi neku moju slabost da bi me da kazem isprozivao. To mi se desilo bas relativno skoro da me je drug, za kojeg sam mislila da vredi malo vise, mislim ipak se poznajemo "samo" 10 godina i vise, isprozivao vrlo uvredljivo i bezobrazno a uopste za to nije imao razloga. Naravno ja nikome ne ostajem duzna, ali je svejedno kod mene dobio teski minus, i moje poverenje u njega je opalo.
 
Možda sam subjektivna, možda postoje ljudi koji konstruišu neke bajke dok se svađaju, nekima ne treba ni svađa :)
Al' mi se ne javlja takav utisak dok se sve to dešava. Nikako.
 
Sto se tice spremanja kuce: nemoj da se drndas sa tim kad ne volis. Cini mi se da si napisala da trosis lovu - zaposli kucnu pomocnicu. To uopste nije skupo (za trosadzije) a ako ti bude rintala - joj sto volim ovaj izraz kad nisam ja vrsilac radnje - jednom nedeljno, za mesec dana ce ti kuca izgledati ok...

A afekat... ne znam bas. Meni su dvojica muskaraca rekla grozne stvari u afektu i tada me je bolelo, a kada sam posle razmislila o tome shvatila sam da u afektu samo mozes da kazes ono sto i inace mislis. Ne znam sta si ti cula, ali ono sto sam ja cula jedan muskarac koji je zaista ok ne bi mogao da izgovori ni u afektu... to jest, dosla sam do zakljucka da nije moja greska ;) i prestala da se sekiram.
 
JEdno vreme sam bila kadra (i rada) da uvek oprostim, čak i kada se ne traži oproštaj, jer ne mora biti da sam to uvek zaslužila, možda je vređanje bez osnova, možda je nešto drugo po sredi... ali to vremenom otvori ljude da u tebi vide budalu koja je u njihovom životu vesela pojava za slučaj nužde i neko na koga se uvek mogu osloniti..... pravi prijatelj kome ništa ne duguju. Onda slobodna volja njihovog pravog prijatelja odjednom poprimi oblik noža zabijenog u leđa i stvari počnu da se dramatizuju, na kraju je jasno ko je dežurni krivac.....

Više ne želim taj stav. Nije rešenje, a ne znam šta jeste.
 
kod mene afekat ne postoji, tj. kad zapadnem u stanje koje ljudi nazivaju afektom - pričam ono što mislim u najgrubljoj varijanti. a mene šta najviše vređa? pa, činjenica da moja jača (da li je?) polovina često misli da neke stvari radim proračunato....a nije tako. to me baš uvredi. i ne znam šta da kažem i ćutim, a on misli da je u pravu....
 
Ni ja ne verujem u afekat, to mi se cini kao vrlo los izgovor za teske reci. Sta znam, ja kada sam ljuta znam svasta da kazem, nekada se i kajem, nekada stvarno ne mislim to sto kazem ali uglavnom sve te teske reci imaju neku podlogu, nije tek tako iz vedra neba. Jedna moja drugarica stalno vadi svog brata na taj afekat, a istina je da je on ustvari skot i idiot, ali ona to ne vidi... :roll: Bas zbog njega sam skroz prestala da verujem u afekat.
 
ja nista pametno ne mogu da smisli (sto i nije neka novost, je l te :) ), pa cu da citiram ove pamtne zene i devojke sa kojima se slazem
vezano za ocajne domacice:
hanibal77:
mico ,ja sam domacica zavisno od dnevnog horoskopa,i znas sta uopste nemam grizu savesti,koliko je on domacin toliko sam i ja domacica.
da ne ulazim u detalje sta ko radi ali ja nikako ne mogu da kazem da meni muz pomaze,jer mi sasvim ravnopravno radimo po kuci
Kliknite za proširenje...
i vezano za afekat:
Lexa:
Ne verujem u afekat. Tj. verujem da čovek tada kaže ono što inače ne bi rekao, ali ne ono što ne misli, kako se to obično interpretira. Izuzev psovki.
Kliknite za proširenje...

Banshee:
ni ja ne verujem.
u afektu inace kazem sve sto mislim a sto iz nekog razloga nisam smatrala da treba da podelim sa nekim,iskritikujem itd.
meni je to bedan izgovor :?
al nije da ga ne koristim :(
Kliknite za proširenje...

eto, bas sam bila vredna, sve sam procitala :)
 
mislim da nisam očajna domaćica,8-) ali to treba pitati druge. naprotiv, odlična sam.....8)ali, to je ništa.:-? zato je bolje da trošite vreme na nešto drugo. toplina doma je nešto što se podrazumeva:roll:, ali to ne znači da moraš da imaš tople krofne posute prah šećerom;)
zato, da ne dužim, radite ono što mislite da je ok:lol: a da ne smeta mnogo drugima:lol:
 
Pa, padaju neki ljudi u afekat. Nije afekat kad si strašno ljut na nekog, već kad padne mrak na oči, prekine se veza velikim mozgom, izgube kontrolu... Često se i ne sećaju šta desilo. Naravno da to nije opravdanje za ponašanje koje sledi, ali dešava se.
 
ja sam vrlo impulsivna osoba i desava mi se da svojim najblizima,odvalim po neku psovku,kad sam bas izbacena iz ravnoteze.posle kazem,nisam tako mislila,a moji su vec navikli na moje ponasanje,pa se ne uzbudjuju.sto se tice spremanja kuce,blisko mi je to da nisam bas nesto narocito uredna domacica.skoro sam procitala knjizicu "pojedi tu zabu" koja me je podstakla da se pokrenem.fora je napraviti spisak,cak i obicnih svakodnevnih obaveza,pa onda utvrditi sta je od toga najvaznije,pa odrediti koji su svakodnevni,a koji nedeljni poslovi,pa spisak napisati uvece pre spavanja.super je pomaze.ujutru samo krenes po spisku,a najlepse je kad odkacis ono sto si uradila.fora je i da ne trosis energiju na ono sto nije najbitnije.znaci ne krenem da ribam terasu i spremam spajz,ako mi kreveti nisu namesteni i sudovi oprani.uz to i deca treba da usisavaju,bacaju djubre,brisu prasinu.a i muz nije za bacanje...
 
ma, sve to ide sa godinama. mislim, iskustvo u organizovanju poslova...sećam se samo da sam imala 21 ili 22 kad mi je kewa rekla da ja kuvam jedan ručak nedeljno. opravdanje za nastali šok je bio taj da ona nije znala da otvori konzervu kad se udala...bzvz, al' 'ajde. kuvam sa velikim zadovoljstvom i sve što radim za kuću je praćeno time. samo hoću da istaknem - NIKO TO NE PRIMEĆUJE, jer se podrazumeva da kao žena radim sve to.
 
afekt? to ne postoji.
nisam doživela uvredu.
ok jedan mi je rekao da sam qrva. nisam htela da budem sa njim, a on se baš trudio.
jbg.

drugi deo teme:

što veći red u kući-veći nered u glavi!

opušteno.
 
I ja sam najveće uvrede dobila od onog s kojim nisam htela da budem :roll: Sa'će se javi, uvek se prepozna; videćete:lol:
Šta mi je sve rekao; ja se već porodila, a on i dalje šalje svoje bljuvotine mailom, kako sam 'vakva i 'nakva. Ali ne bih se potresla zbog takvih ni mrvičak.
Od bliskih ljudi, možda nekoliko puta sam bila povređena; ne rečima nego delima; ali našli smo način da to izgladimo. Zato se i nazivamo bliskima:)

Što se tiče kuće, loše mi ide; dok je kuhinja i garderoba (pranje, peglanje) je super; ali prašina, kupatila, usisivačli, prozori, zavese... stidim se :oops::oops::oops::oops::oops:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top