- Poruka
- 388.920
Nalazi se u Višnjićevoj 3, i dalje je u funkciji.
Davne 1935. godine, kada je i zvanično provozao prve stanare, lift je imao široku kabinu i raskošna vrata od kovanog gvožđa. Dugogodišnji stanari, pak, i dan-danas žale za njegovim prvobitnim izgledom, koji je morao biti izmenjen iz bezbednosnih razloga.
A osim najstarijeg prestoničkog lifta, zgrada na ovoj adresi bila je među retkim koja je u prvoj polovini prošlog veka imala svog liftboja.
A osim najstarijeg prestoničkog lifta, zgrada na ovoj adresi bila je među retkim koja je u prvoj polovini prošlog veka imala svog liftboja. Njegov zadatak je bio da dočeka i ispraća posetioce, odnosno otvori im vrata na ulazu i izlazu iz lifta. Liftboje su u to vreme imali samo hoteli i nekolicina luksuznih zgrada u centru, a pretpostavlja se da je ovo zanimanje iščezlo s početkom Drugog svetskog rata.
Pa ipak, lift u Višnjićevoj 3 i dalje podseća stanare na neka lepša vremena. Prema njihovom svedočenju, od '70-tih godina prošlog veka on se više puta kvario, zbog čega su nadležni za održavanje liftova odlučili da bi najbezbednije bilo postaviti manju kabinu i zameniti stara, gvozdena vrata. Sada je njegov kapacitet svega 250 kilograma, što znači da u kabinu mogu stati najviše 3 osobe.
Nažalost, i pored dobre volje stanara da se zadrži prvobitan izgled lifta, nadležni ipak nisu imali sluha za njihove molbe. Time je nestao i stari šarm i duh koji je nekada krasio ovu zgradu, a nevolja je u tome što se lift i dalje često kvari. Zbog toga ga pojedini stanari u potpunosti izbegavaju, te se radije do svojih stanova penju vijugavim stepeništem.
A sličnu sudbinu deli još oko 335 prestoničkih liftova starijih od 50 leta. Naime, prosečna starost liftova u Beogradu je između 30 i 40 godina, dok su među najstarijima oni u zgradama na Obilićevom vencu, Terazijama i u zgradi Jevrejske opštine. Uprkos sudbini koja ga je snašla pod „stare dane“, lift u Višnjićevoj 3, po svemu sudeći, i dalje ostaje rekorder po pitanju dužine životnog veka.
Davne 1935. godine, kada je i zvanično provozao prve stanare, lift je imao široku kabinu i raskošna vrata od kovanog gvožđa. Dugogodišnji stanari, pak, i dan-danas žale za njegovim prvobitnim izgledom, koji je morao biti izmenjen iz bezbednosnih razloga.
A osim najstarijeg prestoničkog lifta, zgrada na ovoj adresi bila je među retkim koja je u prvoj polovini prošlog veka imala svog liftboja.
A osim najstarijeg prestoničkog lifta, zgrada na ovoj adresi bila je među retkim koja je u prvoj polovini prošlog veka imala svog liftboja. Njegov zadatak je bio da dočeka i ispraća posetioce, odnosno otvori im vrata na ulazu i izlazu iz lifta. Liftboje su u to vreme imali samo hoteli i nekolicina luksuznih zgrada u centru, a pretpostavlja se da je ovo zanimanje iščezlo s početkom Drugog svetskog rata.
Pa ipak, lift u Višnjićevoj 3 i dalje podseća stanare na neka lepša vremena. Prema njihovom svedočenju, od '70-tih godina prošlog veka on se više puta kvario, zbog čega su nadležni za održavanje liftova odlučili da bi najbezbednije bilo postaviti manju kabinu i zameniti stara, gvozdena vrata. Sada je njegov kapacitet svega 250 kilograma, što znači da u kabinu mogu stati najviše 3 osobe.
Nažalost, i pored dobre volje stanara da se zadrži prvobitan izgled lifta, nadležni ipak nisu imali sluha za njihove molbe. Time je nestao i stari šarm i duh koji je nekada krasio ovu zgradu, a nevolja je u tome što se lift i dalje često kvari. Zbog toga ga pojedini stanari u potpunosti izbegavaju, te se radije do svojih stanova penju vijugavim stepeništem.
A sličnu sudbinu deli još oko 335 prestoničkih liftova starijih od 50 leta. Naime, prosečna starost liftova u Beogradu je između 30 i 40 godina, dok su među najstarijima oni u zgradama na Obilićevom vencu, Terazijama i u zgradi Jevrejske opštine. Uprkos sudbini koja ga je snašla pod „stare dane“, lift u Višnjićevoj 3, po svemu sudeći, i dalje ostaje rekorder po pitanju dužine životnog veka.
