Najprodavanija knjiga

[madonamadona]

Ljubavni roman Ringišpil najprodavaniji u januaru

BEOGRAD - Ljubavni roman "Ringišpil" Jelene Baćić Alimpić najprodavanija je knjiga u knjižarama u Srbiji i Crnoj Gori u januaru, pokazuje anketa virtuelne "Knjizare.com".

Na drugom mestu je nedavno objavljeni srpski prevod novog romana japanskog pisca Harukija Murakamija "1LJ84", u izdanju beogradske "Geopoetike", a sledi ovogodišnji NIN-ov pobednik "Ono što oduvek želiš" Gordane Ćirjanić, u izdanju Narodne knjige iz Beograda.

Roman aktuelnog nobelovca Marija Vargasa Ljose "Avanture nevaljale devojčice" zauzeo je četvrto mesto na januarskoj listi bestselera, dok je na petom mestu knjiga Vesne Dedić "Zauvek u srcu".

Slede romani avganistanskog pisca Haleda Hoseinija "Lovac na zmajeve" i "Hiljadu čudesnih sunaca", u izdanju beogradske "Lagune", koji su bili i najprodavanije knjige tokom protekle godine.

Među deset najprodavanijih u januaru našle su se i knjige "Miris kiše na Balkanu" Gordane Kuić, "Jedi, moli, voli" Elizabet Gilbert i "Blistavo i strašno" Bekima Fehmijua.

Lista "Knjizare.com" sačinjena je na osnovu ankete u beogradskim knjižarama "Beopolis", "Dereta", "Plato", "Stubovi kulture", "B92 šop", "Delfi", "Glasnik", "Vulkan", kao i u najvećim knjižarama u Zrenjaninu, Subotici, Šapcu, Zaječaru, Podgorici i Herceg Novom.

 

[picololeone]

Ehhh, ako i ona pise romane, i to najprodavanije, bolje da ova tema nije ni otvorena.

 

[madonamadona]

Mirjana Bobić Mojsilović: Ovde je postalo nenormalno misliti svojom glavom
Aleksandar Nikolić | 23. 01. 2011. - 00:02h

Roman „Gospodin pogrešni” naše ugledne novinarke, kolumnistkinje i spisateljice Mirjane Bobić Mojsilović već četiri meseca ne silazi sa liste najtraženijih i najprodavanijih knjiga u Srbiji. Za „Blic” autorka analizira našu književnu scenu, objašnjava zašto žene više čitaju, tumači ulogu intelektualaca u srpskom društvu...

Šta je dobro, a šta nedostoje na književnoj sceni u Srbiji?
- Najlepše na književnoj sceni Srbije svakako je pojava novih pisaca, novih izdanja. Čak i hiperprodukcija knjiga je divna pojava. To znači da su se ljudi okrenuli sebi i da su kreativni, kao i da je tržište knjiga dovoljno veliko za sve. Nije dobro što se u književnom establišmentu i u medijima ta pojava kritikuje. Prošlo je vreme kada je za objavljivanje knjige bila potrebna dozvola partijskog ili nekog drugog lobija.


Da li se išta promenilo u relacijama između izdavača i autora u odnosu na vreme kada ste svoje knjige razvozili po gradu sopstvenim automobilom?
- Ja sam i dalje sama svoj izdavač, pa se za mene ništa nije promenilo. I dalje sam gospodar svoje sudbine, što je, sa jedne strane, fenomenalno, a sa druge vas, ipak, ostavlja na margini – jer morate da se sami snalazite za plasman sopstvenog dela na tržištu. I laicima je jasno da je i na književnoj sceni isto kao i na svakoj drugoj. Pripadanje nekoj izdavačkoj kući obezbeđuje vam urednika, pratećeg kritičara, recenzije po novinama i nagrade. Ali vam to, ipak, ne garantuje da će te imati i čitaoce. O tome svedoči i činjenica da je malo nagrađenih knjiga koje zaista imaju čitaoce, odnosno velike tiraže.


Kako se dolazi do čitalaca?
- Malo je zemalja u svetu u kojima je rascep između ukusa kritike i ukusa publike toliko veliki. Zato ćemo često čuti, naročito na TV Dnevniku, kako publika ne valja i kako ima loš ukus. Pokušaj da nam se kao visokumne i književno važne predstave knjige koje hvale kritičari – očigledno ne pije vodu. Dosadne knjige koje se nikog ne tiču nemaju publiku – ona ionako odavno ne veruje sudu kritike, nego sopstvenoj pameti. Sa druge strane, već je postalo smešno videti jedne te iste kritičare kako za ruku vode svoje pulene pisce i dodeljuju im književna priznanja. U vreme Sajma knjiga malo ko je uopšte hteo da objavi vest da mi je izašao novi roman. Jedan veliki i medijski moćan izdavač mi je nedvosmisleno rekao da to znači da sledeći roman treba da objavim za njih i da će onda sve biti drugačije. Ucena? Naravno! Nesloboda donosi izvesne prednosti. Ali, postoji i neka viša pravda. I pored svega, moj novi roman „Gospodin pogrešni” bio je jedan od najvećih hitova proteklog sajma, a i dalje je na vrhu besteler liste.


Kolika je stvarna mera uticaja intelektalaca na odluke političke elite u Srbiji?
- Intelektualci se uopšte više ne trude da utiču na odluke političke elite – već se trude da se dobro smeste i da nikome ne bodu oči – to će im onda obezbediti miran život i sigurne prihode. Ne pamtim da je ikada bilo ovakvo vreme – intelektualci danas jesu horske apologete postojećeg stanja, što je za mentalno zdravlje nacije pogubno.


Zašto često intelektualci u Srbiji izbegavaju smislen razgovor na temu društvenih procesa i promena kao što su evrointegracije i gubitak teritorije. Da li su razlozi u preteranoj političkoj korektnosti, zavisnosti od institucija ili...?
- Politička korektnost je dobitna kombinacija. Živimo u vreme novih dogmi i lako prilepljivih etiketa. Ljudi se plaše da budu označeni kao nepodobni. Etikete, međutim, ne lepe političari, nego intelektualci – tako se smanjuje konkurencija na tržištu. Kada slobodan čovek danas izjavi da je protiv Evrope – ali protiv Evrope kao političkog sistema novog monolita, nove discipline, nove uniformnosti – mnogi to danas doživljavaju kao ličnu uvredu. Voleti slobodu i pevati o njoj danas je opasna stvar. Ne pamtim da je ikada ranije bilo ovako kao što je danas – danas je nenormalno misliti svojom glavom i ne pristajati da se bude u horu. Nikada pripadnost čoporu nije bila toliko na ceni kao sada. Nije bitno šta radite i da li to što radite valja, kakav-takav uspeh vam je garantovan ako javno izgovorite nekoliko politički korektnih slogana, na primer: „Volim Evropu više nego sebe“, „Mrzim Dobricu Ćosića“, „Hoću da se vakcinišem po svaku cenu“, „Podržavam Eltona Džona i iznajmljivanje materice“ ili nešto slično.


Šta nam otkriva podatak da žene u Srbiji predstavljaju 80 odsto svih osoba koje čitaju uopšte?
- U celom zapadnom svetu žene su čitaoci, posetiteljke književnih večeri, članovi biblioteka, pozorišna publika. Moja teza je da su svi ljudi koji mnogo čitaju potencijalni pisci. Nije čudo što se u poslednjih desetak godina desio jedan pravi kulturni fenomen – pojava velikog broja žena pisaca.


Kojeg žanra je naša svakodnevica?
- Igrokaz o političkoj korektnosti.


U čemu više uživate: u pisanju ili slikanju?
- Trenutno uživam u slikanju, spremam novu izložbu.

 

[madonamadona]

Akunjin najpopularniji u Rusiji
Izvor: SEEcult.org

Boris Akunjin proglašen je najpopularnijim piscem u Rusiji u protekloj deceniji, a slede Paulo Koeljo i britanska autorka Džoana Rouling, koja se proslavila serijalom o Hariju Poteru.

I ruski i strani pisci našli su se na listama najpopularnijih, koje je napravila knjižarska mreža u Rusiji, a objavljene su u magazinu “Moskva”. Među 17 najpopularnijih pisaca protekle decenije, osim Akunjina, Koelja i Roulingove, našli su se i Den Braun i Haruki Murakami, koji su na petom i šestom mestu.

Ostala mesta zauzeli su ruski pisci, među kojima su Darja Doncova, Ljudmila Ulickaja, Aleksandra Marinina, Jevgenij Griškovec, Sergej Lukjanjenko, Viktor Pelevin, Ana Havaljda, Sergej Minajev, Tatjana Ustinova, Jan Višnjevski, Pavel Sanajev i Dina Rubina.

Knjižarska mreža utvrdila je i besteselere u periodu od 2000. do 2010. godine, a među prvih deset na toj listu su čak tri romana Akunjina, dok su na vrhu Koeljov “Alhemičar”, “Hari Poter i kamen mudrosti” i “Da Vinčijev kod” Dena Brauna. Roulingova ima još dva nastavka serijala o dečaku čarobnjaku na listi najprodavanijih knjiga u Rusiji u protekloj deceniji.

Koleljo i Akunjin su ukupno najprodavaniji pisci u protekloj deceniji u Rusiji - na listi od 20 najprodavanijih knjiga čak polovina (po pet) su njihova dela.

Akunjinova knjiga “Ceo svet je pozorište” bila je najprodavanija 2010. godine, dok je prethodne godine bio na čelu liste zahvaljujući knjizi “Soko i lastavica”. I na početku protekle decenje, 2001. godine, proglašen je najprodavanijim piscem, na osnovu romana “Ljubavnica smrti”.

Koeljo je bio najprodavaniji pisac u Rusiji 2003. godine, zahvaljujući besteseleru “Jedanaest minuta”. Roulingova je tri puta u protekloj deceniji bila na čelu godišnjih lista najprodavanijih knjiga u Rusiji (2002, 2004. i 2007).

Na listi za 2005. godinu vodila je Oksana Robski (Casual), naredne godine Sergej Minajev (Duxless: povest o pogrešnom čoveku), a 2008. godine najprodavanija knjiga bila je “Asfalt” Jevgenija Griškovca.

 

[madonamadona]

utor "Prvog dana" Mark Levi najtiražniji u Francuskoj El. pošta
Knjiga
sreda, 19 januar 2011 17:41

BEOGRAD - Francuski dnevni list "Figaro" proglasio je Marka Levija za najtiražnijeg francuskog pisca 2010. godine, a "Laguna" je krajem prošle godine objavila njegov roman "Prvi dan" i tako dala priliku srpskim čitaocima da se prvi put sretnu sa ovim piscem. Levi je objavio 11 romana u proteklih 10 godina, a svi njegovi naslovi su prodati u tiražu od preko milion primeraka.

Njegovi romani se već šest godina nalaze se na prvom mestu najprodavanijih knjiga prema istraživanju dnevnika "Figaro" i agencije GfK. Konkurencija je veoma jaka, jer se među najprodavanijim francuskim autorima nalaze i imena poput Gijoma Musoa, Ane Gavalde i Ameli Notomb. Svi ovi autori su dobro poznati srpskim čitaocima pošto njihova dela objavljuju "Paideia" i "Alnari". Ove godine, na listi " Figaroa", drugo mesto zauzima novi roman Mišela Uelbeka, takođe prevođen na srpski, koji je prodat u tiražu od 500.000 primeraka od septembra do decembra 2010. godine, i koji je ovenčan Gonkurovom nagradom za najbolji roman 2010.

"Prvi dan" je avanturistički roman, u dobroj tradicijiu francusklih pikarskih romana, sa elementima popularnih angloameričkih trilera o internacionalnoj zaveri začinjenoj romantičnom ljubavnom pričom između dvoje odvažnih naučnika - ona je arheolog, a on astrofizičar. Kira mašta da će u Etiopiji otkriti tragove prvog čoveka, a nije ni svesna da joj je privezak od nepoznate materije, koji joj je poklonio mali crnac, ključ za tajne o postanku svemira, za čim traga Adrijan. Njih dvoje se posle kratke ljubavne veze u mladosti godinama nisu videli, sve dok im se putevi ne ukrste na konkursu za donaciju jedne poznate londonske fondacije. Veza se obnavlja, ali Kira bira da sa novcem koji je dobila na konkursu nastavi istraživanja u Africi, a privezak ostavlja Adrijanu kao uspomenu. Tokom oluje Adrijan otkriva da privezak ima neobična svojstva i ono što je počelo kao nevino naučno istraživanje, ubrzo dobija opasan zaokret. Traganje za tajnom priveska vodiće Adrijana, kome se priključila Kira, na put oko sveta i na svakom koraku ih čekaju plaćene ubice. Levijevi romani prevedeni su na više od 40 jezika i prodati u više od 20 miliona primeraka. On je najčitaniji francuski autor u svetu. (Tanjug)

 

[madonamadona]

Hoseinijevi romani najprodavaniji

BEOGRAD - Romani Haleda Hoseinija "Lovac na zmajeve" i "Hiljadu čudesnih sunaca" najprodavanije su knjige u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj u 2010. godini, pokazuju rezultati ankete virtuelne Knjizare.kom.

Prvi roman avganistanskog pisca Haleda Hoseinija "Lovac na zmajeve", čiji je prevod objavila beogradska "Laguna", bio je najprodavanija knjiga i u 2009. godini, a u samom vrhu godišnje liste bestselera Knjizare.kom bio je i u 2008. godini. Na ovogodišnjoj listi Knjizare.kom, naročito među prvih deset, preovlađuju svetski bestseleri i dela koja predstavljaju takozvano žensko pismo.

Čitaoci su tokom protekle godine bili mnogo manje zainteresovani za uglavnom popularna i rado čitana dela nobelovaca ili, recimo, Ninovih laureata, koji se na ovogodišnjoj listi javljaju tek sporadično.

Među prvih pet na listi Knjižare.kom našli su se romani Ljiljane Habjanović Đurović "Voda iz kamena", "Anđeo čuvar" Paula Koelja i "Zauvek u srcu" Vesne Dedić Milojević. Sledi nagrađivani roman mladog pisca iz Niša Dejana Stojiljkovića "Konstantinovo raskršće", a na sedmoj poziciji se našao još jedan svetski bestseler - "Koliba" Vilijama Janga.

Ninov laureat, i to onaj iz 2008. godine - roman Vladimira Pištala "Tesla, portret među maskama", našao se tek na osmoj poziciji, a odmah za njim sledi još jedan svetski bestseler, delo napisano u ključu popularne psihologije - "Kaluđer koji je prodao svoj ferari" Robina Šarme.

Na 10. mestu je još jedan roman planetarno popularnog Brazilca Paula Koelja "Pobednik je sam", čija dela u srpskom prevodu objavljuje beogradska "Paideia".

Prošlogodišnja dobitnica Ninove nagrade Grozdana Olujić i njena porodična saga "Glasovi u vetru" nisu uspeli da ponove uspeh prethodnih Ninovih laureata Vladimira Pištala i Dragana Velikića, čiji je roman "Ruski prozor" bio čak i najprodavanija knjiga u 2008. Olujićkin roman našao se na 14. poziciji, a za njim slede knjiga "Ringišpil" Jelene Bačić Alimpić i roman "Mirni dani u Miksing Partu" norveškog pisca Erlenda Lua, koji je krajem 2010. godine bio i gost Beograda i svog izdavača "Geopoetike".

Među 20 najprodavanijih knjiga našla su se i dva dela čiji su autori političari - "Kao i sva ravnica" Nenada Čanka i "Doktor Aron" Vuka Draškovića, kao i roman prošlogodišnjeg nobelovca Marija Vargasa Ljose "Avanture nevaljale devojčice".

Listu prvih 20 zatvara knjiga "Ulje na vodi" Dubravke Stojanović.

Knjižara.kom sastavila je listu najprodavanijih knjiga u 2010. godini na osnovu mesečnih lista bestselera u najvećim knjižarama u Beogradu, Zrenjaninu, Subotici, Šapcu, Zaječaru, Banjaluci, Podgorici i Herceg Novom.

 

[goxy]

Dno,brate,dno.

 

[madonamadona]

"Ruski prozor" i na italijanskom

Autor: K. D.

Italijanska izdavačka kuća Zandonai upravo je objavila roman Dragana Velikića Ruski prozor, u prevodu Dunje Badnjević i Manuele Orazi, saopšteno je iz Stubova kulture.

Roman <I>Ruski prozor<I> dobio je <I>Ninovu nagradu<I> za roman godine i nagradu <I>Meša Selimović<I> za najbolju knjigu 2007, a Velikiću je u Austriji dodeljena i evropska nagrada za doprinos srednjeevropskoj književnosti 2008. Ovo izdanje <I>Stubova kulture<I> najprodavanija je i najčitanija knjiga u 2008. i 2009, a samo u Srbiji je dosad prodato u 14 izdanja. Roman je preveden i na nemački, mađarski, italijanski, grčki i bugarski.

 

[madonamadona]

Izmišljeni broj iz kultne knjige zaveo obožavaoce širom sveta
Broj 42 kao suština života Video
Ivana Stojanov | 07. 02. 2011. -

Daglas Adams pisac kultne knjige “Autostoperski vodič kroz galaksiju” napisao je da je broj 42 odgovor na pitanja o suštini života, univerzuma, svega za šta znamo i ne znamo. To je bila šala, ali su milioni fanova godinama unazad pokušavali da otkriju duboko, simbolično značenje ovog broja.
Album "Dark Side of the Moon” Pink Flojda traje 42 minuta

- To je bila šala. Morao sam da izmislim broj, običan mali broj i izabrao sam taj. Sedeo sam za mojim stolom, gledo u baštu i pomsilio “42 će poslužiti”. Otkucao sam ga. Kraj priče- rekao je Daglas Adams.
Prošle nedelje izdata je knjiga “42: Daglas Adamsov neverovatno precizan odgovor o životu”, koja obeležava deset godina od Adamsove smrti. Prenosimo stvari koje su piščevi obožavaoci otkrili o broju 42.


1. Muž kraljice Viktorije- princ Albert umro je u 42. godini, njih dvoje imali su 42 unučadi, a jedan od njih Edvard VIII je abdicirao u 42.




2. Prva štampana knjiga je Gutenbergova Biblija koja je na svakoj strani imala po 42 reda.




3. Na 42. strani “Harija Potera i kamena mudrosti”, Hari otkriva da je čarobnjak.


4. Daglas Adams je prvi put spomenuo broj 42 u skeču ““The Hole in the Wall Club”. U njemu Grif Rajs Džons spominje 42. sastanak.


5. Poslednja poznata lokacija lorda Lukana je bila u Norman Roudu 42, istočni Saseks.


6. 42. epizoda serije “Doktor Hu” je trajala 42 minuta.




7. Titanik je putovao brzinom od 42km/h kada je naleteo na ledeni breg.


8. U britanskim specijalnim jedinicama postoji marinski bataljon “42 Commando”.


9. U istočnoj Aziji, uključujući i delove Kine, visoke zgrade često nemaju 42. sprat zbog tetrafobije (straha od broja četiri zbog sličnosti između reči “smrt” i “četiri”- si i sei).




10. Elvis Prisli je umro u 42. godini.


11. BBC-jev radio “Desert Island Discs” je formiran 1942. godine i ima 42 gostovanja godišnje.


12. Svemirski brod Baza Lajtira iz crtaća “Priča o igračkama” se zove “42”.

13. Foks Molder iz serije “Dosije X” živi u stanu 42.


14. Najmlađi predsednik Amerike Teodor Ruzvelt je imao 42 godine kada je izabran.


15. Zgrada u kojoj radi izvršni direktor Gugla Erik Šmit zove se “Building 42” i nalazi se u kompleksu u posedu kompanije u San Francisku.


16. Avion Bel-X1 kojim je pilotirao Čak Jeger je prvi poleteo brže od zvuka, a razbio je zvučnu barijeru na 42.000 stopa.


17. Atomska bomba koja je razorila Nagasaki u Japanu je sadržala 42 miliona štapića dinamita.


18. Jedan Big Mek sadrži 42 odsto preporučene dnevne doze soli.



19. Kriket ima 42 pravila.


20. Na 42. strani Bram Stokerove "Drakule”, Džonatan Harker otkriva da je zatvorenik vampira. Na istoj strani Frankeštajna, Viktor Frankeštajn otkriva da može da kreira život.




21. U Šekspirovom “Romeu i Juliji” monah Lorenco daje Juliji otrov koji joj omogućava da bude lažno mrtva “dva i četrdeset sati”.


22. Tri najprodavanija muzička albuma- “Triler” Majkla Džekosna, “Back in Black” AC/DC, i “Dark Side of the Moon” Pink Flojda traju po 42 minuta.


23. Rezultat najčuvenije utakmice svih vremena u britanskom fudbalu na finalu Svetskog kupa 1966. bio je 4:2.


24. Usisna cev “Tip 42” je najpopularnije audio pojačalo 1930.




25. Maratonska trasa je dugačka 42 kilometara i 195 metara.


26. Semjuel Džonson je napisao "Rečnik engleskog jezika", koji se smatra za jedan od najboljih. Za devet godina je sakupio 42.777 reči.




27. Na Vimbldonu je prošle godine upotrebljeno 42.000 loptica.


28. Konj Nižinski je imao 42 godine kada je 1970. postao poslednji koji je osvojio trostruku englesku titulu šampiona na trkama.


29. Metal molibden ima atomski broj 42, a istovremeno je 42. najčešći element u univerzumu.




30. Dodi Fajed je imao 42 godine kada je poginuo sa princezom Dajanom.

31. U ćeliji 42 u Alkatrazu je nekada bio Robert Straud kojeg su 1942. nazvali “Stena”. Pošto je ubio stražara proveo je 42 godine u samicama u različitim zatvorima.

32. U “Knjizi otkrovenja” piše da će zver vladati zemljom 42 meseca.


33. U nesreći u londonskom metrou 1975. poginulo je 42 ljudi.


34. Kada je broj zaposlenih naučnika u CERN-u porastao, novu zgradu u koju su se uselili nazvali su “Zgrada 42”.


35. Originalna knjiga Luisa Kerola “Alisa u zemlji čuda” ima 42 ilustracije.




36. Omiljeni broj doktora Hausa iz istoimene serije je 42.


37. U jednom barelu nafte ima 42 američka galona.


38. U jednoj epizodi “Simpsonovih” šef policije Vigam se budi i odjednom k'o iz topa kaže:“42”.


39. “Best Western” je najveći hotelski lanac na svetu i ima više od 4.200 hotela u 80 zemalja.


40. Egipatska boginja Maat je imala 42 principa zakona, poretka i istine.


41. Mango Džerijev hit iz 1970. “In the summertime” koji je napisao Rej Dorset ima tempo od 42 otkucaja u minuti.


42. Bend “Level 42” je izabrao ovo ime kao priznanje “Autostoperskom vodiču kroz galaksiju”.

 

[madonamadona]

KULTURNA HRONIKA Štampaj

18. januar 2011.

Pripremila Milena Gluvačević

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin u Briselu, sa evropskim zvaničnicima razgovarao o podršci razvoju nauke u Srbiji i regionu. Roman srpskog pisca Dragana Velikića "Ruski prozor" preveden na italijanski jezik.

Image Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin je u Briselu razgovarao sa predstavnicim nauke i kulture Evropske unije o podršci evropskih institucija razvoju nauke u Srbiji i regionu. Hajdin je u poseti Briselu boravio zajedno sa predsednicima nacionalnih akademija Rumunije, Bugarske i Crne Gore. Tokom boravka u tom gradu,sastao se sa generalnim sekretarom Komiteta za regione Gerhardom Štalom, predsednicom Komiteta Evropskog parlamenta za kulturu i obrazovanje Doris Pak, savetnicom za istraživanja, inovacije i nauku predsednika Evropske komisije Laurom de Rišmont, i komesarom odgovornim za Regionalnu politiku Johanesom Hanom.

Poseta Briselu je organizovana kao rezultat 15. polugodišnjeg sastanka Mreže akademija centralne i istočne Evrope (CEEN) održanog u Podgorici, na kome je zaključeno da "treba uložiti dodatne napore da bi se pomoglo zemljama Balkana da se spreči odliv mozgova i obrazovane radne snage". Na tom sastanku je zaključeno i da bi opremanje Balkana naprednim naučnim i tehničkim instalacijama bio napredak u pravom smeru.

"Podrška koju evropske institucije pružaju razvoju nauke u Srbiji i regionu imaće višestruku korist za sveukupni tehnološki razvoj koji će se odraziti i na privredu, a poseta Nikole Hajdina Briselu predstavlja i napor da se obezbedi podrška srpskoj nauci za dalji razvoj i priznanje od strane EU da srpska nauka ima svoje mesto na svetskoj naučnoj sceni. Inače, SANU je i do sada ulagao velike napore da se srpska nauka uključi u sve međunarodne tokove, ravnopravno učestvuje na konkursima i doprinosi kreiranju buduće strategije razvoja nauke u regionu.

Image Roman Dragana Velikića "Ruski prozor" objavljen je i na italijanskom jeziku. Ovo delo u prevodu Dunje Badnjević i Manuele Orazi objavila je italijanska izdavačka kuća "Zandonai". "Ruski prozor" dobio je Ninovu nagradu za roman godine i nagradu "Meša Selimović" za najbolju knjigu 2007. godine, a Velikiću je u Austriji dodeljena i evropska nagrada za doprinos srednjoevropskoj književnosti 2008. To izdanje izdavačke kuće "Stubovi kulture" iz Beograda najprodavanija je i najčitanija knjiga u 2008. i 2009. godini, a samo u Srbiji do sada je prodata u 14 izdanja. Roman je preveden i na nemački, mađarski, italijanski, grčki i bugarski jezik.

 

[madonamadona]

Bob Dylan piše još šest knjiga

Glazbenik namjerava napisati još dva nastavka svoje autobiografije "Kronike: Prvi dio", objavljene 2004., koja je postala bestseler u SAD-u i uz odlične kritike provela je 19 tjedana na prvom mjestu liste najprodavanijih knjiga New York Timesa

Bob DylanBob DylanLegendarni američki glazbenik Bob Dylan potpisao je ugovor s izdavačkom kućom "Simon&Schuster" o objavljivanju šest novih knjiga, objavio je časopis "Crain's New York Business".

Bob Dylan (69) namjerava napisati još dva nastavka svoje autobiografije "Kronike: Prvi dio", objavljene 2004., koja je postala bestseler u SAD-u i uz odlične kritike provela je 19 tjedana na prvom mjestu liste najprodavanijih knjiga New York Timesa. U Hrvatskoj je prijevod te knjige izašao 2006. godine.

Treća knjiga temeljit će se na popularnoj emisiji koju Dylan vodi na satelitskoj radio postaji Sirius XM i u njoj svira, priča šale i recitira.

Koje će biti tema ostalih triju knjiga još nije poznato. "Simon&Schuster" nije želio komentirati informaciju, pa su tako i detalji ugovora nepoznati.

 

[madonamadona]

Ništa od četvrtog dela "Milenijuma"

* 1 komentar
* Odštampaj
* Make font size smaller Make font size default Make font size larger

19. januar 2011. 12:22

Nedovršeni roman Stiga Lašona ipak neće biti objavljen, saopštila je izdavačka kuća "Alfred A. Nof".

Famozna trilogija "Milenijum" objavljena je nakon Lašonove iznenadne smrti 2004. godine, a njegova dugogodišnja partnerka Eva Gabrijelson poseduje i četvrti rukopis koji je "oko tri četvrtine kompletan". Navodno, u njegovoj zaostavštini postoje i nacrti za još dva romana.

"Samo porodica, otac Erland i brat Joakim, mogu da odobre objavljivanje četvrte knjige. Trenutno, nemaju nikakve planove da to učine", rekao je Pol Bogards iz izdavačke kuće.

Lašon je 2008. bio drugi najprodavaniji pisac, iza Haleda Hoseinija. Do maja 2010, primerci trilogije prodati su u više od 27 miliona primeraka.

U Švedskoj je snimljena i filmska trilogija, dok Dejvid Finčer trenutno snima holivudsku verziju, a glavne uloge tumače Runi Mara i Danijel Krejg.

 

[madonamadona]

Buntovnica sa stilom
jelena jorgačević

Za Koko Šanel kažu da joj je najbolja kreacija bila ona sama. U knjizi Žene koje su promenile svet piše da je oslobađajući žene stega korseta, menjajući način na koji one treba da se oblače dala značajan doprinos pokretu za prava žena. No deluje da je njen doprinos "ženskoj borbi" bio "slučajan". Jednostavno, nikada nije htela da kreira model koji ona sama ne bi nosila. I tako je postala jedna od najuticajnijih ličnosti prošlog veka

"Garbijela (Koko) Šanel, jedna od najvećih dizajnerki 20. veka, umrla je večeras u svom apartmanu u pariskom hotelu Ric. Imala je 87 godina. Umrla je mirno i ništa prethodnih dana nije nagoveštavalo da se ne oseća dobro. Radila je na kolekciji koja je trebalo da bude uskoro predstavljena", ovako je pre tačno četrdeset godina glasila vest objavljena u "Njujork tajmsu" 11. januara 1971. U nastavku, novinar je pisao o njenom uspehu, o parfemu koji ju je učinio milionerkom i razvijenom biznisu gde je radilo 3500 ljudi.
...Šanel Nº5, dve kapi za obući i...

Pre nekoliko godina američki magazin "Tajm" uvrstio je Koko Šanel na listu najuticajnijih ličnosti prošlog veka uz imena kao što su Majka Tereza, Džejms Džojs i Vladimir Iljič Lenjin. Po promenama koje je unela u žensku modu, nazivaju je revolucionarkom. Nekadašnja urednica "Voga" jednom je izjavila da je Koko Šanel izumela 20. vek za žene. Njen život pratilo je mnoštvo kontroverzi. Ali istorija bledi, a brend ostaje. "Šanel 5" je i danas jedan od najprodavanijih parfema na svetu, Šanelovi kompleti koštaju po nekoliko hiljada evra, a samo prošle godine snimljena su dva filma o čuvenoj kreatorki. Mnogi smatraju da su 20. vek obeležila tri velika dizajnera: Kristijan Dior, Iv Sen Loran i Koko Šanel. Od njih troje Koko je najpoznatija, ne samo zbog onoga što je postigla već i zbog onoga šta predstavlja. Kazala je jednom "moda se menja, samo stil ne".

ŽIVOT ZA FILM: Rođena je 19. avgusta 1883. u mestu Somur, Francuska, u vanbračnoj vezi uličnog prodavca i majke domaćice. Prezime njenog oca bilo je Šasnel, a greškom crkvenog službenika u krštenici je upisano prezime po kom će je zapamtiti svet. Kasnije se trudila da što više prikrije događaje iz svog detinjstva, tvrdeći čak da je rođena 1893. godine u mestu Overnj. Bila je jedna od šestoro dece. Kada im je majka umrla od tuberkuloze, Gabrijela Šanel je imala 11 godina. Otac je odbio da vodi računa o deci, pa je poslata u sirotište gde je provela narednih pet godina. Tamo su se o njoj brinule opatice i naučila je i krojački zanat. Po njenoj, izmišljenoj verziji, imala je dve godine kada joj je majka umrla, otac je otišao u Ameriku da se obogati. Ostala je da živi sa dve bezdušne tetke usedelice.
...i dizajn

Napunivši šesnaest godina, napustila je sirotište i seli se u Pariz. U početku zarađuje kao krojačica, ali ubrzo počinje da radi po noćnim klubovima kao igračica i pevačica. Bez većih glasovnih mogućnosti, Šanel pobuđuje pažnju svojom ljupkošću. Iako karijera pevačice nije dugo trajala, otvaraju joj se druga vrata. Tada dobija i čuveni nadimak Koko, po jednoj od pesama koje je pevala. U kabareu upoznaje oficira i bogatog naslednika Etjena Balzana. Zahvaljujući njegovoj finansijskoj pomoći, Koko se ozbiljno posvećuje modi i ulazi u visoko društvo. Svoj prvi butik otvara 1912. godine. U početku je kreirala šešire, da bi nešto kasnije počela da pravi svoje jednostavne kreacije koje su predstavljale početak nove mode. Misao vodilja joj je bila da odeća treba da prati liniju tela da bi žena koja je nosi imala potpunu slobodu kretanja. To je značilo odbacivanje neudobnih korseta i fišbajna i "pozajmljivanje" materijala i linija koje su do tada bile rezervisane za mušku odeću. Kada je u pitanju odeća, najviše je ostala zapamćena po "maloj crnoj haljini" i kostimu koji se sastoji od suknje do kolena i strukiranog sakoa izrađenog od vune, kao i po odelima od žerseja. Šanel stil uključuje i višeslojne ogrlice od perli, prošivene ručne torbice sa zlatnim lancem umesto kaiša preko ramena, šik detalje, kratke kapute, marame. Nije mali broj onih koji smatraju da se dizajneri poslednjih decenija uglavnom razlikuju jedni od drugih, ali su svi "eho" onoga što je radila Koko.

Broj pet joj je bio srećan broj. Petog u mesecu održavala je modne revije, a svoj parfem nazvala je "Šanel 5". Bio je to, takođe, prvi parfem koji je dobio ime po modnom dizajneru. Kada su Merilin Monro pitali u čemu najradije spava, kazala je: "U nekoliko kapi parfema Šanel pet." Nakon toga, prodaja je vrtoglavo skočila. Danas je prodaja parfema u rukama Verthajmerovih. Naime, 1924. Pjer Verthajmer postao je partner Koko Šanel u biznisu sa parfemima, verovatno i njen ljubavnik. Za vreme Drugog svetskog rata, kada je zakon zabranjivao da Jevreji imaju preduzeća, pokušala je da neuspešno preuzme deo od Verthajmerove porodice. Istraživanja pokazuju da svakih 55 sekundi u svetu danas neko kupi "Šanel 5".

Za Koko Šanel kažu da joj je najbolja kreacija bila ona sama. U knjizi Žene koje su promenile svet piše da je oslobađajući žene stega korseta, menjajući način na koji one treba da se oblače dala značajan doprinos pokretu za prava žena. Koko Šanel, međutim, nikada sebe nije smatrala feministkinjom. Bila je, pre svega, ambiciozna, izuzetno talentovana kreatorka i žena sa osećajem za stil i biznis. Njen doprinos "ženskoj borbi" bio je "slučajan". Jednostavno, nikada nije htela da kreira model koji ona sama ne bi nosila. A želela je da se oseća komotno i ženstveno u isti mah. Jahaće pantalone je kreirala zato što je veoma volela jahanje, a žene su do tada nosile haljine i sedele na konju sa strane, skupljenih nogu. Dizajnirala ih je da bi sebi jahanje učinila komotnijim. Karl Lagerfeld, nemački dizajner koji od početka osamdesetih prošlog veka do danas dizajnira za Šanel, izjavio je jednom polušaljivo da je Koko Šanel bila previše lepa da bi bila feministkinja. Koko Šanel je stvorila poslovno carstvo u vremenu kada žene uopšte nisu radile. Imala je tada manje od četrdeset godina. Oslobađanje žena bilo je kolateralni dobitak njenog ličnog oslobađanja i talenta. Nekom prilikom je izjavila da joj nije jasno zašto žene žele toliko stvari koje muškarci imaju kada je jedna od stvari koje žena ima muškarac.

Nikada se nije udavala. Veza sa Etjenom Balzanom nije dugo trajala. Ubrzo je upoznala njegovog prijatelja, bogatog industrijalca Artura "Boj" Kapela. Uz njegovu podršku, otvara nove butike u Dovilu i Bijaricu. Do početka tridesetih godina već je zapošljavala preko trista radnika. Za jedne biografe, koristila je i Kapela i Balzana da bi uspela u visokom društvu. Za druge, Artur Kapel je bio njena najveća ljubav, koju nikada nije prebolela. Nije joj bio veran, iako je veza trajala devet godina. Čak i nakon što se 1918. oženio, nije potpuno prekinuo sa Šanel. Godinu dana kasnije poginuo je u saobraćajnoj nesreći, što pojedini smatraju najstrašnijim događajem u životu Koko Šanel.

Bila je u dugogodišnjoj vezi sa jednim od najbogatijih ljudi Evrope, vojvodom od Vestminstera. Na pitanje zašto se nije udala za njega dala je već čuveni odgovor: "Bilo je nekoliko vojvotkinja od Vestminstera, ali je samo jedna Šanel." Jednom je kazala: "Dokle god znaš da su muškarci kao deca, znaš sve." Povezuju je i sa čuvenim ruskim kompozitorom Igorom Stravinskim, kao i sa velikim vojvodom Dmitrijem Pavlovičem Romanovim, koji je navodno bio umešen u ubistvo Raspućina. Dizajnirala je kostime za filmove i pozorišne predstave Antigona (1923) i Kralj Edip (1937) u režiji Žana Koktoa sa kojim se i privatno družila.

Za vreme Velike depresije prepolovila je cene svojih modela, a 1939. zatvara svoje radnje. Ceo Drugi svetski rat provela je u apartmanu hotela Ric. Lagodan način života mogla je da nastavi zahvaljujući vezi sa trinaest godina mlađim nemačkim oficirom Hansom Ginterom fon Dinklageonom. Postoji priča da je preko svojih poznanstava pokušala da poveže jednog svog prijatelja, inače nacističkog špijuna, sa Vinstonom Čerčilom. Kasnije je ispitivana zbog saradnje sa nacistima, ali je posle tri sata puštena, a suđenja nije ni bilo. Povezuju ju je i sa drugim nacistima na visokim položajima. Po tvrdnjama nekih biografa, što je ponovila i Odri Tatu, glumica koja igra koko Šanel u filmu Koko pre Šanel, "mrzela je Jevreje i homoseksualce, iako je i sama bila biseksualka".

Francuska javnost teško je mogla odmah da pređe preko njenih prijateljstava sa nemačkim oficirima. Zbog toga 1945. odlazi u Švajcarsku. I dok joj u Francuskoj zameraju, u Americi su ludi za njenim torbama i malim crnim haljinama. Devet godina kasnije vraća se u Pariz. Njen uspeh nastavlja vrtoglavo da raste.

Danas, imperiju "Šanel" preuzeo je Karl Lagerfeld. U nekom od intervjua kazao je da je Koko Šanel napravila dve pogrešne modne procene, jednu "osuđujući" mini suknje, a drugu osudom džinsa. Međutim, takođe je kazao da kad god radi na novoj kolekciji zamišlja Koko Šanel.

Strastvena, hirovita, buntovna, talentovana, Koko Šanel je znala nešto bitno što je pomoglo da njen uticaj bude tako snažan i danas. Kako je to izrazio Endi Vorhol, govoreći o sebi, rad je umetnost, a dobar biznis je najbolja umetnost.

 

[madonamadona]

Knjige Paula Koelja zabranjene u Iranu
Riješiti nesporazum u ime vrijednosti

TEHERAN - Brazilski pisac Paulo Koeljo saopštio je da u Iranu zabranjena prodaja njegovih knjiga. Koeljo od brazilske vlade zahtijeva hitnu reakciju.

Koeljo je na internet blogu objavio poruku od Araša Hejazija, njegovog izdavača u Iranu, koji ga je obavijestio o odluci iranskih vlasti da zabrane njegove knjige.

- Nadam se da će nesporazum biti riješen tokom ove sedmice i računam na snažnu podršku brazilske vlade u ime svih vrijednosti koje gajimo - napisao je na blogu Paulo Koeljo.

Koeljo je istakao da mu nije poznat razlog zabrane njegovih knjiga, ali je dodao da je koristio društvene internet stranice kako bi podržao Hejazija tokom nasilja u Iranu.

Koeljovi problemi sa vlastima u Teheranu datiraju od trenutka kada je u Iranu emitovan video-snimak na kom je Araš Hejazi prikazan kako tokom protesta 2009. godine pokušava da pomogne Nedi Aga-Soltan, čija je smrt postala simbol otpora i uzrokovala nasilje koje je izbilo nakon objavljivanja spornih rezultata predsjedničkih izbora na kojima je novi mandat dobio Mahmud Ahmadinedžad.

Osim Koeljovih knjiga, Iran je uveo i striktnije zabrane oblačenja na univerzitetima. Iranska novinska agencija „Fars“ objavila je listu univerziteta širom Irana kojima su poslati propisi za oblačenje, ali nije saopšteno po kojoj su osnovi odabrani.

Do sada je Koeljo objavio 26 knjiga. Prodao je više od 100 miliona knjiga u oko 150 zemalja svijeta, a njegova djela su prevedena na 67 jezika. Njegovi romani zauzimaju najviša mjesta na listama bestselera širom svijeta. Prema francuskom magazinu Lire, rangiran je kao drugi najprodavaniji pisac svijeta (mart 1999). Nominacija je zasnovana na relevantnim listama bestselera u velikom broju zemalja na svim kontinentima.

 

[madonamadona]

KNJIGE
Mikhail Khodorkovsky: Članci, dijalozi, razgovori
Autor/izvor: SEEbiz / RSE
MOSKVA - Najprodavaniji ruski autori Boris Akunin i Lyudmila Ulitskaya bili su među onima koji su u četvrtak u Moskvi prisustvovali promociji knjige zatvorenog oligarha Mikhaila Khodorkovskog, čije je zatvaranje bilo užarena tačka za politiku opozicije.

Manje od mjesec dana nakon što je uhapšeni ruski oligarh Mikhail Khodorkovsky osuđen na zatvorsku kaznu do 2017. godine, u Moskvi je objavljena knjiga njegovih spisa i intervjua, čijoj je promociji prisustvovala nekolicina najpoznatijih ruskih autora i boraca za ljudska prava.

Knjiga pod nazivom "Mikhail Khodorkovsky: članci, dijalozi, razgovori" sadrži niz eseja o budućnosti zemlje koje je bivši predsjednik naftne kompanije Yukos pisao u zatvoru, kao i razgovore s vodećim suvremenim ruskim piscima kao što su Boris Akunin, Lyudmila Ulitskaya i Boris Strugatsky.

Khodorkovsky, koji je nekad bio najbogatiji čovjek u Rusiji prošlog je mjeseca osuđen na 14 godina zatvora, zajedno sa svojim nekadašnjim poslovnim partnerom Platonom Lebedevim, pri čemu su obojica osuđeni za krađu i pranje novca.

To je već drugi put da su osuđeni. Nova kazna datira iz 2003. godine kada je Khodorkovsky uhapšen, što znači da će on i Lebedev ostati u zatvoru još šest godina. Nakon prvog suđenja ruska javnost nije bila naklonjena jednom od najomraženijih oligarha koji se obogatio 90-tih godina.

Međutim, njegovi zatvorski spisi, potporeni dobro organiziranom kampanjom i njegovo drugo suđenje koje je u javnosti percipirano kao Kremljinova odmazda, je doprinijelo da se podrška javnosti znatno poveća, posebno među piscima i umjetnicima.

Akunin, autor detektivskog bestselera „Erast Fandorin“ je e-mailom intervjuirao Khodorkovskog za rusko izdanje magazina "Esquire". Na promociji knjige, Akunin je rekao da ga je sudbina propalog magnata zaintersirala u autorskom smislu.

"Na neki način se radi o klasičnoj priči. To je priča o tome što je heroj, a što je anti-heroj, šta je model pristojnog ponašanja i šta je model užasnog ponašanja i kako se ponašati i u jednoj i u drugoj situaciji. Kako priča ide dalje, sve više ljudi je razumije. To nije književnost, to je život", rekao je Akunin.

Ulitskaya, čije su prepiske sa Khodorkovskim najprije objavljene u časopisu "Znamya", a zatim i u knjizi, kaže da se u tim prepiskama više puta nije slagala sa Khodorkovskim.

Ali, dodaje da je danas impresionirana njime i da se nada da će ga jednog dana i osobno upoznati.

"To je drugačija osoba od one koja je uhapšena. Desila se nevjerojatna unutarnja promjena tijekom proteklih godina, ugled i dubina te osobe su porasli na neuporedive načine. Nadam se da će doći vrijeme kada ćemo moći sjediti, piti čaj i raspravljati o problemima vlade, moći i države te o odnosima između pojedinaca i države", kaže Ulitskaya.

Ulitskaya je 30. prosinca, dan kada je Khodorkovsky po drugi put uhapšen, opisala kao „sramotan dan za rodnu zemlju“.

U uvodu knjige, nakladnik Leonid Parfenov opisuje slučaj Khodorkovskog kao povjesni i kaže da će dan njegovog oslobađanja značiti „kraj jedne ere“.

Parfyonov piše da u člancima čitatelji mogu vidjeti razvoj Khodorkovskog. Akunin kaže da je i sam postao bolji i snažniji pisac otkad mu je Khodorkovsky prvi put pisao te predviđa da će se o nekim od tih spisa u budućnosti učiti u školama.

Bivši premijer Mikhail Kasyanov, filmski režiser Eldar Ryazanov i roditelji Khodorkovskog su također prisustvovali promociji. Kada je upitan zašto je došao, Ryazanov je za ruski servis RSE rekao da je želio biti u „društvu pristojnih ljudi“.

Knjiga se već dobro prodaje, kako tvrdi Sergei Rubis, direktor izavačke kuće Eksmo.

"Osoba koja se nađe u situaciji kao Khodorkovsky, u prelomnom periodu životnih promjena, to uvijek zainteresira javnost. U sovjetskom vremenu je bio jedna osoba, a u post sovjetskom vremenu je, da se grubo izrazim, imao sve. Sada nema apsolutno ništa. Mislim da je put kojim je prošao Khodorkovsky stoga mnogim ljudima zanimljiv", rekao je Rubis.

Izdavač kaže da će profit od prodaje knjige biti namijenjen potpori dječijeg doma u moskovskoj regiji.

 

[madonamadona]

Tajkuni lakog pera
nikolic777 RSS / 25.01.2011. u 00:04




Ko životari na Parnasu, a ko se bahati na Olimpu savremene srpske književnosti (deo prvi)

"Njegov minhenski stan je bio jedan predivan penthaus u šumi.Bukvalno sve se uključivalo na daljinski."

"I da ne zaboravim Hyatt. I on je bio deo nas"

Marijana Mateus, Amuage, p.134;190

paris_hilton_bible.jpg

Danas svako može biti pisac. Demokratizacija književnosti, koja u odnosu na nekadašnje zatvorene salone i mecenate, svakog zainteresovanog primu među svoje skute, kako konstatuje Dubravka Ugrešić u "Zabranjenom čitanju" - na Zapadu je došla kao posledica globalizacije i liberalizacije tržišta, a na Istok je stigla u "paketu sa komunizmom". Posledica svakako jer je, kako autorka duhovito primećuje, usled apsolutne slobode za razletanje prstiju po tastaturi i kucanje na vrata izdavača, Parnas posato "sveopšte sindikalno odmaralište", krcato piscima-šoferima, piscima-električarima i spisateljicama-striptizetama, dok Olimp vrvi od "književnih bogova, mega-pisaca, književnih tajkuna i mafijaša". Rečnicu koju je čula u televizijskom šou, tamo na Zapadu, a izgovara je prostitutka uvređena pitanjem novinara o njenom zanatu - "I'm not a prostitute, I'm a pleasure activist", Dubravka Ugrešić, efektno poredi sa rečenicom Radovana Karadžića - "Ja nisam monstrum, ja sam književnik."

I dok "Zabranjeno čitanje" vispreno i sa mnogo dobrog humora i ironije, analizira položaj pisaca sa Istoka u sudaru sa (razvijenim) svetom zapadnjačke tržišne diktature, na ovdašnjoj literarnoj sceni, u duhu mentaliteta, vašar je šareniji nego ikada ranije i naravno "za sve pare". Utrkivanje pristiglih spisateljica (muškarci su nešto umereniji) za mesto na top listama najprodavanijih izdanja, njihov nemislosrdni PR, banalniji čak i od samih dela koja izbacuju, bar jednom godišnje, manir na koji serviraju sopstvena pisanija, trčanje Vase Pavkovića dok je još "šljakala" Narodna knjiga, da ovim ubojitim perima pruži nekakav kredibilitet - pokazuju da zakoni tržišta jednima savršeno pogoduju, dok druge drže u limbu da čekaju eventualno Ninovu, Zepterovu, Vitalovu ili bilo koju nagradu, ne bi li nešto o njihovom radu bar malo "odjeknulo". U prevodu: Ukoliko želiš da budeš pisac-umetnik, ostaješ građanin drugog reda sa neizvesnim, posthumnim priznanjem za sav trud i muke i mestom u čitankama kad se već "u prah od kog si nastao, vratiš", budući da Mecene za "hermetizam" nisu zainteresovane, a medijima to spušta rejtinge. Ukoliko želiš da budeš pisac-superstar (koji će uvek insistirati na tome da je - umetnik), Mecene, savremenim jezikom kazano - sponzori, ti neće ni biti potrebni, eventualno za "prvenac", a mediji će raširenih ruku čekati da podeliš sa njima neku pikanteriju, udeliš mladima savet po ugledu na svoje junake, otkriješ da li je u tvom delu "taj zaista taj", ispričaš kako je žena reagovala kada je u tvojoj knjizi prepoznala svog muža i obrnuto. Sasvim dovoljno da na domaći, literarni hali gali stigne svako ko nema profesiju ili mu, ako je ipak ima, i ne ide baš najbolje: bivše televizijske voditeljke besomučnih trash, estradnih sesija, novinarke bez redakcije u kojoj bi radile, čitava kolona tzv.multimedijalnih ličnosti (svaštarenje bez kraja i konca), nekadašnje striptizete, sadašnje pevačice, supruge moćnih, ljubavnice moćnih, bivše supruge moćnih, šou biznis magovi i heroine, učesnici rijalitija, komandanti raznih jedinica u pritvoru, ratni zločinci, branitelji i biografi ratnih zločinaca, nelustrirani novinari huškači, oni koji su sve druge šanse ispucali, kao i oni kojima i dalje dobro ide pa je sjajna prilika da se nekim literarnim "hitom" - malo "dopune".

Da li je teško? Očigledno - nije. Kako je to moguće? Lepo. Kulturna pustoš koja je prohujala ovim krajevima pripremila je trpezu i postavila stolnjak. Generacije, odnegovane u takvom ambijentu, besprekoran su čitalački auditorijum, a i oni stariji nisu baš alergični na sve što nije u aleksandrincu ili pak - čist tok svesti. Od izbora tema i motiva, važnije je baviti se osvajanjem marketinških sekundi, minuta i sati, a profit, pardon, fan club, u vidu kolone na Sajmu ili u formi virtelne internet zajednice - neće izostati. Kada smo već kod tema i motiva, možda baš oni najvernije reflektuju sliku dominantne kulture, životnih navika, čežnji i opsesija, slatkih snova, presek duhovnog bilansa poslednje dve decenije. Pisci zvezde znaju šta se odlično rimuje sa muzikom na splavovima, medijskom ponudom, sanajarenjem plebsa. Mada, pitanje je da li oni i mogu bolje (dublje, književnije) od toga. U nastojanju da budem što prec izniji, izdvojio sam šest najpopularnijih krugova tema i obrazaca njihove "obrade". Zaboravite na danteovski levak, sve navedeno se dobro prodaje, paralelno, skladno "koegzistira" na rafu; u zavisnosti od trenutka ili tržišnog hira, nekad nešto ima bolju "prođu", a nešto drugo slabiju, ali plovidba, taljiganje, brazdanje uspešno traje i, još uvek ima mesta za ukrcavanje, tj,posvećivanje u krug literarnih mega zvezda i osvajanje statusa literarnog tajkuna u tom blistavom mulju šunda. Čime se, dakle, bave pisci-megazvezde, kod nas i u regionu, kroz koje pojmove je moguće verno rezimirati njihovo stvaralaštvo?

 

[madonamadona]

1.samoreklamerstvo/obrazac: glamurozan život i okruženje; insistiranje na izobilju i dostupnosti svega o čemu obični smrtnici samo sanjaju; sopstveni kvaliteti, sposobnosti, pedigre i sve što se može smestiti pod kapu egomanijakalnosti; luksuzna putovanja; izuzetna poznanstva, bliskost sa nedostižnima i uvijanje u prašinu njihove zvezdanosti; nedvosmilen uticaj u raznim sferama od politike preko medija do kulture;

 

[madonamadona]

2. estradno-tabloidni milje/obrazac: odlično poznavanje prilika u ovom svetu; ili veličanje ili lažna gadljivost na isti; suštinski - identičan sistem vrednosti vlada i u žutoj, bestseller literaturi i u žutom novinarstvu koje živi od šarene, pretežno žute estrade; važna podvrsta: ispovesti tipiziranih junaka kao što su: Žestok momak, Sponzoruša, Bivši političar, Uticajni mendžer; lierarni manir: razotkrivanje tajni, senzacionalne istine i otkrića, šta se zapravo dešavalo na različitim mestima od bekstejdža preko nekog kabineta sve do Farme iza plastova sena;

3. pseudoduhovnost/obrazac: jahanje na talasu nacionalističke propagandne "obnove" religioznosti; banalizacija do nivoa taksi vozila koja izgledaju kao mali oltari; duhovnost kao pokriće i alibi, svojevrsni srpski (političko/estradni) must have; odsustvo bilo kakvog znanja o istoj i neinteresovanje za to. Sve ostaje na nivou znaka: Bog u ustima, brojanica oko ruke, krst oko vrata, tetovaža na plećima, dekor u automobilu i životnom prostoru.
Lj.Bulatovic, Raport komandantu
Lj.Bulatovic, Raport komandantu

4.intimna istorija/obrazac: kolekcioniranje sopstvenih ljubavnika sa neizbežnim asocijacijama ili, pak, otvorenim "prozivanjem" javnosti poznatih imena što "delu" daje "ekskluzivnost"; tabloidni manir - stvaranjem pompe i dizanje prašine poznatim tračerskim mehanizmima;

5.domaći ljubić/obrazac: kalup iz lakih romana koji se prodaju na trafici (plus redovan dodatak u Gloriji plus zaostavština Milice Janković MirJam); nesrećne ljubavi; stereotipno pozicionirani junaci: dobra i loša devojka (čednost-razvrat; crnka-plavuša; osetljivost-hladnokrvnost); obavezan happy end sa ili bez primesa sete, tihog razočarenja, uz podrazumevano izmirenje "pravde" (Neko to od gore vidi sve); stereotip zabranjenih ljubavi (nacionalne, verske, socijalne razlike); neophodan fil: domaće političke i socijalne prilike, toposi iz novije istorije (ratovi, migracije);

6.priručnici za sreću, uspeh i blagostanje/obrazac: paleta saveta iskusnih žena po ugledu na tiražne autorke sa Zapada za najširu moguću paletu eventualnih tegoba i problema: eststeskih, zadravstvenih, duhovnih, seksualnih, partnerskih uz nezaobilazni self estime, neophodan u najvišem moguećm procentu da bi stvari funkcionisale:

- zavedi ga/zajebi ga/zgazi ga (12 cm potpetica ili ništa)

- smršaj/zategni se/utegni se/pojavi se: "Pa da vidiš kako će da reaguje, čitaj: dotrči"

- postigni orgazam u petoj sekundi/katapultiraj partnera direktno u Eden,tako da te zauvek pamti i da mu sve druge žene zaliče na puke amaterke (jer čemu sav trud ako ne bude tako?)

- budi samosvojna/finansijski nezavisna/fatalna: šefica na poslu, dama na ulici, domaćica u kući (sa ili bez keteringa, bitan je efekat), nezamenljiva u krevetu (kama sutra, danas, juče, zauvek)

- instant duhovnost/instant fizička savršenost (Rešite se celulita do Petrovdana!)/zdravlje, mladost, lepota, samosvest;

-zavođenje/preboljevanje/razvođenje; autorsko obećanje: Bez muke i brzo! U ritmu epohe, akcenat je na ovom "brzo", vreme je novac, a novac je sreća, mada, ali... Vaša sudbina je u vašim rukama i knjiga koju je Šarlot (Sex and the City) bacila kroz prozor svog apartmana pogodila je u glavu prolaznicu kojoj je u tom trenutku bila najpotrebnija. Dar sa neba. Put ka prosvetljenju po stavkama i sreći u izobilju.

JA pa JA i samo JA

"Meni je ustvari bilo muka od izobilja", konstatuje Jasmina Mihajlović, nezadovoljna svojim boravkom u gradu svetlosti, koji opisuje u romanu "Pariski poljubac". Zaključujući šta je zapravo muči, ona, kako navodi u romanu, gleda u "pladanj ostriga 10" i razne druge đakonije, poslužene u restoranu impozantnog hotela u centru grada. Čitaocu bi, osim ko nije sa Vrške čuke, trebalo da bude jasno koliko sve to košta. "Izgubljena u lavirintu lascivnog, erotskog zadovoljstva, smestila sam se u kafeu Jean-Paul Hevin's u ulici Sent Onor u Parizu", navodi Vesna Radusinović u svom eseju o čokoladi na početku romanu/hronici u čijem naslovu muškarce poistovećuje sa istom. "Vremenom sam - gledajući taj Lotarov svet - shvatila da sreća ne leži u dužini broda ni u broju sedišta u avionu", tvrdi Marijana Mateus u svom prvencu "Amuaž". Nema razloga da joj ne verujemo. Evocirnjem nečega što bi se moglo nazvati "sirotinjskim glamurom", spisateljice ne samo da uspevaju da zagreju snove svake tinejdžerke koja mašta o životu ispunjenom mehurićima Dom Perignona i ukusom kavijara, uz obavezno inkorporiranje u svet koji to konzumira svaki dan, u pauzama fotografisanja za tabloide, već autorke sopstveni lifestyle čine transparentnim, na sva književna zvona. Meni, ne spočitavam to autorkama, ovi refreni najviše liče na staru, srpsku logiku: "Džabe si jeb'o, ako se ne pohvališ posle". Nije to puko kopiranje Danijele Stil, Džeki Kolins i drugih draguljarki veleposednica lake književnosti sa Zapada. Ima tu nečeg specifično srpskog.

Ni Diorova odežda, ni poznanstvo sa Kevinom Kostnerom, Iglesijasom i raznima kraljevskim potomcima, ni Lotarov brod, ni ostrige desetka ne vrede mnogo ukoliko se ne podele sa javnošću. Izvinjavam se ukoliko grešim i pozivam se na teoriju čitanja, koja mi, kao recipijentu dozvoljava lićnu aktuelizaciju napisanog. Međutim, u razvalinama samoreklamerstva, glamur, u skladu sa opsesijama naciona, nije jedina regula. Insistiranje na ličnim moćima i talentima se podrazumeva. Akcenat je na ženskim čarima. Radusinović se pola romana "Muškarci su kao čokolada" muči sa nasrtljivim muškarcima, a o sebi, iako ovo delo "beži od autobiografije" i egzistira na "samoj granici realnosti i fikcije", kaže: "Potrebno je, dakle, za mene se mukotrpno kvalifikovati (...)Pošto su već moje igračke(muškarci - prim.aut.), nipošto im ne dozvoljavam da me zavedu (...) Eventualno mogu da me zasmeju. Tek onda ih stavljam na prave muke."

Tek, prvi čovek kompanije RL, Rodoljub Larić, uspeva da je,doduše iz nehata, spase: "Moje muke je i ne znajući za samo nekoliko meseci rešio gospodin Rodoljub Larić. Kupivši koncesiju za mobilnu telefoniju, zauvek me je oslobodio nepodobnih udvarača u likurazgovorljivih taksista, teških biznismena, i svih mogućih v.d džetsetera iz nadolazećeg doba apokalipse, koje je već uzimalo maha (...) jer (...) postiđeni činjenicom da nemaju spravicu koja je - kada se tek pojavila koštala tričavih 40 000 maraka, odustajali bi od prodavanja magle, omiljene srpske discipline, i znala sam svakog trenutka da ih moj mobilni telefon zanima i očarava daleko više od mene same, da im amputira muškost i samopouzdanje..."

MEHURIĆI, MANŽETNE I LJUBAV DO KOSKE

Marijana Mateus se savršeno "uklapa" sa starijom koleginicom: "Tada još nisam bila svesna koliko sam bila značajna u njegovom životu. A sve što je on kasnije činio (Lotar Mateus - prim.aut) pokazivalo je koliko mu je stalo do mene. Njegova fascinacija je bila tolika da sam pomislila, pa dobro čime sam ja zaslužila da me jedan takav muškarac toliko voli (...) Gde god da krenem, gde god se okrenem, ne mislim na sebe, mislim šta bih mogao da ti kupim. Odem u radnju i ne geldam muške stvari, već samo ženske."

 

[madonamadona]

U opisu voljenog čoveka koji je, avaj, prvi koji je uspeo da je zainteresuje ili, u duhu njenog pisanja da se "kvalifikuje", Vesna Radusinović insistira na njegovoj intelektualnoj dimenziji, ali ne propušta da obavesti čitaoca o "zlatnim manžetnama" koje je nosio, kao i o "Tod's cipelama", naravno - "firmiranoj odeći" (zar ne bi, pošteno govoreći, svaka redovna junakinja tabloidnih naslovnih strana, a znamo koje ih "profesije" obično zauzimaju, upotrebila istu sintagmu?), ali uprkos svemu što je imao na sebi, o čemu autorka verno referiše, sve ga je to zanimalo "koliko i trajna ondulacija i Papanikolau testovi kućnih pomoćnica". Logično je pitati - kako je uopšte umeo i uspeo, tako nezainteresovan, da se okiti svim pobrojanim "firmama", ali spisteljica sve to filuje svojevrsnim alibijem koji bi trebalo da voljenom obezbedi kredibilitet - "Novi muškarac u mom životu živeo je u imaginarnom svetu svetske istorije, burnih ljubavi, neustrašivih fatalnih žena i nevešto se trudio da sakrije 50 000 mojih neodoljivih suparnica -knjiga".

I, zamislite, imao je mobilni telefon, ali ga je "mrzeo i nosi u torbi sa knjigama, gotovo uvek isklječenog".

Kretanje spisateljice ovog romana, lični je utisak, ide u smeru "da - ali". Ja to razumem na sledeći način: Mi imamo sve što pravila džet seta, koji, kao vrli intelektualci duboko preziremo, nalažu, ali nam to ništa ne znači. Mi smo face, ali nas je baš briga za to, tek da vas obavestimo. Mi smo bogati, uspešni i bahati, ali ne vadimo glavu iz ruske klasične književnosti i nemačke idealističke transcedentalne filozofije. Da, ali. Jeste, ali. Imamo, ali.

O "istančanoj" sujeti autorki ovih romana, na osnovu svega napisanog, nije potrebno posebno govoriti. Međutim, hramu Ega, nalazimo i spisateljicu, koja po u delima zastupanim vrednostima predstavlja opozit do sada citiranim. Naime, Mirjana Bobić Mojsilović, za junakinju svog prvog literarnog čeda, "Dnevnik srpske domaćice", kaže da je čuvarna, da veruje u Boga, da nije glupača, da ne pije etc. U njenim kasnijim romanima (Happy end, Majke mi bajka, Tvoj sam, Glad) provejava idela romantične, a ne "ludo i brzo" ljubavi, tu ima i nostalgije i sete i (iskrenih) emocija, tužnih sudbina, rastanaka i sastanaka, snivanja i nadanja. Dakle, junakinja MBM neće izgovoriti o sebi ono što, zaista inspirativna , Marijana Mateus, kaže: "Oduvek sam važila za ženu koja je u neverovatnom skladu kombinovala vatrenu nepredvidivost i brutalno zdrav razum." I sve to fontom 16, u izdanju Megatrend univerziteta (mora da ste čuli za njega, zaštitno lice mu je Nataša Bekvalac, a, ukoliko i ostali fakulteti prihvate ovaj trend, ja predlažem Radusinović za zaštitno lice Filološkog sa sedištem na katedri za kulturnu istoriju Srba i terasom za odmor na Orijentalistici.

Milica Jakovljević, Mir-Jam
Milica Jakovljević, Mir-Jam
I dok se Marijana budi na "čudesnom ostrvu Kapri, koje je mirisalo na cool glamur", heroine Mojsilović Bobić, uglavnom grcaju u Srbiji, u potrazi za ljubavlju, heteroseksulanom naravno, jednom i zauvek. Iako, superiornija (krivo sedi, al' pravo besedi) u odnosu na sve, u ovom delu teksta pomenute koleginice, MBM se nastavlja na nit, iako to možda ne želi, Milice Jakovljević, Mir- Jam, čija je literatura ovih godina doživela neverovatan come back. I dok besnulje svoje proždiranje muškaraca krunišu novim litrima šampanjca, čuvarne i verne Srpkinje uspevaju da dosanjaju sopstvenu bajku.









U drugom delu:

SEX SELLS (SERBIAN VERSION)

"PIŠI, AKO NE SMEŠ DA PEVAŠ!"

ČEKAJUĆI MEMOARE SPOMENKE JOVIĆ

PISANJE POD NADZOROM DUHOVNIKA

ŠTO RATIŠTE KRVAVIJE, TO GRUDI POSTAJU BUJNIJE

"MAMA, PA TI SI ISTA DRAGANA MIRKOVIĆ"

 

[madonamadona]

Великићев “Руски прозор”, за који је добио НИН-ову награду за најбољи роман у Србији 2007. и награду “Меша Селимовић” за најбољу књигу 2007. године, објављен је на албанском посредством фондације “Традуки”. То је седми превод “Руског прозора” од 2007. године, када је објављен на стпском у издању београдске куће ‘Стубови културе”. До сада је објављен и у Немачкој, Македонији, Бугарској, Мађарској, Италији и Грчкој. “Руски прозбио најпродаванија и начитанија књига у 2008. и 2009. години, а само у Србији је до сада продат у 14 издања.

 

[madonamadona]

Biblija.

 

[madonamadona]

Najprodavanija knjiga 2009.

Najprodavanija knjiga 2009.
Roman Haleda Hoseinija "Lovac na zmajeve" najprodavanija je knjiga u 2009. godini, pokazuje istraživanje sajta Knjizara.com

Na osnovu podataka koje su svakoga meseca slale najveće knjižare u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Šapcu, Banjaluci, Podgorici, Kotoru i Herceg Novom, Knjizara.com je tokom prošle godine objavljivala liste najprodavanijih 20 naslova u prethodnom mesecu.

Haled Hoseini je američki pisac poreklom iz Avganistana. Njegov debitantski roman objavila je izdavačka kuća "Laguna" 2006. godine i od tada "Lovac na zmajeve" ne silazi sa liste bestselera.

Najprodavanija knjiga 2009.




Roman, koji je u svetu prodat u više od milion primeraka, pripoveda o žestokoj okrutnosti i ljubavi koja iskupljuje. One menjaju život Amiru, mladom i bogatom pripovedaču, koji sazreva u poslednjim mirnim danima svoje otadžbine, pre revolucije i upada ruske vojske. U "Lovcu na zmajeve" Hoseini daje živopisnu priču koja čitaoce podseća na to koliko se njegov narod bori da trijumfuje nad nasiljem koje mu i danas preti.


Posle ovog dela objavljen je novi roman istog autora "Hiljadu čudesnih sunaca", koji je takođe stalno prisutan na listi najtraženijih knjiga, ali zaostaje za "Lovcem na zmajeve", pa je na godišnjoj listi zauzeo četvrto mesto, piše "Press".

Vicešampion na listi je prošlogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade "Tesla portret među maskama" Vladimira Pištala. Treće mesto zauzela je knjiga Ronde Bern "Tajna", koju su književni kritičari opisali kao "apsolutno bezvrednu"! Sličan slučaj je i sa "Kolibom" Vilijama Janga, koju je kritika dočekala na nož. Ova knjiga objavljena je 2009. i tokom cele godine dominirala je na mnogim listama bestselera. Na šestom mestu je roman Marije Jovanović "Dovoljan razlog", koji je 2008. bio izuzetno popularan, pa se interesovanje nastavilo i u 2009, ali poslednjih meseci ga nema više ni među 20 bestselera.

Za njom sledi knjiga "Priči nikad kraja" novinarke B92 Gorice Nešović i Jelice Greganović. Ovo delo pripada klasičnom "ženskom pismu", ali u modernoj formi jer je reč o blogu. "Pobednik je sam" Paula Koelja je na osmom mestu, iako se pojavio tek sredinom godine. Na devetom mestu je "Zamak u Pirinejima" Justejna Gordera, koji je postao kultni pisac posle "Sofijinog sveta". Deseto i 11. mesto pripadaju romanima Karlosa Ruisa Safona "Igra anđela" i "Senka vetra". Ovaj španski pisac je u poslednje četiri godine postao miljenik srpskih čitalaca, a nedavno je objavio i novi roman "Marina".

 

[madonamadona]

Najprodavanije knjige u januaru 2009. godine


Rezultati istraživanja koje je Knjizara.com sprovela u osamnaest knjižara pokazali su koji su naslovi bili najtrazeniji u januaru 2009.


U istraživanje je u januaru bilo ukljuceno devet beogradskih knjižara: Beopolis, Papirus, Dereta, IPS Mamut, Plato, Globosino Aleksandrija, Geca Kon, Stubovi kulture i B92 Shop, kao i knjižare: Kultura - Banja Luka, Teatar i Agora – Zrenjanin, Danilo Kiš – Subotica, Sova i Knjižara Kulturnog Centra – Šabac, Knjižara So – Herceg-Novi, Karver i Gradska knjižara - Podgorica.


Najprodavanija knjiga iz svake pojedinačne knjižare je ocenjena sa dvadeset poena, svaka sledeća knjiga dobijala je poen manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na desetom mestu po prodaji.


1. Tesla, portret međju maskama, Vladimir Pištalo - 166
1. Dovoljan razlog, Marija Jovanović - 166
3. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 140
4. Brida, Paolo Koeljo - 114
5. Hiljadu čudesnih sunaca, Haled Hoseini - 109
6. Tajna, Bern Ronda - 101
7. Priči nikad kraja, Gorica Nešovic i Jelica Greganović - 95
8. Igra anđela, Safon - 93
9. Azbuka mog života, Mirjana Bobić-Mojsilović - 70
10. Zapis duše, Ljiljana Habjanović Đurović - 66
11. Sumrak, Stefani Majer - 63
12. Mlad mesec, Stefani Majer - 47
13. Dragulj Medine, Seri Džons - 39
14. Muzej nevinosti, Orhan Pamuk - 37
15. U inat kiši, Aleksandar Mekol Smit - 36
16. Predator, Vladimir Arsenijević - 32
17. Mango, Ljubica Arsić - 31
17. Dnevnik Marte Koen, Svetislav Basara - 31
17. Grad u zrcalu, Mirko Kovač - 31
17. Pomračenje, Stefani Majer - 31

(Izvor: www.knjizara.com)

 

[Makazont]

Interesantno je da se neke knjige sa ove liste još uvek nalaze u vrhu.

 

[madonamadona]

Knjizara.com je na osnovu mesecnih lista najprodavanijih knjiga u najvecim knjizarama u Beogradu, Novom Sadu, Banjaluci, Podgorici, Kotoru, Herceg Novom, Subotici, Zrenjaninu, Novom Pazaru, Kragujevcu i Sapcu sastavila listu najprodavanijih knjiga u 2008. godini.
Sabirani su rezultati dvadeset najprodavanijih knjiga u svakom mesecu u 2008. godini, i to tako sto su najprodavanije knjige ocenjene sa dvadeset poena, dok su knjige na svakom sledecem mestu dobijale poen manje. Sabirajuci poene dosli smo do sledecih rezultata:


1. Ruski prozor, Dragan Velikic - 1505
2. Zapis duse, Ljiljana Habjanovic DJurovic - 1290
3. Tajna, Ronda Bern - 1231
4. Hiljadu cudesnih sunaca, Haled Hoseini - 1175
5. Lovac na zmajeve, Haled Hosein - 1003
6. Moja omiljena supruga, Toni Parsons - 807
7. Grad u zrcalu, Mirko Kovac - 688
8. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 559
9. Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic - 527
10. Dragulj Medine, Seri Dzons - 518
11. Kad padne noc, Haruki Murakami - 507
12. Hari Poter i relikvije smrti, Dzoan K. Rouling - 400
13. Vestica iz Portobela, Paulo Koeljo - 391
14. Brida, Paulo Koeljo - 329
15. Peto deta, Doris Lesing - 327
16. Leto pre sumraka, Doris Lesing - 287
17. Mango, Ljubica Arsic - 253
18. Knjiga za svaku devojcicu, Violeta Babic - 249
19. Dan zaljubljenih, Olaf Olafson - 230
20. Srce moje, Mirjana Bobic-Mojsilovic - 226
21. Azbuka mog zivota, Mirjana Bobic Mojsilovic - 200
22. Prijatelji, ljubavnici i cokolada, Aleksandar Mekol Smit - 198
23. Kad je zena *****, Vedrana Rudan - 194
24. Zovem se crveno, Orhan Pamuk - 175
25. Prici nikad kraja, Gorica Nesovic i Jelica Greganovic - 168
26. Dobar muz iz Zebrine ulice, Aleksandar Mekol Smit - 162
27. New York, Beograd, Dusan Miklja - 149
28. Komo, Srdjan Valjarevic - 146
29. Pazi sta zelis ... mozda ti se ostvari, Aleksandra Poter - 138
30. Igra andjela, Karlos Ruis Safon - 138
31. Avanture neval jale devojcice, Mario Vargas Ljosa - 137
32. Norveska suma, Haruki Murakami - 121
33. Zajedno sami, Marko Selic - 116
34. Sneg, Orhan Pamuk - 112
35. Mekmafija, Misa Gleni - 100
36. Bog ti pomogo, Marko Vidojkovic - 99
37. Secas me se, Kinsela Sofi - 95
38. Lepota nepoznatog, Indu Sundaresan - 87
39. **** sad hiljadu dinara, Boris Dezulovic - 86
40. Seks i grad, Kendas Busnel - 74
41. Beli tigar, Aravind Adiga - 71
42. Od Ognjene do Blage Marije, Jovan Radulovic - 71
43. Plavi cas, Alonso Kueto - 68
44. Lecenje Sopenhauerom, Irvin Jalom - 66
45. Zvezda mora, Nora Roberts - 66
46. Poljubac, Gordana Cirjanic - 65
47. Knjiga za kisni dan, Bredli Trevor Griv - 64
48. Slatkisi za dorucak, Doroti Kumson - 61
49. Kad je Nice plakao, Irvin Jalom - 44
50. Znakovi pored puta, Ivo Andric - 39