bundeva:
a,ebi se nesi..sad si me podsetila na jednu epizodu iz zivota
Ma necu Bukice ja tebe da zalostim. Evo napisacu nesto lepo...ovo je samo za tebe...
"...Doktor Huvenal Urbino je osetio kako je skliznula pored njega, kao preplasena zivotinjica, trudeci se da ostane sto dalje na lezaju, na kome je jedva bilo mesta za dve osobe, i da ga ne dodirne. Uzeo je njenu ruku, hladnu i ukocenu od straha, isprepletao svoje prste sa njenima i skoro sapcuci poceo da joj prica uspomene sa dugih prekomorskih putovanja. Ona je i dalje bila ukocena, jer je vrativsi se u krevet otkrila da je on skinuo sve sa sebe dok je ona bila u kupatilu i to je u njoj ponovo probudilo strah od onoga sto joj se spremalo. Ali to sto se spremalo je bilo odlozeno za nekoliko sati, jer je doktor Urbino nastavio da prica vrlo polako dok je, milimetar po milimetar, pridobijao njeno telo. Govorio joj je o Parizu, o zaljubljenima u Parizu koji se ljube po ulicama, po omnibusima, po cvetnim terasama kafana izlozenim vrelom dahu i ceznutljitljivim harmonikama leta i koji stojeci vode ljubav po kejovima pokraj Sene, gde ih niko ne uznemirava. Dok je govorio, sakriven tamom, milovao je vrhovima prstiju liniju njenog vrata, milovao je svilene malje njenih ruku, drhtavi trbuh koji mu je izmicao, i kad je osetio da je napetost popustila ucinio je prvi pokusaj da joj podigne spavacicu, ali ga je ona sprecila naglim pokretom, tipicnim za njenu prirodu. "Umem i sama". I stvarno ju je skinula, a odmah zatim se tako ukocila da bi doktor Urbino skoro mogao da pomisli da vise nije tu, da njeno telo nije bljeskalo u tami.
Trenutak kasnije opet je uzeo njenu ruku, ovaj put toplu i meku, ali jos uvek nezno orosenu znojem. I ostali su tako jos jedan trenutak, nepokretni i nemi, on vrebajuci priliku za svoj sledeci korak a ona cekajuci ga, ne znajuci gde ce ga osetiti, dok je pomrcina rasla i uvecavala se sa njihovim sve tezim dahom. On je iznenada pusti i skoci, vezanih ociju, pravo u ambis: liznuo je jezikom vrh svog srednjeg prsta i njime jedva dotakao nezasticenu bradavicu, i ona je od toga osetila smrtonosni udar, kao da ju je takao ravno u zivac. Obradovala se sto su u potpunom mraku pa on nemoze da vidi sazizuci plamen koji ju je obuzeo sve do korena kose. "Smiri se,-rekao joj je, sasvim smireno.-Ne zaboravi da sam ih vec upoznao". I osetio je njen smesak a njen glas bio je sasvim nov i sladak u tami.
- Secam se vrlo dobro- rece ona,- i jos uvek sam besna zbog toga.
Tog trenutka je znao da su zaobisli rt dobre nade pa je ponovo uzeo njenu veliku i meku ruku i prekrio je sitnim, zahvalnim poljupcima, prvo snazne zglobove, dugacke, hitre prste, providne nokte i onda hijeroglife sudbine na oznojenom dlanu. Nikako nije znala kako je njena ruka dospela do njegovih grudi, gde je naisla na nesto sto nije znala sta je. On joj rece:" To su pleca". Ona je pomilovala malje na grudima i potom zgrabila svo to rastinje sa svih pet prstiju, da ga iscupa iz korena. "Jace", rece on. I ona je pokusavala sve dok nije bila sigurna da ga ne boli, a onda njena ruka potrazi njegovu, izgubljenu u tami. Ali on nije pustio da im se prsti ispreplicu nego je uhvati za zglavak i njenom rukom predje preko svog tela, sa neprimetnom, ali dobro odmerenom snagom, sve dok ona nije osetila zazareno dahtanje neke gole zivotinje, bestelesnog oblika, ali nestrpljive, uznemirene i propete. Na suprot onome sto je on mislio, pa i onome sto je mislila i ona sama, nije povukla ruku niti je ostavila nepomicnu tamo gde ju je on stavio, vec se telom i dusom preporucila Blazenoj Devici, stegla zube da se ne nasmeje sopstvenoj ludosti i pocela dodirom da otkriva toga uzdignutog protivnika, odmeravajuci mu velicinu, snagu njegovog izdanka, sirinu njegovih peraja, uplasena njegovom nepomirljivoscu ali i dirnuta njegovom usamljenoscu, uzimajuci ga pod svoje sa predanom radoznaloscu, koju bi neko, manje upucen od njenog muza, mogao lako da pobrka sa milovanjem. On je upinjao poslednje snage ne bi li odoleo vrtoglavici izazvanoj tim smrtonosnim ispitivanjem, sve dok ga ona nije ispustila s detinjom nebrigom, kao da ga baca na djubriste.
-Nikad nisam razumela kakav je ovaj aparat-rece.
Tada on poce ozbiljno da joj objasnjava, s predavackom metodicnoscu, dok joj je rukom prelazio preko mesta koja je pominjao, a ona je pustala da je vodi, poslusna poput primerne ucenice. On je u pogodnom trenutku primetio da bi sve to bilo mnogo lakse sa upaljenim svetlom. I bas je krenuo da ga upali kad ga je ona uhvatila za ruku, govoreci:"Ja bolje vidim rukama". U stvari, htela je da upali svetlo, ali je htela sama to da ucini, a ne kad joj neko odredi, i ucinila je. On ju je tada ugledao pod iznenadnom svetloscu u fetusnom polozaju, prekrivenu carsavom. Ali ovoga puta ju je video kako ponovo, ali sad bez ustezanja, grabi zivotinjicu za proucavanje i pocinje da je okrece i prevrce i da je posmatra sa zanimanjem koje nije vise bilo samo naucno, da bi na kraju zakljucila:"Kako je samo ruzan, cak mnogo ruzniji nego kod zena". On se slozio i ukazao joj na druge nepogodnosti, mnogo ozbiljnije od same ruznoce. Rekao je:"On je kao sin prvenac. Covek provede citav zivot radeci za njega, zrtvujuci sve radi njega, a on u odsudnom casu uvek sve radi samo po svojoj volji". Nastavila je da ga pregleda, da pita cemu sluzi ovo, cemu ono i kad je smatrala da se dobro obavestila, odmerila ga je obema rukama, da se uveri da ni po tezini nije bog zna sta, a onda ga je ispustila s izrazom prezira.
-Osim toga, mislim da su tu mnoge stvari suvisne-rece.
On je bio zaprepascen. Osnovna teza njegove disertacije je govorila bas o tome: prednosti pojednostavljivanja ljudskog organizma. Delovalo mu je prevazidjeno, sa mnogim nepotrebnim i dupliranim funkcijama koje su bile neophodne u ranijim fazama razvoja ljudske vrste, ali ne i u nasoj. Da: mogao je da bude manje slozen i istovremeno manje ranjiv. Na kraju je zakljucio:"Sve je to u bozijim rukama, naravno, ali bilo bi dobro da se to dokaze, makar u teorijskim okvirima". Ona se nasmejala veselo i tako prirodno da je on iskoristio priliku da je zagrli i da je, prvi put, poljubi u usta. Ona mu je uzvratila poljubac i on je nastavio da je ljubi, vrlo nezno, po obrazima, nosu, kapcima, dok je rukom lagano klizio ispod carsava i pomilovao joj obli i glatki brezuljak: brezuljak prave Japanke. Ona mu nije odgurnula ruku, ali je svoju drzala spremnu, za slucaj da on krene korak dalje.
-Necemo da nastavimo cas iz medicine?-upita ga.
-Ne-rece on.-
Ovaj ce biti iz ljubavi.
Zatim smace carsav sa nje, a ona ne samo da se nije opirala, vec ga je brzim zamahom nogu gurnula sa kreveta, jer vise nije mogla da podnosi vrucinu. Telo joj je bilo vretenasto i elasticno, mnogo zrelije nego kad je bilo obuceno a posedovala je samo svoj miris na planinsku zivotinju, koji ju je izdvajao od svih zena na svetu. Bespomocnoj pod punim svetlom, jedan talas uzavrele krvi popeo joj se i u lice, a jedino sto joj je u tom casu palo na pamet i cime je mogla da ga sakrije, bilo je da se svome muzu baci oko vrata i poljubi ga iz sve snage i duboko dok oboje ne izgube vazduh..."
Iskreno se nadam da se sad osecas bar malo bolje...jer ja vise ne mogu da kucam :wink:
, al' *ebi ga ostade mi knjiga u Kanadi 
:wink: