Najlepsi citati

  • Začetnik teme Začetnik teme Nesi
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
"...Florentino Arisa je ostajao iscrpljen, neispunjen da pliva u moru svoga i njenoga znoja, sa osecanjem da nije nista drugo, nego obicna sprava za uzivanje. Govorio je: "Ponasas se kao da sam ja samo jos jedan vise". A ona bi mu se nasmejala smehom razuzdane zenke i odgovarala: "Ne, bas naprotiv: Kao da si jos jedan manje"..." :D
 
"...ali ona je unapred vec sve resila, umesto njega. Sela je na ivicu kreveta u kome je Florentino Arisa lezao neznajuci sta ce sa sobom i pocela da mu prica o neutesnom bolu za muzem koji je umro pre tri godine i za to vreme je polako svlacila i bacala okolo svoju udovicku odoru, sve dok na njoj nije ostala cak ni burma sa vencanja. Svukla je bluzu od tafta, ukrasenu vezenim drangulijama i zavitlala je preko sobe u fotelju u uglu, bacila grudnjak preko ramena na drugi kraj kreveta, jednim zamahom smakla tesku, dugu suknju sa volanima, tanki satenski pojas i svilene, udovicke carape i razbacala sve to po podu, sve dok soba nije bila potpuno zastrta poslednjim ostatcima njene zalosti. Ucinila je to tako radosno, sa tako dobro odmerenim pauzama, da je izgledalo kao da je svaki njen pokret pozdravljen kanonadom topova, koja je potresala grad iz temelja. Florentino Arisa je pokusao da joj pomogne da otkopca pojas oko struka, ali ga je ona preduhitrila jednim vestim zahvatom, jer je za pet godina bracne vernosti naucila da se u svim fazama ljubavi, pa i u pripremnim, osloni na samu sebe, bez icije pomoci. Na kraju je skinula i cipkane gacice, spustajuci ih niz noge jednim hitrim pokretom plivacice i ostala je gola golcata; kao od majke rodjena.
Imala je dvadeset osam godina i tri puta se poradjala, ali je njena nagota cuvala nedirnutu uzbudjenost neudate zene. Florentino Arisa nikada nije shvatio kako je nekoliko pokajnickih krpica uspelo da sakrije svu zestinu nagona te razularene zdrebice, koja ga je, guseci se od sopstvene pomame, sama razodenula, kao sto nikad nije mogla da ucini svome muzu, da ne bi pomislio da je razvratna i htela je u jednom skoku da utoli gvozdenu izgladnelost svoje udovicke zalosti s nespretnoscu i bezazlenoscu proisteklom iz petogodisnje bracne vernosti. Pre te noci, a od onog casa bozije milosti kad ju je majka rodila, nikada nije bila u istom krevetu sa bilo kojim muskarcem, sem sa svojim pokojnim muzem.
Nije podlegla neukusnoj grizi savesti. Naprotiv. Razbudjena prastanjem metaka koji su zujali preko krovova, do zore se prisecala blistavih vrlina svoga muza, prebacujuci mu jedino sto je umro bez nje, donekle utesena jedino sigurnoscu da nikad nije bio toliko njen kao sada, kada je bio u kovcegu, zakovanom sa dvanaest eksera od tri pedlja i zakopanom dva metra pod zemljom.
- Srecna sam - rekla je - jer sad stvarno znam gde je kada nije kod kuce..." :twisted:
 
"...te noci je zauvek skinula crninu, odjednom, preskacuci nepotrebne prelazne faze, s bluzama na sive cvetice i zivot joj se ispunio ljubavnim pesmama i izazovnim haljinama s leptiricima i makaom, pa je pocela da deli svoje telo svakome ko bi pozeleo. Posto su trupe generala Gaitana Obesa, posle sezdeset tri dana opsade porazene, ona je popravila kucu, razrusenu topovskim granatama i sagradila prelepu terasu nad morem, odmah iznad gatova o koje su talasi iskaljivali svoj bes za olujnih vremena. Bilo je to njeno ljubavno gnezdasce, kako ga je sama, bez ironije, nazivala i u koje je primala samo onoga koga je htela i kako je htela, ne naplacujuci nikome ni pare, jer je smatrala da muskarci njoj time cine uslugu. U vrlo retkim slucajevima, prihvatila bi po neki poklon pod uslovom da nije od zlata, sve je to sprovodila tako vesto da niko ziv nije imao dokaza o njenim nedolicnim navikama. Samo jednom umalo nije doslo do javnog skandala kad se proneo glas da nadbiskup nije umro nesrecnim slucajem, pojevsi tanjir otrovnih pecuraka, vec ih je pojeo namerno, jer je ona pretila da ce ga razotkriti ako i dalje nastavi sa svojim bogohulnim navaljivanjima. Niko je nikad nije pitao da li je to tacno, niti je ona to ikad pominjala, niti je ista u svom zivotu promenila. Bila je, kao sto je, umiruci od smeha sama govorila, jedina slobodna zena u celoj provinciji..."
 
Ej, Buki, evo malo sirovog sexa, pazi svoje slabo srce :lol: :lol: :lol:

"...sumorni kupe evropskog voza (druga klasa). Sedista su tvrda i presvucena imitacijom koze. Vrata prema hodniku klize pri otvaranju. Maslinova stabla promicu pored prozora. Na jednoj strani sede dve sicilijanske seljanke, s detetom izmedju njih. Izgledaju kao majka, kci i unuka. Obe zene se nadmecu u tome koja ce vise hrane natrpati devojcici u usta. Preko puta (na sedistu pored prozora) sedi lepa mlada udovica pod gustim velom koji joj pokriva lice, odevena u tesnu crnu haljinu koja istice njene zanosne obline. Ona se obilno znoji, a oci su joj podbule. Sediste u sredini je prazno. Na sedistu uz vrata sedi jedna izuzetno debela zena s brcicima. Zbog svojih sirokih bokova ona zauzima i gotovo polovinu praznog sedista u sredini. Cita ljubavni foto-roman u kojem su licnosti fotografisani manekeni, a dijalog se pojavljuje u malim oblacicima iznad njihovih glava.

Ova petorka se tako trucka neko vreme, udovica i debela zena cutke, dok majka i baka razgovaraju sa detetom, i jedna s drugom, o hrani. A onda se voz uz skripu zaustavlja u gradicu koji se zove (mozda) KORLEONE. Visoki vojnik, sporih pokreta, neobrijan, ali s divnom cubom kose, rupicom na bradi i pomalo vragolastih ociju, lenjih ociju, ulazi u kupe, bezobrazno se osvrce oko sebe, ugleda polovinu praznog sedista izmedju debele zene i udovice i, uz mnogo napadnih izvinjenja, seda. Znojav je i neuredan, ali, u sustini to je divan komad mesa, tek malo uzegao od vrucine. Voz skripeci izlazi iz stanice.

Zatim postajemo svesni samo drmusanja voza i ritmickog trljanja vojnikovih butina o udovicine butine. Naravno, on se takodje trlja i o bokove debele dame - ona pokusava da se odmakne od njega - sto je savrseno nepotrebno jer on uopste nije svestan toga da dodiruje njene bokove. On gleda u veliki zlatni krst izmedju udovicinih dojki kako se klati napred i nazad u njenom dubokom dekolteu. Bup. Pauza. Bup. Krst udara u jednu vlaznu dojku, pa onda u drugu. Izgleda kao da se dvoumi u medjuprostoru, kao da je paralizovan izmedju dva magneta koji odbijaju. Udolina i klatno. Vojnik je hipnotisan. Ona zuri kroz prozor, gleda svako stablo masline kao da nikada ranije nije videla maslinova stabla. On nespretno ustaje, napola se pokloni damama i muci se da otvori prozor. Kad ponovo seda, ruka mu kao slucajno ocese udovicin stomak. Ona ne pokazuje da je to primetila. On levu ruku ostavlja na sedistu izmedju svoje i njene butine i pocinje svoje veste prste da savija oko i ispod mekog mesa njenog bedra. Ona nastavlja da zuri u svako stablo masline, kao da je ona Bog i kao da ih je upravo stvorila, pa se sad pita kako da ih nazove.

U medjuveremenu, izuzetno debela dama pakuje svoj foto-roman u blestavo zelenu plasticnu mrezastu torbu punu smrdljivih sireva i banana koje pocinju da trule. A baka umotava ostatke salame u masne novine. Majka oblaci devojcici dzemper i brise joj lice maramicom brizljivo navlazenom svojom majcinskom pljuvackom. Voz se uz skripu zaustavlja u gradicu koji se zove (mozda) PRICI i debela dama, majka, baka i mala devojcica izlaze iz kupea.
Zatim voz ponovo krene. Zlatni krst pocinje bup, pauza, bup, izmedju znojnih udovicinih dojki, prsti pocinju da se zavlace pod udovicine butine, udovica i dalje zuri u stabla maslina. Zatim prsti klize izmedju njenih butina, razmicu joj noge, i krecu navise do mesnatog prostora izmedju njenih debelih, crnih carapa i steznika, kliznu navise i zavlace se pod steznik u vlazno, gacicama nepokriveno, mesto izmedju njenih nogu.
Voz ulazi u galleria, ili tunel, i u polutami dolazi do konzumacije simbolizma.
Tu je vojnikova cizma u vazduhu i mracni zidovi tunela i hipnoticko klacenje vagona i dugi, visoki pisak voza kad konacno izroni iz mraka.
Ona bez reci silazi u gradu koji se, mozda, zove BIVONA. Prelazi sine, pazljivo zakoracujuci preko njih u svojim uskim crnim cipelama i debelim crnim carapama. On zuri za njom kao Adam koji se pita kako da je nazove. Zatim skoci, izlece iz voza i pojuri za njom. U tom trenutku kolosekom ispred njega nailazi dugacak teretni voz koji mu zaklanja vidik i preprecuje put. Dvadeset pet teretnih vagona kasnije, ona je nestala zauvek.

Jedan scenario seve bez rajsferslusa..." :wink:
 
bundeva:
vis' kako se ona duboko zamislila :? ubicu te nesi,mame mi :x
Kliknite za proširenje...

P.S....vis' kako ja brinem o tvojoj cirkulaciji :lol:

"...oslanja se na spiralnu ogradu stepenista i pogleda dole. Sa ove udaljenosti, mnostvo glasova stvara utisak zabljeg kreketa, prodornog i ritmicnog. Potom cuje nesto drugo - teske korake nekoga ko silazi niz stepenice.
Pod snazno podrhtava dok Markus silazi sa gornjeg sprata. Ona se uspravlja, okrece prema njemu u polutami. Ali on prilazi blize i, ne progovorivsi, polagano je obgrli jednom rukom oko ramena, a drugom oko struka. Naslanja se uz nju celim telom. Saginje glavu i utiskuje usne na udolinu tik pod njenom jagodicom..." :wink:
 
Nesi:
"...nikome to nisam rekao, ali ne mogu dugo trpeti da ne kazem. Video sam susret Doroteja i Jelene. Onaj skromni mladic se gotovo sapleo preko praga kad ga je Jelena presrela na ulazu u gornje dvoriste. Sta se to s njom desava? Je li ta zena pri cistoj svesti? Ako joj je stalo do coveka, zar nije mogla naci nikog drugog nego bas monaha i to ovoga koji je smerniji od svake devojke? Izgleda da je u njoj proradila kurvinska dusa. Strepim od dana kada se bude otisnula od jednog do drugog, trazeci utol svojoj pohoti. Jadni, jadni moj gospodar Laus! Tesko Vratimlju kad se u njoj usnula ala razbudi..."
Kliknite za proširenje...

Ovo mi je strashno poznato ???
Odakle je ???
 
shishmish01:
Nesi:
"...nikome to nisam rekao, ali ne mogu dugo trpeti da ne kazem. Video sam susret Doroteja i Jelene. Onaj skromni mladic se gotovo sapleo preko praga kad ga je Jelena presrela na ulazu u gornje dvoriste. Sta se to s njom desava? Je li ta zena pri cistoj svesti? Ako joj je stalo do coveka, zar nije mogla naci nikog drugog nego bas monaha i to ovoga koji je smerniji od svake devojke? Izgleda da je u njoj proradila kurvinska dusa. Strepim od dana kada se bude otisnula od jednog do drugog, trazeci utol svojoj pohoti. Jadni, jadni moj gospodar Laus! Tesko Vratimlju kad se u njoj usnula ala razbudi..."
Kliknite za proširenje...

Ovo mi je strashno poznato ???
Odakle je ???
Kliknite za proširenje...

U pitanju je odlomak iz romana "Dorotej" od Dobrila Nenadica.
 
-Eva-:
Ej, pa ovdje je čitava knjiga! Ovih dana sam uporno tražila pjesme od E. A. Po-a. Ako kome nije mrsko neka mi otipka pjesmu "Gavran" od gore navedenog pisca.
Kliknite za proširenje...

"Gavran"-a na zalost nemam, ali evo nekih drugih pticica od Alekse Santica...:wink:

MOJE TICE, ZBOGOM


Slavuji laki, kada magla ode,
Proljeće zlatno zatrepti u lugu,
Leptiri prvi kad se skoro rode,
U mome vrtu zapjevajte tugu!

Ja nemam više plavih jorgovana
Ni ruža da vas na sastanak zovnu...
Svijetli praznik vaskrsnijeh dana
Meni doć neće kroz maglu olovnu.

Kako je negda sladak život bio!
Ja sam ga žedan punom čašom pio,
A sad mi teče sa gorčinom mnogom.

K'o ranjen galeb tako padam i ja,
I val me valu daje i razbija...
Ja tonem, evo... Moje tice, zbogom!

Ne znam bas cemu je posvecena ova pesma ali ako se pogleda iz ugla ljubavi...lepa je u svakom slucaju.

P.S. Samo ovaj put...a zatim se vracamo prozi...:wink:
 
"...jednom sam, samo zato da bih ga impresionirala, ispricala Benetu kako izgleda ceremonija prijema novih clanova u Paklene andjele. Ono kad kandidat mora da lize svojoj zenskoj kad ima menstruaciju, a svi ostali momci gledaju.
Benet na to nije nista rekao.
"Pa zar to nije interesantno?" - podbadala sam ga - "Zar to nije super?"
Jos uvek nista.
Nastavila sam sa bockanjem.
"Zasto ne kupis sebi jednog malog kera" - konacno je prozborio - "Pa ga lepo izdresiras?"...:twisted:
 
"..."Odakle ste?"
" Njujork."
" Mislim vasi preci."
" Zbog cega to zelite da znate?"
" Zasto izbegavate moje pitanje?"
" Nisam duzna da odgovaram na vasa pitanja."
" Znam." Puckao je lulu i zurio nekud u daljinu. Uglovi ociju su mu se nabrali u jedno stotinu sitnih bora, a usta su mu se izvijala u nekakav poluosmeh cak i onda kada se nije osmehivao. Znala sam da cu reci DA za sve sto od mene zatrazi. Moja jedina briga bila je: mozda nece dovoljno brzo traziti.
" Poljski Jevreji na jednoj strani, ruski na drugoj..."
" To sam i mislio. Vi izgledate kao Jevrejka."
" A vi izgledate kao engleski antisemita."
" Ma hajdete, molim vas - ja volim Jevreje..."
" Neki od vasih najboljih prijatelja..."
" Cinjenica je da su Jevrejke prokleto dobre u krevetu."
Nisam mogla da se setim niceg duhovitog sto bih mogla da mu odgovorim. Slatki Isuse, mislila sam, evo ga. Prava s.b.r. Seva bez rajsferslusa par ekselans. Za ime boga sta cekamo? Sigurno ne Rodnija Lemana.
" Ja takodje volim i Kineze", rekao je, " a vi imate zgodnog muza."
" Mozda bi trebalo da vas upoznam sa njim. Konacno, obojica ste psihoanaliticari. Trebalo bi da imate mnogo zajednickog. Mogli biste bas lepo da trtite jedan drugog ispod Frojdove slike."
" Pi*ko", rece on. " U stvari, ja vise volim kineske devojke - ali i devojke Jevrejke iz Njijorka, koje vole dobro da se posvadjaju, takodje deluju na mene strasno seksi. Svaka zenska koja je u sposobna da digne onakvu frku kakvu ste vi napravili kod stola za registraciju, mnogo obecava."
" Hvala." Ako ista znam, bar da prepoznam komplioment kad mi ga upute. Gacice su mi vec bile toliko vlazne da sam njima mogla da prebrisem sve becke ulice..."
 
"..."Vi zaista govorite sa jakim americkim naglaskom", rekao je, osmehujuci se onim svojim posle-dobrog-tucanja osmehom.
" Nemam ja nikakav akcent - vi ga imate..."
" Ek-sent", rekao je, podsmehujuci mi se.
" Ma, j*be mi se."
" To uposte nije losa ideja."
" Kako ono rekoste da se zovete?" (Sto je, ako se secate, vrhunac dramskog zapleta u Strinbergovoj Gospodjici Juliji.)
" Adrijan Gudlav", rekao je. Pri tome se naglo okrenuo i prevrnuo casu sa pivom meni u krilo.
" Strasno mi je zao", ponavljao je, brisuci sto prljavom maramicom, rukom, pa onda i svojom indijskom kosuljom - koju je skinuo, smotao je i pruzio meni da njome obrisem haljinu. Kakvo vitestvo ! Medjutim, ja sam samo sedela i blenula u njegove kovrdzave malje na grudima dok sam osecala kako mi se pivo cedi izmedju nogu.
" U redu je. Ne mari", rekla sam. Nije bilo tacno da ne marim. Uzivala sam..." :wink:
 
"..." Taj Englez s kojim si razgovarala", rekao je kad smo se vratili u hotelsku sobu, "stvarno je lud za tobom..."
" Zasto to mislis?"
Pogledao me je cinicno.
" Svrsavao je buljeci u tebe."
" A meni se cinilo da je to najneprijatniji kuckin sin kojeg sam ikad srela." I to je, delimicno, bilo takodje tacno.
" To je tacno - ali tebe su oduvek privlacili neprijatni muskarci."
" Mislis takvi kao ti?"
Privukao me je k sebi i poceo da me svlaci. Bilo je ocigledno da ga je uzbudio nacin na koji mi se Adrijan udvarao. I mene je. Oboje smo vodili ljubav s Adrijanovim duhom. Srecni Adrijan. Ja sam ga poje*ala spreda, a Benet otpozadi..."
 
ZABORAV TRAZIM


molim vas,zaboravite me
znam da ste me volele
ali vaš zaborav tražim
nevinost svoju želim

ona,ona... nadaju mi se
korak moj u blizini mastaju
i kad se okrenem unazad
vidim vrata odskrinuta

da se vratim u njihove živote
uletim u stanove duša njihovih
i da opet da ostanem neko vreme,pa odem
ili izbačen ko skitnica, dalje idem

zaborav želim,svih ljubavi
čistotu duše svoje
čistotu svog srca želim
grehove svoje i tuđe da ne osećam

jer nju želim voleti,samo iskreno
da osetim kao jednu ženu
jedinu zauvek do večnosti
sve da zaboravim,samo nju ne
 
inspirion:
ZABORAV TRAZIM


molim vas,zaboravite me
znam da ste me volele
ali vaš zaborav tražim
nevinost svoju želim

ona,ona... nadaju mi se
korak moj u blizini mastaju
i kad se okrenem unazad
vidim vrata odskrinuta

da se vratim u njihove živote
uletim u stanove duša njihovih
i da opet da ostanem neko vreme,pa odem
ili izbačen ko skitnica, dalje idem

zaborav želim,svih ljubavi
čistotu duše svoje
čistotu svog srca želim
grehove svoje i tuđe da ne osećam

jer nju želim voleti,samo iskreno
da osetim kao jednu ženu
jedinu zauvek do večnosti
sve da zaboravim,samo nju ne
Kliknite za proširenje...

LEPO...8)
 
"...Benet Ving se pojavio kao u snu. Na "krilima", moglo bi se reci. Visok, zgodan, zagonetni istocnjak. Dugi, tanki prsti, cosava jaja, divni, kruzni pokreti njegovih kukova dok sevi - u cemu je on, cinilo se, bio neumoran. Osim svega toga, on je bio i nem, a tada je njegova cutnja bila muzika za moje usi. Kako sam tada mogla da znam da cu se posle nekoliko godina osecati kao da se jeb*m sa Helen Keler?
Ving. Volela sam Benetovo prezime. A bio je i nemiran. Imao je krila ne na petama, vec na ku*cu. Podizao se i klizio kao jedrilica kad je sevio. Izvodio je velicanstvene pokrete zaranjanja i vadjenja cepa. Ostajao je krut citavu vecnost, a bio je jedini covek kojeg sam ikada srela koji nikada nije bio impotentan - cak ni onda kada je bio deprimiran ili ljut. Ali zasto nije voleo da se ljubi? I zasto nije nikada nista govorio? Ja bih svrsavala i svrsavala, i svaki orgazam izgledao mi je kao da je od leda..."
 
"...Sedim u zadnjem redu zureci u Adrijana. Adrijan uzvraca zurenjem u mene. Sisa svoju lulu kao da sisa mene. Kosa mu pada preko ociju. On je zagladjuje pokretom ruke unazad. I meni kosa pada preko ociju. Zagladjujem je pokretom ruke unazad. Navalio je da sisa svoju lulu. A ja sam navalila, pa sisam li sisam njegov fantomski ku*ac. Cini se da nam neki tanani znaci povezuju oci - kao u nekom stripu o kosmosu. Neki mali talasi vreline cini se da nam povezuju karlice, kao u nekakvom pornografskom stripu.
Ili on, mozda, uopste ne gleda u mene?
"...naravno, tu je jos uvek problem potpune zavisnosti kandidata od njegovog psihoanaliticara", govori analiticar koji sedi s Adrijanove leve strane.
Adrijan se ceri na mene.
"...potpuna zavisnost ublazena je samo kandidatovim ispitivanjem stvarnosti koje, uzimajuci u obzir kafkansku atmosferu Instituta, moze, zaista, da se pokaze kao nedovoljno..."
Kafkanska? Oduvek sam mislila da se kaze "kafkijanska".
Mora da sam prvi slucaj klimakterijuma koji se ikada javio u dvadeset devetoj godini zivota. Obliva me neka vrelina. Osecam kako mi lice odjednom postaje jarkoruzicasto, srce mi radi brzo kao motor trkackog automobila, a u obrazima imam takav osecaj kao da su izbockani sicusnim iglicama prilikom akupunkture. Citav donji deo mog tela se rastopio i polako sad kaplje na pod. Ne radi se vise o tome da ja svrsavam u gacice - ja se rastapam..."
 
"...nadala sam se da cu posle sastanka moci da razgovaram s Adrijanom, ali Benet me je odvukao pre nego sto je Adrijan uspeo da se otrese gomile koja se tiskala oko katedre. Nas troje smo vec sacinjavali pravi barokni trio. Benet je osetio moja eksplozivna osecanja i dao je sve od sebe da me odvuce sa Univerziteta sto je brze mogao. Adrijan je osetio moja eksplozivna osecanja i uporno je gledao u Beneta ne bi li ustanovio koliko i sta o tome Benet zna. A ja sam se osecala kao da me njih dvojica rastrzu. Naravno, njih dvojica tu nista nisu bili krivi. Oni su samo predstavljali borbu koja se odvijala u meni. Benetova paznja, kompulsivna i dosadna postojanost bila je moj vlastiti panicni strah od promene, moj strah od samoce, moja potreba za sigurnoscu. Adrijanovo luckasto ponasanje i hvatanje za dupe bilo je onaj deo mene koji je iznad svega zeleo da uziva u zivotu. Nikada nisam uspela da uspostavim mir izmedju te dve polovine sebe. Sve sto sam uspela da ucinim bilo je da (za krace vreme) potisnem jednu polovinu na racun druge. Nikada me nisu cinile srecnom burzoaske vrline braka, stabilnost i duznost iznad zadovoljstva. Bila sam i suvise radoznala, duh mi je bio i suvise avanturisticki, da bih mogla mirno i ravnodusno da zivim pod takvim ogranicenjima. Ali, ja sam isto tako patila i od nocnih mora i napada panicnog straha od samoce. I tako sam uvek zavrsavala kao zena koja zivi s nekim, ili kao udata zena.
Osim toga, ja sam zaista verovala u to da je vredno imati dugotrajnu i duboku vezu s jednom osobom. Lako sam mogla da zapazim sterilnost skakutanja iz kreveta u krevet i odrzavanja povrsnih odnosa s gomilama povrsnih ljudi. Imala sam vec ono neizrecivo ruzno iskustvo budjenja u krevetu s muskarcem s kojim nisam imala volje ni da razgovaram - a to svakako nije predstavljalo nikakvo oslobodjenje. Pa ipak, cinilo se da nema nikakvog nacina da svom zivotu obezbedite ono najbolje i od uzivanja i od stabilnosti. Nije me nimalo tesila cinjenica da su se i veci umovi od mene bavili tim pitanjima i da nisu pronasli bas mnogo jasne odgovore. Ta cinjenica je samo pokazivala da su moje preokupacije banalne i uobicajene. Da sam ja neka zaista izuzetna osoba, razmisljala sam, ne bih provodila sate i sate razbijajuci glavu o problemima braka i preljube. Jednostavno bih izasla napolje, na ulicu i obema rukama zgrabila zivot i ni zbog cega ne bih osecala grizu savesti, ili krivicu..."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top