Marija i Pijer Kiri – Par se upoznao na Sorboni, gde je Marija studirala, a Pijer je radio. Pošto se ljubav najčešće javi ako su ljudima slična interesovanja, nešto tako se odigralo i u ovom slučaju. Mariju i Pijera je zbližila nauka. Venčali su se i nastavili zajednički rad. Godine 1903. sa Anri Bekerelom osvojili su Nobelovu nagradu za radioaktivnost. Posle Pijerove smrti, Marija će nastaviti zajednički rad, početi da radi na Sorboni i jednom sama čak osvojiti Nobelovu nagradu.
-
- Popularno:
- Da li brojite dane do penzije?
- U Rumuniji otkriveno 4 miliona mrtvih...
- Tonino Picula za DW: Studentski pokret...
- UHAPŠEN DIREKTOR REPUBLIČKOG ZAVODA ZA...
- Režim uvodi potpunu kontrolu interneta...
- Tonino Picula i njegove neokolonijalne...
- Čime biste se bavili da ste materijalno...
- Da li se poseta na krstarici smanjila...
- Vučić: Niko mi od evropskih zvaničnika...
- Udbasi, srecan vam Dan Bezbednosti!
Najlepse ljubavne price i pisma poznatih
- Začetnik teme Lada
- Datum pokretanja
- stanje
Abigejl i Džon Adams – Bili su predsednički par. Tokom Američkog rata za nezavisnost Džon je nekoliko godina bio na frontu. Za to vreme on i supruga razmenjivali su nežna ljubavna pisma, koja postoje i dan danas kao svedocii jednog jakog i stabilnog braka. Njihov sin, Džon Kvinsi Adams će takođe postati kasnije predsednik.
Elois i Abelard – Njihova ljubavna priča datira iz dvanaestog veka i smeštena je u Francusku. Petar Abelard je bio profesor teologije, koji se zaljubio u svoju učenicu Eloisu. Za njihovu tajnu vezu saznao je Eliosin ujak i staratelj, koji ih je razdvojio iako je devojka rodila dečaka. Par se zamonašio, ali je nastavio da se dopisuje. Neki ljudi tvrde da Eliosina i Petrova originalna pisma postoje i dan danas.
saznaj.lako
saznaj.lako
Mumtaz Mahal i Shah Jahan
Mumtaz Mahal i Shah Jahan – venčali su se kao tinejdžeri, sa samo petnaest godina. Mumtaz mu je rodila četraestoro dece i postala omiljena supruga. Kada je umrla, nikako nije mogao da je preboli i odlučio je da sagradi spomenik u njenu čast. Bilo je potrebno dvadeset godina i 20,000 radnika da bi se sazidao spomenik po imenu Tadž Mahal. Jahan je do kraja života provodio dane usamljeno i povučeno, gledajući preko reke Jamun spomenik svojoj voljenoj kraljici. Sahranjen je pored nje, u Tadž Mahalu.
Mumtaz Mahal i Shah Jahan – venčali su se kao tinejdžeri, sa samo petnaest godina. Mumtaz mu je rodila četraestoro dece i postala omiljena supruga. Kada je umrla, nikako nije mogao da je preboli i odlučio je da sagradi spomenik u njenu čast. Bilo je potrebno dvadeset godina i 20,000 radnika da bi se sazidao spomenik po imenu Tadž Mahal. Jahan je do kraja života provodio dane usamljeno i povučeno, gledajući preko reke Jamun spomenik svojoj voljenoj kraljici. Sahranjen je pored nje, u Tadž Mahalu.
Salim i Anarkali
Salim i Anarkali – Sin velikog mogulskog cara, Akbara Velikog, zaljubio se u prelepu kurtizanu – Anarkali. Opčinila ga je svojom lepotom na prvi pogled. Car, naravno, nije odobravao ovu vezu , priređivao im je razne pakosti, pretio, samo da bi uništio njihovu ljubav. Salim odlučuje da se suprotstavi svom ocu i objavljuje mu rat. Mlad i neiskusan, biva poražen i osuđen na smrt. Čuvši za to, Anarkali se odriče svoje ljubavi i biva zatočena samo da bi spasla Salima. Salim joj pokazuje tunel kojim je pobegla i nikad se više nije vratila. Salim je do kraja svog života voleo Anarkali, a njegove poslednje reči bile su upućene upravo njoj.
Salim i Anarkali – Sin velikog mogulskog cara, Akbara Velikog, zaljubio se u prelepu kurtizanu – Anarkali. Opčinila ga je svojom lepotom na prvi pogled. Car, naravno, nije odobravao ovu vezu , priređivao im je razne pakosti, pretio, samo da bi uništio njihovu ljubav. Salim odlučuje da se suprotstavi svom ocu i objavljuje mu rat. Mlad i neiskusan, biva poražen i osuđen na smrt. Čuvši za to, Anarkali se odriče svoje ljubavi i biva zatočena samo da bi spasla Salima. Salim joj pokazuje tunel kojim je pobegla i nikad se više nije vratila. Salim je do kraja svog života voleo Anarkali, a njegove poslednje reči bile su upućene upravo njoj.
Lejdi Dajana i princ Čarls
Bila je najvoljenija princeza. Žena koja je odskakala od šablona poslušne supruge "plave krvi". On je bio neatraktivan prestolonaslednik britanskog trona i ne baš popularan među svojim sunarodnicima. Do venčanja Lejdi Di i princa Čarlsa došlo je 29. jula 1981. godine, a pre toga videli su se samo trinaest puta. Njihovu svadbenu ceremoniju gledalo je preko 750 miliona ljudi, a prenosile je 74 televizijske stanice širom sveta. Dajana je tada imala manje od 20 godina i bila prva Engleskinja posle tri veka koja se udala za naslednika britanske krune.
Ubrzo je na sebe navukla bes kraljevske porodice, jer je odbila da prvog sina Vilijama, shodno tradiciji, rodi u Bakingemskoj palati. Usledila je postporođajna depresija kada je pokušala da se ubije bacivši se niz stepenice, da bi po rođenju drugog sina Harija, otkrila da pati od bulimije. Za ovu bolest krivila je svog supruga koji se stalno žalio da se princeza poprilično ugojila. O delikatnosti njihovog odnosa govori i čuvena izjava princa Čarlsa data povom veridbe sa Lejdi Di. Na pitanje novinara da li su budući supružnici zaljubljeni, Dajana je odmah odgovorila potvrdno, dok je Čarls dodao "Šta god ljubav značila".
Detalji njihovog privatnog života nastavili su da šokiraju svet kada je Dajana javno priznala da, nakon rođenja drugog sina, sa suprugom nije spavala čak sedam godina. Princ Čarls je kasnije potvrdio da je tokom braka sa Dajanom bio u vezi sa sadašnjom suprugom, Kamilom Parker-Bouls. Beg od samoće Lejdi Di pronalazila je u rukama brojnih ljubavnika, a tvrdila je da su sinovi bili jedini razlog zbog kojih nije počinila samoubistvo. Njen život se ipak završio tragično, saobraćajnom nesrećom u kojoj je poginula zajedno sa verenikom Dodijem al Fajedom. Koban sudar desio se na ulicama Pariza dok su bežali od upornih paparaca. Pismo koje je Dajana ostavila neposredno pred pogibiju svedoči o tome da je naslućivala šta će se desiti. Iako konkretnih dokaza nema, svetska javnost je ubeđena da je kraljevska porodica umešana u njenu smrt. Uzrok nesreće nikada nije otkriven.
Bila je najvoljenija princeza. Žena koja je odskakala od šablona poslušne supruge "plave krvi". On je bio neatraktivan prestolonaslednik britanskog trona i ne baš popularan među svojim sunarodnicima. Do venčanja Lejdi Di i princa Čarlsa došlo je 29. jula 1981. godine, a pre toga videli su se samo trinaest puta. Njihovu svadbenu ceremoniju gledalo je preko 750 miliona ljudi, a prenosile je 74 televizijske stanice širom sveta. Dajana je tada imala manje od 20 godina i bila prva Engleskinja posle tri veka koja se udala za naslednika britanske krune.
Ubrzo je na sebe navukla bes kraljevske porodice, jer je odbila da prvog sina Vilijama, shodno tradiciji, rodi u Bakingemskoj palati. Usledila je postporođajna depresija kada je pokušala da se ubije bacivši se niz stepenice, da bi po rođenju drugog sina Harija, otkrila da pati od bulimije. Za ovu bolest krivila je svog supruga koji se stalno žalio da se princeza poprilično ugojila. O delikatnosti njihovog odnosa govori i čuvena izjava princa Čarlsa data povom veridbe sa Lejdi Di. Na pitanje novinara da li su budući supružnici zaljubljeni, Dajana je odmah odgovorila potvrdno, dok je Čarls dodao "Šta god ljubav značila".
Detalji njihovog privatnog života nastavili su da šokiraju svet kada je Dajana javno priznala da, nakon rođenja drugog sina, sa suprugom nije spavala čak sedam godina. Princ Čarls je kasnije potvrdio da je tokom braka sa Dajanom bio u vezi sa sadašnjom suprugom, Kamilom Parker-Bouls. Beg od samoće Lejdi Di pronalazila je u rukama brojnih ljubavnika, a tvrdila je da su sinovi bili jedini razlog zbog kojih nije počinila samoubistvo. Njen život se ipak završio tragično, saobraćajnom nesrećom u kojoj je poginula zajedno sa verenikom Dodijem al Fajedom. Koban sudar desio se na ulicama Pariza dok su bežali od upornih paparaca. Pismo koje je Dajana ostavila neposredno pred pogibiju svedoči o tome da je naslućivala šta će se desiti. Iako konkretnih dokaza nema, svetska javnost je ubeđena da je kraljevska porodica umešana u njenu smrt. Uzrok nesreće nikada nije otkriven.
Grejs Keli i Renije od Monaka
Tog davnog 9. aprila 1956. godine, Grejs Keli živela je san skoro svake žene. Pripremala se da postane princeza od Monaka i supruga princa Renijea. Pred hiljadu zvanica i tri miliona gledalaca odigravalo se jedno od najglamuroznijih venčanja u istoriji. Dok su detalji ceremonije izgledali idlično, tvrdilo se da je Grejs mrzela svaku sekundu svog venčanja. Naime, dva dana pre samog događaja, prolazila je brojne psihološke i fizičke testove koji su imali za cilj da pokažu da li je sposobna da vlada jednom kneževinom.
Začetak ove ljubavne priče bio je daleko romantičniji. Sve se odigralo tokom Kanskog festivala 1955. godine, tokom kojeg je Grejs promovisala jos jednu vodeću ulogu u najnovijem Hičkokovom ostvarenju. Kako su Renije i Grejs kasnije izjavili, ovaj susret bio je sudbonosan. Grejs je ostavila svet filma i potpuno se posvetila Renijeu. Iz velike ljubavi koja se tog proleća rodila, dobili su troje dece: princezu Katarinu, princa Alberta i princezu Stefani. Ipak, Bajka holivudske dive koja postaje princeza i živi u idili bila je daleko od stvarnosti. Naime, već na odluku Grejs Keli da napusti Holivud, svet je bio skeptičan. Svi su čekali da vide hoće li princeza izdržati da bude pod striktnim pravilima dosadnog života u kneževini nakon burnog koji je vodila u Holivudu. Takođe se postavljalo pitanje hoće li princ Renije obuzdati njenu strastvenu prirodu, jer su paralelno sa holivudskom karijerom cvetale i njene romanse. Tvrdilo se da je bila u vezi sa svakim partnerom sa velikog platna. Pričalo se o njenoj nezasitosti u krevetu, a tračevi su otišli u krajnost pa je MGM, njena produkcijska kuća, morala da plati tabloidima da prestanu sa pisanjem pikanterija iz njenog privatnog života.
Kada je postala princeza od Monaka, dotadašnji način života Grejs Keli postao je deo daleke i poprilično sramne prošlosti. Barem je tako mislio princ Renije, koji je zabranio prikazivanje svih filmova svoje supruge u kneževini i dao joj listu pravila ponašanja kojih mora da se pridržava. To je uticalo da jaz između Grejs i Renijea vremenom postane sve veći. Dosta vremena počela je da provodi u Filadelfiji i Parizu, ali je pred kraj svog života oživela emocije sa suprugom i ponovo uživala u ljubavi. Kraj njihove sreće bio je prekinut naglo i neočekivano. Grejs Keli, najlepša plavuša svog vremena, preminula je 14. septembra 1982. godine. Usled moždanog udara izgubila je kontrolu nad svojim vozilom i poginula tačno na mestu gde je trideset godina ranije snimala scenu jednog od svojih najpoznatijih filmova. Suprug nikada nije preboleo njenu smrt i do kraja svog života nije se ponovo oženio.
Tog davnog 9. aprila 1956. godine, Grejs Keli živela je san skoro svake žene. Pripremala se da postane princeza od Monaka i supruga princa Renijea. Pred hiljadu zvanica i tri miliona gledalaca odigravalo se jedno od najglamuroznijih venčanja u istoriji. Dok su detalji ceremonije izgledali idlično, tvrdilo se da je Grejs mrzela svaku sekundu svog venčanja. Naime, dva dana pre samog događaja, prolazila je brojne psihološke i fizičke testove koji su imali za cilj da pokažu da li je sposobna da vlada jednom kneževinom.
Začetak ove ljubavne priče bio je daleko romantičniji. Sve se odigralo tokom Kanskog festivala 1955. godine, tokom kojeg je Grejs promovisala jos jednu vodeću ulogu u najnovijem Hičkokovom ostvarenju. Kako su Renije i Grejs kasnije izjavili, ovaj susret bio je sudbonosan. Grejs je ostavila svet filma i potpuno se posvetila Renijeu. Iz velike ljubavi koja se tog proleća rodila, dobili su troje dece: princezu Katarinu, princa Alberta i princezu Stefani. Ipak, Bajka holivudske dive koja postaje princeza i živi u idili bila je daleko od stvarnosti. Naime, već na odluku Grejs Keli da napusti Holivud, svet je bio skeptičan. Svi su čekali da vide hoće li princeza izdržati da bude pod striktnim pravilima dosadnog života u kneževini nakon burnog koji je vodila u Holivudu. Takođe se postavljalo pitanje hoće li princ Renije obuzdati njenu strastvenu prirodu, jer su paralelno sa holivudskom karijerom cvetale i njene romanse. Tvrdilo se da je bila u vezi sa svakim partnerom sa velikog platna. Pričalo se o njenoj nezasitosti u krevetu, a tračevi su otišli u krajnost pa je MGM, njena produkcijska kuća, morala da plati tabloidima da prestanu sa pisanjem pikanterija iz njenog privatnog života.
Kada je postala princeza od Monaka, dotadašnji način života Grejs Keli postao je deo daleke i poprilično sramne prošlosti. Barem je tako mislio princ Renije, koji je zabranio prikazivanje svih filmova svoje supruge u kneževini i dao joj listu pravila ponašanja kojih mora da se pridržava. To je uticalo da jaz između Grejs i Renijea vremenom postane sve veći. Dosta vremena počela je da provodi u Filadelfiji i Parizu, ali je pred kraj svog života oživela emocije sa suprugom i ponovo uživala u ljubavi. Kraj njihove sreće bio je prekinut naglo i neočekivano. Grejs Keli, najlepša plavuša svog vremena, preminula je 14. septembra 1982. godine. Usled moždanog udara izgubila je kontrolu nad svojim vozilom i poginula tačno na mestu gde je trideset godina ranije snimala scenu jednog od svojih najpoznatijih filmova. Suprug nikada nije preboleo njenu smrt i do kraja svog života nije se ponovo oženio.
Dženifer Aniston i Bred Pit
I pored velike ljubavi, najveću pažnju privukli su svojim raskidom. Planetarna polularnost nezaboravne Rejčel i najvećeg holivudskog zavodnika spojila ih je upravo kraj malih ekrana na snimanju kultne serije "Prijatelji", gde je Bred imao epizodnu ulogu. Dženifer Aniston i Bred Pit venčali su se na svečanosti u Malibuu 2000. godine. Pričalo se da su stvoreni jedno za drugo, da plene svojom zajedničkom spontanošću i vedrim duhom. Njihova sedmogodišnja veza smatrana je jednom od retko uspešnih i stabilnih u Holivudu.
Ipak, idila je srušena 2005. godine. Kobni trenutak njihovog braka bilo je snimanje filma "Gospodin i gospođa Smit" gde Bred nije odoleo čarima, u to vreme najvećeg ženskog seks simbola, Anđeline Džoli. Razvod Pit - Aniston bio je medijski najpropraćeniji holivudski razvod svih vremena. Interesantno je da je Bred kasnije javno priznao da je bio emotivno slomljen nakon rastanka sa bivšom suprugom i koristio razne opijate. S obzirom da je on bio inicijator raskida i svojevoljno pao u zagrljaj Anđelini, spekulisalo se da je njegova izjava bila samo znak griže savesti. Ni danas, osam godina od ljubavnog skandala, prašina se nije slegla. Stranice žute štampe pune planovi za venčanje, ne samo Breda i Anđeline, već i Dženifer sa svojim verenikom Džastinom Terouom. Ali, glavna tema nije lokacija ili preskup dijamanstki prsten, već to ko će kome doći na venčanje i čije će biti prvo.
I pored velike ljubavi, najveću pažnju privukli su svojim raskidom. Planetarna polularnost nezaboravne Rejčel i najvećeg holivudskog zavodnika spojila ih je upravo kraj malih ekrana na snimanju kultne serije "Prijatelji", gde je Bred imao epizodnu ulogu. Dženifer Aniston i Bred Pit venčali su se na svečanosti u Malibuu 2000. godine. Pričalo se da su stvoreni jedno za drugo, da plene svojom zajedničkom spontanošću i vedrim duhom. Njihova sedmogodišnja veza smatrana je jednom od retko uspešnih i stabilnih u Holivudu.
Ipak, idila je srušena 2005. godine. Kobni trenutak njihovog braka bilo je snimanje filma "Gospodin i gospođa Smit" gde Bred nije odoleo čarima, u to vreme najvećeg ženskog seks simbola, Anđeline Džoli. Razvod Pit - Aniston bio je medijski najpropraćeniji holivudski razvod svih vremena. Interesantno je da je Bred kasnije javno priznao da je bio emotivno slomljen nakon rastanka sa bivšom suprugom i koristio razne opijate. S obzirom da je on bio inicijator raskida i svojevoljno pao u zagrljaj Anđelini, spekulisalo se da je njegova izjava bila samo znak griže savesti. Ni danas, osam godina od ljubavnog skandala, prašina se nije slegla. Stranice žute štampe pune planovi za venčanje, ne samo Breda i Anđeline, već i Dženifer sa svojim verenikom Džastinom Terouom. Ali, glavna tema nije lokacija ili preskup dijamanstki prsten, već to ko će kome doći na venčanje i čije će biti prvo.
Kejt Midlton i princ Vilijam
Da savremene ljubavi nisu nužno praćene skandalima i seks aferama, dokazuje i kraljevski par Velike Britanije. Prefinjenost i sofisticiranost učinila ih je jednim od najskladnijih parova današnjice. Ipak, da nije sve ružičasto kako se čini, dokazuje i činjenica da mlada princeza, za razliku od Vilijamove majke Dajane, nikada nije imala naklonost javnosti. Ako uzmemo u obzir da je na zidu svoje sobe tokom srednjoškolskih dana držala poster princa Vilijama, ne čudi zasto su je mediji širom sveta prozvali Waity Katy. Nadimak devojke koja zna da čeka i dočeka svoj trenutak, kojoj posao nikada nije bio prioritet, opravdala je tokom devetogodisnje veze sa Vilijamom. Odmah je bila na tapetu medija, što zbog nepristojnih ispada čitave porodice Midlton, što zbog odavanja slike žene sa jednim jedinim ciljem - da se dobro uda.
Bilo da je pobedila ljubav ili primamljiva titula supruge plave krvi, Vilijam i Ket venčali su se 29. aprila 2011. u Vestmisterskoj palati u Londonu. Njihova svadbena ceremonija nazvana je venčanjem veka. Mladina svedena haljina, iz modne kuće "Aleksandar Mekvin", odisala je otmenošću i oduševila svet. Kejt je na venčanju nosila i verenički prsten od dijamanata i safira koji je nekada pripadao princezi Dajani. Procenjuje se da je putem televizije i interneta gotovo dve milijarde ljudi gledalo prenos venčanja. Kejt je, inače prva građanka u poslednjih 350 godina, koja sa udala za princa koji bi mogao da nasledi tron. Idila je upotpunjena onog trenutka kada je procurela vest da princ i princeza očekuju devojčicu, koja bi nakon tate bila drugi pretendent na presto.
Da savremene ljubavi nisu nužno praćene skandalima i seks aferama, dokazuje i kraljevski par Velike Britanije. Prefinjenost i sofisticiranost učinila ih je jednim od najskladnijih parova današnjice. Ipak, da nije sve ružičasto kako se čini, dokazuje i činjenica da mlada princeza, za razliku od Vilijamove majke Dajane, nikada nije imala naklonost javnosti. Ako uzmemo u obzir da je na zidu svoje sobe tokom srednjoškolskih dana držala poster princa Vilijama, ne čudi zasto su je mediji širom sveta prozvali Waity Katy. Nadimak devojke koja zna da čeka i dočeka svoj trenutak, kojoj posao nikada nije bio prioritet, opravdala je tokom devetogodisnje veze sa Vilijamom. Odmah je bila na tapetu medija, što zbog nepristojnih ispada čitave porodice Midlton, što zbog odavanja slike žene sa jednim jedinim ciljem - da se dobro uda.
Bilo da je pobedila ljubav ili primamljiva titula supruge plave krvi, Vilijam i Ket venčali su se 29. aprila 2011. u Vestmisterskoj palati u Londonu. Njihova svadbena ceremonija nazvana je venčanjem veka. Mladina svedena haljina, iz modne kuće "Aleksandar Mekvin", odisala je otmenošću i oduševila svet. Kejt je na venčanju nosila i verenički prsten od dijamanata i safira koji je nekada pripadao princezi Dajani. Procenjuje se da je putem televizije i interneta gotovo dve milijarde ljudi gledalo prenos venčanja. Kejt je, inače prva građanka u poslednjih 350 godina, koja sa udala za princa koji bi mogao da nasledi tron. Idila je upotpunjena onog trenutka kada je procurela vest da princ i princeza očekuju devojčicu, koja bi nakon tate bila drugi pretendent na presto.
Priča o ljubavnom trouglu u kome su se našli kralj Artur, Sir Lanselot i Ginevra, poznata je koliko i sama legenda o kralju Arturu. Ipak, kako to obično biva, umesto na večnu ljubav bili su osuđeni na večnu samoću.
Kralj Artur – legendarni kralj, Lanselot – najbolji vitez, Gvinevra – najlepša žena Britanije. Međusobno isprepletene sudbine ovih ljudi na kraju su uzrokovale bitku kod Kamlana, smrt svih aktera i propast divnog i pravednog Arturovog carstva. Jedan od inicijatora bitke koja predstavlja istorijski događaj jeste upravo vitez Lanselot, najbolji i najblistaviji vitez koga je Artur ikada imao.
Najpoznatija verzija priče govori da je on bio smrtno zaljubljen u prelepu kraljevu ženu – Gvinevra, ali i ona u njega. Artur se dugo pravio da ne vidi šta se dešava između njih, ali je na kraju objavio rat Lanselotu. Dokaze o neverstvu lično mu je dostavio njegov nepriznat sin Morded. Lanselot nije želeo da se bori protiv svog kralja, zbog toga je teška srca bio primoran da ostavi Gvinevra i ode u Francusku.
Kralj Artur – legendarni kralj, Lanselot – najbolji vitez, Gvinevra – najlepša žena Britanije. Međusobno isprepletene sudbine ovih ljudi na kraju su uzrokovale bitku kod Kamlana, smrt svih aktera i propast divnog i pravednog Arturovog carstva. Jedan od inicijatora bitke koja predstavlja istorijski događaj jeste upravo vitez Lanselot, najbolji i najblistaviji vitez koga je Artur ikada imao.
Najpoznatija verzija priče govori da je on bio smrtno zaljubljen u prelepu kraljevu ženu – Gvinevra, ali i ona u njega. Artur se dugo pravio da ne vidi šta se dešava između njih, ali je na kraju objavio rat Lanselotu. Dokaze o neverstvu lično mu je dostavio njegov nepriznat sin Morded. Lanselot nije želeo da se bori protiv svog kralja, zbog toga je teška srca bio primoran da ostavi Gvinevra i ode u Francusku.
Čuveni kriminalni tandem Boni Parker i Klajd Barou su verovatno najpoznatiji romansirani par u američkoj istoriji. Ubijali su, kidnapovali, krali, pljačkali i dugo vremena uspešno bežali od policije.
Prema predanju, Boni i Klajd su se upoznali u januaru 1930. godine u kući zajedničkog prijatelja. Prema rečima očevidaca, svideli su se jedno drugom istog trenutka. Njihova dela su bila početak koncepta “Državnog neprijatelja broj jedan u SAD” od 1931-1335. godine. Opljačkali su oko 12 banaka, a ubijeni su u zasedi policije u Luizijani.
Prema predanju, Boni i Klajd su se upoznali u januaru 1930. godine u kući zajedničkog prijatelja. Prema rečima očevidaca, svideli su se jedno drugom istog trenutka. Njihova dela su bila početak koncepta “Državnog neprijatelja broj jedan u SAD” od 1931-1335. godine. Opljačkali su oko 12 banaka, a ubijeni su u zasedi policije u Luizijani.
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 177.843
LUDVIG VAN BETOVEN
“Čak i kada sam u krevetu, moje misli, nada i ljubav idu ka tebi besmrtna voljena. Mogu živjeti samo sa tobom ili nikako. Mogao bih doletjeti do tvog naručja i osjećati se kao da sam kod kuće, tamo gdje trebam biti. Svoju dušu ispreplitati sa tvojom i obećati da niko nikada neće imati moje srce, kao što si imala ti. Učinila si me najsrećnijim i najtužnijim čovjekom istovremeno. Voli me. Juče, danas i sutra.
Uvijek tvoj.
Uvijek moja.
“Čak i kada sam u krevetu, moje misli, nada i ljubav idu ka tebi besmrtna voljena. Mogu živjeti samo sa tobom ili nikako. Mogao bih doletjeti do tvog naručja i osjećati se kao da sam kod kuće, tamo gdje trebam biti. Svoju dušu ispreplitati sa tvojom i obećati da niko nikada neće imati moje srce, kao što si imala ti. Učinila si me najsrećnijim i najtužnijim čovjekom istovremeno. Voli me. Juče, danas i sutra.
Uvijek tvoj.
Uvijek moja.
Džordž i Amal Kluni
Decenijama je ime Džordža Klunija sinonim za savršenog muškarca ali i za večetog neženju. Ova prva tvrdnja čvrsto stoji i danas, ali smo drugu zaboravili čim je u njegov život ušetala pravnica libanskog porekla.Džordž Kluni je do pre samo nekoliko godina bio poznat kao zakleti neženja sve dok nije upoznao Amal Alamudin, pisao je pre izvesnog vremena Stil.Opasna advokatica zaludela je holivudskog zavodnika očas posla. Džordž bukvalno nije znao šta ga je snašlo, a sve je počelo na jezeru Komo, i to 2013. godine.
- Upoznali smo se na jezeru Komo. Ona je bila prijateljica od prijatelja koji je došao kod mene u posetu. Narednih meseci sam jurio za njom, zvao je i pisao joj i radio sve da je osvojim - ispričao je glumac u šouu Dejvida Letermana.
Od prvog minuta kada smo se upoznali, nekako smo oboje znali da ćemo biti zajedno - priznao je Kluni.
Šest meseci kasnije, Džordž je kleknuo pred Amal sa željom da se uda za njega.
Iako je nekoliko meseci planiro prosidbu, kaže da je sve pošlo naopako.
Zamislio sam svaki detalj. Imao sam prsten, pustio sam muziku... Sve je bilo isplanirano, trajalo je oko 25 minuta. Na kraju sam joj bukvalno rekao: "Slušaj, nadam se da pristaješ, treba mi odgovor, imam 52 godine i ako nastavim da klečim ostaću bez kuka". Onda je ona rekla da, i sve je prošlo prilično dobro - podelio je svoje iskustvo Kluni.
Nekoliko meseci kasnije Amal i Džordž su se venčali. Septembar 2014. godine bio je najsrećniji jesenji mesec u njihovim životima.
Venčanje je održano u Veneciji u krugu prijatelja, a o njemu se naširokom pisalo sedmicama pre i posle romantične ceremonije. Uskoro su zasnovali i porodicu - dobili su blizance Elu i Aleksandera, koje ne viđamo često jer par drži do svoje privatnosti i ne pojavljuje se u javnosti sa svojom decom.
Izgleda da bajke ipak postoje!
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 177.843
Čestitka koju je Johnny Cash napisao svojoj supruzi June Carter proglašeno je najljepšim ljubavnim pismom svih vremena.
Inače, pismo je napisano 1994., a "čovjek u crnom" supruzi je čestitao 65. rođendan i tako osvojio brojne glasače koji su u anketi britanskog osiguravajućeg društva Beagle Street uoči Valentinova birali najljepše ljubavno pismo.
"Sretan rođendan, princezo. Starimo i navikavamo se jedno na drugo. Isto razmišljamo. Čitamo jedno drugom misli. Znamo što želimo bez ijednog postavljenog pitanja. Ponekad si malo idemo na živce. Ponekad možda i jedno drugo uzimamo zdravo za gotovo.
Ali ponekad, kao danas, razmišljam o svemu i postaje mi jasno koliko sam sretan što sam život proveo s najboljom ženom koju sam upoznao. Još uvijek me fasciniraš i inspiriraš. Tvoj me utjecaj čini boljim. Ti si predmet mojih želja i glavni razlog zbog kojeg postojim. Jako te volim.
Sretan rođendan, princezo
John".
Inače, pismo je napisano 1994., a "čovjek u crnom" supruzi je čestitao 65. rođendan i tako osvojio brojne glasače koji su u anketi britanskog osiguravajućeg društva Beagle Street uoči Valentinova birali najljepše ljubavno pismo.
"Sretan rođendan, princezo. Starimo i navikavamo se jedno na drugo. Isto razmišljamo. Čitamo jedno drugom misli. Znamo što želimo bez ijednog postavljenog pitanja. Ponekad si malo idemo na živce. Ponekad možda i jedno drugo uzimamo zdravo za gotovo.
Ali ponekad, kao danas, razmišljam o svemu i postaje mi jasno koliko sam sretan što sam život proveo s najboljom ženom koju sam upoznao. Još uvijek me fasciniraš i inspiriraš. Tvoj me utjecaj čini boljim. Ti si predmet mojih želja i glavni razlog zbog kojeg postojim. Jako te volim.
Sretan rođendan, princezo
John".
"Ovde počiva priča o ljubavi. Pavle i Đula postaše deca raja. Voleli se iskreno i do kraja", epitaf je na jedinstvenom spomeniku večne ljubavi koji se nalazi na međi sela Mrovska i Goločelo u Posavotamnavi. Srce rascepljeno na dva dela simbolizuje tragičan kraj. Nekada je na ovom mestu postojalo samo kamen obeležje bez datuma, opisa, sa krstom i utisnutom rukom. Priču o srpskom Romeu i Juliji, zabeležio je Janko Veselinović.
Okamenjena ljubav Kraljevića Marka
Piše Nena Lalović
Na oko četiri kilometra od Kuršumlije nalazi se selo Krčmare, obavijeno velom davnašnje tajne. Narodne legende i predanja o nastanku ovog i obližnjih sela, veoma neobičnih prirodnih i kulturno-istorijskih spomenika, prenose se i dalje s kolena na koleno. Ti spomenici su: Marina kula, Marina sena i Marina voda.
Sve za lepoticu
Istorija delimično poznaje nastanak Marine kule, čiji se temelji i danas nalaze iznad ovog sela, međutim, stene koje narod zove Marina sena, još uvek izazivaju nedoumice o poreklu i načinu nastanka. Brojna narodna predanja vezana su za ceo ovaj kompleks i samo selo Krčmare, a najčešće se pominje priča o Marku Kraljeviću i krčmarici Mari.
Priča o boravku Marka Kraljevića u Toplici prenosila se sa generacije na generaciju. Legenda kaže da se u podnožju Marine kule u srednjem veku nalazilo jedno veliko naselje, u kojem je živela devojka po imenu Mara i važila je za najlepšu u topličkom i kosaničkom kraju. Nasred sela, Mara je imala krčmu u koju je Marko svraćao svaki put kad bi prošao kroz ove krajeve, te se - kako legenda kaže - zaljubio u krčmaricu.
Godine 1371, Marko je dobio Makedoniju na upravu, te je kao vladar morao da boravi u tom kraju. Međutim, kako Marko nije mogao dugo bez Mare, često je obilazio krčmaricu. Iako je put bio dug i naporan, Marko je na konju, u pratnji svojih odanih ratnika, prelazio i po nekoliko stotina kilometara - samo da bi video svoju ljubav. Tako je, provodeći vreme u Toplici, sve više zapostavljao svoje vladarske dužnosti. Legenda kaže da je on sazidao Mari novu, veliku krčmu, a zatim i kulu - dvor na vrhu brda, kako bi joj obezbedio lagodniji život.
Čitavih sedam meseci njegova vojska je izgubila zidajući ove objekte i praveći cevi od pečene gline, pomoću kojih je Marko doveo vodu od kule do krčme. Onda je Marko na temeljima rimske bazilike, na ušću Toplice, podigao svoju zadužbinu, koju narod i danas zove Markova crkva. Tako je ovo selo dobilo naziv Krčmare, brdo iznad njega - Marina kula, a izvor - Marina voda. Okolne stene, koje i danas dominiraju ovim selom, dobile su ime Marina skamenjena sena.
Stigla ga Lazareva kletva
Ovu legendu potvrđuju i najnovija naučna istraživanja, koja su nedavno obavljena u ovom selu. Ekipa istraživača pronašla je temelje krčme, Marine kule, kao i delove vodovodnih cevi. Istraživanja su obustavljena zbog nedostatka finansijskih sredstava, a legenda i dalje živi i govori da je Marko mnogo vremena provodio kod krčmarice Mare i nije se obazirao na glasnike koji su skoro svakodnevno pristizali iz njegovog kraja i zvali ga da se vrati i zaustavi tursku najezdu. Tako je Marko izgubio deo svoje teritorije.
Prema predanju, 28. juna 1389. godine, Marko je boravio kod Mare u selu. Rano ujutru, ustao je da nahrani svog konja Šarca. Kad je došao do sena, video je da se skamenilo i nije imao čime da nahrani konja. Gledajući gladnog Šarca i kameno seno, pitao se da li je ovo zlokobni znak. U jednom trenutku, shvatio je da, boraveći kod Mare, gubi vreme i da je odavno trebalo da krene u odlučujući boj za sudbinu srpskog naroda. U njemu se probudio ratnički duh, pa je okupio svoje podanike, pozdravio se sa Marom i obećao da će se vratiti. Na čelu svoje vojske krenuo je pravo na Kosovo. Međutim, zakasnio je, kako i pesma kaže: “Kasno Marko na Kosovo stiže“...
I pored toga što nije stigao na vreme, on je sa svojom vojskom nastavio borbu protiv nadmoćnih Turaka. Posle destekovanja njegove vojske, morao je da se povuče. Tada je razaslao glasnike po čitavoj Srbiji da se sakupe ratnici kako bi se suprotstavili Turcima i proterali ih iz zemlje. Dok se vojska okupljala, on je odlučio da se malo odmori. Čim je sklopio oči, usnio je san koji mu je rekao da će ga stići kletva cara Lazara. Trgnuo se tada iz sna i pomislio da se nešto dogodilo Mari, koju odavno nije video.
Ne mogavši da se nosi sa zlokobnim slutnjama i lošim mislima, Marko je uzjahao konja i sam otišao u Toplicu da vidi šta je sa njegovom dragom. Stigavši tamo, zatekao je samo ruševine krčme, što je bilo delo Turaka, a nedaleko odatle i Marin grob. Meštani su mu tada ispričali da je Mara dugo patila, misleći da je poginuo, jer se o njemu nije ništa čulo. Od brige i tuge ubrzo je i umrla, a Turci, prolazeći ovim krajevima, za sobom su ostavili pravu pustoš. Krčmu su zapalili i kulu porušili, a jedino skamenjenom senu nisu mogli da naude. Marko se tada rasrdio, misleći da ga je stigla Lazareva kletva:
Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i kolena,
a ne doš'o na boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškoga ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni 'šenica bela!
Rđom kap'o dok mu je kolena!"
Lekovita voda
Razočaran i nesrećan, umesto da nastavi borbu protiv Turaka, Marko je postao turski vazal. Ubrzo je poginuo na Rovinama u Rumuniji, boreći se na strani Turaka. Do poslednjeg časa u srcu je nosio svoju Maru - kaže legenda.
Ostaci Marine kule, koji se nalaze iznad Krčmara, veoma su atraktivni za turiste koji, naročito u letnjem periodu, obilaze ovu znamenitost. Jedan zid kule dobro je očuvan, a ispod njega se naziru ostaci stepenica od klesanog kamena, koje su vodile do krčme u centralnom delu sela. Nasred ovog sela, sačuvan je i izvor - ozidan bunar iz tog perioda. Meštani svedoče da, dok obrađuju svoja imanja savremenom mehanizacijim, često naiđu i na razne predmete iz srednjeg veka. Ono što je najinteresantnije, kako nam svedoči meštanin Rade Đorđević, jesu cevi od pečene gline - delovi čitave vodovodne mreže kojom se to naselje snabdevalo vodom.
Danas se veruje da skamenjena Marina sena imaju čudnu moć i uspešno leče ljubavne probleme. Meštani svedoče da se neretko viđaju mladi parovi kako u letnjem dobu s rancima na leđima hitaju ka Marinim vodama i senima. Piju tu vodu i njome se umivaju, a često i zanoće pod vedrim nebom kraj “sena”. Kažu da se oni koji sa sobom ponesu komadiće te stene nikada ne razilaze, već vezu završavaju brakom. Zbog svog falusnog oblika, Marina sena važe i za dobre iscelitelje impotencije, pa na to mesto dolaze oni koji imaju taj problem. Dešavalo se i da su se momak i devojka mirili posle dužeg perioda svađe, ukoliko bi neko od njih proveo noć na ovom mističnom mestu.
Meštanka Radojka Stojanović kaže da često ponudi mladež koja dođe ovde šećerom i vodom. Obavezno pitaju Radojku da im pokaže put, a ona im usput i ispriča ovu legendu:
- Najmanje hiljadu puta sam prepričala priču o ljubavi između Mare i Marka. Puno mi je srce kada vidim sa kojom radoznalošću ova deca slušaju priču. Svako ko je poslušao moje savete, popio Marinu vodu i odneo amajliju, našao je sreću u ljubavi - priča Radojka, dodajući kroz šalu da “ima mnogo i onih koji su, nakon posete ovom mestu, usrećili svoje partnere novom snagom”.
Piše Nena Lalović
Na oko četiri kilometra od Kuršumlije nalazi se selo Krčmare, obavijeno velom davnašnje tajne. Narodne legende i predanja o nastanku ovog i obližnjih sela, veoma neobičnih prirodnih i kulturno-istorijskih spomenika, prenose se i dalje s kolena na koleno. Ti spomenici su: Marina kula, Marina sena i Marina voda.
Sve za lepoticu
Istorija delimično poznaje nastanak Marine kule, čiji se temelji i danas nalaze iznad ovog sela, međutim, stene koje narod zove Marina sena, još uvek izazivaju nedoumice o poreklu i načinu nastanka. Brojna narodna predanja vezana su za ceo ovaj kompleks i samo selo Krčmare, a najčešće se pominje priča o Marku Kraljeviću i krčmarici Mari.
Priča o boravku Marka Kraljevića u Toplici prenosila se sa generacije na generaciju. Legenda kaže da se u podnožju Marine kule u srednjem veku nalazilo jedno veliko naselje, u kojem je živela devojka po imenu Mara i važila je za najlepšu u topličkom i kosaničkom kraju. Nasred sela, Mara je imala krčmu u koju je Marko svraćao svaki put kad bi prošao kroz ove krajeve, te se - kako legenda kaže - zaljubio u krčmaricu.
Godine 1371, Marko je dobio Makedoniju na upravu, te je kao vladar morao da boravi u tom kraju. Međutim, kako Marko nije mogao dugo bez Mare, često je obilazio krčmaricu. Iako je put bio dug i naporan, Marko je na konju, u pratnji svojih odanih ratnika, prelazio i po nekoliko stotina kilometara - samo da bi video svoju ljubav. Tako je, provodeći vreme u Toplici, sve više zapostavljao svoje vladarske dužnosti. Legenda kaže da je on sazidao Mari novu, veliku krčmu, a zatim i kulu - dvor na vrhu brda, kako bi joj obezbedio lagodniji život.
Čitavih sedam meseci njegova vojska je izgubila zidajući ove objekte i praveći cevi od pečene gline, pomoću kojih je Marko doveo vodu od kule do krčme. Onda je Marko na temeljima rimske bazilike, na ušću Toplice, podigao svoju zadužbinu, koju narod i danas zove Markova crkva. Tako je ovo selo dobilo naziv Krčmare, brdo iznad njega - Marina kula, a izvor - Marina voda. Okolne stene, koje i danas dominiraju ovim selom, dobile su ime Marina skamenjena sena.
Stigla ga Lazareva kletva
Ovu legendu potvrđuju i najnovija naučna istraživanja, koja su nedavno obavljena u ovom selu. Ekipa istraživača pronašla je temelje krčme, Marine kule, kao i delove vodovodnih cevi. Istraživanja su obustavljena zbog nedostatka finansijskih sredstava, a legenda i dalje živi i govori da je Marko mnogo vremena provodio kod krčmarice Mare i nije se obazirao na glasnike koji su skoro svakodnevno pristizali iz njegovog kraja i zvali ga da se vrati i zaustavi tursku najezdu. Tako je Marko izgubio deo svoje teritorije.
Prema predanju, 28. juna 1389. godine, Marko je boravio kod Mare u selu. Rano ujutru, ustao je da nahrani svog konja Šarca. Kad je došao do sena, video je da se skamenilo i nije imao čime da nahrani konja. Gledajući gladnog Šarca i kameno seno, pitao se da li je ovo zlokobni znak. U jednom trenutku, shvatio je da, boraveći kod Mare, gubi vreme i da je odavno trebalo da krene u odlučujući boj za sudbinu srpskog naroda. U njemu se probudio ratnički duh, pa je okupio svoje podanike, pozdravio se sa Marom i obećao da će se vratiti. Na čelu svoje vojske krenuo je pravo na Kosovo. Međutim, zakasnio je, kako i pesma kaže: “Kasno Marko na Kosovo stiže“...
I pored toga što nije stigao na vreme, on je sa svojom vojskom nastavio borbu protiv nadmoćnih Turaka. Posle destekovanja njegove vojske, morao je da se povuče. Tada je razaslao glasnike po čitavoj Srbiji da se sakupe ratnici kako bi se suprotstavili Turcima i proterali ih iz zemlje. Dok se vojska okupljala, on je odlučio da se malo odmori. Čim je sklopio oči, usnio je san koji mu je rekao da će ga stići kletva cara Lazara. Trgnuo se tada iz sna i pomislio da se nešto dogodilo Mari, koju odavno nije video.
Ne mogavši da se nosi sa zlokobnim slutnjama i lošim mislima, Marko je uzjahao konja i sam otišao u Toplicu da vidi šta je sa njegovom dragom. Stigavši tamo, zatekao je samo ruševine krčme, što je bilo delo Turaka, a nedaleko odatle i Marin grob. Meštani su mu tada ispričali da je Mara dugo patila, misleći da je poginuo, jer se o njemu nije ništa čulo. Od brige i tuge ubrzo je i umrla, a Turci, prolazeći ovim krajevima, za sobom su ostavili pravu pustoš. Krčmu su zapalili i kulu porušili, a jedino skamenjenom senu nisu mogli da naude. Marko se tada rasrdio, misleći da ga je stigla Lazareva kletva:
Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i kolena,
a ne doš'o na boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškoga ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni 'šenica bela!
Rđom kap'o dok mu je kolena!"
Lekovita voda
Razočaran i nesrećan, umesto da nastavi borbu protiv Turaka, Marko je postao turski vazal. Ubrzo je poginuo na Rovinama u Rumuniji, boreći se na strani Turaka. Do poslednjeg časa u srcu je nosio svoju Maru - kaže legenda.
Ostaci Marine kule, koji se nalaze iznad Krčmara, veoma su atraktivni za turiste koji, naročito u letnjem periodu, obilaze ovu znamenitost. Jedan zid kule dobro je očuvan, a ispod njega se naziru ostaci stepenica od klesanog kamena, koje su vodile do krčme u centralnom delu sela. Nasred ovog sela, sačuvan je i izvor - ozidan bunar iz tog perioda. Meštani svedoče da, dok obrađuju svoja imanja savremenom mehanizacijim, često naiđu i na razne predmete iz srednjeg veka. Ono što je najinteresantnije, kako nam svedoči meštanin Rade Đorđević, jesu cevi od pečene gline - delovi čitave vodovodne mreže kojom se to naselje snabdevalo vodom.
Danas se veruje da skamenjena Marina sena imaju čudnu moć i uspešno leče ljubavne probleme. Meštani svedoče da se neretko viđaju mladi parovi kako u letnjem dobu s rancima na leđima hitaju ka Marinim vodama i senima. Piju tu vodu i njome se umivaju, a često i zanoće pod vedrim nebom kraj “sena”. Kažu da se oni koji sa sobom ponesu komadiće te stene nikada ne razilaze, već vezu završavaju brakom. Zbog svog falusnog oblika, Marina sena važe i za dobre iscelitelje impotencije, pa na to mesto dolaze oni koji imaju taj problem. Dešavalo se i da su se momak i devojka mirili posle dužeg perioda svađe, ukoliko bi neko od njih proveo noć na ovom mističnom mestu.
Meštanka Radojka Stojanović kaže da često ponudi mladež koja dođe ovde šećerom i vodom. Obavezno pitaju Radojku da im pokaže put, a ona im usput i ispriča ovu legendu:
- Najmanje hiljadu puta sam prepričala priču o ljubavi između Mare i Marka. Puno mi je srce kada vidim sa kojom radoznalošću ova deca slušaju priču. Svako ko je poslušao moje savete, popio Marinu vodu i odneo amajliju, našao je sreću u ljubavi - priča Radojka, dodajući kroz šalu da “ima mnogo i onih koji su, nakon posete ovom mestu, usrećili svoje partnere novom snagom”.
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 177.843
IVO LOLA RIBAR SLOBODI TRAJKOVIĆ
„Najdraža jedina moja!
Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam – optimista sam, kao i uvijek! – da te ono nikad neće stići već da ćemo se nas dvoje vidjeti i uvijek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.
U ovom trenutku, kada polazimo u posljednju, odlučnu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog i naša lična budućnost i sreća, – želim da ti kažem nekoliko prostih i jednostavnih stvari.
U mom životu postoje samo dvije stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo htjeli nismo, kao ni milioni drugih,mogli ostvariti izolovano, već samo preko naše borbe i nase pobjede. I zato su te dvije stvari u suštini, u meni samom, jedno.
Znaj dušo, da si ti jedina koju sam volio i koju volim. Sanjao sam i sanjam o našoj zajedničkoj sreći – onakvoj kakvu smo željeli, o sreći dostojnoj slobodnih ljudi. To je jedina prava sreća, jedina koju treba željeti.
Ako primiš ovo pismo – ako dakle ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati, najdraža! U svijetu u kome budeš tad živjela, naći ćeš , uvijek živ, najbolji dio mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
Za tebe sam siguran da će tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na njemu, na putu života naći ćeš osvetu i sreću.
Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I želim da nikad ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s’ tobom dočekam veliki čas pobjede. Želim da te svojom ljubavi učinim onako srećnom kao što to zaslužuješ.
Uvijek tvoj. “
„Najdraža jedina moja!
Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam – optimista sam, kao i uvijek! – da te ono nikad neće stići već da ćemo se nas dvoje vidjeti i uvijek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.
U ovom trenutku, kada polazimo u posljednju, odlučnu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog i naša lična budućnost i sreća, – želim da ti kažem nekoliko prostih i jednostavnih stvari.
U mom životu postoje samo dvije stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo htjeli nismo, kao ni milioni drugih,mogli ostvariti izolovano, već samo preko naše borbe i nase pobjede. I zato su te dvije stvari u suštini, u meni samom, jedno.
Znaj dušo, da si ti jedina koju sam volio i koju volim. Sanjao sam i sanjam o našoj zajedničkoj sreći – onakvoj kakvu smo željeli, o sreći dostojnoj slobodnih ljudi. To je jedina prava sreća, jedina koju treba željeti.
Ako primiš ovo pismo – ako dakle ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati, najdraža! U svijetu u kome budeš tad živjela, naći ćeš , uvijek živ, najbolji dio mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
Za tebe sam siguran da će tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na njemu, na putu života naći ćeš osvetu i sreću.
Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I želim da nikad ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s’ tobom dočekam veliki čas pobjede. Želim da te svojom ljubavi učinim onako srećnom kao što to zaslužuješ.
Uvijek tvoj. “
- stanje
