Најгора зла у Србији

  • Začetnik teme Začetnik teme RIA77
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

SS SNS pobedjuje !!!​

Devojčica rekla zbog čega ne bi živela u Zrenjaninu pa je cenzurisali na RTS-u​

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/...vela-u-zrenjaninu-pa-je-cenzurisali-na-rts-u/

Voditelj: Kako ti zamišljaš svoju budućnost?

Devojčica: Ja sa detetom, sa još jednim detetom i sa tatom.

Voditelj: Da li biste živeli u Zrenjaninu?

Devojčica: Ne.

Voditelj: Nego?

Devojčica: U Beogradu ili Novom Sadu.

Voditelj: A zašto?

Devojčica: Zbog vode. Kod nas u Zrenjaninu nema čiste vode, a kod vas ima. :bravo: #SNS
 
1763671151722.png


1763671168162.png
 
Сада морам искрено. Када слушам овакве тврдње, а има их много и навелико свуда и на интернету и уживо (биле тачне или нетачне небитно) просто добијем дојам да је сила добрих, али их сви ти многобројни бездушни и зли некако потлаче и набатинају. О чему се овде ради? Бивам и испадам лудак покушавајући ово да разумем. Сви вичу "неправда" и "неправда, злоће у близини!", толико их има, а злоће их напрашиле. Што више, злоћама ни трага ни гласа, не буквално али такав дојам оставља.
Radi se o tome da je batina u rukama zla. Od početka se potencira na tome da narod, studenti mirno protestuju zato i viđaš samo nabatinanje dobrih jer ne uzvraćaju. Ne znam šta tu nije jasno..
 
Radi se o tome da je batina u rukama zla. Od početka se potencira na tome da narod, studenti mirno protestuju zato i viđaš samo nabatinanje dobrih jer ne uzvraćaju. Ne znam šta tu nije jasno..
Само јер неко не узвраћа бива добар? Јел овде наговештаваш на хришћански принцип окретања другог образа? Није то лоша ствар, али није свако ко бива ударен добар, налазимо се у стварности а не на облацима, ружна су лица људска када их погледаш и ословиш онаквима какви јесу. Само јер неко негде стоји у одређеном тренутку и узвикује нешто га не чини часним и племенитим, но то се више односи на појединца, е сад са становишта масе то већ постаје зезнуто поготово у Срба. Срби баратају појмовима и стварима које нису измислили, које су дошле из цивилизованог света, из жупе и колибе скочили су у зграде и метрополе преко ноћи, не знају шта је шта, само понављају шта су чули из вана и мени неко треба да каже да се човек мора помирити са тим и наставити борити се. Борити за шта?

Ако ћемо гласати за студентску листу, а највероватније хоћу, исчекујем њено формирање и кампању. Дајем јој глас како бих убрзао пропаст Србије, не јер је студентска листа и њени носиоци неки зли људи већ јер су Срби, а знамо ко су и шта су Срби. Треба Вучића свући из облака и срушити српство и Србију до темеља ако ћемо искрено, убрзати ствари просто речено.

О преком суду рекао ми је једном болно, тешко онај велики филозоф, разочаране, разбијене душе, Божа Кнежевић:


— Видите ли, Радо, шта се чини ово, за име бога Господа? Видите ли забога?


Видим, на жалост!


— Та, за име бога, ми смо гомила Цигана у којој се нађе понеки, понеки, поштен човек. Ситни смо забога, јадни, ситни… Да се бориш! С киме? То су стенице у нашем друштву, ситне и досадне бубице, које ти се под кожу зарију. Боли то, крв липти, али га не видиш за име бога, не видиш. Осећаш да су ти сву кожу нагризли, да те боли, али немаш, не можеш да се бориш! — рече Божа болно, па ућута. Затурио главу поносно, својски, провуче прсте неколико пута кроз косу, хуче, хуче, на свој неки особити начин:


— Ој, хој, хој, боже мој!


— Па, рекох, не ваљамо, али…


— Та оставите за име бога. Подли смо, гадни, нисмо достојни да се зовемо људима… Разумете ви ово: Није забога ова земља достојна да иде човек напоље на њу. Није ни толико достојна разумете ли? … Ахај, боже мој, није достојна ни толике почасти, тако ми бога! Хајдемо, Радо! … Ух, како смо гадни! Гомила Цигана, то нам је држава.


Божо, Божо, колико је ово много горко, још је више тачно.


Гасе се у нашем друштвеном, загушљивом смраду такви као што је Божа био.


„Страдија“
10. април 1905. године

Божа је био будала као и Радоје када се врати филм у назад. Но речи стоје свакако, борити се за шта? За језик који сопствени говорници не поштују и противе се било каквој промени и здравом унапређењу, јер језик је нешто што сачињава поглед једног народа на свет и како га он доживљава и какве идеје и сазнања је у могућности да створи ширећи језиком оно што види, чује и осети. Да се Вук Караџић устане из гроба, мислим да га не би било брига много, али наше учењаке и народ много брине чување његове реформе као свето писмо и та његова реформа бива прљавији темељ из дана у дан. Веруј ми у овој поенти је исплатљивије говорити пуни енглески јер нови појмови више нису достигнуће за српски језик, он је умро и то је крај. Немаш здрав језик, немаш здраву омладину, немаш својственост. Џаба протест и остали бакрачи.
 

Back
Top