Književnost Najdraži stih

[Nina]

Tako je pevao Orfej – Ivan V. Lalić

On pevao je kao grm pun ruža,
Glasom od bakra, od voća i pene.
I svaka grana bivala je duža
I meka ispod kore, ko da pruža
Crnkasto telo milovanju žene.

A divne zveri nisu čak ni znale
Kako im krv se u med zlatni gruša.
Naježene su, velike i male,
Ko isečene iz tišine stale,
S jezerom svetla u uhu što sluša.

A on je vreme učinio čujnim,
Dao mu gipkost vode bistre, plitke,
Pune pastrmki sa tačkama rujnim;
I boju trave s cvetovima bujnim,
I ukus zemlje, sunčane i žitke.

I pevao je i pod kišom mlakom,
Mokar, sred ljubičaste deteline,
Krvav pod kožom, i skriveno lakom
Na odjek zrelog glasa pod stenjakom,
Gde vrebao je prvi val tišine.

 

[Nina]

Sonet - Dante Aligijeri

Krasna je, ljupka, plemenita tako
Ta moja Gospa, nežna i otmena,
Izgledom samim pojava je njena
Da pred njom trepti i zanemi svako.

Pokretom samim zanosna je. Kako
Dobroćudna je, skromno odevena;
Ko da je s neba sišla, i stvorena
Da zemlji čuda prikazuje lako.

I ko god vidi ovu divnu mladost
Srcu mu samo oči jave sladost,
Jer, ko je ne zna - nju neće da shvati.

S usana njenih samo se pokreće,
Duh koji pun je ljubavi i sreće,
A koji kaže: "Uzdiši i pati!"