Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Kad rastasmo se tada

Kad rastasmo se tada
uz muk i suza breme,
a bol nam srca savlada,
na vrlo dugo vreme,
bled, hladan, obraz ti posta,
ko led sam celov tvoj;
a meni tek tuga osta
kroz ceo život moj.
Tog jutra rosu ledenu
sred svog osetih čela
ko hladnu strepnju jednu
što obuze me cela.
Ti skrši zavete svoje;
sad mnogom pripadaš, znam;
kad ime spomenu tvoje
i mene samog je sram.
O tebi priča svud bruji,
za me posmrtno zvono;
kroz srce jeza mi struji:
što te ljubvljaše ono?
Ti nikome od tih ljudi
ne beše tako znana;
bol osta sred mojih grudi
i večno živa rana.
Mi sastasmo se tajno;
sad tajno pamtim, smerno,
što srce ti nehajno
već presta biti verno.
A sretnem li te kada
kroz mnoga leta duga,
moj pozdrav biće tada
sav pusta, nema, tuga.
 
MARIJA

Sve sam znao sto je bilo oko Marije
Najtanji hlad u podne ,
Njen vrt i sum vratnica
Znao sam u koji sat ce doci
I koja je , i kada na
Grani zapevala ptica.
I kad je tuzna po koraku sam poznao
I kad je tuzna i kad je najveselija
I srca sve zaljubljena
Da nekog voli Marija.
Sve sam znao sto bilo je oko Marije
I plakao sam jednom kada je ona plakala
I dugo bih posle
Kada bi ona otisla.
Stajao sam na mestu na kome je ona stajala
Ko zna gde je sada moja Marija?
Ima jedna livada zelena i potok
U potoku se mozda ogleda.
Ko zna gde je Marija?
Raskrsce seosko, noc sumi leska,
Stoji bela od meseca i zvezda
Marija kad bi znala noc moju bez zvezda
Da li bi bar jednu suzu pustila,
Bar jednu suzu Marija?

Branko V.Radicevic
 
BUDI JACA

Necu vise da se igram toga
Nesto mi je drugo na pameti
Cini nesto od zivota svoga
Budi jaca pa mi se osveti


Dosjeti se svake moje mane
Svega sto si nekad znala kleti
Naljuti se kad pomislis na me
Budi jaca pa mi se osveti


Zaboravi da te volim zarom
Od koga se moze umrijeti
Obraduj me samo jednim darom
Budi jaca pa mi se osveti

Dusko Trifunovic
 
*Working Class Hero*
John Lennon

As soon as your born they make you feel small,
By giving you no time instead of it all,
Till the pain is so big you feel nothing at all,
A working class hero is something to be,
A working class hero is something to be.
They hurt you at home and they hit you at school,
They hate you if you're clever and they despise a fool,
Till you're so fuc.king crazy you can't follow their rules,
A working class hero is something to be,
A working class hero is something to be.
When they've tortured and scared you for twenty odd years,
Then they expect you to pick a career,
When you can't really function you're so full of fear,
A working class hero is something to be,
A working class hero is something to be.
Keep you doped with religion and sex and TV,
And you think you're so clever and classless and free,
But you're still fuc.king peasents as far as I can see,
A working class hero is something to be,
A working class hero is something to be.
There's room at the top they are telling you still,
But first you must learn how to smile as you kill,
If you want to be like the folks on the hill,
A working class hero is something to be.
A working class hero is something to be.
If you want to be a hero well just follow me,
If you want to be a hero well just follow me.
 
Budim se u svijetu
koga mrzim
jos uvijek slutim
neku iskru zanosa
I kao po kazni
očekujem Boga
k'o usamljen heroj
bez časti i ponosa
I uvijek mi zapne
riječ u grlu
kad požalim sve
žrtvovano za tebe
I kao na badnjak
kad priželjkujes čudo
još ti se nadam
i molim za tebe.
Ja bi' umro za to
da te jos jednom zagrlim
da ti pomilujem kosu
i da sve zaboravim
I da dogodi se čudo
i sve ti oprostim
da sve bude kao nekad
da te još jednom zavolim
Budim se u svijetu
koga mrzim
i dođe mi da spalim
iza sebe sve mostove.
A kako da obuzdam
ovo ludo srce
i otkud mu pravo da kuca
samo za tebe
I ne bih više nikad
da se rodim
jer život tek je vreća
puna kajanja
Al' ovo malo duše
izgori k'o svijeća
kad shvatiš da i ljubav
ima vijek trajanja.

Bajka o ljubavi-D. Topić
 
For Jane: With All the Love I Had, Which Was Not Enough:

I pick up the skirt,
I pick up the sparkling beads
in black,
this thing that moved once
around flesh,
and I call God a liar,
I say anything that moved
like that
or knew
my name
could never die
in the common verity of dying,
and I pick
up her lovely
dress,
all her loveliness gone,
and I speak to all the gods,
Jewish gods, Christ-gods,
chips of blinking things,
idols, pills, bread,
fathoms, risks,
knowledgeable surrender,
rats in the gravy of two gone quite mad
without a chance,
hummingbird knowledge, hummingbird chance,
I lean upon this,
I lean on all of this
and I know
her dress upon my arm
but
they will not
give her back to me.

Charles Bukowski
 
angely:
MARIJA

Sve sam znao sto je bilo oko Marije
Najtanji hlad u podne ,
Njen vrt i sum vratnica
Znao sam u koji sat ce doci
I koja je , i kada na
Grani zapevala ptica.
I kad je tuzna po koraku sam poznao
I kad je tuzna i kad je najveselija
I srca sve zaljubljena
Da nekog voli Marija.
Sve sam znao sto bilo je oko Marije
I plakao sam jednom kada je ona plakala
I dugo bih posle
Kada bi ona otisla.
Stajao sam na mestu na kome je ona stajala
Ko zna gde je sada moja Marija?
Ima jedna livada zelena i potok
U potoku se mozda ogleda.
Ko zna gde je Marija?
Raskrsce seosko, noc sumi leska,
Stoji bela od meseca i zvezda
Marija kad bi znala noc moju bez zvezda
Da li bi bar jednu suzu pustila,
Bar jednu suzu Marija?

Branko V.Radicevic
Kliknite za proširenje...


@angely, ovo je vise nego osecajno
 
Vece ne mirise na rakove i skoljke,
mesec je bleda fleka boje cimeta.
Uzimas cipele za setanje kroz snove,
ulica voli ritam tvojih koraka.
Vetar se provlaci kroz nepoznate reci,
asfalt se miluje sa tvojim stiklama,
suvise mekan da bi mogao da spreci,
ovo je vece puno tvojih tragova.
Kad hodas,
ne zastajkujes,
i zemlju
ne dodirujes,
a mene
ne primecujes,
i uporno se trudis
da me prodje pozuda.
Jos drhtim
od tvog pogleda,
iz nekih
starih razloga,
ne mogu da se sredim

Riblja corba(tekst: Momcilo Bajagic-Bajaga)
 
JASIKA

Nad krovovima nebo sivo,
A izmaglica vlazna luta
I ko prozracno meko tkivo
Pokriva pravce moga puta.


Na omorici ljudi, zveri,
I bilje, sve se mrtvo cini.
- Jasika jedna tek treperi.
Jasika tanka u visini.


Treperi samo, o jasiko!
Taj tamni nagon sto te krece
razumeo jos nije niko,
Razumeti ga niko nece.


No on za mene sada znaci
Taj neumitni zivot sto se
Nikada joste ne pomraci
I koji mutne struje nose.


Pobednik vecni, uvek cio,
Izvan dobroga i van zloga,
danas ko juce sto je bio
Jaci od smrti i od boga.


Treperi samo, o jasiko!
Gledam te s ceznjom i sa tugom
Na bolove sam davno sviko,
Sa jadom zivim kao sa drugom.


I kad zivot mislim ceo,
Koji je bio sto je sada,
Na moju dusu ko crn veo
Ogromna, teska senka pada.


No ko pauka sto za mrezu
Vezuju tanki konci oni,
Drhtaji tvoji mene vezu
Za vecni zivot od iskoni.


I u dnu tuzne duse moje,
Ko nagovestaj nove vere,
Veselo kao lisce tvoje,
Nagoni tamni zatrepere...

Milan Rakic
 
Kao Bajka

Hteo bih jednu noc kad mesec kunja,
Placevan, krzljav, bez sjaja i boje,
A zemlja ima setan miris dunja
Sto mesecima u prozoru stoje;

I sve da bude tuzno, sve da bude
Kao da svuda jece bolna deca,
Rastapaju se ceznje kao grude,
I sve kroz suton priguseno jeca;

Pa kad na mene padnu usne tvoje,
Da zajecamo i mi, obadvoje...

Hteo bih jednu noc vencano belu,
Providn, svetlu, svu u mesecini,
Da nezemaljski izgled da tvom telu,
I svakoj stvari, i da mi se cini

Ko bajka da je, da to nije java,
Da s mesecinom sve se stapa sada,
I neosetno gubi se i pada,
I sve nestaje, i sve iscezava,

Pa kad na mene padnu usne tvoje
Da isceznemo i mi, obadvoje

Milan Rakic
 
@angely, za tebe Ducic!Laku noc


ZALAZAK SUNCA


Jos bakreno nebo raspaljeno sija,
Sva reka krvava od vecernjeg zara;
Jos podmukli pozar kao da izbija
Iz crne sume starih cetinara.
Negde u daljini cuje se da hukti
Vodenicki tocak promuknutim glasom;
Dim i plamen zderu nebo koje bukti,
A vodeno cvece spava nad talasom.

Opet jedno vece...I meni se cini
Da negde daleko, preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tisini,
U blistavoj senci smaragdovih gora-
Bleda, kao ceznja, nepoznata zena,
S krunom i u sjaju, sedi, mislec na me.
Teska je, beskrajna, vecna tuga njena
Na domaku noci, tisine i tame.

Pred vrtovima okean se pruza,
Razlece se modro jato galebova;
Kroz bokore mrtvih docvetalih ruza
Sumori vetar tuznu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom
Dva giganta Sfinksa tu strazare tako,
Dokle ona place; a za morskim platnom,
Iznemoglo sunce zalazi, polako.

I ja, kome ne zna imena ni lica,
Sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica...
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj, ne recite mi nikad:nije tako,
Ni da moje srce sve to laze sebi,
Jer ja bih tad plako, ja bih vecno plako,
I nikad se vise utesio ne bi'.
 
laku noc svima

JEDAN MALENI CVET

Jedan maleni cvet
jos ni progovorio nije
a vec je zano sve tajne Sunca
i sve sto zemlja krije.


Jedan maleni cvet
jos nije ni prohodo
a vec je umeo sam da se hrani
svetloscu, vazduhom i vodom.


Jedan maleni cvet
na zna da cita i pise,
al' zna sta je zivot, sta je cvet,
i mirise, mirise.

Branko Miljkovic
 
@Fleur, poz za tebe i evo jedne tebi drage pesme


Domovina

Neka druga zemlja u sreći sija,
meni si ti uvek najmilija.
Nek drugu zemlju bogatstvo kiti,
u tebi volim siromah biti.
Sem tebe nikud ne tražim blaga
Srbijo draga
I ako kadgod na stranu pođem,
opet ću tebi natrag da dođem
ko mile laste, što nekud lete,
al' posle opet natrag dolete.
Van tebe neću da znam za blaga,
Srbijo draga
Nek tuđe nebo radost prolama,
nek tuđe gore ječe s pesmama,
ja volim, majko, u tebi biti,
pa makar mor'o i suze liti.
Van tebe neću sreće ni blaga,
Srbijo draga
Tek kada gusle preda mnom gude,
pa mi se želje sinovlje bude;
kad čujem tvoju negdašnju slavu,
ja onda ves'o podižem glavu,
ko da sam steko silnoga blaga,
Srbijo draga
Kada o Vuku slušati stanem,
ja onda gnevom sinovljim planem.
Al' kad se Miloš u pesmi peva,
e onda milje dušu razgreva,
a srci nova pridođe snaga,
Srbijo draga
Kada se o turskom zulumu zbori,
krv mi uzavri, kipi i gori.
A kad se peva o Veljku slavnom,
il' bojnom polju, Mišaru ravnom,
to mi je draže od svetskog blaga,
Srbijo draga
Neka te moje uzdanje prati,
nek ti se negdašnja slava vrati
Neka te tuga zanavek mine,
neka ti sunce zanavek sine
Od toga većeg ne tražim blaga,
Srbijo draga

Vojislav Ilic

Malo je pesnika koji su znali ovako da opevaju svoju Domovinu, Otadzbinu, ili sto bi Rus rekao Rodinu!!!
 
SUDBA

Na sinjem moru
Ladja jedna brodi;
Da mogu znati:
Kuda je sudba vodi?


Vetar talasa more,
Valovi lice gori.
Nemocno, teskom mukom se
Sa njim ladja bori.


Presla je bura;
More pokoja nadje.
A pena talasa grli
Poslednji deo ladje.

Milos Crnjanski
Dobro vece @rujevit
 
Dobro vece @angely

Bele ruže

O, nemoj doći kad te zovem.
Noć mi poslednja ostade
divna, lekovita i beskrajna.

O, nemoj doći,
ostavi mi strasne jade,
slast još jedina mi je tajna.

O, gle ruže što se sagle bele
od nevinosti,
ispod one plave jorgovanske magle.

Drhte od radosti,
a kad ih dodirnem tako brzo
potamne, kao da se prozor smrzo
i raskido cvetove nevesele
ledene tajne.

Milos Crnjanski
 
Mizera

Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko našeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l noć na tebe svile prospe?
Jesi li se digla među gospe?
Gde si sad Ti?



Voliš li još noću ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,
što škripi.



Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.



O, ne voli, ne voli ništa,
ni knjige, ni pozorišta,
ko učeni.
Kažeš li nekad, iznenada,
u dobrom društvu, još i sada,
na čijoj strani si?



O, da l se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli
po kiši?



Sećaš li se, noćne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.



Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.
Gde si sad Ti?

Crnjanski
 
Priča

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

San Vito, al Tagliamento, 1918.

Milos Crnjanski
 
A to sam vec pisala ;-) al nema veze

Zivot

Sve to ne zavisi od mene.


Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.


I, vidis, to utesi me.


Ne zavisi od mene.


Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.


Ne, ne od mene.


Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.

Takodje Crnjanski
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
299
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
409
Džudi S
Džudi S

Back
Top