Književnost Najdraži stih

[fitolend]

Na izmaku krajnjih kuća
dodirnuh joj dojke snene
što se odmah rascvetaše
ko zumbula kite jedre


LORKA

 

[gost 236766]

16




...



Noc je u martu

mesecina svetli

vetar nosi slatki miris hene


moja svirala lezi na zemlji zanemarena

a tvoj je cvetni venac nedovrsen



Ljubav ova izmedju tebe i mene prosta je kao pesma



Tvoj preves boje safrana opija mi oci


Venac jasminov koji si isplela za me

ispunjuje mi srce drhatom kao hvala


To je igra davanja i odricanja

otkrivanja i ponovnoga skrivanja

nesto osmeha i sasvim malo stidljivosti

i poneka tek slatka besciljna kavga



Ljubav ova izmedju tebe i mene prosta je kao pesma



Nikakve tajne izvan danasnjice

nikakve borbe oko nemoguceg

nikakve senke iza ljupkosti

nikakvo pipanje u dubinama tame



Ljubav ova izmedju tebe i mene prosta je kao pesma



Mi ne lutamo iz reci u vecito cutanje

ne podizemo ruke svoje u prazninu

za stvarima izvan nade


Zadovoljni smo onim sto dajemo

i onim sto dobijamo


Nismo iscedili i poslednju kap radosti

da iz nje pravimo vino patnje svoje



Ljubav ova izmedju tebe i mene prosta je kao pesma





R.T.​

& naravno Dandelion ​

 

[Moderna Pevacica]

JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKU

JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKU
UBIO SAM JE JER JE BILA SMEDJA I GADNA

JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKU
UBIO SAM JE JER ME JE GLEDALA RUZNIM OCIMA

JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKU
UBIO SAM JE JER JE BILA LAKA KAO PERO

JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKU
UBIO SAM JE KAO STARA LJUBAV MENE

Ovo je moje delo, govori o ljubavi koja je stara i sada me proganja samo u snovima, koje simbolizuje jastuk, zelim da je ubijem, a simbol stare ljubavi je buba, jer ta ljubav vise nije lepa, ona je ruzna, gadna i smedja, i ubila me je, nekada davno. Sta mislite?
Ovi moji su meni omiljeni stihovi trenutno.

Ja sam za zastitu ljudi, biljaka i zivotinja, tako da mi je ta tvoja pesma malo nehumana. Sada cu da ti kazem za drugu.

pevacice, jako cenim tvoje misljenje, sta mislis o ovim pesmama:

pesma o nemilim dogadjajma

zasto je moralo tako biti
zasto svoju primitivnost niste mogli skriti
tolerancija vama je nepoznata rec
nadam se naucicete je vec
nije bilo kul ni lepo
ali ponovice se I ovo leto
ako prosirite horizonte I vidite sve
ljudima dopusticete da ostvare sne
jjedini nas je branio ceda
da nas bijete on ne da
pustite mene I drugare da setamo
ne shvatam zasto vam mi toliko smetamo

Ta pesma je mnogo bolja. pomalo je politicki angazovana, ali posto je to pozitivna struja, onda mogu da kazem da je lepa. Gotovo Moderna.

 

[naterasi]

Ja sam za zastitu ljudi, biljaka i zivotinja, tako da mi je ta tvoja pesma malo nehumana. Sada cu da ti kazem za drugu.



Ta pesma je mnogo bolja. pomalo je politicki angazovana, ali posto je to pozitivna struja, onda mogu da kazem da je lepa. Gotovo Moderna.

hvaala, moderna, tvoje misljenje mi mnogo znaci

 

[gost 236766]

ckoDe, zaboravio si Nesto -->

...





VI


Posto si rekao





Ne znas da cutis o svojoj ljubavi.

Kome ona moze da znaci?

Uzivao si u tisini

Pa u tisini sada pati,


Ali ne reci nista.

Nacinjena od one tvari

Koju nagriza rec,

Ljubav se tisinom hrani


Jer je tisinom zaceta.

I otvara se u tisini,

Kao cvet. Ugusi rec;

U sebi trpi, ali precuti.


Ako treba da umre, umri s njom;

Ako li ce da zivi, s njome zivi.

Ali ljubav ne dopusta svedoke:

Izmedju smrti i zivota, cuti.





L.S.



P.S. - Unapred ulazem Izvinjotinu ako cu nekoga ponovo uvrediti, ALI ne zelim davati uputstva nemastovitim multimedijalnim idiotima za citanje mog prethodnog posta.

 

[naterasi]

ou yea

 

[goxy]

Trazim pomilovanje!

Trazim pomilovanje
za one koji nemaju snage
zlome kazati da je zao,
niti rdjavom da je rdjav.
Za onoga kome je zao
coveka istinom unesreciti,
za ljude koji lazu iz milosrdja.

Trazim pomilovanje!

Trazim pomilovanje
za coveka koji ce ponizen biti
radije nego koga da ponizi,
za onoga koji kad nazre
obrazinu kome na licu
nema srca da je zdere,
i za lazi izgovorene iz milosrdja.

Trazim pomilovanje!

Trazim pomilovanje
za ljude koji ne mogu da uvrede
ni coveka druge misli i vere,
za one koji nikada ne bi mogli
drugome presude da izricu,
kojima se sve sudije cine stroge.
Za svaku milosrdnu laznu pricu
I za slicne njima slabosti mnoge

D. Maksimovic

 

[goxy]

http://www.agoncasopis.com/Broj_12/prevedena poezija/2_radoslav_kobjerski.html

Ilustracija Apokalipse. Gvaš, pastel.

Ovde je noć, a s one strane je dan,
Saobraćaj na ulicama, telefoni, razmena robe
Za novac. Treći deo noći,

Umivaonik pun rđave vode. (Slike
prilično doslovne). Površine voda su poput ogledala.
Kroz otvorena usta ulazi demon,

Vuče za sobom sedam sledećih.
I, evo litanija stvari, punih mreža kupovine,
Gatanja u dlan, poklona i talenata.

Moj jezik ne bogohuli i ne govorim tečno
Na aramejskom, i drugim mrtvim narečjima.
Na grudima nosim krstić i on me ne žari.

Isterujem bolesti, po tome me poznaju.
Dva sveta izraza: tolerancija i milosrđe.
U njihovu odbranu poručujem da sam spreman da ubijam.


Anastasis1

Bio je april, vraćali su se iz pomrčine, iz groba.
Iz pepela se ponovo budio Mesija,
Još jednom je s visina silazio na dno pakla

Ili na zemlju, na ulicu i u mračne
Suterene. U isparenja vrele sapunice i duvana,
Među konopce s vešom, maramice

Pune kašlja. Evropa je bila mračna
I njeni problemi bili su mračni. Do nedavno
Verovali su u monarhiju, molili su se portretima

Pre i posle posla. Fleming je otkrivao
Penicilin, Bulgakov je pisao poglavlje o majstoru.
Hitler je u Beču krao koplje.

Ono isto koje neprestano osećam u srcu.
Ali tada je stajao iznad njihovog kreveta
Dalekog od posta, isprepletanog šapatima.

Pružao je vodu i vino. I maslinovo ulje.
A ženi je ostavio pismo, utisnuvši na njega
Tri pečata, ime, sveta tri slova.


Više ništa neću napisati, jedino ću dovršiti ljubav

Više ništa neću napisati, jedino ću dovršiti ljubav,
Sedam poglavlja će biti o bludu,
Noću, ispod postelje, o vinu i maslinama,

I sirevima s travama. Sedam glavnih grehova.
Država u državi, s himenom u himni,
Zastavama veša i mokrim čaršavima.

„Da bi zaglušio lupu obućarskog čekića”.
Pero koje klizi po hartiji, očev kašalj,
Žilet koji u zoru skida sedu bradu.

Volećemo se u svim položajima,
Da bismo bili zaduvani kao večnost, pusta poput crkvi.
Stenjaćemo od naslade. U krevetu i u kadi,

U kuhinji na mrežama s kupovinom. I na kamenju,
Dva metra od staze. I, neka ne bude dece,
Njihove herojske vere, za koju će morati da plate

(Tom verom ili životom, svim bajkama).

 

[goxy]

Luj Aragon......U paklu je puna kuca

Nestani zanavek lice bez tajne
Nebo je cistije od tvojih ociju
Evo velikog jezera DAN
Vrati se u srce mraka i blata
Doticem najzad bistru vodu i divlji smeh postojanja
Odjekuje kao grom nad otvorenim krevetima

Zeno-grobe, neka te trava ugusi

Evo zlatnog horizonta razuma
Jednom meni ludilo i u mojim prstenovima slobode
Meni odsustvom i uzasom
Pokretna i cudna car
Promene i zaborava

 

[goxy]

Artur Rembo........SENSATION

Vecera plavih letnjih ici cu stazama
Ubadan od klasja,gazeci jedva vidnu travu:
Sanjar,osecacu svezinu po svojim stopama
Pusticu vetar da kupa otkrivenu mi glavu!

Necu misliti,nikakve necu izrazavati stvari
Al' u dusu,neogranicena ljubav peci ce se,uzbudjenju:
I ici cu daleko,daleko kao cergari,
Kroz prirodu--srecan kao da odlazim uz zenu!

 

[goxy]

ODSUTNOST

Odlazim u naručje sjena,
Evo me podno sjena,
Sam.
Milosrđe je na višem i može tamo ostati,
Krepost stvara milostinju od njenih grudi,
A ljupkost se uhvatila u mrežu njenih vjeđa.
Ona je ljepša od kipova na stubištu,
Ona je tvrđa,
Ona je dolje s kamenjem i sa sjenama.
Ja sam joj se pridružio.
Tu jasnoća gubi svoju posljednju bitku.
Ako zaspim, to je zato da više ne sanjam.
Kakvo će tada biti oružje moje pobjede?
U mojim velikim otvorenim očima
sunce pravi pukotine.
O perivoji mojih očiju!
Plodovi su ovdje da bi predstavljali cvjetove,
Cvjetove u noći.
Prozor od lišća
Otvara se naglo sred njena lica.
Gdje da spustim usne, prirodo bez obala?
Žena je ljepša od svijeta u kome živim,
I zatvaram oči.
Odlazim u naručje sjena,
Evo me podno sjena,
I sjene me čekaju.

Pol Elijar

 

[goxy]

SMRT LJUBAV ŽIVOT

Vjerovao sam da bih mogao skršiti dubinu beskraja
Svojom patnjom posve golom bez dodira i odjeka
Pružio sam se u svojoj tamnici čistih vrata
Kao razuman mrtvac koji je znao umrijeti
Mrtvac okrunjen jedino svojim ništavilom
Pružio sam se na besmislenim valovima
Otrova što ga je upila ljubav praha
Samoća mi se činila življom od krvi
Htio sam razuditi život
Htio razdijeliti smrt spomoću smrti
Vratiti svoje srce praznini i prazninu životu
Izbrisati sve što nije ništa ni staklo ni para
Ni ništa ispred ni ništa iza potpunog ništa
Bijah uklonio led iz sklopljenih ruku
Bijah uklonio zimski kostur
Zavjeta življenja koje se poništava.

PE

 

[goxy]

Plavet


Vedra ironija vječite plaveti,
hladno lijepa ko cvijet, satire i troši
nemoćna pjesnika što počinje kleti
dar svoj u Bolova neplodnoj pustoši.

Zatvorenih oči, bježeć, znam da prijeti
strašnom grižnjom motreć moju dušu praznu.
Kud pobjeć? I koju noć divlju prostrijeti,
ko dronjke, po tome preziru poraznu?

Gore, magle! Duge krpe monotone
svog pepela s tmušom lijte po vedrini
koja u jesenskoj bari nek potone
i tako sazdajte prostrani svod mirni!

A ti, draga Čamo, iz Letine vode
izađi i skupi blijedih trski, blata,
te rukama čilim zalij rupe modre
što ih posvud buše kobnih ptica jata.

I još! nek dimnjaci tužni dime vazda
i nek čađom ona tamnica što luta
pogasi u jezi svojih crnih brazda
sunce koje gine sred obzorja žuta.

Nebo umrije! Tvoj sam, o tvari! udijeli
da Cilj strašni i Grijeh zaboravi sada
taj mučenik koji ležaj dijelit želi
na kom sretno stado ljudi u san pada.

Jer tu ću - kad mozak moj ispražnjen eto,
ko sud za bjelilo pored zida bačen,
ne zna ukras dati misli razapetoj -
zijevati zloslutno sve do smrti mračne.

Zalud! Plavet blista. Čuj, u zvonu lakom
pjeva. Dušo moja, to se glasom javi
da nas straši svojom pobjedom opakom
leteć s bronce žive u angelus plavi.

Valjajuć se tmušom, drevna, bode tvoju
stalnu smrtnu muku kao mača nalet.
Gdje pobjeć u ružnu i jalovu boju?
Opsjednut sam. Plavet! Plavet! Plavet! Plavet!

Stephan Mallarme

 

[goxy]

Прво вече

(Артур Рембо)

Она се била врло свукла,
А велика су стабла ту
У прозор злобно крошњом тукла,
Да виде њу, да виде њу.
У моју је фотељу села,
Радосно руке склопи ту,
Испод голишавог јој тела
Ножице трептаху на тлу.
Погледах зрацак који блуди
- Из крошње лептирасти лет -
У њезин смешак и на груди,
Ко мушица на ружин цвет.
Мој пољубац јој ногу дирне.
И као казну за тај грех
Чух звуке бистре и немирне,
Кристално леп и суров смех.
Под кошуљу је раширену
Сакрила ноге: "Доста с тим!"
- Ту прву смелост допуштену
Казнила смехом веселим!
Дрхтуљке јадне, очи њене,
Додирнух усном лагано.
Нежно ми главу тад окрене:
"Ох! свиђа ми се, свиђа то!
Али ти морам реци зато..."
Остатак јој у груди ја
Сакрих са пољупцем, и на то
Зачух њен смех што значи: да...
Она се била врло свукла,
А велика стабла ту
У прозор злобно крошњом тукла,
Да виде њу, да виде њу...

 

[goxy]

Ja znam pa zato to i kažem
da moji prohtevi imaju razloga
ja neću da mi prodjemo
preko blata
ja hoću da sunce utiče
na naše bolove
da nas oduševi vrtoglavo
ja hoću da naše ruke i naše oči
od užasa se povrate raširene čiste

Ja znam pa zato to i kažem
da moje ogorčenje ima razloga
nebo je bilo ukaljano
ljudsko meso mrcvaljeno
ledeno podjarmljivano razbacivano
ja hoću da mi se povrati pravda
pravda bez milosti
i da se tresnu posred lica dželati
gospodari bez korena izmedju nas

Ja znam pa zato to i kažem
da moje očajanje nema razloga
svuda ima nežnih trbuha
da izmisle ljude
istovetne meni

Moja gordost ne greši
stari svet me ne može tronuti
ja sam slobodan
ja nisam kraljevski sin ja sam čovek
uspravan koga su hteli da obore.


Pol Elijar

 

[goxy]

Šta se sve događa u jednom trenutku

Jedna lasta leti po nebu,
leti ka svome gnezdu
u kome su joj mali.
Ona im nosi suncobrane
stakliće lončiće trave
i mnoge stvari koje zanimaju decu.
U istome trenutku
dole u kući u kojoj je postelja
mladić jedan umire polako.
Na trotoaru ispred vrata
zastaje neki tip u crnom
pa odlazi
dok iza ovih vrata
mladić ljubi devojku.
A mladić na postelji umire.
Lasta proleće ispred prozora
i baca poklone kroz okna i veli:
“Gle jedan kako umire“,
i ona leti sprat više
i tamo gleda kroz okno.
A tu
ubica sedi s licem u šakama
a žrtva leži u uglu zgrčena.
Još jedan mrtvac govori lasta.
Ubica sa licem u šakama
pita se kako da ode odavde...
Ustaje i uzima cigaretu
pa seda.
A lasta ga posmatra izdaleka
i najzad u svom kljunu nosi šibicu
pa kljunom kljuca u okno.
Ubica otvara prozor
uzima šibicu, hvata lastu
i pali svoju cigaretu.
Nema na čemu odgovara lasta,
to je bar najmanja stvar.
I odleće jednim treptajem krila.
A ubica zatvara prozor
seda na stolicu i puši.
Žrtva ustaje i veli-
Nezgodno je biti mrtav,
čovek je sasvim hladan.
A ubica žrtvi daje cigaretu
“****** jednu, zagrejaće te“.
I žrtva kaže hvala.
A ubica odgovra
“Oh to je najmanja stvar.
Zar vam ne dugujem barem toliko?!“
I uzima šešir i stavlja na glavu
i odlazi.
Korača ulicom
pa naglo se zaustavlja.
Misli na ženu koju je mnogo voleo
zbog nje je čak i ubio.
Istina on tu ženu ne voli već odavno
ali joj to nikad nije smeo reći
jer neće da joj učini nažao.
I tako s vremena na vreme
zbog nje tek ubije po nekog.
Njoj to čini veliko zadovoljstvo.
Radije bi umro nego ona da pati
zbog njega.
A nje se ne tiče šta muči ubicu.
A kad drugi pati,
on prosto poludi.
Kao da je ošinut.
Van sebe je
i čini šta bilo, gde bilo, kad bilo.
A onda se gubi naglo.

Svako vrši svoj posao.



Prever

 

[goxy]

PLANETE
Nekad je samo Saturn imao prstenove,
sad ih i drugi imaju, te sam izgubila racun.
Kad ispitujemo nebesa da bismo saznali buducnost,
jedino je izvesno da smo podigli glavu.
Potom, sve ostaje da se vidi.
One imaju neceg licnog, te krupne zvezde
privremene; zaustavile su se za trenutak da popricaju.

*

Razocarenje. A zatim, kao da nista nije bilo, opet svezina,
obilje koncerata, ali svi su izuzetni i teraju
svaku stvar da kaze: ti mozes podici svet.
Mislim na svoje lice podignuto ka tebi,
na taj izraz nuditelja, koji se da lako zamisliti;
ali cinjenica je: tvoj glas je promukao,
a moje culo sluha nije bas kako valja.

*

Ruza vetrova je ponovo procvetala;
sve veze se jednog dana zavrsavaju.
Umetnost je imati prisnog prijatelja: najpre je trebalo
savladati umetnost govora. Zivimo
sami, umiremo sami, lekcija nikad
naucena - i to nije
kraj sveta.

Ana Talvaz

 

[goxy]

Molim te, poslusaj ono sto ne kazem

Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuce maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Bozje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni
i oko mene
da mi je ime samouvjerenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Mozda se cini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoca.
Ali, ja to sakrivam.
Ne zelim da itko zna.

Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da ce me otkriti.
Zato freneticno kreiram masku da bi iza nje sakrio
nonsalantno, sofisticirano procelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zastiti od pogleda koji zna.
Ali bas takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega slijedi prihvacanje.
Ako slijedi Ijubav.
To je jedina stvar koja me moze osloboditi od mene samoga,
od zatvora sto sam ga sam sagradio,
od prepreka sto ih sam tako bolno podizem.
To je jedino sto ce me uvjeriti u ono u sto ne mogu uvjeriti sam sebe,
da uistinu nesto vrijedim.
Ali ja ti ovo ne kazem. Ne usudujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda nece uslijediti prihvacanje,
da nece uslijediti Ijubav.
Bojim se da ces me manje cijeniti, da ces se smijati,
a tvoj bi me smijeh ubio.
Bojim se da duboko negdje nisam nista, da ne vrijedim,
i da ces ti to vidjeti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju ocajnu igru pretvaranja
sa sigurnim proceljem izvana
i uplasenim djetetom unutra.
Tako pocinje svjetlucava ali prazna parada maski,
a moj zivot postaje bojiste.
Dokono cavrljam s tobom uctivim tonovima povrsnog razgovora.
Kazem ti sve, a zapravo nista,
i nista o onome sto je sve,
i sto place u meni.
Zato kad sam u kolotecini,
neka te ne zavara to sto govorim.
Molim te pazljivo slusaj i pokusaj cuti ono sto ne kazem.
Sto bih volio da mogu reci,
sto zbog opstanka moram reci,
ali sto reci ne mogu.

Ne volim nista kriti,
Ne volim igrati umjetne, lazne igre,
zelim prestati s igrama.
zelim biti iskren i spontan te biti ja,
ali mi ti moras pomoci.
Moras pruziti ruku
cak i kada se cini da je to posljednje sto zelim.
Samo ti mozes iz mojih ociju ukloniti prazan pogled zivog mrtvaca.
Samo me ti mozes prizvati u zivot.
Svaki put kad si Ijubazan, njeћan i kad me hrabris,
svaki put kad pokusas razumjeti jer uistinu brines,
moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moci da me ozivis mozes udahnuti zivot u mene.
Zelim da to znas.

Zelim da znas koliko si mi vazan,
kako mozes biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe
ako tako izaberes.
Samo ti mozes srusiti zidove iza kojih drscem,
samo ti mozes ukloniti moju masku,
samo ti me mozes osloboditi moga sjenovitog svijeta panike,
i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,
ako tako odlucis.
Molim te odluci. Ne mimoilazi me.
Nece ti biti lako.

Dugotrajno uvjerenje o bezvrijednosti gradi snazne zidove.
Sto mi blize prides
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali unatoc tome sto o covjeku kazu knjige,
ja sam cesto nerazuman.
Borim se bas protiv one stvari za kojom ceznem.
Ali rekose mi da je Ijubav jaca od snaznih zidova,
i tu lezi moja nada.
Molim te pokusaj pobijediti zidove
cvrstom rukom
jer dijete je vrlo osjetljivo.
Tko sam, mozda se pitas?
Ja sam onaj kojega znas vrlo dobro.
Jer ja sam svaki covjek na kojega naides
i ja sam svaka zena na koju naides.


Charles C. Finn

 

[goxy]

KADA TE OSTAVI ONAJ KOGA VOLIŠ

Kada te ostavi onaj koga voliš.
Kada te ostavi onaj koga voliš.
Kada te ostavi onaj koga voliš.
Kada te ostavi onaj koga voliš.

Prvo osetiš jedno ništa
Prvo osetiš jedno ništa.
Prvo osetiš jedno ništa.
Prvo osetiš jedno ništa.

Zatim osetiš jedno ništa.
Zatim osetiš jedno ništa.
Zatim osetiš jedno ništa.
Zatim osetiš jedno ništa.

Idem da prošetam.
Gde češ po kiši?
Ja volim kišu.
Ponesi kišobran.
Ne treba mi kišobran.
Pa idi onda kad si luda.

I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš .I šetaš...
I svi gledaju kako šetaš.
I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš...
I već ti je bolje.
I ne boli te ništa.
I ne boli te ništa.
Samo malo...ništa.


Dopuna: 01 Nov 2009 11:04


Ko sam?
Sta sam?

Ja sam samo sanjar,
ciji pogled gasnde u magli i memli,
zivio sam usput,ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici ,dete,
zato sto sam mnoge ljubio,boleciv,
zato usput,ko sto palim cigarete,
govorim i sapcem zaljubljene reci.

"Draga moja","mila","znaj,doveka"
a u dusi vazda ista pustos zraci;
ako dirnes strast u covekovu bicu
istine,bez sumnje,nikad neces naci.

Zato moja dusa ne zna sto je jeza
odbijenih zelja ,neshvacene tuge.
Ti si ,moja gipka,lakonoga brezo,
stvorena za mene i za mnoge druge.

Ali ako trazec neku srodnu dusu,
vezan protiv zelje,utonem u seti,
nikad necu da te ljubomorom gusim,
nikad necu tebe grditi ni kleti.

Ko sam?
Sta sam?
Ja sam samo sanjar,
ciji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji...

(Sergej Jesenjin)

 

[goxy]

HIMNA LEPOTI - Šarl bodler

Stizes li sa neba il’ iz vecnih tama,
Lepoto? Tvoj pogled, svet i krcat tminom,
izmesano sipa zlo i dobro nama,
pa te zato mogu porediti s vinom.
U tvom oku sunce zalazi i svice;
Kao burno vece ti odises zrakom;
usne ti amfora, a poljupci pice
sto heroje slabi, decu cini jakom.
Iz bezdana kroci, il’ sa zvezda pade?
Uz tvoj skut se Udes mota kao pseto;
nasumce rasipas radosti i jade,
vladajuci nad svim, nehajna za sve to.
Po mrtvima gazis i rugas se njima;
pod nakitom tvojim i Groza je ljupka,
a Porok, taj dragulj najdrazi medj svima,
po stomaku tvome zaljubljeno cupka.
Ozareni smrtnik leti tvojim tragom,
svetiljko, i klice: Blagoslov tom plamu!
Dahtavi ljubavnik povijen nad dragom
slici samrtniku sto miluje jamu.
Sa nebesa ili iz pakla, sta mari,
Lepoto! grdobo grozna i prokleta!
ako mi tvoj pogled, osmeh i sve cari
sire vrata dosad nepoznatog Sveta!
Bog ili Satana? Andjeo, Sirena,
sta mari, cinis li - o, mirise, sjaju,
svilooka vilo, kraljice ljubljena! -
svet manje odvratnim dok nam dani traju?

 

[andrvor]

I'm a poet and I know it

 

[fitolend]

nije se slobodno spuštati
prenisko
bratimiti se s krvlju

Zbignjev Herbert

 

[Milena27]

"...Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo..."

Vasko Popa

 

[Пријезда]

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Десанка Максимовић

 

[tuzna_malla]

Hocu da stotinu dana ne svane dan,
kad se nocu privuces i gurnes me u san..