Književnost Najdraži stih

[angely]

Dodji, prolece,
smeh ljubavnice zemljin,
neka zakuca srece suma,
nestrpljivo da se izrazi!
Dodji u naletima nemira usred lisca
i cveca koje hita da se razvije.
Kao sjajna pobuna, baci se u noc,
u tamu vode, iznad zemlje,
oglasi slobodu zarobljnih klica!
Kao smeh munje, urlik oluje,
odjekni u bucnom gradu,
oslobodi rec ugusenu,
napor koji je pao u letargiju,
osnazi nasu borbu malaksalu,
budi pobednik smrti!

Tagore-odlomak iz Begunice

 

[Plava Bilja]

DA SAM NASLUTITI MOGLA

Da sam smela, da sam mogla, da sam znala
ne bismo bili drugovi samo sa skolskih odmora...
Ne bi mi pesme koje si pisao bile tako strane
da sam znala, da sam shvatila da su pisane za me.

Govorii su: nista lepog na tebi... osim pesama tvojih
lepota ti bese skrivena za svakog, osim od ociju mojih
Ponekad bi mi citao pesme, ne razumedoh i rec ni stih
zurila sam u te,kradom, dok ti glas postajase sve tishi, tih..

I, tako.. odmor do odmora,cas do casa...i onda kraj!
Jednom si rekao "Nek bude pakao, kad ne postoji raj"...
Izbegavah kraj skole da prodjem u neki sumrak tih
cinilo se meni da neko tamo recituje nekome neki stih.

Rekose, posle,da si otisao daleko, niko ne znade gde
nasmejah se, kao,svejedno, zaboravila sam sve...
Samo mi koraci bivali teski i zamirao bi glas
u smehu sto vise na plac lici, pronalazila sam spas.

Procvetase neke nove ljubavi,radosti, neki novi svet...
Samo bi s proleca u dusi, zamirisao uvek isti cvet!
Ne upamtih ni strofu pesama sto si mi nekad citao
samo pogled koji je davao, trazio, al' nikad nije pitao!

Postari ne zvone uvek dvaput, nekad proture samo -
maleni paket pechacen daljinom i onaj osecaj da znamo...
Zbirka pesama, rukopis tvoj, na prvoj stranici posveta-
i danas se ponekad upitam,nagrada ili osveta:

"Neznim si rukama srce mi odnela
o tudje grudi slomila"


(Pisano pre 4 godine, u jednom dahu-Bilja)

 

[angely]

Auh Biljooooo...sto je ovo lepo

 

[Astrodita]

Bravo Biljo!
Hajde, ponovi udahni, pa napiši novu pesmu!
Ti si otkrovenje ove teme! 8-)

 

[angely]

U zivljenju, u trpljenju
srce blijedi,
srce vene,
sjena slijedi,
bivšeg mene,
u trpljenju, u zivljenju.


Izgubih se u trazenju.
Ja sam bio,
ja sam i sad.
Nisam bio,
nisam ni sad.
Izgubih se u trazenju.


U lutanju, u snovima
noc me rubi,
dan me vraca.
Dan se gubi,
zivot kraca,
u snovima, u lutanju.


U nadanju, u cekanju
zivot snijem,
a snom zivim.
Srce krijem,
srce krivim.
Što ne zivim,
što još snijem,
u cekanju, u nadanju.

Iz Tvrdjave-M.Selimovic

 

[Astrodita]

Kao more bez ribara, kao lađa bez lađara, kao brod bez mornara, takva je ljubav naša, kao prazna čaša!
Kao dete bez očinjeg vida, kao uže kad se kida, kao jutro bez svitanja, kao knjiga nečitana, takva je ljubav naša, kao prazna čaša!
Kao u oku suza, kao zgažena ruža, kao kafana bez boema, kao časa žuči, otrova, kao greh, kao smrt, bez stila, kao anđeo slomljenih krila, kao, kao ......................................................................srce bez otkucaja, kao i ja!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! :-D

 

[Plava Bilja]

Od srca hvala angely i Astroditi
Mislila sam kako je pisana pomalo "starinskim" stilom, otnosno nemodernim, ali, u tom trenutku ( i inace) taj "stil" mi lezi, odnosno, njime najlepse iskazem ono sto osecam.......

Evo, za vase oci, jedan pokusaj "modernizovanja", mada mislim, da svako ko zeli da nesto ovekoveci (bar za sebe samog) neka pishe kako mu "nadodje" to je onda ono pravo.
Naravno, omo je samo MOJE licno misljenje, nista vise.

Evo, pokusaja drugog stila da ne kazem arhaizma, pa, sta mi Bog da (a i vama


AKO IKADA BUDEM MORALA DA BIRAM

Ako ikada budem morala da biram-
radije ću izabrati da sam s onim
koji je prisutan i kad je odsutan,
nego sa nekim koji je odstan i kada je tu.
Ako ikada budem morala da biram-
izabracu samocu u kojoj nema ljubavi
nego ljubav u kojoj je samoca jedini drug.
Ako ikada budem morala da biram-
izabracu zivot isposnika s smirom u dusi
radije nego zivot raspusnika s vecitim nemirima.
Ako ikada budem morala da biram-
izabracu jesen sa njenom bogatom ali umirucom lepotom
nego zivo i cvetno u kojem samo za mene mesta nema.
Ako ikada budem morala da biram-
izabracu tihu reku, bez talasa
pre nego duboke, mracne virove.
Jer, njena blagost donosi mir i spokoj
a talasi i virovi nespokoj kad oslonca nema.
Ako ikada budem morala da biram-
Izabracu nekog' sa svim njegovim manama
jer su i ljudske i prave.
Radije nego nekoga sa svim njegovim vrlinama
koje su manje ljudske, jer su lazne.
Ako ikada budem morala da biram...
("Autor" Bilja)

 

[Astrodita]

Draga Biljo, ti si sve bolja i bolja! I ova pesma, za koju kažeš da je u modernom stilu, je veoma ''zrela''-kao zrela kruška! Mala šala! Mislila sam na to da već imaš oformljen i istančan ukus i stil! 8) Veruj mi na reč...samo napred, Angely, ja, a i mnogi ljubitelji lepog stiha očekuju tvoje novo remek delo!

 

[kiseli smesak]

LJUBAV
Cini li te altruistom
ili egocentrikom;
da li vise uzimas
ili pak dajes
da li ti je u njoj savest cista
ili se mozda kajes?
Upoznajes li je
ili upoznajes sebe
otvaras li
ili cekas da otvore tebe?
Koliko si spreman da das
a koliko u njoj trazis;
da li zbog nje, u njoj
ili za nju zivis;
da li ti se u njoj dive ili se divis?
Da li ti je bitno
ako si zanemaren
i koliko paznje sam poklanjas
da li u njoj ostvarujes
ili jos uvek ni sam nisi ostvaren;
Mozes li je uopste
videti, opipati ili omirisati
i koliko ti je potrebno
da bi u njoj mogao disati
ili ti mozda sve to nije vazno
kao ni iznenadno saznanje
da je sve to ipak samo lazno?

Autor - moja seka )

 

[Mima23]

Gladan sam tvojih usta,tvog glasa,tvoje kose
i ulicama hodam,bez hrane i bez reci,
hleb me ne odrzava,zora me s nogu baca,
trazim u danu tecni zvuk stopala tvojih.

Gladan sam tvoga smeha neuhvatljivog,
tvojih ruku boje pomamne zitarice,
gladan sam tvojih noktiju belog kama,
hocu da ti zagrizem kozu kao nedirnut lesnik.

Hocu da pojedem munju opecenu tvojom lepotom,
tvoj ponosni nos sa odlucnoga lica
i varljivu senku tvojih trepavica.

Gladan dolazim njuskajuci sumrak,
trazeci te,trazeci tvoje srce toplo,
kao neka puma,u samoci Kitratue.

Pablo Neruda

 

[Mima23]

To lice ljubavi opasno i nezno

To lice ljubavi
opasno i nezno
jedne se veceri javi
posle predugog dana
Mozda je strelac bio
sa lukom
ili svirac
sa harfom

Ne znam vise
Zaista ne znam
Znam samo
da me je ranio
mozda strelom
mozda pesmom
Znam samo
da me je ranio
zanavek ranio
iz srca krv mi tece

Vrela me suvise vrela
ljubavna rana pece !!!

Prever

 

[Mima23]

NE BUDI DALEKO OD MENE

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu valovi.
Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vjede u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

Pablo Neruda

 

[angely]

Biljo ova pesma je bolja od one prve...zaista odlicna je!

 

[angely]

Nedostajes mi

Dobro je, ali sta mi vrijedi
hladni osmjeh i lazni sjaj
jos me tvoja sjena sljedi
ti si moj pocetak i kraj

Probala sam nije lako
nekog drugog zavoljeti
tudje usne, znas li kako jako
znaju zaboljeti, zaboljeti

Nedostajes mi, do bola
nema me sad ni pola
od kad nisi moj
i otkad svaki svoj dan
ti poklanjas njoj

Nedostajes mi do Boga
i vise jos od toga
nedostajes mi
u krvi nosim te znaj
ali vise se ne vracaj

 

[Mima23]

Epilog

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros
ponovo ti se vracam.

Hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plasim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat
ko zna kakvim ljudima.

Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znas ko te boli?
Po kojoj znas koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znas ko te otima,
a ko placa?

Da li sam jos uvek
medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najcistijeg oblaka u grudima,
i najkrvavijeg saca?
Antic

 

[angely]

Ne vjeruj...


Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime, -


Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrije krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,


Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tijelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,


Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!


A.Santic

 

[Astrodita]

Moj otac kroz zvijezde putuje,
prati ga svaka moja minuta,
ponekad pomislim- evo ga dolazi
k'o da se vraća s nekog puta.

Moj otac pisma mi ne piše,
on ne može više do mene,
a moje ljubavi bilo je previše,
pa k njemu sve do neba krene.

Da li moj otac tuguje
kao što tugujem ja,
meni još ljubav duguje,
a ne može kroz zidove sna.

Da li moj otac zaplače
kao što zaplačem ja,
mene još voli najjače
a ne može kroz zidove sna.

Ž. Krznarić

 

[angely]

LEPA MLADA ŽENA GOVORI


Da sam voda tekućica
U kojoj mnogi žeđu gase,
I svaki odlazi zadovoljan, čist i umiven,
Sa svojom srećom jedinstvenom
Kojoj na svetu nema ravne.

Da sam piće, silovito i radosno,
Koje piju drugari po krčmama,
Tražeći sreću u osmejku i zaborav u pevanju.
Da im ja želje ostvarujem, i najluđe i najsmelije,
Pomamnim šumom noćnih sati, gustim dimom terevenke.

Da sam otrov, munjevit i nepoznat,
Piće za one koji ne mogu
Da sačekaju zalazak sunca,
Da sečem život u korenu, brže od munje,
Da misli, bića i svetove
Brišem netragom zaborava

I.Andric

 

[Astrodita]

Veče crne obrve natuče,
usnule ptice pred kanjonom stoje,
da nisam mladost popio, još juče,
da se juče nismo rastali nas dvoje!!!
Zaboravih… mračne sile
što me bez milosti kidale i klale,
lik tvoj nježni i oči tvoje mile
u duši su mi jedino ostale.
Pa i ako se zaljubim u drugu
i s njom ljubljenom, shvati,
pričaću o tebi svoju tugu,
i kao nekad opet drugom zvati.
Pričaću joj o nama… koje kuda,
i o životu sve što bude htela,
glavo moja neizmjerno luda
do čega si ti mene dovela!!!

 

[angely]

LAŽNE MI PUTEVE

Lažne mi puteve pod noge poturaju.
Lažne mi reči u usta guraju.
Pun mi je život, laži pune uši.
Do grla u strašnoj laži što me guši.

Sve što je moje lažni prizvuk ima.
Sve što je moje ko da je od dima.
Laž je podržana lažnim svedocima.
I istina nigde nikog ne zanima.

Kako da izdvojim laž iz tog što dišem.
Kako da ne lažem u tome što pišem.
Kad me lažima kao pticu pune:
Ko i druge laži moja glava trune.


M.Beckovic

 

[angely]

NOĆNI STIHOVI
Kod Svetog Jakova u Dubrovniku

Ja volim noći, njine mutne zbore,
I njine tišine, i njine oluje;
NJine crne reke kada setno huje
Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.

Svaki cvetak, kamen, talas, list sa gore,
Šume u toj pesmi, i šapću i struje;
I moja se duša jasno u njoj čuje,
Kao neko tamno nevidljivo more.

Ja sam deo noći. Nad vodom i humom
Kad jutrenji vetri svojim blagim šumom
Pogase lagano bele zvezde njene -

Ona šumi zbogom u odlasku naglom,
I uvija tužno, ko cveće i stene,
Moje mračno lice suzama i maglom.

J.Ducic

 

[angely]

......Uvecala si me
svojom ljubavlju,
mene koji sam samo
jedan covek izmedju drugih,
koji plovi obicnim tokom,
pokretan voljom
promenljive milosti sveta.
Dala si mi mesto
tamo gde pesnici svih vremena
donose svoje darove,
gde ljubavnici u ime vecnog
pozdravljaju jedan drugoga kroz stoleca.
Ljudi zurno prolaze ispred mene na trgu -
ne opazajuci kako je moje telo postalo
dragoceno od tvog milovanja,
ne znajuci da u sebi nosimtvoj poljubac
kao sto sunce nosi u svojoj lopti
vatru bozanskog dodira,
kojom sija vecito.

Rabindranath Tagore -odlomak iz Begunice

 

[angely]

........Ti si vecernji oblak koji bludi
nebom mojih snova.
Ceznjama ljubavi svoje
dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas
u mojim beskonacnim snovima!
Tvoja su stopala ruzicasto rumena
od ognja mog ceznjivig srca,
ti koja znjes moje vecernje pesme!
Tvoje su usne gorko-slatke od
ukusa vina mojih patnji.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas
u mojim usamljenim snovima!
Senkom svoje strasti
zarcnio sam oci tvoje,
stalna gosco u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, moja, ti koja obitavas
u mojim besmrtnim snovima!

Tagore-odlomak iz Gradinara

 

[angely]

......Bol rastanaka to je sto se siri svetom,
sto radja nebrojene oblike na beskrajnom nebu.
Bol rastanaka to je sto nemo nocu
ukoceno gleda od zvezde do zvezde,
i postaje pesma u zuboru lisca sumornog
kisnog jula.
Bol rastanaka to je sto se preliva,
sto se udubljuje u ljubav i zudnju,
u patnju i radost ljudkoga doma,
sto se uvek topi i tece pesmom
kroz moje pesnicko srce.

Pevaceve zrtve(odlomak) -Tagore

 

[Kaa]

Poslednji dan

Pod čudnim znancima osvanu današnji dan. Nebo
je sumorno bilo.
I sjajni točak svoj, na burnom ishodu svome
Zadrža večitost tavna. Svu zemlju, prirodu celu,
Mrtvački prožma mir i gusta obuze tama,

Ah, sudni osviće dan! U divljem užasu svome,
Svirepe čekahu zveri i ljudi čekahu sunce,
A mračno dolazi podne - i nebom zvezdanim samo
Treptanje strašnije biva; početak tiho se ljulja.

I tama zavlada adska... S pucnjavom zapad se pali,
Prostranstvom ljudstvo sve sa plačem podiže ruke
Al strašni konac je tu. Okovi spadoše redom,
I silni svetovi k središtu jurnuše. Burno

Oluja razmanu krilom. Kroz tamu zviždanje bruji.
I mutne pučine val srdito podiže pene -
U smrtnom jauku tom molitva umire blaga,
I vrelo srce mre i um se u kamen stvara!

I samo jedan glas prostranstvo potresa širom,
Glas večne pravde je to. Anđeo smrti se bliži,
I nemi njegov hod očajni udarci slave:
Strepi od gneva tog, jer bog se u gnevu stresa!