Quantcast

Najdraži stih

ofelija

Primećen član
Poruka
637
A girl saw a little rose
It bloomed there in bright heights
She asked her sweetheart
if he could fetch it for her

She wants it and that's fine
So it was and so it will always be
She wants it and that's the custom
Whatever she wants she gets

Deep wells must be dug
if you want clear water
Rose-red, oh Rose-red
Deep waters don't run still

The boy climbs the mountain in torment
He doesn't really care about the view
Only the little rose is on his mind
He brings it to his sweetheart

She wants it and that's fine
So it was and so it will always be
She wants it and that's the custom
Whatever she wants she gets

Deep wells must be dug
if you want clear water
Rose-red, oh Rose-red
Deep waters don't run still

At his boots, a stone breaks
Doesn't want to be on the cliff anymore
And a scream lets everyone know
Both are falling to the ground

She wants it and that's fine
So it was and so it will always be
She wants it and that's the custom
Whatever she wants she gets

Deep wells must be dug
if you want clear water
Rose-red, oh Rose-red

Deep waters don't run still
 

Rujevit

Domaćin
Poruka
3.444
E narode pazite sad ovo.Ne znam kako stojite sa tenisom i da li ste ikada gledali ANU IVANOVIC ali misli da ovo sto sam video na nekom sajtu dovoljno govori o kakvoj devojci je rec!Ne znam koje napisao ovo ali svaka mu cast:

A - ATRAKTIVNA N - NEPREDVIDIVA A - ATIPIČNA I - INSPIRATIVNA V - VISOKA A - ANĐEOSKA N - NEPONOVLJIVA O - ODLUČNA V - VEDRA I - ISTRAJNA Ć - ĆERA I DAJ BOŽE DA JE POĆERA I DA PROTIVNICE REDOM S TERENA OĆERA !

Sta kazete?
 

Rujevit

Domaćin
Poruka
3.444
A sad malo ozbiljnije!Evo "EMINE" jedne od mojih najdrazih pesama!

EMINA

Sinoc, kad se vratih iz topla hamama,
Prodjoh pokraj baste staroga imama;
Kad tamo, u basti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajase Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa jos kada sece i plecima krece...
- Ni hodzin mi zapis vise pomoc nece!

Ja joj nazvah selam. al' moga mi dina
Ne cse ni da cuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po basti dzule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleci puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dodje lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alcak, sto za njom crko'!...
 

_honeybunny_

Primećen član
Poruka
851
Zbog tebe,u rascvjetanim vrtovima čeznem za mirisima proljeća.
Zaboravio sam tvoje lice,ne sjećam se više tvojih ruku;
kako su se tvoje usne našle na mojima?

Zbog tebe,volim bijele uspavane kipove po parkovima;
bijele kipove bez glasa i bez vida.
Zaboravio sam tvoj glas,tvoj sretan osmjeh;
zaboravio sam tvoje oči.

Poput cvijeta sa svojim mirisom,ja u sebi nosim maglovito sjećanje na tebe.
Živim sa boli poput rane;
dotakneš li me samo,smrtno ćeš me povrijediti.

Tvoja milovanja me obavijaju,poput bršljana na sjetnim zidovima.
Zaboravio sam tvoju ljubav, još uvijek tražim odraz tvog lika u svakom oknu.

Zbog tebe,teški mirisi ljeta nanose mi bol;
zbog tebe, opet tražim oko sebe proročanske znakove nenadanih želja;
padajuće zvijezde,
komete.

(P. Neruda)


TAMNIČAREVA PESMA

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju

Žak Prever
 

Demetra

Zainteresovan član
Poruka
370
Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nezna
Tako ocajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ruzna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srecna
Tako vesela
I tako jadna
Drhteci od straha kao dete u mraku
A tako sigurna u sebe
Ko neki spokojan covek usred noci
Ta ljubav koja je izazvala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav koja je izazvala strah kod drugih
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjivani gazeni dotucavani poricani zaboravljani
Zato sto smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Jos toliko ziva
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osecanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i zivo kao leto
Mozemo oboje
Otici i vratiti se
Mozemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Nasa ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
Ziva kao zelja
Svirepa kao osecanje
Glupa kao kajanje
Nezna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nezna kao dete
Gleda nas smeseci se
I kazuje mnogo ne govoreci nista
A ja je slusam drhteci
I vicem
Vicem za tebe
Vicem za sebe
I preklinjem te
Za sebe za tebe za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vicem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomici se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve vise
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si ziva
A mnogo docnije na ivici nekog siprazja
U sumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruzi nam ruku
I spasi nas

(Prever)
 

Kaa

Iskusan
Poruka
5.947
SIZE=4]Farewell sweet earth and northern sky
For ever blest,since here did lie
And here with lissom limbs did run
Beneath the Moon,beneath the Sun
Luthien Tinuviel
More fair than mortal tongue can tell.

Though all to ruin fell the world
And were dissolved and backward hurled
Unmade into the old abyss,
Yet were its making good,for this-
The dusk,the dawn,the earth,the sea-
That Luthien for a time should be.

(J.R.R. Tolkin – tuzbalica iz “Silmariliona” a istovremeno i epitaf na grobu pokojne mu zene)

Odbegli sin
Nikada nece
Doci na svoje
Moje blago
Je oblak na vrhu
Mesec nad dolinom
Putujuci sa istoka na zapad
Lagan i slobodan
Na stazi
Ne znam jesam li
Na putovanju
Ili kod kuce

(Prevod haikua Muso Kokushija – koji bi trebalo da se zove “bezimeni haiku”)

Haiku

Pisati pesmu
Od sedamnaest slogova
Mnogo je tes

Zelim da budem tvoj

Zelim da budem tvoj usisivac
Za patos tvoj lepi prekrivac
Hocu da budem tvoja lada
A da zardjam necu nikada
Kada ti je za kafom volja
Ma bicu,bre, i tvoja solja
Cak i kada narucis pice
Istog trenutka i mene bice

Bicu ti mantil za kisne dane
Sve dok suncano jutro ne svane
A kad na jedrenje budes htela
Ja cu da postanem jahta bela
Pusti da budem tvoje mece
Pa da me grlis svako vece
Nije me briga za ponos moj
Ja samo zelim da budem tvoj

Ako zelis bicu ti vaga
Ili cak poslusna i verna raga
Bicu i elektricno cebe
Samo da ti guza ne zebe
Samo da bi mi bila draga
Bicu I tvoj sampon,do vraga
Ljubav je moja beskrajno blaga
Crk`o dabogda ako sta slaga

(Dzon Kuper Klark iz antologije “Mancesterski suicid”
)[/[/SIZE]
 

angely

Domaćin
Poruka
3.619
Freidrich Nietzsche


Jedino luda jedino pesnik

Iz bistrog zraka
kada utesna rosa
na zemlju vec pada,
nevidljivo i necujno,
- laku obucu jer nosi
ta rosa, tesiteljska, poput blagih uteha-
secas li se onda, secas, plameno srce,
kako si negda zedno bilo
nebesnih suza i rosnih kapi,
kako si zedjalo, umorno i sprzeno,
dok su po zutim stazama travnim
opaki zraci sunca u sutonu
vitlali oko tebe kroz crno drvece,
jarki zraci, zaslepljujuci, zlokobni.
- Ti zenik istine? - rugali su se.
Ne! Ti si samo pesnik,
zverka, lukava, grabljiva, pritvorna,
osudjena da vara,
da vara uceno i hotice,
pohlepna plena,
maskirana razlicno,
u sebe samu,
maskirana u vlastiti plen.
To da je - zenik istine?...
Luda jedino! Pesnik!
Samo sareno pricalo,
pod maskama lude o svemu i svacemu,
leprsajuci po varljivim parovima reci,
po dugama-varkama
izmedju laznih nebesa,
sunjajuci se i svrljajuci naokolo -
jedino luda! pesnik jedino!
I to je - zenik istine?...
Ne miran, ukocen, gladak, hladan,
u kip pretvoren,
u sveti stub,
ne smesten pred hramove,
vrata nekog boga:
ne! nego dusman takvih kipova vrline,
divljini, zavicaju, blizi nego hramovima,
pun macje obesti
kroz svaki prozor iskacuci
hop! u svakakvi udes;
svaku prasumu nanjusivsi
da bi u prasumama
medju sarolikum zverima grabljivim
ti poput greha zdrav, lep i saren vitlao,
sladostrasnih usana,
opijen rugom, paklom krvozedno,
loveci plen, krisom, trcao obmanjujuci...
Ili orlu slican koji dugo
dugo nepomicno u bezdane gleda,
u svoje bezdane...
- Oh, kako se oni sunovracuju tu,
nanize, sve dublje,
u sve dublje dubine obrusavaju! -
I zatim se,
naglo,
okomito strmoglavi,
strelovito sjuri medju jagnjad,
svirepo ih zeljan,
sav obuzet gladju
I mahnit za dusana jagnjecimm,
srdit i jarostan prema svemu
sto izgleda samo dobrostivo,
poput ovce kudravo,
blesasto, blagonaklono od jagnjeceg mleka...
Eto takve su,
orlovske, panterske,
pesnikove ceznje, takve su
tvoje ceznje ispod hiljadu maski,
ti ludo! Pesnice!...
Ti koji si coveka gledao
kao boga i kao jagnje, -
rastrgnut boga u coveku,
kao i ovce u coveku
i smejati se raztrzuci -
to je, to je tvoja blazenost,
blazenost orla i pantera,
blazenost pesnika i lude!...
U bistrom zraku
kada se srp mesecev
zelen medju purpurnom rumeni
i zavidan vec prikrada -
i, dusmanin danu,
svakim svojim korakom potajno
kosi vreze ruza,
sve dok ne padnu nazad,
blede, u senu noci:
tako padoh i ja sam negde,
iz ludila moga za istinom,
iz bezumnih mojih ceznji za velikim danom,
umoran od dana, bolan od svetla,
- padoh dole, u suton, u senku,
istinom Jednom
spaljen i zedan nje
- secas li se jos, secas, plameno srce,
kako si nekad zedno bilo? -
Bas ja izgnan da budem
od svake istine!
Luda sam i nista drugo!
PESNIK jedino!


???

Neces jos dugo biti zedno, plameno srce!
Obecanje je u zraku, sapucu mi ga nepoznata usta:
- velika svezini dolazi ...
U podne je moje sunce peklo nada mnom:
pozdravljam vas sto dolazite,
vi - iznenadni vetrovi,
vi - svezi duhovi popodneva!
Nailazi zrak tudj i cist.
Ne merka li me,
zavodnicki,
preteci pogled noci?
Ostani jako, srce moje neustrasivo!
I ne pitaj: zasto?

Moze i nesto od Ane Ahmatove
U SPOMEN PRIJATELJA

Na dan pobede, nežni, magleni
Zora nam se ko privid osmehuje
A kao udovica, uz grob bezimeni
Zakasnelo proleće nešto snuje.

Ne žuri ono da se ispravlja
Na noge. Miluje i zemlju i travu
I leptira s ramena na zemlju stavlja
I prvi maslačak duva u glavu.
 

Kaa

Iskusan
Poruka
5.947
Stand Alone
[Lee Perry]

There you are, cryin' again
But your loveliness won't cover your shame
There you are, you're takin' true love
And while you're takin' true love, you given the blame

(How could I ...) Could I be so wrong
To think that we could get along?
Days I wasted with you, child
If I count there'll be a million or two
Now I stand alone through the memories
That haunts me, that haunt
Yeah, and I walk alone through the rhapsodies
That taunts me, that taunts me, me

There you are, cryin' again
But your loveline-ness won't cover your shame
There you are, you're takin' true love
And while you're takin' true love, given the blame

(How could I ...) How could I be so wrong
To think that we could get along?
Days I wasted with you, child
If I count there'll be a million or two
Now I stand alone through the memories
That haunts me, that haunts (... me)
And I walk alone through the rhapsodies
That taunts me, that taunts me

Now, there you are, cryin' again
But your loveline-ness won't cover your sham-ame, hey
There you are, you're takin' true lo-love
While you're takin' true lo-love, given the blame

(How could I ...) How could I ...
(Pesmu je napisao Perry a otpevao Marley na "African Herbsman"
 

angely

Domaćin
Poruka
3.619
Priča

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

San Vito, al Tagliamento, 1918.


Bele ruže

O, nemoj doći kad te zovem.
Noć mi poslednja ostade
divna, lekovita i beskrajna.

O, nemoj doći,
ostavi mi strasne jade,
slast još jedina mi je tajna.

O, gle ruže što se sagle bele
od nevinosti,
ispod one plave jorgovanske magle.

Drhte od radosti,
a kad ih dodirnem tako brzo
potamne, kao da se prozor smrzo
i raskido cvetove nevesele
ledene tajne.


Milos Crnjanski
 

angely

Domaćin
Poruka
3.619
Priča

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

San Vito, al Tagliamento, 1918.


Bele ruže

O, nemoj doći kad te zovem.
Noć mi poslednja ostade
divna, lekovita i beskrajna.

O, nemoj doći,
ostavi mi strasne jade,
slast još jedina mi je tajna.

O, gle ruže što se sagle bele
od nevinosti,
ispod one plave jorgovanske magle.

Drhte od radosti,
a kad ih dodirnem tako brzo
potamne, kao da se prozor smrzo
i raskido cvetove nevesele
ledene tajne.


Milos Crnjanski
 

angely

Domaćin
Poruka
3.619
ZABORAVI


Ako me sretneš negdje u gradovima stranim,

Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,

Sretni me,

Kao da me srećeš prvi put.

Nismo li se mi već negdje vidjeli,

Kaži…i zaboravi.



Zaboravi dane koje smo nekada zajedno…

I noći zaboravi…

Gradove kojima smo mijenjali imena,

I ucrtavali u karte samo nama dostupne…

Onaj hlad pod maslinama u našoj uvali,

uvali mirnih voda.

Otok naš i ime broda pjesnika

koji nas je tamo nosio…



Zaboravi da si ikada rekla da me voliš,

I kako se nikada, nikada, nećemo rastati.



Treba zaboraviti naslove knjiga

Koje smo zajedno čitali,

Filmove koje smo gledali,

Hemfri Bogarta i Kazablanku,

Naročito zaboravi.



Ulicu divljih kestenova s početka Tuškanca,

I onaj naš poljubac na kiši

Za koga bi znala reći:

"Nikada neću zaboraviti".

Molim te zaboravi…



I kada ti kažem da zaboraviš,

Kažem ti to zato što te volim

Kažem ti to bez gorčine.



Otvori oči ljubavi,

Našim gradom prošli su tenkovi.

Odnijeli su sobom sve što smo bili,

Znali… imali…

Zato… Zaboravi.



Čemu sjećanja?

Pogledaj kako trešnja u tvome vrtu

Iznova cvjeta svakoga proljeća.

Nasmiješi se jutru koje dolazi,

Zagrli bjelinu novih dana

i zaboravi.



Kasno je već. dragana, hoću da kažem,

zreli smo ljudi,

To jest, nismo više djeca

I znam da nije lako.



I znam da možda i boli... ali pokušaj,

Molim te, pokusaj… zaboravi!



I ako me sretneš negdje u gradovima stranim,

Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,

Sretni me, kao da me srećeš prvi put;

Nismo li se mi već negdje vidjeli,

Kaži… i zaboravi.


Rade Serbedzija
 

Rujevit

Domaćin
Poruka
3.444
Ovde je zaista vrh srpske i svetske poezije!Ja ne mogu da odolim Ducicu, jednostavno mi je jedan od nasih najboljih pesnika.

EKSTAZA

Ostace daleko za mnom ovi puti
Nestace i ove suze kud i druge
Ja cu nove zelje u svom srcu cuti
Kao nove laste.U veceri duge

Prah srebrnih zvezda dok lagano pada
I s cveca se dize svila, kao kose
Moja nova ljubav rodice se tada
Kao novi listak i nova kap rose.

I kraj druge zene ja cu da se nadam
I da svoje srce rasipam i gubim
I opet mislec da prvi put stradam
I prvi put zelim, i prvi put ljubim.

Jovan Ducic
 

Rujevit

Domaćin
Poruka
3.444
Ne znam da li je bila ova pesma ali je moram otkucati(za @angely):)
Dobar dan tugo

Zbogom tugo
Dobar dan tugo

Vidim te u svim naborima neba
Vidim te u ocima koje volim
Ti nisi bas sasvim bedna
Jer i najsiromasnije usne odaju te
Onim svojim divnim osmehom

Dobar dan tugo
Ljubavi ljupkih tela
Snago ljubavi

Tvoja privlacnost izbija
Kao neka bestelesna sveobuhvatnost
Duso razocarana

T itugo
Ti lepo lice

Pol Elijar
 

angely

Domaćin
Poruka
3.619
Evo za tebe nesto

Rabindranath Tagore


Pesme

Begunica

Dodji, prolece,
smeh ljubavnice zemljin,
neka zakuca srece suma,
nestrpljivo da se izrazi!
Dodji u naletima nemira usred lisca
i cveca koje hita da se razvije.
Kao sjajna pobuna, baci se u noc,
u tamu vode, iznad zemlje,
oglasi slobodu zarobljnih klica!
Kao smeh munje, urlik oluje,
odjekni u bucnom gradu,
oslobodi rec ugusenu,
napor koji je pao u letargiju,
osnazi nasu borbu malaksalu,
budi pobednik smrti!

Secam se toga dana.
Pljusak je besneo, pa se smirio,
i ponovo poceo, cudljiv, s duvanjem vetra.
Uzeh svoju spravu za sviranje.
Nemarno sam dodirivao zice;
nehotice muzika je pratila
ritam naleta vetra i kise.
Ona je bila krisom ostavila svoj posao,
zastala kod mojih vrata,
pobegla, dvoumeci se.
Vratila se, ostala trenutak naslonjena na zid;
najzad je tiho usla u sobu i sela.
Pognute glave hitro okrece iglu u tisini.
Uskoro zaostaje, i ide da pogleda kroz prozor
drvored taman od kise.
Jedan cas kisnog popodneva,
punog senki, pesme i tisine.
Nista drugo.

Te noci ispevao sam
jednu pesmu,
ali ti nisi bila tu.
Pronasao sam reci
koje sam uzalud trazio vazdan.
Jest, iz nedara nocne tisine
one su se slile u svirku,
dok su se zvezde palile
jedna za drugom
Ali ti nisi bila tu.
Hteo sam jutros
da ti pevam pesmu svoju:
ali iako nisam zaboravio melodiju,
buntovne reci mi izmicu
sada kraj si kad mene.

Zadrhtacu bez sumnje
ako se ikad budemo sreli
u drugome zivotu,
u svetlosti udaljenog sveta.
Zaustavljajuci se,
prepoznacu tvoje oci,
tamne kao jutarnje zvezde,
i znacu da su pripadale
zaboravljenom sumraku
predjasnjeg zivota.
Reci cu:
car tvoj lica nije samo u njemu,
u nju se utkala zarka svetlost
moga pogleda pri susretu
koji se ne pamti,
i moja ljubav joj je dala
tajnu koja se izgubila.

Uvecala si me
svojom ljubavlju,
mene koji sam samo
jedan covek izmedju drugih,
koji plovi obicnim tokom,
pokretan voljom
promenljive milosti sveta.
Dala si mi mesto
tamo gde pesnici svih vremena
donose svoje darove,
gde ljubavnici u ime vecnog
pozdravljaju jedan drugoga kroz stoleca.
Ljudi zurno prolaze ispred mene na trgu -
ne opazajuci kako je moje telo postalo
dragoceno od tvog milovanja,
ne znajuci da u sebi nosimtvoj poljubac
kao sto sunce nosi u svojoj lopti
vatru bozanskog dodira,
kojom sija vecito.

Gazeci travu na stazi,zacuh:
''Poznajes li me?''
Osvrnuh se, pogledah je i rekoh:
''Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice''
Ona odgovori:
''Ja sam prva velika tuga tvoje mladosti''.
Njene oci su blistale kao rosno jutro.
Pocutah trenutak, a zatim zapitah:
''Jesi li iscrpla sav teret suza?''
Osmehnu se i ne odgovori.
Razumeh da je njen plac
imao vremena da nauci govor osmeha.
''Nekada'',
prosapta ona,
''govorio si da ces uvek voleti svoju tugu''.
Zbunjen, rekoh:
''Istina je, ali prosle su godine, i dosao je zaborav''.
I uzimajuci njenu ruku u svoju,
dodadoh:
'' I ti si se promenila.
Nekadasnji bol postao je vedrina''.

Srecan sam sto me ne gledas
vise sazaljivo.
Zlokobna car noci
i odjek mojih reci
koje kazuju zbogom,
prestrasene od ocajnog naglaska,
dovele su me do ivice placa.
Ali dan ce se roditi,
moje srce ce biti opet tvrdo,
i nece biti vise vremena za suze.
Ko kaze da je zaborav nemoguc?
Samilosna smrt buja
u samom srcu zivota,
obuzdavajuci njegovu ludu
zelju za trajanjem.
Burno more na kraju otpocine
u svojoj pokretnoj kolevci;
sumski pozar zaspi
u postelji od pepela.
Ti i ja se rastajemo,
i raskid ce pokriti
ziva trava i cvece nasmejano
na suncu.
 

_honeybunny_

Primećen član
Poruka
851
Poseta muzeju

U muzeju voštanih Uspomena
prođite galerijom Promašenih namera
hodnikom Neiskrenih želja
stepenicama Bezvoljnih žudnji
i upašćete u klopku Kajanja
i tu
moći ćete da urežete po zidovima
sa malim nožem-uspomenom kupljenim na ulazu
zareze Nesporazuma
Ali
iznad sale Izgubljenih dobročinstava
vezanih očiju akrobata Ljubav
igraće na žici ukočen od sreće jedva nazrene
od sreće nikad ne zaboravljane
I muzika njegovog cirkusa
okretaće svoju izlizanu ploču
islabljenu ali oduševljenu
i ploča će se okretati
kao mesec krvavi i ožalošćeni
očarani oživljeni nasmejani obasjani
zadivljeni i zadivljujući
I biće to
muzika naroda ptica
muzika ptica naroda
Posetioci
slušajte tu muziku i dobro je čujte
i ne da samo obraćate pažnju na tu muziku
na taj šum
već predajte joj se sasvim
Ona će vam se spokojno isplatiti
jednog lepog dana
ili nekog drugog dana
ta muzika naroda ptica ljubavi.


Prever
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.