Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Nebeske tkanine


Da imam nebeske tkanine vezene,
zlatnim i srebrnim svetlom ispletene,
tkanine plave i zagasite i tamne
od noci i svetla i polutame,
ja bih ih rasirio pred tvoja stopala:

Ali siromasan sam, imam tek snove;
Raširio sam snove pred tvoja stopala;
Hodaj nežno jer hodaš po mojim snovima.

Vilijam Batler Jejts
 
Povjerit ću ti jednu tajnu

Vrijeme si ti
Vrijeme je žena
Ono osjeća
Potrebu udvaranja i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
Vrijeme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućuje i dah bistri
Vrijeme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu
neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna
i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osjetim stranom
Da bježiš mislima izvan nas
I srcem si već u nekom drugom vijeku
Bože moj kako su riječi teške
A ustvari to je
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju sljepoočnicu kao sat
Ako ti ne dišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se
i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu želim ti reći
Svaka riječ
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke
stvarčicu koja tamni pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza
koji bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vrijeđaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu
Ja ne znam
govoriti o vremenu koje tebi sliči
Ja ne znam govoriti o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom jer su vlakovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Želim ti reći veliku tajnu
Bojim se za tebe
Bojim se tko te prati noću do prozora
I gesti koje ti činiš od riječi koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog
Bojim se za tebe
Želim ti reći veliku tajnu
Zatvori sva vrata
Lakše je umrijeti nego voljeti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja

Luj Aragon
 
Maska

Kazaljke su prevalile još jedan krug:
u susednom stanu neko je zaboravio
slavinu: kapi vode razbijaju gleđ,
snove i tišinu hladnih predsoblja.

Uplašen ružnim snovima, zalajao je pas.
Ako se probudiš i poželiš jabuke,
obrisaću ti znoj sa vrelog čela.
I, usnama, uzeti otisak straha sa tvojih

usana. Uspavaće te bolna melodija zaborava.
Potpuno prazan, zagledan u gole zidove,
ugasiću sveću i, tiho, zatvoriti vrata.

Među stranicama starih knjiga,
u kojima ratovi, još uvek, traju,
potražiću stare fotografije i pisma.

Saša Jelenković
 
Htela bih da odem,tamo gde ne znam sta je
Tamo gde ne vidim kraj
Posla bih ali se bojim tisine i magle,
i gluvog nepreglednog prostora

Plasim se da necu znati da se vratim
Naucili su me da budem oprezna ,
a ja postadoh i plasljiva

Ipak radoznalost me izaziva
Ulaz je lep,sirok i gostoprimljiv
Svakog znatizeljnog privlaci

Zakoracila bih u taj nepoznati vrt
Ali se bojim ako predugo ostanem:
da kada se vratim
da me nece poznati
da ce mi magla kosu posediti
da ce mi tisina pogled ispuniti

A najvise se plasim
da ako odem
da se nikada necu vratiti
n.a
 
Kraj

Iscrpilo se veliko sunce i sada
mlohavo visi
kao jezik blijed od žeđi
Suho nebo drhturi dok s njega
padaju
uvele zvijezde
Za njima sipi prašina i raste
praznina
oko zemlje
Dolje duboko već zatrpan
u tom raspadnutom nebu
sanjam da postoji svijet
sa sretnim licima
da ga ne moram ni želiti ni stvarati
Moje lice je kao lice anđela
koji je postao smrtan
kao što cijeli događaj podsjeća
na pad prvih anđela
na prvi gubitak vječne mudrosti
Samo ovo nije promjena
Ovo je kraj

Vlado Gotovac
 
Kad budeš stara

Kad budeš stara i seda, sanjiva kraj kamina,
uzmi tu knjigu, i polako je čitaj draga,
seti se kako si nekad bila nežna i blaga,
sa očima koje gledaju iz dubokih tamnina;

Da, voleli su čari i dražest lepotice
ko iskreno, ko lažno, i u velikom broju,
al samo jedan je voleo skitničku dušu tvoju
i tugu sto ti ponekad zamrači lice;

I šapni, tada, oborivši glavu ka vatri,
reci, pomalo tužno, kako se ljubav rasplinu
kako zaminu za visoku planinu
i lice svoje među sazvežđa sakri.

Vilijam Batler Jejts
 
Ne odazove li se nitko tvome pozivu

Ne odazove li se nitko tvome pozivu,
Idi sam, (ne boj se)
Idi sam, prijatelju moj.
Ne želi li nitko s tobom razgovarati,
O moj nesretni prijatelju,
Ne obraća li ti se nitko,
Okreću li svi glavu od tebe u strahu,
Ogoli dušu svoju i kaži što ti je na umu,
(ne boj se)
Govori sam, prijatelju moj.
Tmurni oblaci kad prekriju nebo,
Tama istinu kad guši,
Svijet kad ustukne i pokloni se strahu,
Budi plamen, plamen kojim goriš
tjerajući sa svijeta tamu, (ne boj se)
Gori sam, prijatelju moj.

Rabindranath Tagore (1861-1941)

(Prevela Vesna Krmpotić)
 
Odgovor

Jednom si pitala zašto tvrdim
da kad pišem o ljubavi
zapravo pišem o smrti.

Netko negdje nekome
u rukama nosi cvijeće
i posipa večeri prah šećerom.
I ne primjećuju smrt
te budale
kako im se prikrada kao mačka.

Moj problem s tobom
je taj što uz tebe
i ja pomislim da sam besmrtan.

Ljubav pretvara čovjeka
u neopreznu budalu.

Zato je ona isto što i smrt.

Marko Tomaš
 
Vilijam Batler Jejts – Leda i Labud


Odjednom udar, moćnih krila šum,
nad njom, zbunjenom, neko za njom žudi
kanže o bedra, a o vratu kljun,
grudima stišće nemoćne joj grudi.

Plašljivim prstom kako oterati
s bedara slabih teret što se daje?
Kako kroz beli vijor da ne shvati
telo tuđega srca otkucaje?

U tom drhtaju začet je rat, stenje
u padu, oganj, smrt Agamemnonova.
Da l’ otkri joj ta strast, ta žud, ta sila,
da je postala stecište i vrenje
surovosti, i nežnosti, i snova,
većih za svaki novi zamah krila?
 
Bez tvojih pogleda
Bez tvojih pogleda reka sam
koju su napustile obale.

Vetar me za ruku vodi,
tvoje ruke odsekao je suton,
bele ulice preda mnom beže.

I prsti se klone moga čela
na kome se svet zapalio.

Reči su mi u travu zarasle,
tišina ti je raznela glas,
stvari mi siva leđa okreću.

Po tami moga tela
opaka svetlost šestari.

Vasko Popa
 
Tako da znaš… da ne zaboraviš…

"Tako da znaš…
da ne zaboraviš.."
govorila je u telefon
puna nade
da taj neko
neće zaboraviti
tu važnu, važnu
stvar

A u meni je još dugo
odzvanjao taj glas
i pitala sam se
da li ti znaš
i da li ćeš zaboraviti
da smo samo zajedno
celi

i da se
sve ono
unutra
u meni
uskomeša
i cvili
kad nisi tu

Aleksandra Leković
 
Srcu da se ne plaši

Smiri se, smiri srce,
ti, drhtljivice tela;

Seti se mudrosti
što nam je drevnost kaza:
Nek onog što se plaši
vode i vatruštine
i vetra koji duva
preko zvezdanih staza,
vetar, voda i vatra
preplave i učine
nevidljivim,
jer on nema udela
sred usamljene,
veličanstvene pučine.

Vilijam Batler Jejts
 
Madrigali za nju

1.
Dođi i donesi
U čaši med
I tajno seme.

Idi i ponesi
Radosni zled
I spaseno vreme.

Seti se kad klekne prezrela kost;
Između groba i sunca stoji most.

2.
Kada se budemo ponovo sreli
Videćeš prizor lica posle kiše
I samoćom ranjene usne.

Kada se budemo ponovo sreli
Dobićeš veliku jagodu koja diše
I ljubav čekanjem što gusne.

Al sada sedi mirna i bela,
Dok se mesec lomi, vernost ostaje cela.

3.
Nas dvoje smo potpuno sami
Gazimo bosi preko zvonkih terasa
I smerove naše ne sluti niko.

Izjednačujemo se u materinskoj tami
Dvostruko čelo nad poljupcem belasa
I zagrljaj večan iz trbuha je niko.

Na tvome krilu više sam otkrio paja
No život što očekuje od svoga kpaja.

6.
Mora se voleti za skrivenim stolom
Koji je zastrt mirisom kože
Probuđene na prozoru htenja.

Mora se sporazumevati s bolom
Ako sukob razočaranih aveti može
Da pretvori čelo u neugasiva bdenja.

Ali pusti slobodno prste mlade
Neka u blatu nove oblike grade.

Miodrag Pavlović
 
Insomnia

Jedan od mogućih glasova
mogao bi da otcvili
taj klin pod noktom,
taj namerni bol
zabijen obesno u belinu

On je tu
iznutra obasjan mesečinom
spreman da zaroni
u dugu nesanicu
dok ona ne proveri
sve preostale reči
i ne napipa onu lekovitu
koja još ima snage
da se podsmehne
svakoj nedobroti
svakoj namernoj zloći
što kao pijani vozač
gazi i poslednju
nežnu misao
a onda beži sa lica mesta
potplaćujući svedoke
i potopljene glasove

Zorica Bajin Đukanović
 
Mizantrop

Optužen sam kao takav.
Dobro, ja sam ruina, znate već.
Večito radim na ponovnoj izgradnji,
popravljam se.

Ali kad sam sa ljudima
nešto se oduzima od mene.
Većina ljudi teško da je vesela
i retko je zanimljiva.

Slušam njihove žalopojke,
uočavam njihovu hvalisavost,
njihova neoriginalna zapažanja.
Pretvaraju mi život u zev.

Tražite da ih prigrlim?
Ja ih ne mrzim,
ne želim da ih porazim ili ubijem.
Samo hoću da se sklonim.

Samo kada sam sam
osećam se najbolje.
To je moj normalni put,
kada klizim,
lebdim,
kada bilo kakva svetlost
ulazi u mene.

Čarls Bukovski
 
Oči

Vične suncu i stepi – oči,
Vične suzi u sebi – oči,
Zelene – osoljene –
Seljačke oči!

Kad bih bila obična žena,
Vazda bi plaćale za senjak
Baš te – veseljkaste –
Zelenkaste oči.

Kad bih bila obična žena,
Dlan bi mi od sunca bio sena,
Ljuljala bih – ćutala bih,
Oborivši oči.

Prošao je trgovčić selom...
Dremaju pod monaškim velom
Smirene – uozbiljene –
Seljačke oči.

Vične suncu i stepi – oči,
Vične suzi u sebi – oči...
Što doznaše – ne odaše
Seljačke oči!

Marina Cvetajeva
 
Mesečev sjaj

Mladi mesec se pojavio
iznad vlažnih od rosa poljana.
Mili, daleki, tuđi - dođi,
da budem tvoja dragana.

Danju se skrivam, danju ćutim.
Migne li mesec – ne mogu da se borim.
U noći punoj mesečine
za dragim ramenom od želje gorim.

I ne pitam se: Ko je on?
Na usnama ći saznati tvojim.
Danju su zagrljaji samo grubi,
danju se samo zanosa bojim.

Od gordog đavola muči me strah,
pa lažem s osmehom na usnama.
A noću – mili, daleki, tuđi...Ah!
Mesečev sjaj je nad šumama!

Marina Cvetajeva
 
Jedne noći

Te noći pisah sedeć posve mirno,
da ne bih majci u susednoj sobi
škripanjem stolca u san dirno.

A kad mi koja ustrebala knjiga,
sasvim sam tiho išao po sagu.
U svakoj kretnji bila mi je briga
da staricu ne probudim dragu.

I noć je tekla spokojna i nema.
A tad se jetih da je više nema.

Dobriša Cesarić
 
Tamničareva pesma

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Sačuvaću večno
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju.

Zak Prever
 
San

Kada ponoćni časovnici rasipaju
velikodušno vreme,
otići ću dalje nego Odisejevi najbolji veslači
u predeo sna, nedostupan
ljudskome sećanju.
U tome potopljenom predelu
otkupljujem stvari koje nisam potpuno razumeo:
trave iz jednostavne botanike,
nešto raznovrsnije životinje,
dijaloge sa pokojnicima,
lica koja su u stvari maske,
reči veoma drevnih jezika
i ponekad stravu nesravnjivu
sa onom koju nam može pružiti dan.
Biću svi ili niko. Biću onaj drugi
koji, ne znajući, jesam, onaj koji je gledao
ovaj drugi san, moju javu. Onaj koji je u meni,
bez strasti, sa osmehom.

Horhe Luis Borhes
 
Ponovni susret

Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekad u mojoj ležala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
čitavo jedno kratko proleće
ogrtač sreće mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?


Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme briše i srce zaboravlja;
ali časovi sreće ostaju,
njihov je sjaj u nama.

Herman Hese
 
Navij sat

samo spori dan što prelazi u sporu noć.
što god radio
sve ostaje isto.
mačke spavaju, psi ne
laju
samo spori dan što prelazi u sporu noć.
ništa čak ne umire,
samo još čekanje kroz spori dan što prelazi
u sporu noć.
ne čuješ čak ni vodu kako teče,
zidovi samo stoje
a vrata se ne otvaraju
samo spori dan što prelazi u sporu noć.
kiša je stala,
nigde ne čuješ sirenu,
u ručnom satu mrtva baterija,
upaljač je ostao bez benzina,
samo spori dan što prelazi
u sporu noć
kao da sutra nikad neće doći
a kad dođe
biće ista prokleta stvar.

Čarls Bukovski
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top