Najdraži stih

Čovek

Čovek,
isturen u ideji neba kao registar bola,
opipava ga srodnost bola i haosa,
iznedre ga tektonski poremećaji reči na
visoravni bitaka, smisla, opstanka.

Čovek,
priklješten između dve ideje o životu i smrti,
opasač tame ga steže predviđajući isturenu poziciju reči sloboda.
Juriši podnevlja, vekova, padova, mora
ga sažimaju u sebe.
Ustanci reči, vekova, brazdi našeg govora se
slivaju niz lice revolucije.

Čovek,
smeo kao krv i sve što krv izgovori,
oči u oči sa metafizikom kidanja,
zavetnik poslednjeg nadrealizma života,
ispunjen od vrha do dna
izbrušenim simbolima zemlje i neba.

Čovek,
čvorište plime neizgovorenog,
zamajac dijamanata svoje propasti,
skida krunu sa glave registrima svega i
korača kao fiksiranje pogleda anđela i demona.

Čovek,
iznikao iz izmišljotine vremena
organizuje metafiziku pobune u gustoj sadržini anđela i demona.

Sanda Ristić Stojanović
 
Ponovni susret

Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekada u mojoj ležala
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju
s mojih usana na tvoje prelila
i da je tvoja kosa plava
čitavo jedno kratko proleće
ogrtač sreće mojoj ljubavi bila
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme briše i srce zaboravlja
a časovi sreće ostaju
njihov je sjaj u nama.

Herman Hese
 
Cvetilište kosti

Osećam nešto kao sto godina samoće
Iznutrica mi gubilište gde nade u punom cvatu mrtve padaju
Ratuje besmisao sa semenom u ruci.
Srce je golo siroče večito oguljenih kolena
Iz čijih rana viori bela zastava
Agios! Agios! Agios!
Slava mrtvima
Muka živima
Našao sam mesto
Gde se Irod i Hristos plodonosno druže
To jalovo otkrovenje sam ja.

Una Radović
 
Ne bira se ljubav - Pero Zubac

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.
 
Priča - Milos Crnjanski

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.
Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.
 
Nestade dan


Nestade dan, i nestala sva slast je!
Sladki glas, usne, dah, mekana ruka,
šapata toplog nežno mnogoglasje,
oči, ostvaren oblik divnog struka!
Izblede cvet, već lepotu ne pruža,
izblede iz mog oka lepi sjaj
kojim jedino bejah naoružan,
bledi toplina, glas, belina, raj -
bez nedolične Evine nagote
praznici sveti nisu više mladi;
red je da ljubav počne iz lepote
tkanje nad tamom, zadovoljstva radi;
al, ako ljubav bi tek prošli dan,
nek mi da brzu molitvu pred san.

Džon Kits
 
Песма за нас двоје

Знам, мора бити да је тако:
никад се нисмо срели нас двоје,
мада се тражимо подједнако
због среће њене и среће моје.

По образима ветар ме млати.
Чупа дрвећу жуту косу.
У који део града да свратим?
Дан је низ мутне улице просут.

Вуцарам около два празна ока,
гледам у лица пролазника.
Кога да питам, смешан и мокар,
зашто је нисам срео никад?

Ил' је већ било? Требало корак?
Можда је сасвим до мене дошла,
ал' ја: за угао скренуо, горак,
а она: не знајући прошла.

Можда смо целу јесен обишли
у жудњи лудој, подједнакој,
а за корак се мимоишли?
Да. Мора бити да је тако.

М.Антић
 
tišina traje noću u hučanju voza
dva kilometra odavde neke reči nikada ne
usnu bili smo сањари na madracima
bačenim na pod есид noćnih svetlosti
žandarmi ovde i dalje pretresaju ženska lica
što te je uzbuđivalo i ja sam to primećivao
i ljutio se ali šta da učinim protiv
tvog nesvesnog, Marijo?
malo hašiša uvek smo imali
mekša su tada ionako dežmekasta naša tela
pirsing u levoj obrvi tvoja glava tako sigurna
na tribalima mojih grudi
trzanje srčanog mišića
u zanosu u susednoj sobi naši prijatelji
vežbaju na električnim orguljama
sa slušalicama a množe se naftne krize projektili
lansiraju se sa razarača ovo je poslednje
Sredozemlje so tvog tela
Njujork nikada nije toliko divljao u svetlosti
кao Damask
Tripoli
Bejrut
bili smo tako bliski
Istok
zamisli da si
hlad bambusove nadstrešnice
širenje paunovih pera u miru ašrama
jer pre svetlosti u meditaciji
izađu sve neka strašna sranja
govorila si
a ja znam samo šta je adrenalin u rovu
šta je stupica noć i nedostajući gavran
znam da iza brutalnog seksa dolazi ljubav
tako sigurno kao što majka dolazi po dete u obdanište
vidim ljude, vidim stabla koja hodaju
nijedna noć provedena u samoći nije
usamljenost
vidim stabla koja hodaju ponavlja slepac
vi oglašeni ko je ribar ko carinik
Mediteran ostaje tek na tvom telu
osećanja danas хендлујемо
ponavljala sam tu rečenicu u svakodnevnoj boli
to je život gde smo pali
Petre!

Petar Matović
 
MIR

Idem livadom: gleda me trava.
Tiši i tiši polako bivam.
Je li to ljubav, san ili java:
Ja samog sebe u sebi snivam.

Zver li sam, umnik, ili pak bilje:
Hladan prema pitanjima šturim.
Sveg me obuzelo tiho milje,
Gledam, a ne znam u šta to zurim.

Da li da vičem,ili da ćutim:
Svejedno.Osećam tih je to vir.
Neću, ne mogu sreću da mutim:
Neka mi do neba izraste mir.

Risto Ratković
 
Toliko sam sanjao o tebi

Toliko sam sanjao o tebi,
Da gubiš svoju realnost.
I da li je još uvek čas da dostignem to
živo tielo, i da poljubim na tim usnama
rađanje glasa, što mi je tako mio?

Toliko sam sanjao o tebi,
Da se moje ruke, naviknute da grle tvoju senu,
Spoje na mojim grudima, ne bi li možda osetile
Obrise tvoga tela,
I da sam, pred stvarnom pojavom onoga, što me
tako muči i upravlja sa mnom već danima
i godinama, postao bez sumnje sena.

O, osećanja neodlučnosti!
Toliko sam sanjao o tebi, da je bez sumnje
Prošlo već vreme mog buđenja.
I ja sada spavam stojeći s telom izloženim
Svim pojavama, ljubavi i života,
I da bih tebi, o jedina, koja i danas za mene
još uek nešto značiš,
Mogao teže dodirnuti čelo i usne,
Negoli bilo koje usne i bilo koje čelo.

Toliko sam sanjao o tebi,
toliko hodao, govorio i spavao sa tvojom senom,
da mi više ništa ne preosta, a možda i zato,
da postanem prikaza među tim prikazama
i sena sto puta više nego sena, koja se šeće
i šetaće se radosno
po sunčanom satu tvoga života.

1936

Robert Desnos
 
Šaputanje

Zamislite
još uvek postoje oni
koji pišu poeziju
neregistrovana sekta
osiromašena gordost
društvo mrtvih pesnika

Prerušeni
u činovnike i klošare
neurotično mrdaju laktom
i gužvaju lice rukom
na praznim promocijama

U jednom njujorškom kafeu
Kiš nešto poverljivo govori
na uho Sontagovoj
i znam da ova scena
neminovno čeka
svoju pucketavu pesmu
sa istim onim poverenjem
sa kojim je Brodski
spustio glavu
pod krilo venecijanske golubice

Zorica Bajin Đukanović
 
ne samo da sam imo:
ma
bili ja i poverenje
na jebisimater..

malo se sirio ja
malo se rastezalo ono..
igrali se mi u pesku
po celi dan:

ono kao:
pravili ogledalca
do u crevca..
kad
dunu
neki dan
vetar il sta, sta?

nanese ti neka sranja
glupost tako, tako
al zabluda bese duplo veca..
narogusili se poverenje i ja
narogusila se zabluda
narogusila se ti
pogledamo mi, kad ono
ooooooVVVOOOLLLiiikOOOO sranje..

e
kuda, kuda?
zamalo pobedi sranje
al evo mu q
jaci sam
i od sranja
i od vetra
i od ogledala
i od peska
i od tvoje gluposti – poverenje

fixer
 
ODA SREĆNOM DANU


Ovog puta me pustite da budem srećan,
Ništa se nije desilo nikom,
Sve što se dešava to je da sam srećan
Sa sve četiri strane srca,
Kad hodam, spavam ili pišem.
Šta da radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše na livadama,
Osećam kožu kao cerovu koru
I dole nadu, gore ptice,
More kao kopču na svome pojasu,
Od hleba i kamena stvorenu zemlju,
Vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
Pevaš i pesma si,
Svet je danas moja duša,
Pesma i pesak,
Svet su danas moja usta,
Pusti me da u tvojim usnama
I u pesku budem srećan,
Srećan što dišem i što ti dišeš,
Srećan što dodirujem tvoje koleno
I tad mi se čini da sam dotak’o
Azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog da budem srećan,
Sa svima ili bez ikog,
Srecan sa pašom i peskom,
Srećan sa vazduhom i zemljom,
Srećan sa tobom,
Sa tvojim usnama srećan.

Pablo Neruda
 
Zalazak sunca

Gde si sunce? Mrači mi se duša opijena
Svom tvojom slašću, jer baš sam sada
Slušao kako predivni mladić sunce
Zlatnih zvukova pun,

Svoju večernju pesmu svira na nebeskoj liri;
Odzvanjahu šume i brežuljci unaokolo,
Ipak je on daleko ka odanim narodima
Koji ga slave još, otišao.

Fridrih Helderlin
 
Leta

Daj da te grlim, biće zlo i pusto,
Ljubljeni tigre, čudovište sneno,
Drhtavi prsti nek mi opijeno
I dugo blude tvojom kosom gustom;

U tvoje skute što mirišu tobom
Daj da sahranim misli nespokojne,
Da slasni zadah ljubavi pokojne
Udišem, kao sveli cvet nad grobom.

Da spavam hoću, da spavam, pa makar
I ne živ! U snu slatkom poput smrti
Bez kajanja ću poljupcem strti
To lepo telo, glatko kao bakar.

I ništa kao ponor tvog kreveta
Jecaje moje neće da uspava:
Tvoja su usta puna zaborava,
U poljupcima tvojim teče Leta.

Sudbini svojoj, odsad svojoj slasti,
Pokoriću se ko suđenoj kobi;
Mučenik krotki, koji nevin dobi
Kaznu da muke plamte mu u strasti,

Svojoj ću mržnji ja dati da pije
Nepentes, otrov koji duh moj žudi,
S ljupkih vršaka tvojih oštrih grudi
Gde nikad srce tamnovalo nije!

Šarl Bodler
 
razgovaramo kratko
kao da smo se uramili
u jedan nadasve loš haiku
a roman u sebi čuvamo

pomislih
kako bi se tvoj smeh
razlagao Dvoranom ogledala
a tvoje oči
tvoje oči
video bih
gde god da se okrenem

volšebni trenutak
opojan kao cvet jasmina
odlaže svoju konačnost
ali ne zadugo

Marko Mozetić
 
Kraj putovanja

O, sve što prođe, večnost jedna biva.
Sen koja beše drvo, traje. Budi
Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv što sebe okova.
Završiće se putovanje ostaće tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u zelji al' nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.
To čemu se molite je Žalosni Slavuj.
Ljubav nikad nije završena.
Čega ima ljudskog u patnji? O, čuj,
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene, al' ima ljubavi moje.

Branko Miljković
 
Igracka vjetrova - Tin Ujevic


Pati bez suza, zivi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Taste su suze, a jadikovke
ublazit nece gorki san.

Podaj se pjanom vjetru zivota,
pa nek te vije bilo kud,
pusti ko listak neka te mota
u ludi polet vihor lud.

Leti ko lisce sto vir ga vije
za let si duso, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet sto nema korijena
 
Kalemegdansko veče

Pucala je zora kao kora
Noć se s mukom podavala danu
Grlio sam smrznutu Svjetlanu
Pokraj Save na Kalemegdanu.

A sa vrha Nebojšine kule
Drozd je pjesmom budio grlicu
Ja nabreko k'o topovsko đule
Sva mi dugmad otpala na šlicu.


A Svjetlanu suncem obasjanu
Od te muke spopanuli žmarci
Pa mi tiho šapnula na uho
"Mače moje, jedu mi se čvarci."


Zorom su nas našli milicajci
Od idile osta samo slika
U stanici ostaše podaci
Jedne k.rv. i jednog pjesnika.

Milomir Đukanović (parodija na “Mostarske kiše” Pere Zubca)
 
Vrijeme

Mi što prorekosmo da odveć ne bude lijepo
Već samo toliko da bismo ozdravili
– Bjesmo obični ljudi.

I nama noć se skrivala pod oknom među ružama
Zemlju smo malim slovima pisali
I kupole bjehu za brdima zaključane.

Nebu se molismo – a glas nam težak bješe
I opet dolje na zemju padaše
Da ništa nas ne čuje jer nema ko da nas čuje.
Bi vrijeme da niko se drugi ne rodi, Gospodi...

Ante Popovski

Sa makedonskog prepevao Sreten Perović
 
NE ZNAM KOLIKO DUŠA IMAM

Ne znam koliko duša imam.
Menjam se svakog trena.
Stalno me progone.
Nikad sebe nisam našao
niti sebi poverovao.
Dušu imam samo.
Ko dušu ima, mira nema.
Ko vidi, samo je ono što vidi.
Ko oseća, nije ono što je.
Držim se onoga što jesam i što vidim,
oni me vraćaju a ne ja sâm.
Svaki moj san i moja želja
je ona koja se rađa a moja nije.
Ja sam slika sebe samog.
Na sopstvenom putu služim,
različitom, nestalnom, usamljenom.
Ne znam osetiti gde sam.

Zbog toga, lud čitaću
svoje biće, kao stranice.
Ono što sledi, predviđeno nije
što je prošlo, zaboravljeno je,
beležim napomenu onoga što pročitah
ono što prosudih i osetih.
Čitam ponovo i kažem :” Zar sam to bio ja?”
zašto sam to napisao, samo Bog zna.

Fernando Pesoa
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Bosna u stihovima
Odgovora
7
Pregleda
217
Neno
Neno

Back
Top