Književnost Najdraži stih

[Arhimedes]

 

[Arhimedes]

Kada su državom vladali drugovi,
ostali su nam neizmireni dugovi.
Državom sada gospoda vladaju,
radi ličnih interesa i nju i nas
bi crnom djavolu da prodaju.
- (m.m.)

 

[goxy]

Svakog jutra kazem sebi stoj,
stoj pravo, zivot je to.
Nema posle zasto ne mogu i sto.

Ko se trudi mnogo
ko u sebe veruje.
Zivot ce mu dati
ono sto mu sleduje.

Svake noci kazem sebi da znam.
Znam za jadac ovaj put.
Svako zivi zivot kako zna,
i uvek po svom i samo po svom.

Ja znam, ja znam, ja znam,
ja znam. ja znam, ja znam
da zivot cini cuda svaki dan.

Ja znam, ja znam, ja znam,
ja znam. ja znam, ja znam
da zivot nece cekati na nas

 

[goxy]

Tamo na mostu
dodirujem svodove.
Sa naocarima crnim
osluskujem brodove.

Proveri me covece.
Slep sam al prezirem snazno.
Tisni mi dlan u celu,
drugo nije vazno

Proveri me covece
tamo na mostu
Proveri me covece.

 

[REVELIN]

Želje

Hteo bih, da sam čisto jezero jutra,
A ti sunce, koje se u njemu ogleda.

Hteo bih, da sam izvor na kraju livade,
A ti cvet, koji se smeši njemu.

Hteo bih, da sam zelen trn u grmu,
A ti ruža, koja ga obasjava rumenilom.

Hteo bih, da sam maleno zrno peska,
A ti ptica, koja ga brzo pronalazi.

Hafiz

 

[Madam Pomfri]

O svete sа svojim lаkrdijаmа i besposlenim vetrom kome klecаju kolenа.
Dа sаm juče umro ove bi reči nаšlа nа mojim usnаmа kаo ječmenu plevu:
Dižem glаs protiv svаkogа ko želi biti nаdа mnom
Jer hoće dа me učini robom, а to me više ne zаnimа.
Neću dа budem ništа drugo nego ono što sаm.


Matija Bećković

 

[gost 292874]

PARIZ NOĆU

Tri šibice kresnuh u noći
Prvu da ti vidim lice
Drugu da ti vidim oči
Poslednju da ti vidim usta
Onda pomrčina da se svega sećam
Dok te u naručju svome stežem srećan[/COLOR]

 

[REVELIN]

Ponovo ti govorim ljubavi moja


Ponovo ti govorim ljubavi moja
posle putovanja i svog života pusta,
ljubavnu pesmu ponovo ti pisem
posle pesama iskustva.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
onaj kom je bilo premalo da voli
ponovo je ovde pred vratima tvojim
i ponovo spreman da te moli.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
počeo sam sjajno da ponižavam i grešim
gotovo pri kraju i gotovo mrtvac
na početku tu sam da se tešim.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
na obratnom putu pretvorenim u tamu
posle sedam mora i vlastite zemlje
došao sam umret u tvom stanu.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
negde sam već bio, sad ostavljam sve to
da ti posle sreće, hrabrosti i znanja
da ti posle sveta vratim tvoje mesto.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
posle lošeg društva, vina, noćas stojim
sam pred tvojim licem spreman da ti kažem
kao prvi puta opet: Ja te volim!

Pero Zubac

 

[goxy]

Lord, I was born a ramblin' man
Tryin' to make a livin' and doin' the best I can
And when it's time for leavin'
I hope you'll understand
That I was born a ramblin' man

My father was a gambler down in Georgia
He wound up on the wrong end of a gun
And I was born in the back seat of a Greyhound bus
Rollin' down highway forty-one

Lord, I was born a ramblin' man
Tryin' to make a livin' and doin' the best I can
And when it's time for leavin'
I hope you'll understand
That I was born a ramblin' man



I'm on my way to New Orleans this mornin'
I'm leavin' out of Nashville, Tennessee
They're always having a good time down on the bayou
Lord, them Delta women think the world of me

Lord, I was born a ramblin' man
Tryin' to make a livin' and doin' the best I can
And when it's time for leavin'
I hope you'll understand
That I was born a ramblin' man

Lord, I was born a ramblin' man
Lord, I was born a ramblin' man
Lord, I was born a ramblin' man

 

[goxy]

 

[goxy]

 

[goxy]

 

[REVELIN]

Gledam te.
Ti si, a nisi.
Ruke su tvoje.
A nisu.
Bar mi pismo napiši
da vidim po rukopisu.

Gledam te.
Sneg na kosi.
I korak isti.
Drag.
I vetar pahulje nosi
i zameće ti trag.

Gledam te.
A sneg sipa.
I sve te više znam.
U sobi miriše lipa.
Ponoć je.
Opet sam.

Pero Zubac

 

[goxy]

You shout in your sleep
Perhaps the price was just too steep
Is your conscience at rest
If once put to the test
You awake with a start
To just the beating of your heart
Just one man beneath the sky
Just two ears just two eyes

You set sail across the sea
Of long past thoughts and memories
Childhood's end your fantasies
Merge with harsh realities
And then as the sail is hoist
You find your eyes are growing moist
And all the fears never voiced
Say you have to make the final choice

Who are you and who am I
To say we know the reason why
Some are born some men die
Beneath one infinite sky
There'll be war and there'll be peace
But everything one day will cease
All the iron turned to rust
All the proud men turned to dust
So all things time will mend
So this song will end.

 

[FataMorgen]

Nestvoren

Daleki su putevi koji vode u Vreme - drugi mesec sam gledao na visinama
Na zelenim prostranstvima isti plac slusam kao da dolazi iz vecnih ocekivanja
Ostar vetar pokrece senke akacija nad sjedinjenim nagim telima koja se vole
I u mom telu svi pokreti nestaju poput glasova umirucih polja.

Ah, cemu sluzi ljubavniku ljubav koja nece nici na neplodnom tlu
Cemu sluzi pesniku zarobljeniku da se otvori nad mocvarom i zapeva
Nista se ne moze uciniti jer se radjaju nesrecna deca poput kaktusa
Iz zlog semena koje je mahnito telo prosulo u tihim sumama.

Ne preostaju ocima ni prijatne slike - jedino se proslost budi ako se budi bol
I proslost je poput poslednjeg mrtvog koga treba zaboraviti da bi se zivelo
Sve ponoci zvone, i opruzeno telo je napustilo svoj lezaj
Na nocnim ulicama dusa seta napustena i sama, u potrazi za Bogom

Ja sam kao stara ladja koja cuva u svojoj utrobi vecitu huku ustalasanog mora
Ipak, kako je more daleko i kako je tvrda zemlja poda mnom...
Srecne su ptice koje pre mene dosezu uzvisenu slabost
I koje u letu padaju, male i blagoslovene, u parkove vecitog proleca.

U okrutnom secanju dvadeset godina prati dvadeset godina na jednom ljudskom putu
Daleko od ljudi pustosi su i dalje neosetljive prema smrti
Zitna polja koracaju prema seljaku i znoj na zemlji
A iz popadalih, prezrelih plodova radja se cudno, mirno drvece.

Ah mnogo prodjoh i uzalud... obmanjujuce reke su nosile moje telo u sve epohe
U prvoj zemlji niko nije znao za Gospoda srece...
Kad mi je telu zatrebao odmor, odmorih se, kad mi usta ozednese pih
Kad mi bice zatrazi put, dadoh mu je, ali postadoh prosjak.

Daleko su prostori velikih letova gde muzika neobuzdano treperi
Napusteni grad je prostor u kome pesnik sanja velike usamljene letove
Ali kad ocaj dodje i pesnik oseti da je mrtav za noc
Zenske ga utrobe upijaju i uspavanog predaju zori.

Jeziv je bol koji baca zarobljenog pesnika u uzvisenu bedu
Jeziv je mucan san coveka koji je bezbozno oznojio telo
Ali je dobra lutajuca saputnica koja donosi zaborav jednog minuta
Dobra je zaboravljena koja daje mrtve usne ocajnickom poljupcu.

Gde je daleki poj okeana?... Nad zelenom sumom se sunovracujem i tragam za beskrajem
Na povrsini talasa ima kosa otvorenih poput cvetova - to su mladi koje je vecna ljubav iznenadila
U sumama trazim vecne sokove ali stabla umiru
Na tlu vidim mrsava isprepletena tela od kojih je poezija pobegla kao miris od mrtvog cveta

Isuvise sam jak da bih mrzeo nesto osim zivota
Mnogo sam slab da bih voleo nesto osim zivota
U srcu mi nezainteresovanost i nostalgija nekih dana me unistava
Jer necu biti nista kao mrznja i ljubav ako nista nemam i nista ne vredim

Mene Bog nije stvorio i nemam njegovu dusu i lik
Ja sam nikao iz zemlje i pripala mi je samo bol zemlje
Ja sam mahnito telo koje drhti pred golobradom mladoscu i puca nad stvorenom slikom
Ja sam demon dobra i cilj zla, ali nisam nista

Nista ne vredi coveku nevino shvatanje svih stvari
Ako ga lisice sputavaju da podigne ruke
Nista ne vrede coveku plemenita osecanja ako pociva na niskim
U tvom devicanskom krilu mene nikada nece biti, Gospo...

U jezivoj noci drvece place nada mnom i gleda me...
I ja koracam... nad mojim telom drvece prolazi...
Ko je umro ako sam ja ziv, zasto drvece place?
U meni je sve nepokretno, ali sam ziv, znam da sam ziv jer patim

Ako neko ne bi trebalo da pati, to sam ja, ali patim i sve je isto
Ja imam ljubav i blagoslov, ali patim poput ocajnika i ne mogu nista
Patim od nemoguce cistote, patim od male ljubavi ociju i ruku
Patim jer mi mucnina istrosenih grudi stvara gorak ukus u ustima.

Ne zelim zenu koju bih silovao niti dete koje bi podiglo ruku na mene
Nista ne zelim jer ostavljam za sobom trag suza
Hteo bih samo da me prezru zbog slabosti
Ali, za ime Boga, nikad me ne ostavljajte samog!

Ponekad dusa za trenutak uroni u veliku smirenu ekstazu
U naletu tisine i lepote prodje i ljubi celo nepomicnog coveka
I onda se pesnik pojavi i iz njegovih se grudi zacuje cudesan glas
Koji kuca u ustreptalom vazduhu i sve jauke pretvara u jedan jedini.

Ali posle, kad pesnik pobegne i covek se vrati kao iz sna
I na usnama oseti nepoznat smeh
Bes mu ispunjava srce i on odbacuje poeziju
Koja je sa sobom ponovo donela pocetak svih predjenih puteva.

Svi su trenuci prosli i svi su trenuci vec prozivljeni
Miris ruza ispunjava covekove grudi i smiruje ga
Ali ako bor zavija na vetru covekovo se srce zatvara u nemiru
Ipak, spavace ispod borova koji zavijaju i ruka koje odisu mirisom.

Mene Bog nije stvorio i ne mogu pobeci telu i secanju
Ja sam poput stare ladje daleko od mora, s tuzbalicom u praznoj utrobi
U mom bicu svi pokreti zamiru - nista ne ostaje zivotu
Samo ja ostajem nepomican u vremenu koje prolazi, prolazi, prolazi...
Vinicius de Moraes

 

[Madam Pomfri]

Ljubav nema bolje dane

Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi.

Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.


Duško Trifunović

 

[goxy]

 

[goxy]

 

[goxy]

 

[hakim bej]

Ne mogu da
Stanem kraj tebe
Izgubićeš sebe
I ono što
Jesi

Ti odlaziš plačući
Ja ostajem
U tami

Ako te neko zna
Veruj to sam ja
A ja sam
Sloboda izbora

Ja te volim
Ja znam
Početak
I kraj
Zatvori oči
Srcem
Razmišljaj

 

[huperka]

Vatra i led

Jedni kažu oganj će da sništi svet, Drugi vele led,
A ja, bar kol'ko za strasti znam,
Ja u red onih za vatru pripadam.

Al' kad bi dvaput svetu došao smak,
Ja i o mržnji znam toliko čak
Da mogu reći: Za uništenje je
dovoljan i led,
I još će ga preteći. Robert Frost

 

[tetkaD]

ПИСМО ЛЕОНУ

Ако пожелиш да се вратиш Леоне
закључај успомене у похабаном коферу
и баци их у Сену на поласку
Понеси само празне дланове
Кроз прозор воза што клопара разбацај сва надања
Можда се неко њихово зрно прими и проклија
негде некоме непознатом
и твоја срећа постане његова

Ако пожелиш да се вратиш Леоне
не говори никоме о томе
Чекаће људи да дођеш пуног срца
и устрепталог погледа у коме се огледају
сва твоја зрела жита
А ти ћеш само трине и кучине моћи да им даш
мој Леоне

Ако пожелиш да се вратиш буди јак и помисли
како те после тог још једно враћање чека
И како ће ти мука бити двострука
И како долазака без одлазака нема
И како је онај који чека можда увек на добитку
јер не губи
Леоне размисли

Распакуј зато свој остарели кофер
није ти први пут
И помисли како никад ни одлазио ниси
па чему онда да се враћаш
И како те овде има подједнако као тамо
док крај Сене сањаш савске обале
и Савамалу која те још памти
онаквог какав си отишао
И како те сад нико овде познао не би,
мој Леоне


Тодора Шкоро

 

[Madam Pomfri]

PRIJATELJSKA ŽALOST

Kome je stalo da imaš dvadeset godina
i djetinjastu ljubav, što tepa noćnoj kiši?
Oblaci osamljeni i uvijek malo nujni
možda će donijeti zemlji za krilo tišu svakidašnjicu.

Kad upalim svjetiljku vidim: čudno je živjeti.
Ljudi prolaze zabrinuti (kao da su tu oduvijek).
I nitko ne zna zašto je nesretan onaj drugi
i kako su sve tuge slične i svi zanosi isti.

A djeca razumiju sve. Plava su srca djetinja.
Kroz čarobne šume ptičji glas ih vodi.
Ah, pričat ću im kako polagano umiru stari parobrodi.

Vesna Parun

 

[goxy]

Well the key to my survival
was never in much doubt
the question was how I could keep sane
trying to find a way out

Things were never easy for me
peace of mind was hard to find
and I needed a place where I could hide
somewhere I could call mine

I didn't think much about it
til it started happening all the time
soon I was living with the fear everyday
of what might happen that night

I couldn't stand to hear the
crying of my mother
and I remember when
I swore that, that would be the
Last they'd see of me
And I never went home again

they say that time is a healer
and now my wounds are not the same
I rang the bell with my heart in my mouth
I had to hear what he'd say

He sat me down to talk to me
he looked me straight in the eyes

he said:

You're no son, you're no son of mine
You're no son, you're no son of mine
You walked out, you left us behind
and you're no son, no son of mine

oh, his words how they hurt me, I'll never forget it
and as the time, it went by, I lived to regret it

You're no son, you're no son of mine
but where should I go,
and what should I do
you're no son, you're no son of mine
but I came here for help, oh I came here for you

Well the years they passed so slowly
I thought about him everyday
what would I do, if we passed on the street
would I keep running away

in and out of hiding places
soon I'd have to face the facts
we'd have to sit down and talk it over
and that would mean going back

they say that time is a healer
and now my wounds are not the same
I rang that bell with my heart in my mouth
I had to hear what he'd say

He sat me down to talk to me
he looked me straight in the eyes

he said:

You're no son, you're no son of mine
You're no son, you're no son of mine
When you walked out, you left us behind
and you're no son, you're no son of mine

oh, his words how they hurt me, I'll never forget it
and as the time, it went by, I lived to regret it

You're no son, you're no son of mine
But where should I go and what should I do
You're no son, you're no son of mine
But I came here for help, oh I was looking for you
You're no son, you're no son of mine - oh
You're no son - ha yeah, ha yeah, ha yeah, ha yeah
You're no son, you're no son of mine - oh, oh...

 

[sunasceJeca]

"Traži, samo traži..tragaj ; on ipak jednom mora doći. Iz tvojih lepih snova, u tvoje nimalo lepe noći. "

(V. Nikolić)