- Poruka
- 77.468
Ни ја...
то је бела рада офарбана у црвено
-
- Popularno:
- Koliko vernika ovde veruje u...
- Napravi svoju molitvu svojim rečima u...
- Usudi se da veruješ u nemoguće
- Šta očekujete od 1. novembra?
- SAD ukinule sankcije Miloradu Dodiku i...
- Nepismeni naprednjaci bi da ruše...
- Hodočašća za Novi Sad, pred 1. novembar...
- Koji bi grad bio najpodesniji za...
- Nevin sam
- Kada vam treba neko za razgovor
NADVLADAVAJ ZLO DOBRIM
- Začetnik teme besmrtna
- Datum pokretanja
то је бела рада офарбана у црвено
valaam
Domaćin
- Poruka
- 4.174
Сетих се Мује и кад су га питали које му је боје нови ауто, а он каже - боје јоргована. Кад су видели, а оно ауто беле боје
Каже Мујо - шта се чудите, постоји и бели јоргован
- Poruka
- 77.468
мујо мозгалицаСетих се Мује и кад су га питали које му је боје нови ауто, а он каже - боје јоргована. Кад су видели, а оно ауто беле боје
Каже Мујо - шта се чудите, постоји и бели јоргован
onisifor
Ističe se
- Poruka
- 2.275
Nove uši
Otac i majka teško su prihvatili vest kako je njihova tek rođena beba skoro sasvim zdrava. “Skoro sasvim” značilo je da novorođenče nije imalo uši. Lekari su roditelje tešili tvrdnjom da će se problem lako rešiti čim dete odraste i nađe se prikladan davalac.
Vreme školovanja za dečaka je bilo vrlo teško. Često je kući dolazio uplakan zbog ismejavanja, dobacivanja i čudnih pogleda vršnjaka. No, vremenom se privikao na svoj nedostatak, te postao najboljim učenikom. Zatim je otišao u daleki grad na studije.
A onda, jednoga dana, dobio je pismo: “Dragi sine. Imam radosnu vest za tebe. Mama i ja smo pronašli davaoca. Dogovorili smo operaciju za vreme tvojih letnih praznika. Volimo te.”
Mladić se presrećan, nakon uspele opreacije i kraćeg oporavka, vratio na fakultet. A njegove su uši bile prelepe. Diplomirao je kao najbolji u svojoj klasi i dobio posao na drugom kraju države. Redovno se javljao roditeljima, zahvaljujući im što su mu pružili šansu za karijeru koja je mnogo obećavala. A onda je stigao očev telegram: "Mama je doživela srčani udar. Dođi brzo kući."
Iako je došao prvim letom, majka je već izdahnula. Otac ga je odveo do maminog odra, nežno podigao njenu kosu i tek je tada sin video kako njegova majka nije imala ni jedno uvo.
Otac i majka teško su prihvatili vest kako je njihova tek rođena beba skoro sasvim zdrava. “Skoro sasvim” značilo je da novorođenče nije imalo uši. Lekari su roditelje tešili tvrdnjom da će se problem lako rešiti čim dete odraste i nađe se prikladan davalac.
Vreme školovanja za dečaka je bilo vrlo teško. Često je kući dolazio uplakan zbog ismejavanja, dobacivanja i čudnih pogleda vršnjaka. No, vremenom se privikao na svoj nedostatak, te postao najboljim učenikom. Zatim je otišao u daleki grad na studije.
A onda, jednoga dana, dobio je pismo: “Dragi sine. Imam radosnu vest za tebe. Mama i ja smo pronašli davaoca. Dogovorili smo operaciju za vreme tvojih letnih praznika. Volimo te.”
Mladić se presrećan, nakon uspele opreacije i kraćeg oporavka, vratio na fakultet. A njegove su uši bile prelepe. Diplomirao je kao najbolji u svojoj klasi i dobio posao na drugom kraju države. Redovno se javljao roditeljima, zahvaljujući im što su mu pružili šansu za karijeru koja je mnogo obećavala. A onda je stigao očev telegram: "Mama je doživela srčani udar. Dođi brzo kući."
Iako je došao prvim letom, majka je već izdahnula. Otac ga je odveo do maminog odra, nežno podigao njenu kosu i tek je tada sin video kako njegova majka nije imala ni jedno uvo.
Sanja08
Aktivan član
- Poruka
- 1.186
Naslov ove teme je trebao da inicira dobro u nama i dobro oko nas. Dobro ne zahteva da se objašnjava kao što ni ljubav ne treba objašnjavati jer svako normalan ume da razlikuje dobro od zla i ljubav od mržnje. Dobrota proizilazi iz ljubavi a njoj nisu potrebni citati, objašnjenja, tumačenja. Ona se jednostavno oseća i vidi u svemu ako je iskrena, dobronamerna i ne zahteva da bude uzvraćena.
Dobrota i ljubav ne poznaju granice i ma koliko se neko trudio da je uokviri, to jednostavno nije moguće, jer onda to jednostavno nije to. Dobrota nema nikakve veze sa veroispovešću ali je mnogima poslužila kao dobar paravan da prikriju svoje stvarne namere. Poznajem ljude koji su ateisti i koji sa puni ljubavi i dobrote prilaze drugim ljudima. Svako spozna Boga na svoj način, u svoje neko vreme duhovnog sazrevanja. Takodje, poznajem ljude koji sebe nazivaju vernicima i klanjaju se u svojim crkvama ili krste pri pomenu svakog zla ali ne videh i ne čuh za neko njihovo dobro.
Tema je krenula sa citatima, pa su drugačija mišljenja takodje krenula sa citatima, što smatram nepotrebnom. Moja vera u Boga je moja intimna stvar, moj intimni razgovor s Bogom u meni. Gde će nam duša to ne zavisi od toga kako ćemo se pred ljudima pokazati, već od onoga šta smo za ljude oko nas učinili, koliko dobra a koliko zla. Neki ne čine nikakvo zlo pa smatraju da je to sasvim dovoljno da sebe svrstaju u one dobre. Ako sebe želimo oplemeniti dobrim i zaista ga želimo podeliti sa drugima, onda tu dobrotu treba da izbacimo iz sebe i podelimo.Kao reč uokvirena u bilo koje tumačenje ili religiju ona ne može zaživeti iskreno niti potvrditi svoje postojanje u nečijem biću Dobro je samo sebi dovoljno i ne trebaju mu citati i ramovi da bi zasijalo svojom plemenitošću i ljubavlju. Od našeg karaktera, našeg vaspitanja i naravno ljubavi u nama, zavisi koliko i kakve dobrote ima u nama. Sve oko nas nam govori kakva je dobrota u nama i oko nas i ono što osećamo duboko u sebi govori nam jasno dali je to iskrena ljubav ili nije pa se osećamo dobro, loše ili prazno.
Dobrota i ljubav ne poznaju granice i ma koliko se neko trudio da je uokviri, to jednostavno nije moguće, jer onda to jednostavno nije to. Dobrota nema nikakve veze sa veroispovešću ali je mnogima poslužila kao dobar paravan da prikriju svoje stvarne namere. Poznajem ljude koji su ateisti i koji sa puni ljubavi i dobrote prilaze drugim ljudima. Svako spozna Boga na svoj način, u svoje neko vreme duhovnog sazrevanja. Takodje, poznajem ljude koji sebe nazivaju vernicima i klanjaju se u svojim crkvama ili krste pri pomenu svakog zla ali ne videh i ne čuh za neko njihovo dobro.
Tema je krenula sa citatima, pa su drugačija mišljenja takodje krenula sa citatima, što smatram nepotrebnom. Moja vera u Boga je moja intimna stvar, moj intimni razgovor s Bogom u meni. Gde će nam duša to ne zavisi od toga kako ćemo se pred ljudima pokazati, već od onoga šta smo za ljude oko nas učinili, koliko dobra a koliko zla. Neki ne čine nikakvo zlo pa smatraju da je to sasvim dovoljno da sebe svrstaju u one dobre. Ako sebe želimo oplemeniti dobrim i zaista ga želimo podeliti sa drugima, onda tu dobrotu treba da izbacimo iz sebe i podelimo.Kao reč uokvirena u bilo koje tumačenje ili religiju ona ne može zaživeti iskreno niti potvrditi svoje postojanje u nečijem biću Dobro je samo sebi dovoljno i ne trebaju mu citati i ramovi da bi zasijalo svojom plemenitošću i ljubavlju. Od našeg karaktera, našeg vaspitanja i naravno ljubavi u nama, zavisi koliko i kakve dobrote ima u nama. Sve oko nas nam govori kakva je dobrota u nama i oko nas i ono što osećamo duboko u sebi govori nam jasno dali je to iskrena ljubav ili nije pa se osećamo dobro, loše ili prazno.
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Hmm ....
A sad jedna nemačka folklorna priča o mladiću, kome je kuma bila Smrt.
Mladić je bio pametan i željan znanja, pa je, zahvaljujući svojim sposobnostima, postao doktor. Lečio je ljude bez naplate, sa puno ljubavi i razumevanja prema siromašnima. Imao je sposobnost da vidi Smrt, i vrlo često bi se ona priklanjala njegovim molbama da poštedi bolesnika.
Jednog dana, putujući od mesta do mesta, obreo se u gradu u kome je vladala kuga. Ljudi su masovno umirali sve dok mladić nije otkrio kako su uzrok bolesti glodari, pa je, u dogovoru, sa vlastima, organizovao istrebljivanje pacova. Bolest i smrt su zaustavljene.
Lokalni vlastelin bio je oduševljen sposobnostima mladog doktora, pa ga je doveo u svoju kuću, gde je mladić upoznao njegovu ćerku i zaljubio se u nju. Ubrzo su se venčali. Mladić je sad živeo u izobilju, bez nekadašnjeg dodira sa spoljnim svetom. Vreme je provodio lenčareći u krugu zamka, i zabavljajući se sa mladom suprugom i njenim mlalim bratom koga je zavoleo kao svog.
Međutim ....
Posle izvesnog vremena, kuga se vratila u grad, i napravila još goru pošast nego pre. Razbolela se i doktorova mlada žena. Očajan, pokušavao je sve kako bi je izlečio. Smrt je njegovu suprugu obilazila nekoliko puta, ali on je uspevao da je odgovori od njene "misije". No, Smrt mu je rekla da postoji izvestan poredak stvari na koji se ne može uticati, i dala mu još jednu, poslednju priliku: poštedeće njegovu ženu ukoliko on nađe adekvatnu zamenu. Ali, ta zamena mora biti približno istih godina.
Odvela je mladića u podzemni svet, u kome su duše prikazane kao sveće - neke tek upaljene, neke napola dogorele, neke pred gašenjem. Među njima je bila i duša mladićeve supruge - sveća koja samo što se nije ugasila.
Doktor je bio na teškoj muci; nije znao koju sveću da izabere. Sat je ubrzano otkucavao poslednje minute života njegove voljene, pa je na brzinu odabrao jednu tek upaljenu sveću. Istog trenutka je sveća njegove žene bila zamenjena novom, a ona koju je izabrao se ugasila.
Sav srećan, mladić je pohitao kući ... No, tamo ga je čekala očajna, uplakana supruga; ona je ozdravila ali je umro njen mali brat. Mladić je, naime, slučajno odabrao njegovu sveću.
Tužan i pun griže savesti, napustio je ženu i blagostanje, i krenuo ispočetka - da bi naučio, kako mu kuma reče, da je svačiji život podjednako važan.
A sad jedna nemačka folklorna priča o mladiću, kome je kuma bila Smrt.
Mladić je bio pametan i željan znanja, pa je, zahvaljujući svojim sposobnostima, postao doktor. Lečio je ljude bez naplate, sa puno ljubavi i razumevanja prema siromašnima. Imao je sposobnost da vidi Smrt, i vrlo često bi se ona priklanjala njegovim molbama da poštedi bolesnika.
Jednog dana, putujući od mesta do mesta, obreo se u gradu u kome je vladala kuga. Ljudi su masovno umirali sve dok mladić nije otkrio kako su uzrok bolesti glodari, pa je, u dogovoru, sa vlastima, organizovao istrebljivanje pacova. Bolest i smrt su zaustavljene.
Lokalni vlastelin bio je oduševljen sposobnostima mladog doktora, pa ga je doveo u svoju kuću, gde je mladić upoznao njegovu ćerku i zaljubio se u nju. Ubrzo su se venčali. Mladić je sad živeo u izobilju, bez nekadašnjeg dodira sa spoljnim svetom. Vreme je provodio lenčareći u krugu zamka, i zabavljajući se sa mladom suprugom i njenim mlalim bratom koga je zavoleo kao svog.
Međutim ....
Posle izvesnog vremena, kuga se vratila u grad, i napravila još goru pošast nego pre. Razbolela se i doktorova mlada žena. Očajan, pokušavao je sve kako bi je izlečio. Smrt je njegovu suprugu obilazila nekoliko puta, ali on je uspevao da je odgovori od njene "misije". No, Smrt mu je rekla da postoji izvestan poredak stvari na koji se ne može uticati, i dala mu još jednu, poslednju priliku: poštedeće njegovu ženu ukoliko on nađe adekvatnu zamenu. Ali, ta zamena mora biti približno istih godina.
Odvela je mladića u podzemni svet, u kome su duše prikazane kao sveće - neke tek upaljene, neke napola dogorele, neke pred gašenjem. Među njima je bila i duša mladićeve supruge - sveća koja samo što se nije ugasila.
Doktor je bio na teškoj muci; nije znao koju sveću da izabere. Sat je ubrzano otkucavao poslednje minute života njegove voljene, pa je na brzinu odabrao jednu tek upaljenu sveću. Istog trenutka je sveća njegove žene bila zamenjena novom, a ona koju je izabrao se ugasila.
Sav srećan, mladić je pohitao kući ... No, tamo ga je čekala očajna, uplakana supruga; ona je ozdravila ali je umro njen mali brat. Mladić je, naime, slučajno odabrao njegovu sveću.
Tužan i pun griže savesti, napustio je ženu i blagostanje, i krenuo ispočetka - da bi naučio, kako mu kuma reče, da je svačiji život podjednako važan.
- Poruka
- 29.534
Najplemenitija vrsta ljubavi - AGAPE
REČ ”ljubav“ u Hrišćanskim grčkim pismima, ili Novom zavjetu, većinom je prevod grčke reči agape.
Objašnjavajući značenje te riječi, enciklopedija Uvid u Sveto pismo kaže: ”[Agape] nije osećaj koji proizlazi iz osobne privrženosti, što je uobičajena predodžba o ljubavi.
To je ljubav utemeljena na moralnim načelima koju osoba pokazuje drugima snagom svoje volje, smatrajući da je na to obavezuju načela, dužnost i moral.
To je iskreno nastojanje da se na moralno prihvatljiv način učini dobro drugima.
Agape (ljubav) nadilazi osobnu mržnju i ne dopušta osobi da se zbog te mržnje odrekne moralnih načela i uzvrati istom merom.“
Agape može podrazumijevati i duboke osećaje. ”Imajte žarku ljubav [agape] jedan prema drugome“, podsticao je apostol Petar (1. Petrova 4:8).
Stoga se može reći da je agape ljubav koja ne proizlazi samo iz uma nego i iz srca.
Zašto ne bi razmotrio neke biblijske stavke koji pokazuju koliko je snažna i koliko daleko seže takva ljubav?
U tome ti mogu pomoći sledeći biblijski tekstovi: Matej 5:43-47; Jovan 15:12, 13; Rimljanima 13:8-10; Efežanima 5:2, 25, 28; 1. Jovanova 3:15-18; 4:16-21.
Matej 5
43 Culi ste da je kazano: Ljubi bližnjega svoga i mrzi neprijatelja svoga.
44 Ali ja vam kažem: Ljubite neprijatelje svoje, i molite se za one koji vas gone,
45 da budete sinovi Oca vašega koji je na nebesima; jer on čini da sunce njegovo grane i zlima i dobrima, i pušta kišu i na pravednike i na nepravednike.
46 Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu nagradu zaslužujete za to? Ne čine li tako i carinici?
47 I ako se zdravite samo s braćom svojom, šta neobična činite? Ne čine li tako i paganci?
Jovan 15:12 Ovo zapovest moja: Volite se među sobom, kao što sam ja vas voleo
Rimljanima 13
8 Ne budite nikome ništa dužni, osim da volite jedan drugoga; jer koji druge voli, zakon ispuni.
9 Jer zapovesti: Ne čini preljube, ne ubij, ne kradi, ne svedoči lažno, ne zažudi, i ako ima još kakva druga zapovest, u ovoj se riječi sadrže: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.
10 Ljubav ne čini zla bližnjemu; ljubav je dakle izvršenje Zakona..
Efezanima 5
2 i živite u ljubavi, po primeru Krista, koji nas je ljubio i predao sebe za nas u prinos i žrtvu Bogu na ugodan miris.
25 Muževi, ljubite svoje žene, kao što je Krist Crkvu ljubio, i sebe predao za nju,
28 Tako treba muževi da ljube svoje žene kao svoja telesa. Koji ljubi ženu svoju sebe samoga ljubi.
1. Jovanova 3:15-18;
15 Svaki koji mrzi brata svoga krvnik je, a vi znate da ni jedan krvnik nema u sebi večnoga života.
16 Po tome poznasmo ljubav, što on za nas život svoj dade, a i mi smo dužni život dati za braću.
17 Ko dakle ima bogatstva ovoga sveta i vidi brata svoga u nevolji i zatvori srce svoje od njega, kako ljubav Božja stoji u njemu?
18 Dečice moja, da ne ljubimo rečju ni jezikom, nego delom i istinom.
1.Jovanova 4:16-21.
16 I mi poznasmo ljubav koju Bog ima k nama, i verovasmo u nju. Bog je ljubav, i ko stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji.
17 Takav je on i takvi smo i mi u svetu; time se ljubav u nama usavršuje, da imamo pouzdanje u dan suđenja.
18 U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah; jer strah previđa kaznu, a ko se boji, nije savršen u ljubavi.
19 A mi imamo ljubav u njemu, jer on najpre pokaza ljubav svoju k nama.
20 Ako ko reče: “Ja ljubim Boga”, a mrzi na brata svoga, laža je, jer tko ne ljubi brata svoga, koga vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi?
21 I ovu zapovest imamo od njega: Ko Boga ljubi, da ljubi i brata svoga.
REČ ”ljubav“ u Hrišćanskim grčkim pismima, ili Novom zavjetu, većinom je prevod grčke reči agape.
Objašnjavajući značenje te riječi, enciklopedija Uvid u Sveto pismo kaže: ”[Agape] nije osećaj koji proizlazi iz osobne privrženosti, što je uobičajena predodžba o ljubavi.
To je ljubav utemeljena na moralnim načelima koju osoba pokazuje drugima snagom svoje volje, smatrajući da je na to obavezuju načela, dužnost i moral.
To je iskreno nastojanje da se na moralno prihvatljiv način učini dobro drugima.
Agape (ljubav) nadilazi osobnu mržnju i ne dopušta osobi da se zbog te mržnje odrekne moralnih načela i uzvrati istom merom.“
Agape može podrazumijevati i duboke osećaje. ”Imajte žarku ljubav [agape] jedan prema drugome“, podsticao je apostol Petar (1. Petrova 4:8).
Stoga se može reći da je agape ljubav koja ne proizlazi samo iz uma nego i iz srca.
Zašto ne bi razmotrio neke biblijske stavke koji pokazuju koliko je snažna i koliko daleko seže takva ljubav?
U tome ti mogu pomoći sledeći biblijski tekstovi: Matej 5:43-47; Jovan 15:12, 13; Rimljanima 13:8-10; Efežanima 5:2, 25, 28; 1. Jovanova 3:15-18; 4:16-21.
Matej 5
43 Culi ste da je kazano: Ljubi bližnjega svoga i mrzi neprijatelja svoga.
44 Ali ja vam kažem: Ljubite neprijatelje svoje, i molite se za one koji vas gone,
45 da budete sinovi Oca vašega koji je na nebesima; jer on čini da sunce njegovo grane i zlima i dobrima, i pušta kišu i na pravednike i na nepravednike.
46 Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu nagradu zaslužujete za to? Ne čine li tako i carinici?
47 I ako se zdravite samo s braćom svojom, šta neobična činite? Ne čine li tako i paganci?
Jovan 15:12 Ovo zapovest moja: Volite se među sobom, kao što sam ja vas voleo
Rimljanima 13
8 Ne budite nikome ništa dužni, osim da volite jedan drugoga; jer koji druge voli, zakon ispuni.
9 Jer zapovesti: Ne čini preljube, ne ubij, ne kradi, ne svedoči lažno, ne zažudi, i ako ima još kakva druga zapovest, u ovoj se riječi sadrže: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.
10 Ljubav ne čini zla bližnjemu; ljubav je dakle izvršenje Zakona..
Efezanima 5
2 i živite u ljubavi, po primeru Krista, koji nas je ljubio i predao sebe za nas u prinos i žrtvu Bogu na ugodan miris.
25 Muževi, ljubite svoje žene, kao što je Krist Crkvu ljubio, i sebe predao za nju,
28 Tako treba muževi da ljube svoje žene kao svoja telesa. Koji ljubi ženu svoju sebe samoga ljubi.
1. Jovanova 3:15-18;
15 Svaki koji mrzi brata svoga krvnik je, a vi znate da ni jedan krvnik nema u sebi večnoga života.
16 Po tome poznasmo ljubav, što on za nas život svoj dade, a i mi smo dužni život dati za braću.
17 Ko dakle ima bogatstva ovoga sveta i vidi brata svoga u nevolji i zatvori srce svoje od njega, kako ljubav Božja stoji u njemu?
18 Dečice moja, da ne ljubimo rečju ni jezikom, nego delom i istinom.
1.Jovanova 4:16-21.
16 I mi poznasmo ljubav koju Bog ima k nama, i verovasmo u nju. Bog je ljubav, i ko stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji.
17 Takav je on i takvi smo i mi u svetu; time se ljubav u nama usavršuje, da imamo pouzdanje u dan suđenja.
18 U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah; jer strah previđa kaznu, a ko se boji, nije savršen u ljubavi.
19 A mi imamo ljubav u njemu, jer on najpre pokaza ljubav svoju k nama.
20 Ako ko reče: “Ja ljubim Boga”, a mrzi na brata svoga, laža je, jer tko ne ljubi brata svoga, koga vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi?
21 I ovu zapovest imamo od njega: Ko Boga ljubi, da ljubi i brata svoga.
- Poruka
- 2.269
Dobro i zlo su suprotni elementi univerzuma, koji ga svojim sukobom održavaju u ravnoteži. Dobro nije ništa drugo do samospoznaja zla, odnosno skupa egoističnih želja, svetlost nije ništa drugo do buđenje tame, a ljubav ništa drugo do dovođenje u red straha od beskonačnosti prostora i vremena vezivanjem za nešto ili nekoga.
Sanja08
Aktivan član
- Poruka
- 1.186
A šta je onda tama i šta je strah? Šta je čovek u ovoj tvoj filozofiji? O kojoj to beskonačnosti pišeš? Da, nekima jesu potrebni robovi a lako je porobiti narod kad mu iščupaš dušu i srce i kažeš da je sam u svemiru i da mu je neki svemir tamo, koji ne oseća, bliži od bližnjega svoga. Dobrota nema veze ni sa svemirom a ni sa religiojom već isključivo sa karakterom, mozgom i dušom čoveka. Sa ovakvim tvojim vidjenjem dobrote ne verujem u opstanak civilizacije, sem onoliko koliko je to nekima gore potrebno da bi zadovoljili svoj apetit za vlašću.
- Poruka
- 29.534
QUOTE=Sanja
Naslov ove teme je trebao da inicira dobro u nama i dobro oko nas. Dobro ne zahteva da se objašnjava kao što ni ljubav ne treba objašnjavati jer svako normalan ume da razlikuje dobro od zla i ljubav od mržnje.
E bas si lepo ovo rekla
Svako normalan ume da razlikuje dobro od zla…
I Onda se zapitamo , zasto je toliko malo normalnih ljudi
Covek ima savest I trebao bi znati I razlikovati dobro od zla…
Jedino mislim da gresis jer mozda posmatras kroz svoju prizmu stvari…
Ja ne sumnjam da ti mozda znas sta je dobro ….
Ali zasto vecina ne zna…?
Malo je uopste ljudi koji ispoljavaju dobrotu… to je cinjenica…
Da li zato sto neznaju sta je dobrota ili je ne zele?
Dolazimo do toga da postoje i oni koji neznaju sta je to dobrota…
Dobrota se ne sastoji samo u nekom spoljanjem oblicju i dobrim delima, vec je potreban i is[pravan motiv, a to je LJUBAV…
Bez toga svako dobro delo nije dobro delo, vec sredstvo za vlastiti egoizam…
Za izigravanje dobrote, za kupovanje paznje, ljudi … za isticanje..
Osobine treba znati i treba ih objasnjavati… i definisati… kome su one bitne..
Jer jedino tako mozemo sebe preispitivati ukoliko zelimo da budemo na nivou dobrote i ljubavi…Kao mozemo biti dobroi ako mislimo sasvim pogresno o tome sta je dobrota?
Na primer puno roditelja misli da je dobro a u stvari unistava svoju decu namecicu im vlastitu volju sve u cilju da bi im “pomogli”…
Unistavanje necije slobode i prava na slobodnu volju nije svakako dobrota…
A mnogi upravo to rade i to nazivaju ljubavlju…
Takodje vecina ljudi je sentimentalan, ne zna za pravu ljubav…
Sentimentalna ljubev je nepravenda i sebicna.. iako obiluje emocijama…
Ljubav nije samo emocjija, ljubav mora biti u skladu sa drugim osobinama kao sto su pravednost, mudrost..itd…
A o takvoj SAVRSENOJ ljubavi ucimo od Boga iz Biblije
prava LJUBAV je :
“Ljubav je dugotrpljiva i dobra.
Ljubav nije ljubomorna, ne hvali se, ne uzvisuje se,
ne ponasa se nepristojno, ne gleda svoju korist,
ne razdrazuje se. Ne vodi evidenciju o zlu.
Ne raduje se nepravednosti, a raduje se istini.
Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje.”
(1.Korincanima 13 :4 -8 )
Dok su ljudi po svojoj nesavrsenoj priirodi sebicni a "SEBICNI NISU SPOSOBNI DA VOLE."
Znaci da se covek mora uzdici iznad vlastite sebicnosti da bi voleo… a za to je potreban trud, aktivna dobrota… I da covek radi na svojim osobinama da bi mogao biti dobar…
Dobrota proizilazi iz ljubavi a njoj nisu potrebni citati, objašnjenja, tumačenja. Ona se jednostavno oseća i vidi u svemu ako je iskrena, dobronamerna i ne zahteva da bude uzvraćena.
Prava ljubav, Bozanska ljubav je besuslovna, to da…
Ali zbog nesavrsenosti nase prirode, daleko smo mi od prave Bozanske ljubavi, mozemo se samo truditi da budemo dobri…
Jer imamo nasledjeni greh koji nas tera ka zlu…
Nase srce je prevarno iI naginje sebcnosti i ponosu…
A to su gresi… I zlo u nama…
Mozramo se boriti stalno protiv tog zla u nama i truditi se raditi na pozitivnim osobinama… tako da one postanu deo nas…
Apostol Pavle je bas govorio o toje unutrasnjoj borbi koju svaki covek poseduje…
Ukoliko nema te borbe bice predan zlu…
Dobrota i ljubav ne poznaju granice i ma koliko se neko trudio da je uokviri, to jednostavno nije moguće, jer onda to jednostavno nije to. Dobrota nema nikakve veze sa veroispovešću ali je mnogima poslužila kao dobar paravan da prikriju svoje stvarne namere. Poznajem ljude koji su ateisti i koji sa puni ljubavi i dobrote prilaze drugim ljudima. Svako spozna Boga na svoj način, u svoje neko vreme duhovnog sazrevanja. Takodje, poznajem ljude koji sebe nazivaju vernicima i klanjaju se u svojim crkvama ili krste pri pomenu svakog zla ali ne videh i ne čuh za neko njihovo dobro.
Tema je krenula sa citatima, pa su drugačija mišljenja takodje krenula sa citatima, što smatram nepotrebnom.
To je tvoje misljenje ali gresis…
Biblija nam pomaze da usavrsimo nasu ljubav i da imamo duh i mir koji nam daje Bog…
Smesno je da hriscanin kaze da mu je nepotrebna Bozja rec…
A i znam mnoge ne hrsicane koji dobro poznaju Bibliju…
Svaki mudar covek shvata da iz Biblije moze puno toga nauciti ..jer to je Bozanska mudrost…u svakom slucaju tu je mudrost…
To sto neki zloupotrebljavaju veru i hriscanstvo je problem tih ljudi a ne problem vere..
Hriscanstvo je dobra vera al ju je crkva izvitoperila…
Sto ne umanjuje vrednost hriscanskog ucenja zasnovanog na Bibliji….
A svakom covekuje Biblija dostupna
Moja vera u Boga je moja intimna stvar, moj intimni razgovor s Bogom u meni. Gde će nam duša to ne zavisi od toga kako ćemo se pred ljudima pokazati, već od onoga šta smo za ljude oko nas učinili, koliko dobra a koliko zla. Neki ne čine nikakvo zlo pa smatraju da je to sasvim dovoljno da sebe svrstaju u one dobre. Ako sebe želimo oplemeniti dobrim i zaista ga želimo podeliti sa drugima, onda tu dobrotu treba da izbacimo iz sebe i podelimo.Kao reč uokvirena u bilo koje tumačenje ili religiju ona ne može zaživeti iskreno niti potvrditi svoje postojanje u nečijem biću Dobro je samo sebi dovoljno i ne trebaju mu citati i ramovi da bi zasijalo svojom plemenitošću i ljubavlju. Od našeg karaktera, našeg vaspitanja i naravno ljubavi u nama, zavisi koliko i kakve dobrote ima u nama. Sve oko nas nam govori kakva je dobrota u nama i oko nas i ono što osećamo
duboko u sebi govori nam jasno dali je to iskrena ljubav ili nije pa se osećamo dobro, loše ili prazno./QUOTE]
Vera nije vera ako se ne ispoveda…
Po tome koliko ko prica o svojoj veri moze se videti koliko mu je vea ZIVA, de o njegovog zivota i koliko je ona STVARNOST za njega…
Kome je VERA u srcu on ce imati potrebu da je ispoveda i deli sa drugima,
Kao sto prava LJUBAV ima potrebu da daje , deli sa drugima , da se umnozava…
Tako I VERA, ona se umnozava kada se deli sa drugima…
Time je ona ZIVA….
A takodje VERA bez DELA je mrtva…
Iz VERE moraju proisteci dobra dela kao dokaz toga da je ona ziva…
Ukoliko nema dela VERE, ona onda i ne postoji…
Naslov ove teme je trebao da inicira dobro u nama i dobro oko nas. Dobro ne zahteva da se objašnjava kao što ni ljubav ne treba objašnjavati jer svako normalan ume da razlikuje dobro od zla i ljubav od mržnje.
E bas si lepo ovo rekla
Svako normalan ume da razlikuje dobro od zla…
I Onda se zapitamo , zasto je toliko malo normalnih ljudi
Covek ima savest I trebao bi znati I razlikovati dobro od zla…
Jedino mislim da gresis jer mozda posmatras kroz svoju prizmu stvari…
Ja ne sumnjam da ti mozda znas sta je dobro ….
Ali zasto vecina ne zna…?
Malo je uopste ljudi koji ispoljavaju dobrotu… to je cinjenica…
Da li zato sto neznaju sta je dobrota ili je ne zele?
Dolazimo do toga da postoje i oni koji neznaju sta je to dobrota…
Dobrota se ne sastoji samo u nekom spoljanjem oblicju i dobrim delima, vec je potreban i is[pravan motiv, a to je LJUBAV…
Bez toga svako dobro delo nije dobro delo, vec sredstvo za vlastiti egoizam…
Za izigravanje dobrote, za kupovanje paznje, ljudi … za isticanje..
Osobine treba znati i treba ih objasnjavati… i definisati… kome su one bitne..
Jer jedino tako mozemo sebe preispitivati ukoliko zelimo da budemo na nivou dobrote i ljubavi…Kao mozemo biti dobroi ako mislimo sasvim pogresno o tome sta je dobrota?
Na primer puno roditelja misli da je dobro a u stvari unistava svoju decu namecicu im vlastitu volju sve u cilju da bi im “pomogli”…
Unistavanje necije slobode i prava na slobodnu volju nije svakako dobrota…
A mnogi upravo to rade i to nazivaju ljubavlju…
Takodje vecina ljudi je sentimentalan, ne zna za pravu ljubav…
Sentimentalna ljubev je nepravenda i sebicna.. iako obiluje emocijama…
Ljubav nije samo emocjija, ljubav mora biti u skladu sa drugim osobinama kao sto su pravednost, mudrost..itd…
A o takvoj SAVRSENOJ ljubavi ucimo od Boga iz Biblije
prava LJUBAV je :
“Ljubav je dugotrpljiva i dobra.
Ljubav nije ljubomorna, ne hvali se, ne uzvisuje se,
ne ponasa se nepristojno, ne gleda svoju korist,
ne razdrazuje se. Ne vodi evidenciju o zlu.
Ne raduje se nepravednosti, a raduje se istini.
Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje.”
(1.Korincanima 13 :4 -8 )
Dok su ljudi po svojoj nesavrsenoj priirodi sebicni a "SEBICNI NISU SPOSOBNI DA VOLE."
Znaci da se covek mora uzdici iznad vlastite sebicnosti da bi voleo… a za to je potreban trud, aktivna dobrota… I da covek radi na svojim osobinama da bi mogao biti dobar…
Dobrota proizilazi iz ljubavi a njoj nisu potrebni citati, objašnjenja, tumačenja. Ona se jednostavno oseća i vidi u svemu ako je iskrena, dobronamerna i ne zahteva da bude uzvraćena.
Prava ljubav, Bozanska ljubav je besuslovna, to da…
Ali zbog nesavrsenosti nase prirode, daleko smo mi od prave Bozanske ljubavi, mozemo se samo truditi da budemo dobri…
Jer imamo nasledjeni greh koji nas tera ka zlu…
Nase srce je prevarno iI naginje sebcnosti i ponosu…
A to su gresi… I zlo u nama…
Mozramo se boriti stalno protiv tog zla u nama i truditi se raditi na pozitivnim osobinama… tako da one postanu deo nas…
Apostol Pavle je bas govorio o toje unutrasnjoj borbi koju svaki covek poseduje…
Ukoliko nema te borbe bice predan zlu…
Dobrota i ljubav ne poznaju granice i ma koliko se neko trudio da je uokviri, to jednostavno nije moguće, jer onda to jednostavno nije to. Dobrota nema nikakve veze sa veroispovešću ali je mnogima poslužila kao dobar paravan da prikriju svoje stvarne namere. Poznajem ljude koji su ateisti i koji sa puni ljubavi i dobrote prilaze drugim ljudima. Svako spozna Boga na svoj način, u svoje neko vreme duhovnog sazrevanja. Takodje, poznajem ljude koji sebe nazivaju vernicima i klanjaju se u svojim crkvama ili krste pri pomenu svakog zla ali ne videh i ne čuh za neko njihovo dobro.
Tema je krenula sa citatima, pa su drugačija mišljenja takodje krenula sa citatima, što smatram nepotrebnom.
To je tvoje misljenje ali gresis…
Biblija nam pomaze da usavrsimo nasu ljubav i da imamo duh i mir koji nam daje Bog…
Smesno je da hriscanin kaze da mu je nepotrebna Bozja rec…
A i znam mnoge ne hrsicane koji dobro poznaju Bibliju…
Svaki mudar covek shvata da iz Biblije moze puno toga nauciti ..jer to je Bozanska mudrost…u svakom slucaju tu je mudrost…
To sto neki zloupotrebljavaju veru i hriscanstvo je problem tih ljudi a ne problem vere..
Hriscanstvo je dobra vera al ju je crkva izvitoperila…
Sto ne umanjuje vrednost hriscanskog ucenja zasnovanog na Bibliji….
A svakom covekuje Biblija dostupna
Moja vera u Boga je moja intimna stvar, moj intimni razgovor s Bogom u meni. Gde će nam duša to ne zavisi od toga kako ćemo se pred ljudima pokazati, već od onoga šta smo za ljude oko nas učinili, koliko dobra a koliko zla. Neki ne čine nikakvo zlo pa smatraju da je to sasvim dovoljno da sebe svrstaju u one dobre. Ako sebe želimo oplemeniti dobrim i zaista ga želimo podeliti sa drugima, onda tu dobrotu treba da izbacimo iz sebe i podelimo.Kao reč uokvirena u bilo koje tumačenje ili religiju ona ne može zaživeti iskreno niti potvrditi svoje postojanje u nečijem biću Dobro je samo sebi dovoljno i ne trebaju mu citati i ramovi da bi zasijalo svojom plemenitošću i ljubavlju. Od našeg karaktera, našeg vaspitanja i naravno ljubavi u nama, zavisi koliko i kakve dobrote ima u nama. Sve oko nas nam govori kakva je dobrota u nama i oko nas i ono što osećamo
duboko u sebi govori nam jasno dali je to iskrena ljubav ili nije pa se osećamo dobro, loše ili prazno./QUOTE]
Vera nije vera ako se ne ispoveda…
Po tome koliko ko prica o svojoj veri moze se videti koliko mu je vea ZIVA, de o njegovog zivota i koliko je ona STVARNOST za njega…
Kome je VERA u srcu on ce imati potrebu da je ispoveda i deli sa drugima,
Kao sto prava LJUBAV ima potrebu da daje , deli sa drugima , da se umnozava…
Tako I VERA, ona se umnozava kada se deli sa drugima…
Time je ona ZIVA….
A takodje VERA bez DELA je mrtva…
Iz VERE moraju proisteci dobra dela kao dokaz toga da je ona ziva…
Ukoliko nema dela VERE, ona onda i ne postoji…
Poslednja izmena:
Transcendental
Buduća legenda
- Poruka
- 29.502
ne postoje dobro i zlo
sve je stvar perspektive
SVE je relativno
sve je stvar perspektive
SVE je relativno
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Kad kažeš "Sve je relativno", znači da je i ta izjava relativna.
Sanja08
Aktivan član
- Poruka
- 1.186
QUOTE=Sanja
Naslov ove teme je trebao da inicira dobro u nama i dobro oko nas. Dobro ne zahteva da se objašnjava kao što ni ljubav ne treba objašnjavati jer svako normalan ume da razlikuje dobro od zla i ljubav od mržnje.
E bas si lepo ovo rekla
Svako normalan ume da razlikuje dobro od zla…
I Onda se zapitamo , zasto je toliko malo normalnih ljudi
Covek ima savest I trebao bi znati I razlikovati dobro od zla…
Jedino mislim da gresis jer mozda posmatras kroz svoju prizmu stvari…
Ja ne sumnjam da ti mozda znas sta je dobro ….
Ali zasto vecina ne zna…?
Malo je uopste ljudi koji ispoljavaju dobrotu… to je cinjenica…
Da li zato sto neznaju sta je dobrota ili je ne zele?
Dolazimo do toga da postoje i oni koji neznaju sta je to dobrota…
Dobrota se ne sastoji samo u nekom spoljanjem oblicju i dobrim delima, vec je potreban i is[pravan motiv, a to je LJUBAV…
Bez toga svako dobro delo nije dobro delo, vec sredstvo za vlastiti egoizam…
Za izigravanje dobrote, za kupovanje paznje, ljudi … za isticanje..
Osobine treba znati i treba ih objasnjavati… i definisati… kome su one bitne..
Jer jedino tako mozemo sebe preispitivati ukoliko zelimo da budemo na nivou dobrote i ljubavi…Kao mozemo biti dobroi ako mislimo sasvim pogresno o tome sta je dobrota?
Na primer puno roditelja misli da je dobro a u stvari unistava svoju decu namecicu im vlastitu volju sve u cilju da bi im “pomogli”…
Unistavanje necije slobode i prava na slobodnu volju nije svakako dobrota…
A mnogi upravo to rade i to nazivaju ljubavlju…
Takodje vecina ljudi je sentimentalan, ne zna za pravu ljubav…
Sentimentalna ljubev je nepravenda i sebicna.. iako obiluje emocijama…
Ljubav nije samo emocjija, ljubav mora biti u skladu sa drugim osobinama kao sto su pravednost, mudrost..itd…
A o takvoj SAVRSENOJ ljubavi ucimo od Boga iz Biblije
prava LJUBAV je :
“Ljubav je dugotrpljiva i dobra.
Ljubav nije ljubomorna, ne hvali se, ne uzvisuje se,
ne ponasa se nepristojno, ne gleda svoju korist,
ne razdrazuje se. Ne vodi evidenciju o zlu.
Ne raduje se nepravednosti, a raduje se istini.
Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje.”
(1.Korincanima 13 :4 -8 )
Dok su ljudi po svojoj nesavrsenoj priirodi sebicni a "SEBICNI NISU SPOSOBNI DA VOLE."
Znaci da se covek mora uzdici iznad vlastite sebicnosti da bi voleo… a za to je potreban trud, aktivna dobrota… I da covek radi na svojim osobinama da bi mogao biti dobar…
Dobrota proizilazi iz ljubavi a njoj nisu potrebni citati, objašnjenja, tumačenja. Ona se jednostavno oseća i vidi u svemu ako je iskrena, dobronamerna i ne zahteva da bude uzvraćena.
Prava ljubav, Bozanska ljubav je besuslovna, to da…
Ali zbog nesavrsenosti nase prirode, daleko smo mi od prave Bozanske ljubavi, mozemo se samo truditi da budemo dobri…
Jer imamo nasledjeni greh koji nas tera ka zlu…
Nase srce je prevarno iI naginje sebcnosti i ponosu…
A to su gresi… I zlo u nama…
Mozramo se boriti stalno protiv tog zla u nama i truditi se raditi na pozitivnim osobinama… tako da one postanu deo nas…
Apostol Pavle je bas govorio o toje unutrasnjoj borbi koju svaki covek poseduje…
Ukoliko nema te borbe bice predan zlu…
Dobrota i ljubav ne poznaju granice i ma koliko se neko trudio da je uokviri, to jednostavno nije moguće, jer onda to jednostavno nije to. Dobrota nema nikakve veze sa veroispovešću ali je mnogima poslužila kao dobar paravan da prikriju svoje stvarne namere. Poznajem ljude koji su ateisti i koji sa puni ljubavi i dobrote prilaze drugim ljudima. Svako spozna Boga na svoj način, u svoje neko vreme duhovnog sazrevanja. Takodje, poznajem ljude koji sebe nazivaju vernicima i klanjaju se u svojim crkvama ili krste pri pomenu svakog zla ali ne videh i ne čuh za neko njihovo dobro.
Tema je krenula sa citatima, pa su drugačija mišljenja takodje krenula sa citatima, što smatram nepotrebnom.
To je tvoje misljenje ali gresis…
Biblija nam pomaze da usavrsimo nasu ljubav i da imamo duh i mir koji nam daje Bog…
Smesno je da hriscanin kaze da mu je nepotrebna Bozja rec…
A i znam mnoge ne hrsicane koji dobro poznaju Bibliju…
Svaki mudar covek shvata da iz Biblije moze puno toga nauciti ..jer to je Bozanska mudrost…u svakom slucaju tu je mudrost…
To sto neki zloupotrebljavaju veru i hriscanstvo je problem tih ljudi a ne problem vere..
Hriscanstvo je dobra vera al ju je crkva izvitoperila…
Sto ne umanjuje vrednost hriscanskog ucenja zasnovanog na Bibliji….
A svakom covekuje Biblija dostupna
Moja vera u Boga je moja intimna stvar, moj intimni razgovor s Bogom u meni. Gde će nam duša to ne zavisi od toga kako ćemo se pred ljudima pokazati, već od onoga šta smo za ljude oko nas učinili, koliko dobra a koliko zla. Neki ne čine nikakvo zlo pa smatraju da je to sasvim dovoljno da sebe svrstaju u one dobre. Ako sebe želimo oplemeniti dobrim i zaista ga želimo podeliti sa drugima, onda tu dobrotu treba da izbacimo iz sebe i podelimo.Kao reč uokvirena u bilo koje tumačenje ili religiju ona ne može zaživeti iskreno niti potvrditi svoje postojanje u nečijem biću Dobro je samo sebi dovoljno i ne trebaju mu citati i ramovi da bi zasijalo svojom plemenitošću i ljubavlju. Od našeg karaktera, našeg vaspitanja i naravno ljubavi u nama, zavisi koliko i kakve dobrote ima u nama. Sve oko nas nam govori kakva je dobrota u nama i oko nas i ono što osećamo
duboko u sebi govori nam jasno dali je to iskrena ljubav ili nije pa se osećamo dobro, loše ili prazno./QUOTE]
Vera nije vera ako se ne ispoveda…
Po tome koliko ko prica o svojoj veri moze se videti koliko mu je vea ZIVA, de o njegovog zivota i koliko je ona STVARNOST za njega…
Kome je VERA u srcu on ce imati potrebu da je ispoveda i deli sa drugima,
Kao sto prava LJUBAV ima potrebu da daje , deli sa drugima , da se umnozava…
Tako I VERA, ona se umnozava kada se deli sa drugima…
Time je ona ZIVA….
A takodje VERA bez DELA je mrtva…
Iz VERE moraju proisteci dobra dela kao dokaz toga da je ona ziva…
Ukoliko nema dela VERE, ona onda i ne postoji…
Da, čovek kao svesno biće veruje ili ne veruje ni u svoja nekad dela a kamo li u Božija. Takodje, kao svesno biće, čovek vrlo često manipuliše svojim znanjem, neznanjem, verom ili neverom. Mnogo se manipuliše svime, ni jedna manipulacija nije usmerena ka dobru. I nikako nije na korist mutiti nečiji razum nekim frazama koje ne znače gotovo ništa, jer dobro je samo sebi dovoljno i svaki zdrav razum ga razume. Tačno je, ima sebičnih, nerazumnih i bolesnih umova ali mi ne pričamo o njima. Možda bi trebalo više pričati o njima jer zlo je bolest i duše i tela. Više ima zla nego li dobra medju ljudima i onda se svi zapitamo, a zašto je čovek nesrećan? Mislim da je ova tema iz tog razloga postavljena. Sigurna sam da bi bio podučak spisak raznoraznih nedela u službi dobra a vrlo malo dobrog radi samo jedne namere - dobrote.
Transcendental
Buduća legenda
- Poruka
- 29.502
Vidusa
Aktivan član
- Poruka
- 1.456
Sve same anarhisticke baljezgarije i kao parole mogu da stoje na adskim kapijama.
The_Night_Hawk
Cloud surfer
- Poruka
- 83.419
Дајте,бре људи ...
Докле више "њуејџерских" наклапања?
Како бре све је релативно?
Убиство.Крађа.Похлепа.Итд...
Гријехови.
Рат.Геноцид.Дрога.Итд.
Зло.
Не може да се каже да је убиство добро.
НЕ МОЖЕ.
Самоодбрана?Па сама ријеч каже шта је то.
Није баш СВЕ релативно.
Неки су изгледа превише читали Ајнштајна...
Докле више "њуејџерских" наклапања?
Како бре све је релативно?
Убиство.Крађа.Похлепа.Итд...
Гријехови.
Рат.Геноцид.Дрога.Итд.
Зло.
Не може да се каже да је убиство добро.
НЕ МОЖЕ.
Самоодбрана?Па сама ријеч каже шта је то.
Није баш СВЕ релативно.
Неки су изгледа превише читали Ајнштајна...
Transcendental
Buduća legenda
- Poruka
- 29.502
a ti si jednosmeran
QUOTE=Sanja
Naslov ove teme je trebao da inicira dobro u nama i dobro oko nas. Dobro ne zahteva da se objašnjava kao što ni ljubav ne treba objašnjavati jer svako normalan ume da razlikuje dobro od zla i ljubav od mržnje.
E bas si lepo ovo rekla
Svako normalan ume da razlikuje dobro od zla…
I Onda se zapitamo , zasto je toliko malo normalnih ljudi
Covek ima savest I trebao bi znati I razlikovati dobro od zla…
Jedino mislim da gresis jer mozda posmatras kroz svoju prizmu stvari…
Ja ne sumnjam da ti mozda znas sta je dobro ….
Ali zasto vecina ne zna…?
Malo je uopste ljudi koji ispoljavaju dobrotu… to je cinjenica…
Da li zato sto neznaju sta je dobrota ili je ne zele?
Dolazimo do toga da postoje i oni koji neznaju sta je to dobrota…
Dobrota se ne sastoji samo u nekom spoljanjem oblicju i dobrim delima, vec je potreban i is[pravan motiv, a to je LJUBAV…
Bez toga svako dobro delo nije dobro delo, vec sredstvo za vlastiti egoizam…
Za izigravanje dobrote, za kupovanje paznje, ljudi … za isticanje..
Osobine treba znati i treba ih objasnjavati… i definisati… kome su one bitne..
Jer jedino tako mozemo sebe preispitivati ukoliko zelimo da budemo na nivou dobrote i ljubavi…Kao mozemo biti dobroi ako mislimo sasvim pogresno o tome sta je dobrota?
Na primer puno roditelja misli da je dobro a u stvari unistava svoju decu namecicu im vlastitu volju sve u cilju da bi im “pomogli”…
Unistavanje necije slobode i prava na slobodnu volju nije svakako dobrota…
A mnogi upravo to rade i to nazivaju ljubavlju…
Takodje vecina ljudi je sentimentalan, ne zna za pravu ljubav…
Sentimentalna ljubev je nepravenda i sebicna.. iako obiluje emocijama…
Ljubav nije samo emocjija, ljubav mora biti u skladu sa drugim osobinama kao sto su pravednost, mudrost..itd…
A o takvoj SAVRSENOJ ljubavi ucimo od Boga iz Biblije
prava LJUBAV je :
“Ljubav je dugotrpljiva i dobra.
Ljubav nije ljubomorna, ne hvali se, ne uzvisuje se,
ne ponasa se nepristojno, ne gleda svoju korist,
ne razdrazuje se. Ne vodi evidenciju o zlu.
Ne raduje se nepravednosti, a raduje se istini.
Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje.”
(1.Korincanima 13 :4 -8 )
Dok su ljudi po svojoj nesavrsenoj priirodi sebicni a "SEBICNI NISU SPOSOBNI DA VOLE."
Znaci da se covek mora uzdici iznad vlastite sebicnosti da bi voleo… a za to je potreban trud, aktivna dobrota… I da covek radi na svojim osobinama da bi mogao biti dobar…
Dobrota proizilazi iz ljubavi a njoj nisu potrebni citati, objašnjenja, tumačenja. Ona se jednostavno oseća i vidi u svemu ako je iskrena, dobronamerna i ne zahteva da bude uzvraćena.
Prava ljubav, Bozanska ljubav je besuslovna, to da…
Ali zbog nesavrsenosti nase prirode, daleko smo mi od prave Bozanske ljubavi, mozemo se samo truditi da budemo dobri…
Jer imamo nasledjeni greh koji nas tera ka zlu…
Nase srce je prevarno iI naginje sebcnosti i ponosu…
A to su gresi… I zlo u nama…
Mozramo se boriti stalno protiv tog zla u nama i truditi se raditi na pozitivnim osobinama… tako da one postanu deo nas…
Apostol Pavle je bas govorio o toje unutrasnjoj borbi koju svaki covek poseduje…
Ukoliko nema te borbe bice predan zlu…
Dobrota i ljubav ne poznaju granice i ma koliko se neko trudio da je uokviri, to jednostavno nije moguće, jer onda to jednostavno nije to. Dobrota nema nikakve veze sa veroispovešću ali je mnogima poslužila kao dobar paravan da prikriju svoje stvarne namere. Poznajem ljude koji su ateisti i koji sa puni ljubavi i dobrote prilaze drugim ljudima. Svako spozna Boga na svoj način, u svoje neko vreme duhovnog sazrevanja. Takodje, poznajem ljude koji sebe nazivaju vernicima i klanjaju se u svojim crkvama ili krste pri pomenu svakog zla ali ne videh i ne čuh za neko njihovo dobro.
Tema je krenula sa citatima, pa su drugačija mišljenja takodje krenula sa citatima, što smatram nepotrebnom.
To je tvoje misljenje ali gresis…
Biblija nam pomaze da usavrsimo nasu ljubav i da imamo duh i mir koji nam daje Bog…
Smesno je da hriscanin kaze da mu je nepotrebna Bozja rec…
A i znam mnoge ne hrsicane koji dobro poznaju Bibliju…
Svaki mudar covek shvata da iz Biblije moze puno toga nauciti ..jer to je Bozanska mudrost…u svakom slucaju tu je mudrost…
To sto neki zloupotrebljavaju veru i hriscanstvo je problem tih ljudi a ne problem vere..
Hriscanstvo je dobra vera al ju je crkva izvitoperila…
Sto ne umanjuje vrednost hriscanskog ucenja zasnovanog na Bibliji….
A svakom covekuje Biblija dostupna
Moja vera u Boga je moja intimna stvar, moj intimni razgovor s Bogom u meni. Gde će nam duša to ne zavisi od toga kako ćemo se pred ljudima pokazati, već od onoga šta smo za ljude oko nas učinili, koliko dobra a koliko zla. Neki ne čine nikakvo zlo pa smatraju da je to sasvim dovoljno da sebe svrstaju u one dobre. Ako sebe želimo oplemeniti dobrim i zaista ga želimo podeliti sa drugima, onda tu dobrotu treba da izbacimo iz sebe i podelimo.Kao reč uokvirena u bilo koje tumačenje ili religiju ona ne može zaživeti iskreno niti potvrditi svoje postojanje u nečijem biću Dobro je samo sebi dovoljno i ne trebaju mu citati i ramovi da bi zasijalo svojom plemenitošću i ljubavlju. Od našeg karaktera, našeg vaspitanja i naravno ljubavi u nama, zavisi koliko i kakve dobrote ima u nama. Sve oko nas nam govori kakva je dobrota u nama i oko nas i ono što osećamo
duboko u sebi govori nam jasno dali je to iskrena ljubav ili nije pa se osećamo dobro, loše ili prazno./QUOTE]
Vera nije vera ako se ne ispoveda…
Po tome koliko ko prica o svojoj veri moze se videti koliko mu je vea ZIVA, de o njegovog zivota i koliko je ona STVARNOST za njega…
Kome je VERA u srcu on ce imati potrebu da je ispoveda i deli sa drugima,
Kao sto prava LJUBAV ima potrebu da daje , deli sa drugima , da se umnozava…
Tako I VERA, ona se umnozava kada se deli sa drugima…
Time je ona ZIVA….
A takodje VERA bez DELA je mrtva…
Iz VERE moraju proisteci dobra dela kao dokaz toga da je ona ziva…
Ukoliko nema dela VERE, ona onda i ne postoji…
Stražari cijeli dan stražare ovde izgleda.
Nije me bilo neko vrijeme ali isto je izgleda sve ostalo.
- Poruka
- 29.534
Nisi morao zbog par reci da citiras sve sto sam pisala 
- Poruka
- 29.534
Kako definsatii Božju ljubav
Šta znači reč ”ljubav“?
Ljubav se opisuje kao najveća ljudska potreba.
Usprkos tome, iznenađujuće je kako ju je teško definisati.
Naravno, ljudi puno govore o ljubavi. Knjigama, pesmama i poemama na tu temu nema kraja.
No sve to što se čini u ime ljubavi ne otkriva uvek pravo značenje te reči. Ustvari, ona je toliko istrošena da njeno pravo značenje izgleda sve nejasnije.
Međutim, u načinu na koji Biblija govori o ljubavi nema nejasnoća.
U jednom djelu stoji: ”Ljubav se može prepoznati samo po djelima na koja ona podstiče“ (Expository Dictionary of New Testament Words).
Biblijski izveštaj o Jehovinim postupcima puno nam toga govori o njegovoj ljubavi — dobrohotnoj naklonosti koju osjeća prema svojim stvorenjima.
Naprimjer, na temelju čega bismo mogli otkriti više o toj osobini ako ne na temelju izvanrednog izraza ljubavi samog Jehove kada je svog sina dao kao otkup za grehe covecanstva i na osnovu koje imamo oprostenje greha i vecni zivot.
ponešto možemo naučiti i iz izvornih riječi za ”ljubav“ koje se koristi u Bibliji. Na starogrčkom jeziku postojale su četiri riječi za ”ljubav“. Ona koju se najčešće koristi u Hrišćanskim grčkim pismima jest agápe. Jedan biblijski rječnik naziva je ”najsnažnijom mogućom reči za ljubav“. Zašto?
Reč agápe odnosi se na ljubav vođenu načelima.
Prema tome, to nije samo emocionalna reakcija na vladanje druge osobe.
Ona obuhvata puno više; u osnovi je daleko promišljenija.
Iznad svega, agápe je krajnje nesebična.
Naprimer, u Jovanu 3:16. pise Šta je ”svet“ koji je Bog toliko ljubio da je dao svog jedinorođenog Sina?
To je svijet čovječanstva koji je bilo moguće otkupiti.
U njega spadaju mnogi ljudi koji vode grešan način života. Ljubi li Jehova svakog od njih kao svog prijatelja, onako kako je ljubio vernog Abrahama? (Jakov 2:23).
Ne, ali Jehova s ljubavlju iskazuje dobrotu svima, čak i na veliki vlastiti gubitak. On želi da se svi pokaju i promijene svoj način postupanja (2. Petrova 3:9). Mnogi to i učine. On te osobe rado prihvata kao svoje prijatelje.
Ali neki imaju krivu predodžbu o tome što je agápe. Oni misle da je to hladna vrsta ljubavi koja se svodi samo na razum.
Činjenica je da agápe često uključuje srdačnu osobnu naklonost.
Naprimer, kad je Jovan napisao: ”Otac ljubi Sina“, koristio je oblik riječi agápe. Je li ta ljubav lišena srdačne naklonosti? Zapazi da je Isus rekao: ”Otac ima naklonost prema Sinu“, koristeći oblik riječi philéo (Jovan 3:35; 5:20).
Jehovina ljubav često uključuje duboku naklonost.
Međutim, njegova se ljubav nikada ne temelji samo na osjećajima. Ona je uvijek vođena njegovim mudrim i pravednim načelima.
Kao što smo vidjeli, sve su Jehovine osobine dragocene, savršene i privlačne. Ali ljubav je privlačnija od svih ostalih. Ništa nas tako snažno ne podstiče da se približimo Jehovi.
Šta znači reč ”ljubav“?
Ljubav se opisuje kao najveća ljudska potreba.
Usprkos tome, iznenađujuće je kako ju je teško definisati.
Naravno, ljudi puno govore o ljubavi. Knjigama, pesmama i poemama na tu temu nema kraja.
No sve to što se čini u ime ljubavi ne otkriva uvek pravo značenje te reči. Ustvari, ona je toliko istrošena da njeno pravo značenje izgleda sve nejasnije.
Međutim, u načinu na koji Biblija govori o ljubavi nema nejasnoća.
U jednom djelu stoji: ”Ljubav se može prepoznati samo po djelima na koja ona podstiče“ (Expository Dictionary of New Testament Words).
Biblijski izveštaj o Jehovinim postupcima puno nam toga govori o njegovoj ljubavi — dobrohotnoj naklonosti koju osjeća prema svojim stvorenjima.
Naprimjer, na temelju čega bismo mogli otkriti više o toj osobini ako ne na temelju izvanrednog izraza ljubavi samog Jehove kada je svog sina dao kao otkup za grehe covecanstva i na osnovu koje imamo oprostenje greha i vecni zivot.
ponešto možemo naučiti i iz izvornih riječi za ”ljubav“ koje se koristi u Bibliji. Na starogrčkom jeziku postojale su četiri riječi za ”ljubav“. Ona koju se najčešće koristi u Hrišćanskim grčkim pismima jest agápe. Jedan biblijski rječnik naziva je ”najsnažnijom mogućom reči za ljubav“. Zašto?
Reč agápe odnosi se na ljubav vođenu načelima.
Prema tome, to nije samo emocionalna reakcija na vladanje druge osobe.
Ona obuhvata puno više; u osnovi je daleko promišljenija.
Iznad svega, agápe je krajnje nesebična.
Naprimer, u Jovanu 3:16. pise Šta je ”svet“ koji je Bog toliko ljubio da je dao svog jedinorođenog Sina?
To je svijet čovječanstva koji je bilo moguće otkupiti.
U njega spadaju mnogi ljudi koji vode grešan način života. Ljubi li Jehova svakog od njih kao svog prijatelja, onako kako je ljubio vernog Abrahama? (Jakov 2:23).
Ne, ali Jehova s ljubavlju iskazuje dobrotu svima, čak i na veliki vlastiti gubitak. On želi da se svi pokaju i promijene svoj način postupanja (2. Petrova 3:9). Mnogi to i učine. On te osobe rado prihvata kao svoje prijatelje.
Ali neki imaju krivu predodžbu o tome što je agápe. Oni misle da je to hladna vrsta ljubavi koja se svodi samo na razum.
Činjenica je da agápe često uključuje srdačnu osobnu naklonost.
Naprimer, kad je Jovan napisao: ”Otac ljubi Sina“, koristio je oblik riječi agápe. Je li ta ljubav lišena srdačne naklonosti? Zapazi da je Isus rekao: ”Otac ima naklonost prema Sinu“, koristeći oblik riječi philéo (Jovan 3:35; 5:20).
Jehovina ljubav često uključuje duboku naklonost.
Međutim, njegova se ljubav nikada ne temelji samo na osjećajima. Ona je uvijek vođena njegovim mudrim i pravednim načelima.
Kao što smo vidjeli, sve su Jehovine osobine dragocene, savršene i privlačne. Ali ljubav je privlačnija od svih ostalih. Ništa nas tako snažno ne podstiče da se približimo Jehovi.
onisifor
Ističe se
- Poruka
- 2.275
Bilo bi dobro pričati malo o tome kako praktično pokazati ljubav prema bližnjem. Šta je to "dobro" (na koji način praktikovati to "dobro") kojim treba da nadvladamo "zlo"?
analogdigit
Primećen član
- Poruka
- 905
STAJIC
Aktivan član
- Poruka
- 1.624
Kako definsatii Božju ljubav
Pitanja koja si postavio su sasvim na mestu ali nije moguce na nijih odgovoriti sa par recenica. Biblija daje odgovore na ta pitanja ali je potrebno temeljito i pazljivo proucavati Bibliju. Jehova je Stvoritelj i Jedini i Istiniti Bog, Suveren svega vidljivog i nevidljivog. Jedino Jehova ima pravo da vlada nad svim sto je stvorio i sam on je osnovao i uspostavio zakone po kojima se prvo ON SAM vlada i ponasa, sto znaci da je dosledan, posten, pravedan i lojalan svojim zakonima. Ako sam Jehova postuje svoje zakone koje je uspostavio za dobro svojih stvorenja, ne za svoje, onda je logicno da Jehova ocekuje da se njegova stvorenja dosledno drze zakona koji su, iskljucivo za njihovo dobro. Kad je stvorio prve ljude, Adama i Evu, Jehova ih je stvorio savrsene sto znaci mentalno i fizicki savrsene sa izgledom na vecni zivot da budu vecno mladi i vecno zdravi i da, kao takvi imaju potomstvo i pretvore celu zemlju u raj i da se brinu i vladaju nad zemljom, ne nad ljudima, nad zemljom! Bilo je potrebno da prvi savrseni ljudi slusaju Jehovu, svog nebeskog oca i da slede Jehovina uputstva za srecan i radostan zivot koji nema kraja! Medjutim, Adam i Eva su pod prevarom Sotone, Djavola koji je bio jedan od Jehovinih duhovnih sinova koji je zeleo da obozavanje, koje pripada iskljucivo Jehovi Bogu, bude upucivano njemu, Sotoni, iako nema nikakvo pravo na to.
Sotona je iskoristio i prevario prve ljude koji su bili savrseni i sa slobodnom voljom. Adam i Eva su smisljeno i svojevoljno presli na stranu Sotone i tako postali saveznici u opoziciji svom Stvoritelju, Jehovi Bogu. Izgubili su savrsenstvo i izgled na vecni zivot, vecno zdravlje, vecnu mladost, vecnu radost i uzivanje u raju na zemlji. Poceli su da stare i na kraju su umrli!
Posto su izgubili sve sto su imali-dobar odnos sa darovaocem i kreatorom zivota- Jehovom, dobili su potomstvo kao nesavrseni i preneli greh, gen smrti i nesavrsenstva na svoje potomke tako da danas i u ovom sistemu cela zemlja i ljudski rod na njoj umire.
Znaci Adam i Eva su izgubili savrseni zivot i izgled da zive zauvek, ne obican zivot, nesavrseni zivot koji se zavrsava smrcu, ono sto smo mi njihovi naslednici dobili, vec savrseni vecni zivot!
Napomenuo sam na pocetku da je Jehova dosledan svojim zakonima jer ih i sam ispunjava i zivi po njima!
Posto sam ti ukratko izlozio zbivanja od pocetka stvaranja do Adamove neposlusnosti, sto je veoma grubo objasnjenje i sigurno sam prevideo mnoge, mnoge bitne elemente, da odogovorim na pitanje zrtve!
Adam i Eva su izgubili savrsen zivot. Jehovina pravda zahteva da se za Adamovu gresku i gubitak savrsenog zivota plati i polozi ekvivalent koji ce odgovarati originalu. Ko je na zemlji mogao to da ucini? Niko! Svi smo nesavrseni i umiremo. Zato je Jehova ucinio i obezbedio tu pripremu i cenu za Adamov savrseni zivot-Jehovin Sin, Isus Hrist, mocno duhovno stvorenje, koji je zbog neizmerne ljubavi prema svom Ocu Jehovi i ljudskom rodu, smatrao velikom prednoscu da izvrsi ovaj zadatak i misiju i da svojevoljno uz pomoc svog Oca Jehove i aktivne sile kojom je Jehova sve stvorio, bude premesten iz duhovnog oblika zivota u fizicki. Rodio se kao covek, savrsen, bez greha jer je zacet od strane Jehove koji je preneo njegov zivot u matericu Marije koja je bila nevina i koja ga je rodila. Kad je odrastao Isus je svojevoljno dao svoj savrseni zivot da bi zadovoljio Bozju pravdu i da bi svi oni koji ispravno veruju u zrtvu Isusa Hrista mogli da, na osnovu te zrtve, imaju nadu u vecni zivot u raju na zemlji u novom sistemu stvari koji ce uskoro da nastupi!
O ovim pitanjima mozemo da razgovaramo drugom prilikom! Najbolje bi bilo da pribavis Bibliju i da uz Bibliju razgovaramo o svim pitanjima koja ces imati ili imas!
Poslednja izmena:
Стефан ИПХ
Iskusan
- Poruka
- 6.118
Дакле опет исто питање....откуд вам право да ви будете извршиоци божије правде...Правда број 635 стр.5 1 април 2009....симо Дубајић,јеховин сведок,партизански кољач!!!! http://www.pravda.rs/dogadjaji/8012/ustashe-kazhene-po-meri-svoikh-zlochina