Šakal
Elita
- Poruka
- 17.385
Uticaj bolesti banana
Bolesti su jedan od najvažnijih faktora u proizvodnji banana. Upravo one su razlog iz kojeg su uspostavljeni svetski odgajivački programi. Sredinom osamdesetih prošlog veka zapaženo je širenje razarajuće gljivične bolesti banana (crna Sigatoka) u Africi i Latinskoj Americi. Strah od posledica koje bi ovo razaranje imalo po milione sitnih farmera, zahtevao je hitno delovanje na globalnom nivou. Kao rezultat formirana je 1985. godine Međunarodna mreža za unapređenje banana (INIBAP, Internet adresa: www.inibap.org). Zbog globalne prirode istraživanja, regionalnih razlika i fragmentisane strukture aktivnosti, odlučeno je da se stvori mreža, a ne istraživački centar. Mreža ima za cilj uspostavljanje kontakata i partnerstava, podržavanje istraživačkih programa i pružanje stručne pomoći kako razvijenim, tako i zemljama u razvoju. INIBAP danas poseduje najveću kolekciju reproduktivnih ćelija banana na svetu. Uspostavljen je i sistem za bezbedan transport varijeteta, te se ovaj materijal slobodno distribuira širom sveta.
Crna Sigatoka je prvi put identifikovana 1963. godine u Sigatoka dolini na Fidžiju, ali u to vreme verovatno je već bila rasprostranjena i u jugoistočnoj Aziji i na južnom Pacifiku. Na zapadnoj hemisferi prvi put se pojavila 1972. godine u Hondurasu, a danas se javlja na potezu od centralnog Meksika do Bolivije i severozapadnog Brazila, kao i u Karipskom bazenu na Kubi, Jamajci, Dominikanskoj Republici i južnoj Floridi. U Africi, bolest je prvi put zabeležena u Zambiji 1973. godine, a od tada se proširila preko cele podsaharske oblasti kontinenta. Uzročnik bolesti crna Sigatoka je gljivica poznata pod naučnim nazivom Mycosphaerella fijiensis. Bolest se širi vetrom, kišom ili vodom za navodnjavanje. Kod banana uzrokuje pojavu mrlja na listovima, značajno smanjenje njihove površine, gubitke u prinosu od 50 i više procenata, prerano sazrevanje i ozbiljno oštećenje ploda.
Suzbijanje bolesti na plantažama podrazumeva čestu primenu fungicida i odstranjivanje oštećenih listova, uspostavljanje odgovarajućeg razmaka između biljaka i efikasnog sistema za navodnjavanje. Primena fungicida zahteva upotrebu aviona ili helikoptera. Procenjuje se da su ukupni troškovi kontrole bolesti odgovorni za 15 do 20 procenata konačne maloprodajne cene banana u zemljama uvoznicima. Ovako velikim ulaganjem najviše su pogođeni sitni farmeri. S obzirom na visoku cenu upotrebe fungicida, kao i probleme vezane za razvoj otpornosti kod gljivica, postalo je jasno da bi genetička kontrola crne Sigatoke mogla da bude veoma korisna. Najbolje rešenje je viđeno u otpornim, agronomski prihvatljivim sortama. Tako je Fondacije za agrikulturna istraživanja Hondurasa (FHIA, Internet adresa: www.fhia.hn) razvila veći broj hibrida - klonova, koji su se opšte uzev pokazali kao veoma otporni i produktivni pod različitim uslovima. Na nesreću, neki od hibrida imali su ukus više nalik na jabuku, nego na bananu. Pošto nisu odgovarali visokim standardima izvoznih tržišta, hibridi su ušli samo u lokalnu upotrebu u Istočnoj Africi, tropskoj Americi i na Karibima.
Kako je dobijanje novih, otpornih varijeteta od sterilnih biljaka prirodnim metodama izuzetno teško, većina stručnjaka danas smatra da je jedini odgovor genetički inžinjering. Isto mišljenje deli i Emil Frizon, a globalni konzorcijum naučnika obelodanio je planove za stvaranje detaljne genetske mape banane u periodu od pet godina, sa fokusom na divlje banane koje su otporne na crnu Sigatoku. Ekolozi i veliki proizvođači banana su protiv genetički modifikovanih banana. Prvi iz istih razloga iz kojih se protive svim genetski modifikovanim biljkama, ovi drugi zbog cene i straha da potrošači neće prihvatiti genetski modifikovanu bananu. Infrastruktura vezana za proizvodnju i izvoz usredsređena je samo na poznate Cavendish sorte banana. Preusmeravanje operacija na proizvodnju i rukovanje potpuno novom sortom banana je veoma skupo. Međutim, u svetlu najnovijih informacija, izvesno je da će trgovci, možda već uskoro, morati da načine težak prelaz sa Cavendish klonova.
Bolesti su jedan od najvažnijih faktora u proizvodnji banana. Upravo one su razlog iz kojeg su uspostavljeni svetski odgajivački programi. Sredinom osamdesetih prošlog veka zapaženo je širenje razarajuće gljivične bolesti banana (crna Sigatoka) u Africi i Latinskoj Americi. Strah od posledica koje bi ovo razaranje imalo po milione sitnih farmera, zahtevao je hitno delovanje na globalnom nivou. Kao rezultat formirana je 1985. godine Međunarodna mreža za unapređenje banana (INIBAP, Internet adresa: www.inibap.org). Zbog globalne prirode istraživanja, regionalnih razlika i fragmentisane strukture aktivnosti, odlučeno je da se stvori mreža, a ne istraživački centar. Mreža ima za cilj uspostavljanje kontakata i partnerstava, podržavanje istraživačkih programa i pružanje stručne pomoći kako razvijenim, tako i zemljama u razvoju. INIBAP danas poseduje najveću kolekciju reproduktivnih ćelija banana na svetu. Uspostavljen je i sistem za bezbedan transport varijeteta, te se ovaj materijal slobodno distribuira širom sveta.
Crna Sigatoka je prvi put identifikovana 1963. godine u Sigatoka dolini na Fidžiju, ali u to vreme verovatno je već bila rasprostranjena i u jugoistočnoj Aziji i na južnom Pacifiku. Na zapadnoj hemisferi prvi put se pojavila 1972. godine u Hondurasu, a danas se javlja na potezu od centralnog Meksika do Bolivije i severozapadnog Brazila, kao i u Karipskom bazenu na Kubi, Jamajci, Dominikanskoj Republici i južnoj Floridi. U Africi, bolest je prvi put zabeležena u Zambiji 1973. godine, a od tada se proširila preko cele podsaharske oblasti kontinenta. Uzročnik bolesti crna Sigatoka je gljivica poznata pod naučnim nazivom Mycosphaerella fijiensis. Bolest se širi vetrom, kišom ili vodom za navodnjavanje. Kod banana uzrokuje pojavu mrlja na listovima, značajno smanjenje njihove površine, gubitke u prinosu od 50 i više procenata, prerano sazrevanje i ozbiljno oštećenje ploda.
Suzbijanje bolesti na plantažama podrazumeva čestu primenu fungicida i odstranjivanje oštećenih listova, uspostavljanje odgovarajućeg razmaka između biljaka i efikasnog sistema za navodnjavanje. Primena fungicida zahteva upotrebu aviona ili helikoptera. Procenjuje se da su ukupni troškovi kontrole bolesti odgovorni za 15 do 20 procenata konačne maloprodajne cene banana u zemljama uvoznicima. Ovako velikim ulaganjem najviše su pogođeni sitni farmeri. S obzirom na visoku cenu upotrebe fungicida, kao i probleme vezane za razvoj otpornosti kod gljivica, postalo je jasno da bi genetička kontrola crne Sigatoke mogla da bude veoma korisna. Najbolje rešenje je viđeno u otpornim, agronomski prihvatljivim sortama. Tako je Fondacije za agrikulturna istraživanja Hondurasa (FHIA, Internet adresa: www.fhia.hn) razvila veći broj hibrida - klonova, koji su se opšte uzev pokazali kao veoma otporni i produktivni pod različitim uslovima. Na nesreću, neki od hibrida imali su ukus više nalik na jabuku, nego na bananu. Pošto nisu odgovarali visokim standardima izvoznih tržišta, hibridi su ušli samo u lokalnu upotrebu u Istočnoj Africi, tropskoj Americi i na Karibima.
Kako je dobijanje novih, otpornih varijeteta od sterilnih biljaka prirodnim metodama izuzetno teško, većina stručnjaka danas smatra da je jedini odgovor genetički inžinjering. Isto mišljenje deli i Emil Frizon, a globalni konzorcijum naučnika obelodanio je planove za stvaranje detaljne genetske mape banane u periodu od pet godina, sa fokusom na divlje banane koje su otporne na crnu Sigatoku. Ekolozi i veliki proizvođači banana su protiv genetički modifikovanih banana. Prvi iz istih razloga iz kojih se protive svim genetski modifikovanim biljkama, ovi drugi zbog cene i straha da potrošači neće prihvatiti genetski modifikovanu bananu. Infrastruktura vezana za proizvodnju i izvoz usredsređena je samo na poznate Cavendish sorte banana. Preusmeravanje operacija na proizvodnju i rukovanje potpuno novom sortom banana je veoma skupo. Međutim, u svetlu najnovijih informacija, izvesno je da će trgovci, možda već uskoro, morati da načine težak prelaz sa Cavendish klonova.
