Eskobar izneo ideju o Severnoj Mitrovici kao bescarinskoj zoni, uklanjanje barikada za nekoliko dana
Činjenica je da Beograd ima veliki uticaj na Srbe na Kosovu, na Severu. I trebalo bi da bude tako, jer oni nisu samo građani Kosova, oni su i građani Srbije, oni imaju dvojno državljanstvo. Severna Mitrovica je na raskrsnici četiri dinamične zemlje i mogla bi da postane bescarinska zona, smatra američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar.
15. decembra 2022.
On je sinoć u emisiji Iza vesti na
N1 govorio neposredno nakon sastanka sa srpskim predsednikom, a usled pojačanih tenzija na Kosovu i blokiranih puteva od subote, preko barikada i zatvorenih prelaza Jarinje i Brnjak.
Osim što je ponovo poručio, da SAD očekuje da barikade na Severu uklone oni koji su ih i postavili, te da očekuje da će se to i desiti već za nekoliko dana, naglasio je i da su preokupacije Srba potpuno legitimne i da se radi na ispunjenju njihovih zahteva.
„Saslušali smo njihove preokupacije. One su legitimne. Mi želimo da radimo sa srpskom zajednicom na severu Kosova, kako bismo ispunili njihove zahteve. Postoji način da se ide napred, kao što postoji razlog zašto su stavili barikade i zašto će ih ukloniti. Takođe, Srbi bi trebalo da se vrate u zajedničke institucije, jer su tamo potrebni. Mislim da će se u bliskoj budućnosti, to i desiti“.
On smatra da Srbi imaju potpuno pravo da učestvuju u političkom životu Srbije, ali isto tako i na zaštitu kosovskih institucija.
„Potpuno imaju pravo na zaštitu institucija Kosova i potpuno imaju pravo da učestvuju u političkom, društvenom i ekonomskom životu Srbije. Moramo da nađemo neke prilike i mogućnosti za tu zajednicu“, poručio je Eskobar.
Na pitanje kako misli da reši situaciju u kojoj Albanci ne žele da žive sa Srbima a Srbi sa Albancima, Eskobar je kazao da kad god ode na Kosovo, sastaje se sa Srbima i razgovara sa njima.
Sada je prvo, kako dodaje, posetio manastir Visoke Dečane, jer je bilo važno da se pošalje poruka da „SAD žele da budu pošteni posrednik između dve zajednice“.
Naglašava da glavne odluke o svojoj budućnosti i treba da imaju upravo Srbi sa Kosova, jer „oni tamo žive i treba da se nose sa ovom situacijom“.
„Osećaju izolovanost, zabrinutost i određeni stepen gubitka uticaja i glasa u procesu dijaloga i strukturama. Oni bi trebalo da imaju glavnu ulogu. Ako razgovaramo o njima, oni moraju da učestvuju u tome“, kazao je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD.
Ako vlada ne krene da radi na formiranju ZSO – mi ćemo
Potvrdio je da je čuo legitimne zabrinutosti Srba iz „prve ruke i u mnogim aspektima oni su u pravu“, te sada treba videti kako da se to sada reši.
„Mislim da ćemo to rešiti na način na koji ukazuje na potrebu za stvaranjem Zajednice srpskih opština. To inače jeste pravna obaveza za Kosovo, za Srbiju za EU. To je opredeljenje SAD, to će se na kraju i desiti. To dakle ukazuje na razlog zašto nam je potrebna ta ZSO Sporazum je između Kosova i Srbije Jedna osoba, jedna stranka, ne mogu jednostrano da se toga odreknu ako vlada ne krene da rade na tome, mi ćemo krenuti da radimo na tome jer je to i naše opredeljenje“.
Potvrdio je da je mnogo ljudi koji već razmišljaju kako bi to izgledalo u 21., veku u Evropi, kako ona može biti centar konsensuza umesto centar konflikta.
Ponovio je da će i upravo on raditi na tome i da pokaže opredeljenje SAD da to postane i stvarno, kako je kazao.
Na pitanje da li time upozorava Kurtija, kazao je –
Ja sam ga obavestio.
„Postoje grupe ljudi koje bi mogle da budu zainteresovane kako bi ta zajednica izgledala“, takođe je rekao Eskobar.
Severna Mitrovica je na raskrsnici četiri vrlo dinamične zemlje
Potom je govorio o održivijem rešenju koje treba da se pronađe, ne samo za sadašnju krizu, već, kako je kazao, u kontekstu regionalne saradnje.
Napomenuo je da je na Kosovu potrebno da se umesto svađanja o ličnim dokumentima fokusira na Zonu slobodne trgovine.
„Severna Mitrovica je na raskrsnici četiri vrlo dinamične zemlje – Kosova, Severne Makedonije, Albanije i Srbije. Sever Kosova, Severna Mitrovica, bi mogle da postanu bescarinska zona, jedan centar za distribuciju, za prevoz za otvoreni Balkan i zajedničko regionalno tržište. Mi vidimo prilike tu koje će pomoći svim zemljama u regionu, a ne samo Srbiji i Kosovu“, smatra Eskobar
Rešenje je i brza integracija u evropske strukture, i tu će SAD da pomognu.
„Ovaj region ima bolju budućnost zajedno nego odvojeno. Bolja će vam biti budućnost u integracijama, nego kroz razdvajanje. Zahvaljujući prilikama koje pruža zajedničko tržište, postaćete najbrže rastući region u Evropi. Ljudi sa Balkana odlaze u EU i Ameriku u potrazi za poslom, a trebalo bi da ostanu ovde. Integracije i ekonomija je pravo rešenje“.
Na pitanje da pojasni zajednički nastup zemalja Zapadnog Balkana pod sadašnjim uslovima u kojima Srbija ne priznaje Kosovo, on odgovara:
„Umesto da se svađamo o izdavanju državnih dokumenata, hajde da razgovaramo o uklanjanju potrebe za nekim od tih dokumenata. Na primer, da imamo zonu slobodne trgovine za ceo region. Da otvorite firmu u Crnoj Gori i onda da poslujete na čitavom Zapadnom Balkanu. Postoje prilike da upotrebimo ovu krizu da nađemo stvarna rešenja za ovdašnje građane“, smatra on.
Shodno tome, vidi zajedničku budućnost oba naroda u EU, kao i da će zajednička ekonomska budućnost omogućiti deci građana da ostanu u svojim zemljama.
„Ako razmislite o onome što se dešava danas, podrazumevam tu i Berlinski proces, Otvoreni Balkan i sve regionalne mogućnosti, to će rešiti ovu krizu i to će stvoriti veće prilike za region“, rekao je Eskobar.
Na pitanje da to podrazumeva da Srbija treba da prizna Kosovo, što ona ne želi, Eskobar je kazao:
„Da, ono što to podrazumeva da Srbija i Kosovo prepoznaju i shvate da im je potreban stabilan i miran odnos. Kako će to uraditi, u kom kontekstu, kakve će korake preduzeti, da, postoji način da se ide napred. E sad, moj je stav je da sve zemlje regiona treba jedni druge da priznaju, moraju da imaju mirne odnose, miroljubive i da imaju jasan put prema Evropi“.
I dok kaže da oko toga mogu svi da se slože, Eskobar dodaje:
„Pored toga, pitanja kakve vrsta priznanja, kakvi odnosi će postojati, u kom roku, to takođe otvara neke mogućnosti i to takođe pokušavamo da postignemo“.
Kriza na Kosovu ne treba da se militarizuje
Na pitanje ko je proizveo krizu ponovio je da ne želi da se upušta u proizvođenje krize, ponovivši da SAD „kategorički odbacuju povratak Vojske Srbije na sever Kosova“.
„Ne treba da militarizujemo ovu krizu. Ovo nije trenutak da se koristi vojska, ovo je trenutak da se koristi diplomatija, dijalog i kompromis. Kao i mašta, da zamislimo šta donosi budućnost regiona“, istakao je Eskobar.
On je napomenuo da izjava „Kosovo ima bezbednosne garancije SAD“ nije pretnja Srbiji, i da te garancije važe i za Srbe u Severnoj Mitrovici, jer i oni uživaju zaštitu KFOR-a.
Ako Kosovo ima garancije SAD-a, kakve garancije ima Srbija?
„Iste garancije. Nećemo dozvoliti da neko sa Kosova ugrozi Srbiju, i nećemo dozvoliti bilo kome da preti bezbednosti i stabilnosti na severu Kosova“, kazao je Eskobar.
.jpg)
