Pacijentkinja je ziva pojedena u starackom domu , pojele je grinje, i suga, e sad zasto sam stavio picajzle, pa da vam privuce paznju.....
Ionako vrlo malo ljudi veruje da su grinje nekim ljudima opasne , vrlo neprijatne i osecaju ih, a suga narocito Norveska nije vise samo po telu nego i po kosi i svim dlakavim delovima tela...
Tema je dakle,
kojim sredstvima se to ubija...
Ne mislim samo medicinski, nego i tehnicki...
Npr da li UV , CUV, sunceva svetlost, koji deo spektra, moze li se led diodama ili uv lampama ubijati grinje i suga, kad nisu na ljudskom telu , tj dok su u setnji ili po prostoru...
A moze i kojim dezinfekcionim sredstvima se uklanja mogucnost opstanka u stanu , bolnici ,domu , kuci...
A obavezno i koji je medicinski nacin lecenja, tj mast, prah, itd itd..
Šuga se obično prenosi direktnim kontaktom koža na kožu. Za zarazu je dovoljan prenos jedne sparene ženke grinja ili nekoliko različito polno određenih larvi.
Pošto se grinje šuga kreću sporo i vođene su gradijentima mirisa i temperature, prenos zahteva veliki, produženi i kontinuirani kontakt koža na kožu od 5 do 10 minuta. Shodno tome, rukovanje, pozdravni poljupci, zagrljaji, površni pregled kože i sl. kod pacijenata sa običnom šugom su bez rizika (za razliku od Scabies crustosa).
Ljudi koji se mogu zaraziti običnom šugom od pacijenta obično su članovi porodice ili zajedničkog stana, na primer, parovi, bliska braća i sestre, roditelji sa malom decom, kao i ljudi kojima je potrebna nega, njihovi negovatelji i staratelji.
Rizik od kolonizacije (rizik od infestacije) raste sa brojem grinja na površini kože pacijenta i veoma je visok kod scabies crustosa sa hiljadama do milionima grinja na zahvaćenim delovima kože. Ovde, već odvojene ljuske mogu nositi grinje i dovesti do infekcije.
Teoretski, prenos grinja od šuge preko tekstila kao što su posteljina, vunena ćebad, donji veš ili zavoji je moguć, ali je retkost u praksi zbog brzo opadajuće infektivnosti izvan kože, malog broja grinja kod imunokompetentnih ljudi i sporog kretanja grinje kod obične šuge. U jednoj studiji, infestacija se dogodila samo kod dva od 63 ili četiri od 272 ispitanika koji su koristili krevete ili odeću napravljenu od ljudi sa jakom infekcijom (Burgess I 1994).
period inkubacije
U slučaju početne infekcije, prvi simptomi se javljaju nakon 2 do 5 nedelja. U slučaju reinfestacije, ekcematozne promene na koži se javljaju već nakon 1 do 4 dana zbog već postojeće senzibilizacije.
Klinički simptomi
Kolonizacija grinjama šuga, Sarcoptes scabiei var. hominis, može imati različite kliničke tokove u zavisnosti od domaćina – posebno njegovog imunološkog statusa. Oni su detaljnije opisani u nastavku.
Obična šuga
Šugaste grinje preferiraju područja sa relativno visokim temperaturama i tankim stratum corneumom. Predilektivna mesta za uobičajenu šugu su stoga interdigitalni nabori šaka i stopala, ekstenzori laktova, prednji aksilarni nabori, areola bradavica, pupčana regija, linija pojasa, zadnjica, analni deo, perianalni region, prepone, region skočnog zgloba, unutrašnje ivice stopala i posebno osovina penisa. Izdužene papule na osovini penisa gotovo su dokaz šuge. Glava i vrat, palme i plantae su uglavnom izostavljeni. Kod odojčadi i male dece, tipični kožni simptomi mogu se naći i na dlakavoj glavi, licu i palmoplantarnoj oblasti.
Primarne eflorescencije sastoje se od zareznih, često nepravilno izmotanih kanala grinja dužine od nekoliko milimetara do 1 cm, na čijem kraju se ponekad formira mali vezikul. Pored toga, ekcem se razvija sa diseminovanim eritematoznim i ponekad krustim papulama, vezikulama i papulovezikulama bez grinja. Takođe izaziva karakterističan jak, generalizovani svrab koji se pojačava noću. To je izraz ćelijski posredovanog imunološkog odgovora odloženog tipa protiv proizvoda grinja.
