На изборима у САД победио Обама

Амерички избори - поглед из Букурешта

Тагови: Северна Америка, Коментари, Европа, Председнички избори у САД-2012, Политика
Валентин Миндрешеску, интернет-редакција
8.11.2012, 16:06


Фото: EPA
Резултати америчких избора врло су узнемирили политички естаблишмент и медијску елиту у Букурешту. На телевизијским екранима промичу тужна лица аналитичара. Они говоре о томе како ће целом цивилизованом свету бити тешко због тога што су Американци поново изабрали Барака Обаму. За разлику од свих прошлих избора, покушаји да се сачува неутралност у покривањау изборне кампање били си фомални. Већина румунских политичара и аналитичара подржали су републиканског кандидата.
Један познати инфорамтивни портал објавио је аналитички текст са закључком „У интересу Румуније било би боље да у Белом дому буде републиканац, а не демократа“. Обично румунски естаблишмент више воли да подржи кандидата, који има више шансе за победу или сачува неутраност. Али овога пута његове симпатије су се нашле на страни јасног аутсајдера. Разлог је што се овде на изборе гледало као на битку између две радикално различите епохе. Ромни је доживљаван као представник „златне епохе“ америчке прошлости, а Обама као представник садашњости, која се баш не свиђа Букурешту.

Многи румунски политичари и аналитичари навикли су да виде у Америци „светског полицајца“ и према тој улози се односе искључиво позитивно. Радикална интервенционистичка политика администрације Џорџа Буша створила је код румунских лидера илузију сопствене важности. А изгледи да постану „регионални лидери“ у формирању „кордона за блокаду“ Русије до данас трепере пред очима неких од њих. Како је у Букурешту виђена улога САД у Источној Европи и постсовјетском простору, може се просудити по тексту објављеном на румунском сајту Гласа Русије. Текст потписује бивши руководилац велике авиобазе румунске армије, а данас политичког дисидента Валентина Василескуа:

У основи свих револуција на постсовјетском простору налазио се „водич за ненасилну борбу“, који је разрадио пуковник Гелвеја. У овом водичу описане су методе, које користе професионалци протестних покрета за превладавање страха и емоционалне потчињености масе. Преко невладиних организација какве су FreedomHouse иInternationalRepublicanInstitute, које финансира Стејт департмент и USAID, амерички стручњаци су обучили „политичке и друштвене реформаторе“, припремљене за герилску борбу у градским условима у европским земљама социјалистичког блока. Један од примера је покрет грађанске непослушности Отпор, формиран 1998. године у Београду, ради свргавања председника Слободана Милошевића. Затим се догодила „револуција ружа“ у Грузији 2003. године, па „наранџаста“ у Украјини 2004. године, „револуција лала“ у Киргизији 2005. године и револуција у Републици Молдавији 2009. године. Све ове револуције добиле су подршку америчких стручњака за специјалне операције.

Без обзира на активно учешће САД у формирању контролисаног хаоса „арапско пролеће“, критичари Обаме склони су да скрену пажњу на изгубљене позиције на постсовјетском простору. Поражени „наранџасти“ у Украјини, поражени Сакашвили, геополитичка преоријентација Киргизије, победа политичара националиста на изборима у Србији, сва ова политичка догађања доживљавају се као знаци америчке слабости и истовременог необраћања пажње на источноевропски и постсовјетски простор. У том контесксту малим фирерима из букурештанских ходника власти тешко је да рачунају на улогу регионалних лидера. А политика сталне конфронтације са Москвом почиње да буде врло опасна.

Без обзира што амерички стручњаци и политичари отворено говоре о слабљењу америчких интереса у Источној Европи, многи румунски аналитичари и политичари више воле да своде проблеме на то да је „за време Буша било добро, а за време Обаме лоше“. Управо таква логика је их је и довела у табор Ромнијевих присталица. И мада је прва реакција на резултате избора била туга, природно удвориштво већ преовлађује. „Не могу да се не дивим томе, што амерички народ није гласао новчаником или желуцем, као што је тражио Ромни. Мит Ромни је разговорио са народом преко новчаника, а Обама му се обратио срцем“, свечано је изјавио један од мајстора румунског новинарства. Судећи према резултатима америчких избора тужно и са чежњом за „златном епохом“ Џорџа Буша, Букурешт је спреман да испуни хирове новог становника Беле куће. Није чудо што се на једном од румунских информативних сајтова све новости о изборима у САД налазиле у одељку „Избори за председника света“.
 
Победа Обаме над Ромнијем је трагедија за читав свет.

Ne znam za to, ali je meni to dokaz da USA sve vise lici na Evropu, i mislim da je republikancima u Americi potrebno da se malo liberalizuju. Da sam ja americki gradjanin, prvi bih glasao za nekog liberalnog republikanca. A Romni je mozda cak i korak u dobrom smeru, jer on i nije toliko konzervativan kao neki drugi republikanski primeri. Republikancima je potreban neko ko ce da ih uvede u moderno doba.
 
Ne znam za to, ali je meni to dokaz da USA sve vise lici na Evropu, i mislim da je republikancima u Americi potrebno da se malo liberalizuju. Da sam ja americki gradjanin, prvi bih glasao za nekog liberalnog republikanca. A Romni je mozda cak i korak u dobrom smeru, jer on i nije toliko konzervativan kao neki drugi republikanski primeri. Republikancima je potreban neko ko ce da ih uvede u moderno doba.
Рон Пол ?
Мени је привредни програм Републиканаца увек био близак.
 
Победа Обаме над Ромнијем је трагедија за читав свет.

"Republikanska stranka (Republican Party), poznata i kao Grand Old Party (Velika stara stranka), jedna je od dvije vodeće stranke Sjedinjenih Američkih Država, zajedno s Demokratskom strankom.

Nastala je 1854. ujedinjujući pripadnike stare vigovske stranke, Stranke slobodne zemlje i sjevernjačkih demokrata. U početku je bila stranka abolicionista, ljudi nezadovoljinih naznakom širenja ropstva i robovlasničkom južnjačkom elitom u tada vladajućoj Demokratskoj stranci.

Nakon pobjede republikanskog Abrahama Lincolna na predsjedničkim izborima 1860., slijedi secesija južnih država i dugogodišnja dominacija republikanaca. Oni postaju predstavnicima interesa industrijskog sjevera, kasnije krupnih kapitalista. U 19. i 20. stoljeću demokrati skreću ulijevo, a predsjednik Theodore Roosevelt progresivistički slobodno tržište mijenja državnom intervencijom.

Franklinov New Deal počinje skretanje republikanaca udesno, što traje do danas. Republikanci se smatraju pretežno desnom konzervativnom strankom, premda u njoj ima članova sa centrističkim, pa čak i liberalnim gledištima. Na američkim predsjedničkim izborima 2004. godine 84% glasača koji su se identificirali kao konzervativci glasali su za republikanskog kandidata Georgea W. Busha."
http://hr.wikipedia.org/wiki/Republikanska_stranka_(SAD)
Pa zar može valjati neko ko je glasao za Buša ..
 
"Republikanska stranka (Republican Party), poznata i kao Grand Old Party (Velika stara stranka), jedna je od dvije vodeće stranke Sjedinjenih Američkih Država, zajedno s Demokratskom strankom.

Nastala je 1854. ujedinjujući pripadnike stare vigovske stranke, Stranke slobodne zemlje i sjevernjačkih demokrata. U početku je bila stranka abolicionista, ljudi nezadovoljinih naznakom širenja ropstva i robovlasničkom južnjačkom elitom u tada vladajućoj Demokratskoj stranci.

Nakon pobjede republikanskog Abrahama Lincolna na predsjedničkim izborima 1860., slijedi secesija južnih država i dugogodišnja dominacija republikanaca. Oni postaju predstavnicima interesa industrijskog sjevera, kasnije krupnih kapitalista. U 19. i 20. stoljeću demokrati skreću ulijevo, a predsjednik Theodore Roosevelt progresivistički slobodno tržište mijenja državnom intervencijom.

Franklinov New Deal počinje skretanje republikanaca udesno, što traje do danas. Republikanci se smatraju pretežno desnom konzervativnom strankom, premda u njoj ima članova sa centrističkim, pa čak i liberalnim gledištima. Na američkim predsjedničkim izborima 2004. godine 84% glasača koji su se identificirali kao konzervativci glasali su za republikanskog kandidata Georgea W. Busha."
http://hr.wikipedia.org/wiki/Republikanska_stranka_(SAD)
Pa zar može valjati neko ko je glasao za Buša ..
Шта знам, ја сам неки десни конзервативац. Али опет и десни либерали су ми ближи од социјал-демократа, о комунистима и да не говорим.
 
Рон Пол ?
Мени је привредни програм Републиканаца увек био близак.

Mora da se pojavi neko novi i mladji, moderniji. Verovatno bi taj neko izgubio glasove konzervativaca, ali bi dobio mnogo glasova liberalnijih ljudi koji nisu levicari. A naravno, republikanci su republikanci pre svega zbog pogleda na ekonomiju.
 
Mora da se pojavi neko novi i mladji, moderniji. Verovatno bi taj neko izgubio glasove konzervativaca, ali bi dobio mnogo glasova liberalnijih ljudi koji nisu levicari. A naravno, republikanci su republikanci pre svega zbog pogleda na ekonomiju.

Hilari je pobedila, a ona vlada već skoro 20 godina Amerikom, svetom. Njeni rezultati su očigledni, pre svega u Americi. Podelila je Ameriku na siromašne i bogate, ne bi me čudilo da izbije građanski rat zbog njene sujete.
 
"Republikanska stranka (Republican Party), poznata i kao Grand Old Party (Velika stara stranka), jedna je od dvije vodeće stranke Sjedinjenih Američkih Država, zajedno s Demokratskom strankom.

Nastala je 1854. ujedinjujući pripadnike stare vigovske stranke, Stranke slobodne zemlje i sjevernjačkih demokrata. U početku je bila stranka abolicionista, ljudi nezadovoljinih naznakom širenja ropstva i robovlasničkom južnjačkom elitom u tada vladajućoj Demokratskoj stranci.

Nakon pobjede republikanskog Abrahama Lincolna na predsjedničkim izborima 1860., slijedi secesija južnih država i dugogodišnja dominacija republikanaca. Oni postaju predstavnicima interesa industrijskog sjevera, kasnije krupnih kapitalista. U 19. i 20. stoljeću demokrati skreću ulijevo, a predsjednik Theodore Roosevelt progresivistički slobodno tržište mijenja državnom intervencijom.

Franklinov New Deal počinje skretanje republikanaca udesno, što traje do danas. Republikanci se smatraju pretežno desnom konzervativnom strankom, premda u njoj ima članova sa centrističkim, pa čak i liberalnim gledištima. Na američkim predsjedničkim izborima 2004. godine 84% glasača koji su se identificirali kao konzervativci glasali su za republikanskog kandidata Georgea W. Busha."
http://hr.wikipedia.org/wiki/Republikanska_stranka_(SAD)
Pa zar može valjati neko ko je glasao za Buša ..

Naravno da može. Klintonovi samo ratuju u kontinuitetu.A Obama je lik iz basne.
 
Zapravo ovi iz kruga dvojke su nekakva nazovi liberalna elita. Opljuvase ljude iz raznih predgradja Beograda, kada su odbijali da Cigani budu doseljeni, kod njih. Zanimljivo je da se niko od tih levicarskih gmazova nije ponudio da primi nekog Gancija, kod sebe u kucu, ali su zato tu da drugima natrljavaju rasizam na nos.

Sto se ovih izbora u Americi tice, Obamina pobeda je svakako dobra vest, za svakog ko zeli sto vece probleme u Americi. Sve drzavne sluzbe ce isisavati jos vise novca iz budzeta, sto ce naravno ici preko dzepa poreskih obveznika, a i delom preko rezova u vojsci.



Све сами стручњаци за економију. :D

Буш је наштампао 700 милијарди 2008 да покрије крађу на Вол Стриту па још плус 100 за губитке у ауто индистрији а овамо Обама сиса паре. Није него. Оно што је Буш оставио иза себе је био покољ. Као Луј 14 "Et bien, après moi, le déluge".
th_weed-11-1.jpg


Проблем је са Обамом што није најурио неолибералне лопурде из државног апарата које су довели ћале и син Буш да воде економију, а измећу њих и она лопурда Клинтон, а који су били зрели за дугогодишње робије.
Обама је ипак нешто корисно урадио а то је што је увео обавезно социјално за милионе Американаца. То је била велика брука за Америку јер све развијене и богате земље имају здравствено осигурање осим Америке где ако се разболиш а немаш неку уштеђевину поздравило те.
Што се тиче Београда у њему је неолибералана екипа код Чеде мадова и ових клерофашиста љотиних из Звери. Исто смеће само друго паковање. И једни и други су наравно расисти јер мрзе, тако је Чеда када се надувао црнце и јавно назвао дивљацима а ови љотини латентни хомићи су и отворено за Хитлера јер је био хомић.:D
 
Bosanac napisao pesmu Obami
Konceptualni umetnik iz BiH Damir Nikšić napravio je pesmu posvećenu pobedi Baraka Obame. On je pesmu postavio na Jutjub, a za jedan dan videlo ju je više od 10.000 ljudi.

Hej Obama, hej Obama,
Donio si radost nama!
Svjetlost bi se zvala tama
Da te nije, moj Obama!
Nek se stide, nek se srame
Koji ne vole Obame!
Nema frke, nema drame
Dok je nama našega Obame
Saprali su ljagu
Saprali su skramu
Oni što su izglasali
Ponovo Obamu!
Veselo je sa Obamom
Bez Obame tužno
Obami je sada lijepo
A Romniju ružno.


http://www.kurir-info.rs/razjedinjeni-podele-u-sad-nikad-vece-clanak-501212

:hahaha: :dash: :hahaha1:

Ovaj pesnik ko naš dr Žika koji piše pesme o Đikiju ...
 
Ne znam za to, ali je meni to dokaz da USA sve vise lici na Evropu

Tj. klize ka tome da postanu socijalisticka rupetina.


i mislim da je republikancima u Americi potrebno da se malo liberalizuju. Da sam ja americki gradjanin, prvi bih glasao za nekog liberalnog republikanca. A Romni je mozda cak i korak u dobrom smeru, jer on i nije toliko konzervativan kao neki drugi republikanski primeri. Republikancima je potreban neko ko ce da ih uvede u moderno doba.

Problem, bar se meni tako cini, sa Romnijem, je to sto je delovao neiskreno. Svaki politicar naravno mora biti prilagodljiv i snalazljiv, kako bi svakom rekao ono sto voli cuti, a da pritom ne ispadne lazov, ali Romni je u tome delovao neubedljivo. Ako je nekako i uspeo da uveri ostatak svoje stranke da razmislja kao i oni, iako je po raznim ranijim izjavama bio drugacijeg stava, nije izgleda uspeo ubediti i one neodlucne glasace, koji naginju liberalizmu, da nije ipak ni toliko konzervativan. Narod cesto glasa po tome kako mu se ko svidi, a Republikanci ocigledno imaju velikih problema sa imidzom. Romni im je svakako pomak, ali onda usred njegove kampanje se javi neka budaletina i saopsti kako je trudnoca, nakon silovanja, bozji dar ili sta vec i uvali mu autogol.
 
Добро да није победио онај белац >>> http://news.msn.com/politics/election-day-2012-obama-romney



Баш ми је драго због "српске" секције фашистичког сајта stormfront и свих бубуљичавих србијанских расиста - сви они нису спавали, надали се, али сада сузе роне за Ромнијем! АХАХАХА



Bilion dolara investirali u Romijevu kampanju...Koch brothers, Murdoch, Sheldon Adelson i drugi multi gazilioneri i izgubio izbore hahahah bojim se da ce Mitt morati da ide u neki protection program kada se ovi oporave od soka da im je investicija propala. Vec su poceli da serviraju izgovore koje nemaju veze sa cinjenicama ali to republikanskim ovcicama nije vazno..... aliiiii najvise me iznenadjuje da oni izgledaju zaista iskreno sokirano da nisu pobedili, kazu mi smo osecali pobedu .... i pored arithmetic predikcija koje su tacno pokazale koliko ce Obama da dobije...
I sada su sokirani .... odbijaju nauku , nemaju platformu, nemaju specificnosti ekonomskog plana, nemaju plan za foreign policy jedino sto znaju je da ce da produze Bush era taxe za najbogatije Amerikance pod izgovorom da pomazu malim biznisima dok nezavisne statistike pokazuju da skoro 90% malih biznisa se ne kvalifikuju za to. I da ce smanjiti 20% taxe za prosecne Amerikance kada ih pitaju kako ce te to da izvedete, ne daju specificne detalje kao zatvoricemo loop holes ...5 od 6 organizacija koje tvrde da podrzavaju njihov tax plan ili ne podrzavaju ili nisu nezavisne sta vise svi experti tvrde da nije matematicki moguce prema tome nije cudo sto nema specificnih detalja.... i sada im nije jasno kako je moguce da su izgubili .... velika misterija zaista. Ali bar ce sada Romney imati vremena da razradi detalje njegovog tax plana a Paul Ryan ce moci da pere ciste sudove po javnim kuhinjama ...samo sto niko nece biti tu da ga fotografise za medije.
 
ова двојица би на Дивљем Западу била уваљана у перје и катран и вероватно и омастили конопац али Буш, Клинтон и Обама их држе и када опљачкају на хиљаде милијарди.:D
ben-bernanke-and-henry-paulson-worlds-greatest-scam-artists.jpg


Само да превеедм један ред. Каже ту : све до Хенри Форда средња класа је била носилац економије у САД али ( од Регана ) она постаје нешто сувишно и почиње да се гледа као сметља за профит то јест иде се тамо где је јефтина радна снага у Индију и Кину.


Although most of the Economic Elite live and operate inside the US, they are not concerned for our future. To them, the entire world is theirs and they work intimately with other elites throughout the world against the interests of the US public. Ever since the days of Henry Ford, the Economic Elite have needed a thriving US middle class to increase growth and profits, but now, in the global economy, they view the US middle class as obsolete. They increasingly look globally for profits and they would rather pay cheap labor in countries like China and India. On top of the millions of jobs they have already shipped overseas to increase profits at our expense, they are planning to ship an additional 25 percent of current US jobs overseas as well.
They now see us as the biggest obstacle to their continued consolidation of wealth and resources. This is why they have stepped up their attack on us. If you want further proof of this, all one needs to do is study the Wall Street bailout. The entire bailout is strategically designed to eliminate the US middle class. Every time you hear the word “bailout,” you should think “coup d’état.”
 
Да ли се овде најзад назире коначна, визуелна идентификација расизма? Значи, дерматологија је проблем. На жалост, теза није довољно разрађена. Отвара много дилема.

Да ли су сви расисти бубуљичави?
Да ли сви треба да буду белци?
Да ли све то има везе са неспавањем? Или и са сузама? Антирасизам би онда могао да се постигне комбинованим терапијама.
Да ли се то односи само на Србијанце? Или и на друге бубуљичаве Србе? Или уопште Србе који ће тако да добију бубуљице ако их неким чудом немају.

Много питања, мало одговора. Даља истраживања ће да покажу.

Као небубуљичави Србијанац/Србин, мислим да већина таквих (а чак и неки од бубуљичавих) осећају оштар бол у гениталијама зато што је победио Обама. Која је разлика за нас, чак и да је било другачије?

Upravo. Razlike ne bi bilo ni za nas ni za druge, predsednik USA odlucuje taman koliko i ja. :bye:
 
Данас: Бели Американци губе политички примат у својој држави
понедељак, 12. новембар 2012.

Вековима се већ мери онај период откако су бели дошљаци из Европе покорили домородачко индијанско становништво Северне Америке и успоставили власт у држави која је, после два светска рата, стигла до статуса водеће економске и војне силе наше планете. Познато је, Америка се изборила за тај статус и консолидовала га у сијасет локалних сукоба од средине прошлог века (далеко ван својих граница) и све је то тако ишло до недавног 6. новембра и једне њене интерне експлозије - која би, такође, могла да собом донесе далекосежне последице.



Реч је ту о једној евидентно новој демографској реалности, драматично потврђеној и верификованој на прошлонедељним председничким и конгресним изборима. Конкретно, чињеницом да је, свеукупно, чак (невероватних) 82 одсто не-белих Американаца (према попису из 2010, било их је скоро 108 милиона) гласало тог уторка за једну политичку опцију (Демократска партија) и њене кандидате - без обзира на старост испитаника и њихов социјални и економски статус.

Нова америчка стварност заснована је на прилично неупитним чињеницама. За почетак: чак 93 одсто Афроамериканаца гласало је овог пута за „црног Кенедија у Белој кући“, Хиспаници (легални латиноамерички имигранти), који сачињавају 10 одсто бирачког тела, дали су му 70 одсто својих гласова, а исти проценат евидентиран је и у случају досељеника из Азије. Има још: Американке су дале предност Обами са 56 према 44 одсто у односу на Ромнија, а чак две трећине из категорије најмлађих бирача (18-29 година, такозвана „миленијумска генерација“, која чини скоро петину гласача) такође се изјаснило за актуелног председника.

Статистика води ка следећем питању - колико ће се тај тренд наставити у ближој и даљој будућности? Уместо одговора, у овом тренутку доступан је само следећи индикативни податак: прошле године, први пут у историји, у Америци је било рођено више беба „обојених“ родитеља него белих Американаца. Закључак се, очигледно, намеће сам по себи, што се тиче те актуелне и будуће изборне аритметике у САД. Ни то, међутим, није све. Занимљив је, с друге стране, својеврстан изборни парадокс да је Обама остварио у уторак импресивну предност од преко стотину електорских гласова, док је у коначном збиру за њега гласало само нешто више од милион људи, од преко 120 милиона бирача. Са та два збуњујућа податка, не изгледају, на први поглед, за одбацивање упозорења појединих затрованих прорепубликанских аналитичара о „неумесности текућег сахрањивања Мита Ромнија и перспективе партије чију је он политику заступао на изборима“ (Волстрит џорнал, Фокс ТВ и још по неки, њима слични).

Америчка постизборна прича, међутим, има и своју другу страну. У јавности све приметнију и значајнију - ако се зна да је реч о земљи, са скоро 330 милиона становника, у којој на припаднике етничких мањина (према попису из 2010. године) отпада већ око 37 одсто становништва.

Било како било, у изборном циклусу 2012. регистрован је рекордни број поменутих не-белих Американаца који су се кандидовали за највише функције извршне и законодавне власти (Бела кућа и Конгрес). Процентуално највећи искорак направили су аспиранти за Конгрес пореклом из Азије и са пацифичких острва (чак 21, у поређењу са њих 10 на изборима 2010). Ситуација у вези са том „браон-црно-жутом мањинском коалицијом“ која прераста у будућу већину, међутим, још увек је само први, мада и прилично поуздан оријентир према изворишту поновног Обаминог тријумфа.

У потпунијем разумевању америчке слике времена садашњег може да послужи ових дана често коришћена медијска метафора о „буђењу латиноамеричког џина“ на минулим председничким изборима - са податком о повећању учешћа бирача пореклом из Мексика, Централне и Јужне Америке за чак једну четвртину у односу на 2008, кад је Обама, такође уз њихову максималну подршку, елиминисао тадашњег фаворизованог републиканског кандидата сенатора Мекејна.

„Победа против Ромнија доћи ће једино уз пуну подршку Латиноса“, јавно се изјаснио Барак Обама, у једном ТВ интервјуу пре месец и по дана, најављујући тиме и своје главно усмерење у финишу кампање. Знали су, он и његови, у чикашком штабу, о чему говоре: од 50,6 милиона натурализованих Американаца латиноамеричког порекла, преко 26 милиона их је било са правом гласа - и, према томе, само их је требало анимирати, мотивисати и усмерити како да такво право искористе 6. новембра.

Као што се видело, била је то Обамина добитна изборна комбинација. Пре свега у Калифорнији, која са својих 55 електорских гласова (од 270 потребних за улазак у Белу кућу) већ скоро две деценије и онако представља апсолутно најјачу изборну базу Демократске партије.

Слободан Павловић

(Данас)
 

Back
Top