Пријезда
Elita
- Poruka
- 15.306
Амерички избори - поглед из Букурешта
Тагови: Северна Америка, Коментари, Европа, Председнички избори у САД-2012, Политика
Валентин Миндрешеску, интернет-редакција
8.11.2012, 16:06
Фото: EPA
Резултати америчких избора врло су узнемирили политички естаблишмент и медијску елиту у Букурешту. На телевизијским екранима промичу тужна лица аналитичара. Они говоре о томе како ће целом цивилизованом свету бити тешко због тога што су Американци поново изабрали Барака Обаму. За разлику од свих прошлих избора, покушаји да се сачува неутралност у покривањау изборне кампање били си фомални. Већина румунских политичара и аналитичара подржали су републиканског кандидата.
Један познати инфорамтивни портал објавио је аналитички текст са закључком „У интересу Румуније било би боље да у Белом дому буде републиканац, а не демократа“. Обично румунски естаблишмент више воли да подржи кандидата, који има више шансе за победу или сачува неутраност. Али овога пута његове симпатије су се нашле на страни јасног аутсајдера. Разлог је што се овде на изборе гледало као на битку између две радикално различите епохе. Ромни је доживљаван као представник „златне епохе“ америчке прошлости, а Обама као представник садашњости, која се баш не свиђа Букурешту.
Многи румунски политичари и аналитичари навикли су да виде у Америци „светског полицајца“ и према тој улози се односе искључиво позитивно. Радикална интервенционистичка политика администрације Џорџа Буша створила је код румунских лидера илузију сопствене важности. А изгледи да постану „регионални лидери“ у формирању „кордона за блокаду“ Русије до данас трепере пред очима неких од њих. Како је у Букурешту виђена улога САД у Источној Европи и постсовјетском простору, може се просудити по тексту објављеном на румунском сајту Гласа Русије. Текст потписује бивши руководилац велике авиобазе румунске армије, а данас политичког дисидента Валентина Василескуа:
У основи свих револуција на постсовјетском простору налазио се „водич за ненасилну борбу“, који је разрадио пуковник Гелвеја. У овом водичу описане су методе, које користе професионалци протестних покрета за превладавање страха и емоционалне потчињености масе. Преко невладиних организација какве су FreedomHouse иInternationalRepublicanInstitute, које финансира Стејт департмент и USAID, амерички стручњаци су обучили „политичке и друштвене реформаторе“, припремљене за герилску борбу у градским условима у европским земљама социјалистичког блока. Један од примера је покрет грађанске непослушности Отпор, формиран 1998. године у Београду, ради свргавања председника Слободана Милошевића. Затим се догодила „револуција ружа“ у Грузији 2003. године, па „наранџаста“ у Украјини 2004. године, „револуција лала“ у Киргизији 2005. године и револуција у Републици Молдавији 2009. године. Све ове револуције добиле су подршку америчких стручњака за специјалне операције.
Без обзира на активно учешће САД у формирању контролисаног хаоса „арапско пролеће“, критичари Обаме склони су да скрену пажњу на изгубљене позиције на постсовјетском простору. Поражени „наранџасти“ у Украјини, поражени Сакашвили, геополитичка преоријентација Киргизије, победа политичара националиста на изборима у Србији, сва ова политичка догађања доживљавају се као знаци америчке слабости и истовременог необраћања пажње на источноевропски и постсовјетски простор. У том контесксту малим фирерима из букурештанских ходника власти тешко је да рачунају на улогу регионалних лидера. А политика сталне конфронтације са Москвом почиње да буде врло опасна.
Без обзира што амерички стручњаци и политичари отворено говоре о слабљењу америчких интереса у Источној Европи, многи румунски аналитичари и политичари више воле да своде проблеме на то да је „за време Буша било добро, а за време Обаме лоше“. Управо таква логика је их је и довела у табор Ромнијевих присталица. И мада је прва реакција на резултате избора била туга, природно удвориштво већ преовлађује. „Не могу да се не дивим томе, што амерички народ није гласао новчаником или желуцем, као што је тражио Ромни. Мит Ромни је разговорио са народом преко новчаника, а Обама му се обратио срцем“, свечано је изјавио један од мајстора румунског новинарства. Судећи према резултатима америчких избора тужно и са чежњом за „златном епохом“ Џорџа Буша, Букурешт је спреман да испуни хирове новог становника Беле куће. Није чудо што се на једном од румунских информативних сајтова све новости о изборима у САД налазиле у одељку „Избори за председника света“.
Тагови: Северна Америка, Коментари, Европа, Председнички избори у САД-2012, Политика
Валентин Миндрешеску, интернет-редакција
8.11.2012, 16:06
Фото: EPA
Резултати америчких избора врло су узнемирили политички естаблишмент и медијску елиту у Букурешту. На телевизијским екранима промичу тужна лица аналитичара. Они говоре о томе како ће целом цивилизованом свету бити тешко због тога што су Американци поново изабрали Барака Обаму. За разлику од свих прошлих избора, покушаји да се сачува неутралност у покривањау изборне кампање били си фомални. Већина румунских политичара и аналитичара подржали су републиканског кандидата.
Један познати инфорамтивни портал објавио је аналитички текст са закључком „У интересу Румуније било би боље да у Белом дому буде републиканац, а не демократа“. Обично румунски естаблишмент више воли да подржи кандидата, који има више шансе за победу или сачува неутраност. Али овога пута његове симпатије су се нашле на страни јасног аутсајдера. Разлог је што се овде на изборе гледало као на битку између две радикално различите епохе. Ромни је доживљаван као представник „златне епохе“ америчке прошлости, а Обама као представник садашњости, која се баш не свиђа Букурешту.
Многи румунски политичари и аналитичари навикли су да виде у Америци „светског полицајца“ и према тој улози се односе искључиво позитивно. Радикална интервенционистичка политика администрације Џорџа Буша створила је код румунских лидера илузију сопствене важности. А изгледи да постану „регионални лидери“ у формирању „кордона за блокаду“ Русије до данас трепере пред очима неких од њих. Како је у Букурешту виђена улога САД у Источној Европи и постсовјетском простору, може се просудити по тексту објављеном на румунском сајту Гласа Русије. Текст потписује бивши руководилац велике авиобазе румунске армије, а данас политичког дисидента Валентина Василескуа:
У основи свих револуција на постсовјетском простору налазио се „водич за ненасилну борбу“, који је разрадио пуковник Гелвеја. У овом водичу описане су методе, које користе професионалци протестних покрета за превладавање страха и емоционалне потчињености масе. Преко невладиних организација какве су FreedomHouse иInternationalRepublicanInstitute, које финансира Стејт департмент и USAID, амерички стручњаци су обучили „политичке и друштвене реформаторе“, припремљене за герилску борбу у градским условима у европским земљама социјалистичког блока. Један од примера је покрет грађанске непослушности Отпор, формиран 1998. године у Београду, ради свргавања председника Слободана Милошевића. Затим се догодила „револуција ружа“ у Грузији 2003. године, па „наранџаста“ у Украјини 2004. године, „револуција лала“ у Киргизији 2005. године и револуција у Републици Молдавији 2009. године. Све ове револуције добиле су подршку америчких стручњака за специјалне операције.
Без обзира на активно учешће САД у формирању контролисаног хаоса „арапско пролеће“, критичари Обаме склони су да скрену пажњу на изгубљене позиције на постсовјетском простору. Поражени „наранџасти“ у Украјини, поражени Сакашвили, геополитичка преоријентација Киргизије, победа политичара националиста на изборима у Србији, сва ова политичка догађања доживљавају се као знаци америчке слабости и истовременог необраћања пажње на источноевропски и постсовјетски простор. У том контесксту малим фирерима из букурештанских ходника власти тешко је да рачунају на улогу регионалних лидера. А политика сталне конфронтације са Москвом почиње да буде врло опасна.
Без обзира што амерички стручњаци и политичари отворено говоре о слабљењу америчких интереса у Источној Европи, многи румунски аналитичари и политичари више воле да своде проблеме на то да је „за време Буша било добро, а за време Обаме лоше“. Управо таква логика је их је и довела у табор Ромнијевих присталица. И мада је прва реакција на резултате избора била туга, природно удвориштво већ преовлађује. „Не могу да се не дивим томе, што амерички народ није гласао новчаником или желуцем, као што је тражио Ромни. Мит Ромни је разговорио са народом преко новчаника, а Обама му се обратио срцем“, свечано је изјавио један од мајстора румунског новинарства. Судећи према резултатима америчких избора тужно и са чежњом за „златном епохом“ Џорџа Буша, Букурешт је спреман да испуни хирове новог становника Беле куће. Није чудо што се на једном од румунских информативних сајтова све новости о изборима у САД налазиле у одељку „Избори за председника света“.