Na današnji dan okončana je Bregalnička bitka

[Boris T]

Дакле ти не знаш уствари које би то обавезе из међународног права требало да буду у уговору!И опет о међународном праву које и не постоји као универзално и свеопште обавезно.Којих разлога?И тога нема ни у Санстефанском уговору а ако кренеш даље нема ни у једном уговору у то доба.
Не може се ништа ретроактивно примењивати у време када није постојало, па тако ни међународно право...Боже благи.

Уговором стране изражавају сагласност да прихвате арбитражу руског цара. Све спорове такође треба да решава Русија. Ево ти "право". Крај приче.
Није било начина да две земље попут Бугарске и Србије преузму обавезе по међународном праву 1912. године, јер још није постојао стандард који би овај споразум квалификовао као међународни уговор.
Као што сам већ рекао, ти међународно-правни односи у то време су још увек били прерогатив западних земаља, и то не свих.
Прилично је глупо овде стално гурати Санстефански уговор, јер је већ доказано да је у случају Берлинског, Париског и Лондонског уговора примењена колективна пракса великих сила и да су на тај начин створена нова начела у међународним односима, постављајући темеље међународног права. Није било потребе да се позивају на било које међународно право када су они сами ово право.
Где пише да не може? За три године још ниси схватио да када расправљаш са мном мораш да доказујеш своје будалштине – не троши речи када не знаш да их употребиш.

 

[Boris T]

Од тебе је компетентнији било који чобанин, без увреде по чобане, да не говорим о професионалним историчарима које сам цитирао, а већ сам ти рекао да ти изворе читаш као романе зато и правиш салто мортале у свакој објави јер суштину и не разумеш.

Не знам шта ти значи - читати изворе као „романe“, не постоји такав израз ни у једном од пет језика које добро познајем.
Али чак и тако. Најсмешније је што је ово дошло од особе која није ни знала шта је извор - а то си доказаo на десетине пута овде.
Као што рекох, срамота је да у подфоруму историје ради особа која нема знање, нема своје мишљење, а највише нема достојанства.
А оне са својим мишљењем зову се чобанима, шабанима, митоманима и шта све не. Ово је чисти "патриотизам", од човека који је цео свој живот провео у некадашњим турским провинцијама, школован на нивоу прве половине 20. века, за који не постоји европска историографија, и који је буквално 40-ак година у заостатку за модерним временима.

 

[Лекизан]

Извештај је данас широко прихваћен у научној заједници, при чему је већина критика на рачун документа резултат пропаганде коју су водиле владе Бугарске, Србије и Грчке уочи Првог светског рата. Још једном показујеш да не знаш шта је извор, шта је научна критика и на чему се заснива. Да си прочитао до краја Зечевићевог чланка, схватио би да он не оспорава аутентичност извештаја. Управо супротно.
Како бре истражни извештај може бити правни документ? Ово није суд, ово је хуманитарна комисија чији је циљ био да разјасни историјске и дипломатске претпоставке за оружани сукоб на Балкану.

Ко га је то широко прихватио и како живота ти, он је био споран још тада када је донешен, читаш ли шта сам написао, ниједна од балканских земаља га није прихватила у потпуности чак су тражиле и његову ревизију.

Извештај је своје полазиште имао у Хашким конвенцијама, само што је био изразито политички обојен како би ишао на руку великим силама које су биле умешане у решавање Балканског питања, па је тако добар део извештаја састављен од изјава и сведочења покупљених од њихових представника, тако да извештај нити је био објективан ни непристрасан, што је мање битно тренутно, битније је да је за тебе то међународни документ који балканске земље морају да поштују док сам српско-бугарски уговор није......То је међународна комисија а не хуманитарна, о узроцима и начину вођења балканског рата.

Нису били вазали у правом смислу те речи. Овде се мисли на сферу утицаја Русије и Аустрије.

Ниси били вазали у било ком смислу, по теби онда све земље осим великих сила су нечији вазали, свашта.

Таквих гаранција нема и не може бити. Једина обавеза коју је Бугарска прихватила је да нема претензија на територије западно и северно од Шаре.

То си управо ти умислио да не може бити, а управо су сам уговор потписали због тога.Прихватила је да нема претензије ТАМО јер је те области предала Србији да би добила друге територије.

Дакле, ако је главни циљ овог споразума, без обзира да ли се тиче Турске, Аустрије или било које друге велике силе, заштита државних граница и статус кво на Балкану, у ком се паралелном свету овај споразум може назвати "планом офанзивног рата" против Турске?

Ако је али није, од погрешне претпоставке долазиш и до погрешног закључка, и тиче се само Турске, о њеним територијама причамо, давно објаснио па читај ако хоћеш.

Дакле, они су потписали уговор јер су желели да ослободе хришћанско становништво. И како је онда рат последица одбрамбеног уговора у коме уопште нема планова за било какав ослободилачки рат? Већ смо утврдили, и то је општи консензус, да је Балкански рат резултат жеље балканских држава да поделе европске турске територије. Уговор је само средство којим се то може постићи.

Јесте врло очигледно, тај одбрамбени уговор према Турској је твоја измишљотина, то избаци, тако да је след догађаја био да су балканске земље желеле да ослободе хришћанско становништво Турске и територије на којима се оно налази припоје себи, због тога потписују уговоре међусобно у коме то дефинишу и започињу рат са Турском са тим циљем, и врапцима је то јасно само митоману Борису није.

Ни једном ниси цитирао тачно где си ме ухватио у лажи или незнању......
Дакле, како год погледали – примирје је потписано 3. децембра по новом календару – Турци су већ 31 януари - 1 Февруари започели офанзивне маневре код Чаталџија против 3. бугарске армије.
Не знам како ово може бити било шта друго осим 58 дана? И овде, као обично, промашио си чисто "орјентационо" за више од месец дана.

Јесам, ево управо сам ти доказао да је српска војска водила операције у новембру месецу када је пао Битољ, о Јадрану и уласку у Драч тек да не говоримо, док си ти написао да је последље операције српска војска водила крајем октобра, и престани да се правиш блесав остало је записано и цитирано.Примирје је завршено 3. фебруара по Скоку, односно 5. фебруара по неким другим ауторима:

https://medjunarodnapolitika.rs/wp-content/uploads/MO/2012/1148/MO-2012-1148-article-14.pdf
Зоран Јеротијевић - Уговори о миру којима су окончани балкански ратови.

Француска и Балкански ратови — Стојић.
А војне операције су настављене тек 16. фебруара покушајем Турака да деблокирају Једрене око кога се сада налазила и српска војска, дакле на то сам мислио када сам написао три месеца, децембар, јануар и пола фебруара.
И на крају оно најважније што си покушао да сакријеш овим бескорисним трактатима јесте да су тада све армије мировале и нико се није борио па ни Бугарска, док си ти само српској војсци приписивао неку неактивност, то ти је још једна манипулација, прочитан си одавно.

Ипак, био сам у праву – копаш се још дубље: појам „међународни уговор“ подразумева искључиво уговор који је потписан у складу са међународним правом. Рекао сам ти да се не играш речима које не разумеш.

По међународном праву кога тада нема, браво експерт....

Српско-бугарски уговор са гледишта међународног права 1913

Ма како си знао бре? Јасам те на почетку питао по којим критеријумима одређујеш да је уговор из 1912. валидан према међународном праву?

Лепо, ја сам ти то објаснио док си се ти још позивао на касније повеље УН-а и Бечку конвенцију из 1966, и ево још увек не можеш да се договориш сам са собом да ли тада постоје међународни уговори или не, што је трагично.

Опет, детињаста логика, обе стране су се сложиле и преузеле обавезе. Обавезе по ком закону? Тврдио си да се овде примењује међународно право. Сада када видиш да то није случај – уговор постаје само "обавезујући" – поставља се питање - по ком закону? Зар не можеш разумити да се реч "обавезујући" користи у односу на неки правни систем?

По каквом закону несрећо, јеси прочитао уговор, јел видиш око чега су се сложиле две земље, и то потписале.Нисам, него сам рекао да је то међународни уговор, то си и цитирао, док си ти скочио као опарен да је то немогуће јер се не примењује међународно право па то није међународни уговор, једини који мути воду си ти.Обавезујући се односи на чланове из уговора, о каквом правном систему трућаш.

Какве је у то време могло да има везе међународно право са Бугарском и Србијом? Оне нису биле део заједнице великих европских држава и нису ратификовале ниједну од претходних конвенција које су успоставиле нови европски поредак у 19. веку.
Није битно шта су се косили – међународно право није било писани закон, већ пракса која се мењала у складу са интересима и односима међу државама. Нормално је да се уговори мењају.Ти не разумеш да је овде важно успостављање темељног принципа међународних односа, а не њиховог облика. Ово је суштина раног међународног права.

Јесте то непостојеће међународно право какве је везе имало са Србијом и Бугарском!!!Оне су биле пуноправни члан те међународне заједнице као независне земље, са све конзулима, амбасадорима и посланицима код свих влада Европе.Србија јесте ратификовала односно признала Хашке конвенције, за Бугарску не знам, а морала је да прихвати и одлуке са Берлинског конгреса иако се није слагала по неким питањима, и шта сад, где пише да то не сме да се мења и да Србија и Бугарска немају право да креирају сопствене односе мимо великих сила!

Не измишљај – никакви процедуре ратификације нису прошли, то нигде није забележено, нити је у уговору. Нема званично оверене размене ратификационих докумената.
Потписивање документа значи да сте прочитали услове и да сте сагласни са њима. Ако то није био важећи правни документ према одређеном закону пре него што сте га потписали, то неће постати чак ни ако га потпишете.

Већ сам ти објаснио али ти и даље удараш у зид.То што ти зовеш ратификацијом у то време радили су владари земаља потписница, краљ Србије и Бугарске по уставима својих земаља, тако да је документ прошао одговарајућу процедуру у обе земље и валидан је правно.Ко са ким треба да размењује ратификациона документа?То је тако данас али тада није тако било........ја сам стварно мишљења да си ти залутао овде.

Уговором стране изражавају сагласност да прихвате арбитражу руског цара. Све спорове такође треба да решава Русија. Ево ти "право". Крај приче.
Није било начина да две земље попут Бугарске и Србије преузму обавезе по међународном праву 1912. године, јер још није постојао стандард који би овај споразум квалификовао као међународни уговор.

Нико и не каже другачије, питао сам, понављам, које су то обавезе из међународног права требало да буду у том уговору да би га ти сматрао међународним јер то тренутно не сматраш ако се ниси предомислио?Такође нико и не говори о преузимању обавеза из међународног права осим тебе.То што тада не постоји опште међународно право не значи да не постоје међународни уговори ало Хјустоне имаш проблем...

Прилично је глупо овде стално гурати Санстефански уговор, јер је већ доказано да је у случају Берлинског, Париског и Лондонског уговора примењена колективна пракса великих сила и да су на тај начин створена нова начела у међународним односима, постављајући темеље међународног права. Није било потребе да се позивају на било које међународно право када су они сами ово право.Где пише да не може?

Није глупо и није стално, јер баш по твом схватању ни то није међународни документ, цврц!Само што таква пракса великих сила не значи општу међународну правду обавезну за све.Пише ти у било ком законику да се донесени уговори не могу ретроактивно примењивати јер правне норме не могу имати повратну снагу, једино од тренутка доношења, што je једино и нормално.

Не знам шта ти значи - читати изворе као „романe“, не постоји такав израз ни у једном од пет језика које добро познајем.

То значи да изворе читаш без било какве критике у покушају да објасниш своје теорије које си већ унапред одредио, и зато никада и ниси у праву.Научи и српски да не морам да ти понављам.

 

[Boris T]

Ко га је то широко прихватио и како живота ти, он је био споран још тада када је донешен, читаш ли шта сам написао, ниједна од балканских земаља га није прихватила у потпуности чак су тражиле и његову ревизију.
Pogledajte prilog 1698691
Pogledajte prilog 1698695
Извештај је своје полазиште имао у Хашким конвенцијама, само што је био изразито политички обојен како би ишао на руку великим силама које су биле умешане у решавање Балканског питања, па је тако добар део извештаја састављен од изјава и сведочења покупљених од њихових представника, тако да извештај нити је био објективан ни непристрасан, што је мање битно тренутно, битније је да је за тебе то међународни документ који балканске земље морају да поштују док сам српско-бугарски уговор није......То је међународна комисија а не хуманитарна, о узроцима и начину вођења балканског рата.

Нигде у овом тексту нема директног побијања чињеница из извештаја. Самјуел Датон је изразио сумњу да су сведоци били превише трауматизовани и негативни да би дали праву процену догађаја. Ово је наравно његова претпоставка.
У Бугарској је документ објављен 1995. године у пуном преводу, а упркос негативним информацијама о бугарској војсци, документ је прихваћен у бугарску историографију. Исто важи и за мали део српског научног друштва, јер је већина негативних оцена документа заснована на његовом репринту из 1993. где Џорџ Кинон повлачи паралелу са југословенским ратовима.
Штавише, Кинон то чини на бескомпромисан начин, критикујући српску позицију која, по његовом мишљењу, показује неограничени суверенитет и територијална права у новим ратовима у Хрватској и Босни. Он је такође изнео мишљење да су ствари у југоисточној Европи веома ружне и да се морају увести додатне мере како би земље Балкана, а посебно Србија, испоштовале међународне законе које су потписале као чланице УН.
Од тада су прошле 32 године и морам у потпуности да се сложим са Кинаном.
Дакле, ово је апсолутно валидан извор, без обзира да ли се то неким читаоцима свиђа или не.
И наравно, ово је један од главних разлога, уз сведочење о српским ратним злочинима, да је овај извештај игнорисан, па чак и потпуно одбачен у Србији.
Наравно да ниси знао ове ствари, као што ни не знаш суштину ствари о којима говориш.

Одломак из Киноновог увода у „Друге балканске ратове“ 1993 – репринт оригиналног Карнегијевог извештаја:

Ниси били вазали у било ком смислу, по теби онда све земље осим великих сила су нечији вазали, свашта.

Па то је био европски поредак 19. века. Ово није моје откриће.
Свидело се то некоме или не, мислим да то није битно за историографију.

То си управо ти умислио да не може бити, а управо су сам уговор потписали због тога.Прихватила је да нема претензије ТАМО јер је те области предала Србији да би добила друге територије.

Драго ми је што настављаш да лупаш апсурдне глупости. Бугарска "предала" јадранску обалу Србији?
Хоћеш да кажеш да је Бугарска своја власничка права на јадранској обали пренела на Србију?
Питање је само како и по ком међународном праву је то могуће или дозвољено, када Бугарска очигледно није била власник ових територија последњих 1000 година?

Ако је али није, од погрешне претпоставке долазиш и до погрешног закључка, и тиче се само Турске, о њеним територијама причамо, давно објаснио па читај ако хоћеш.

Ово није премиса, већ изјава аутора и руских представника повезаних са овим документом. Апсолутно сви историчари, па и твој омиљени Граовац, као главни разлог за овај уговор истичу заштиту интереса и државног суверенитета.

Јесте врло очигледно, тај одбрамбени уговор према Турској је твоја измишљотина, то избаци, тако да је след догађаја био да су балканске земље желеле да ослободе хришћанско становништво Турске и територије на којима се оно налази припоје себи, због тога потписују уговоре међусобно у коме то дефинишу и започињу рат са Турском са тим циљем, и врапцима је то јасно само митоману Борису није.

Наравно, све је мој изум, и оно што пише у првом члану уговора и самој војној конвенцији.
Први пут видим да неко покушава да демантује оно што пише у самом извору историјским анализама направљеним 100 година након догађаја. Ово је једноставно потпуна брука и изругивање историјског форума:

Члан I

Краљевина Србија и Краљевина Бугарска гарантују једна другој државну независност и целокупност државне територије, обвезујући се апсолутно и без икакве ограде да притекну једна другој целокупном својом снагом у помоћ у сваком случају кад би једну од њих напала једна или више других држава.

На случај акo Турска нападне на Бугарску, Србија се обавезује да упадне у Турску и од своје мобилизоване војске упути најмање (100.000) сто хиљада бораца на Вардарско војиште

На случај напада Турске на Србију, Бугарска је обавезна да одмах упадне у Турску, и од своје војске мобилизоване по чл. I ове Конвенције упути на Вардарско војиште армију јаку најмање (100.000), сто хиљада бораца.

---

Јесам, ево управо сам ти доказао да је српска војска водила операције у новембру месецу када је пао Битољ, о Јадрану и уласку у Драч тек да не говоримо, док си ти написао да је последље операције српска војска водила крајем октобра, и престани да се правиш блесав остало је записано и цитирано.Примирје је завршено 3. фебруара по Скоку, односно 5. фебруара по неким другим ауторима:
Pogledajte prilog 1698739
https://medjunarodnapolitika.rs/wp-content/uploads/MO/2012/1148/MO-2012-1148-article-14.pdf
Зоран Јеротијевић - Уговори о миру којима су окончани балкански ратови.
Pogledajte prilog 1698747
Француска и Балкански ратови — Стојић.
А војне операције су настављене тек 16. фебруара покушајем Турака да деблокирају Једрене око кога се сада налазила и српска војска, дакле на то сам мислио када сам написао три месеца, децембар, јануар и пола фебруара.
И на крају оно најважније што си покушао да сакријеш овим бескорисним трактатима јесте да су тада све армије мировале и нико се није борио па ни Бугарска, док си ти само српској војсци приписивао неку неактивност, то ти је још једна манипулација, прочитан си одавно.

Дакле, настављаш глупо да одбацујеш тврдње једног од команданата српске војске који је стално био у контакту са Генералштабом и потврдио ову информацију.
Зато се још једном служим директним цитатом из књиге Милутиновића, који је црно на бело написао ко се борио где, и колико се одмарао. Ти то називаш манипулацијом. Нека људи још једном процене ко се бави изворима и ко пише шта год му падне на памет.

Друго, није могуће да су војне акције отпочеле 16. фебруара ако су Турци код Чаталџи започели ударе на бугарске положаје већ 2/3 фебруара.
Не могу да разумем које архиве, ако не бугарске војне архиве, треба узети у обзир када је реч о бугарским акцијама на фронту.

Pogledajte prilog 1672538

По међународном праву кога тада нема, браво експерт....
Pogledajte prilog 1698678
Српско-бугарски уговор са гледишта међународног права 1913

Тапиру, међународни уговори и право су постојали у то време и то је заправо била пракса међународних односа између западноевропских земаља која се изражавала у потписивању уговора и конвенција.
Покушаваш да ми изврнеш речи јер су сви видели да немаш појма о чему причаш. Бугарско-српски уговор се овде разматра у смислу међународног права (као што може се посматрати и из перспективе домаћег права) и као што видиш нико се не позива на правила или регулаторне оквире, већ само цитира догађаје из прошлости и износи гледишта разних правних стручњака тог времена. Јасно је да у овом тренутку не постоји нормативни оквир за међународно право.

Лепо, ја сам ти то објаснио док си се ти још позивао на касније повеље УН-а и Бечку конвенцију из 1966, и ево још увек не можеш да се договориш сам са собом да ли тада постоје међународни уговори или не, што је трагично.

Чињеница да се позивам на УН и Бечку конвенцију није контрадикторна, већ индикативна да међународно право раније није било широко примењиво на уговоре и савезе који нису укључивали највеће западноевропске државе.
Где сам рекао да нема међународних уговора? Рекао сам да реч међународни уговори предвиђа искључиво уговорне односе по међународном праву, који су били уобичајена пракса за групу западноевропских држава пре оснивања Друштва народа 1920. године.
Међутим, у својим апсурдним изјавама тврдиш да је међународни уговор сам по себи појам који није повезан са међународним правом.
Ја кажем да твоја конфузија долази од чињенице да не разумеш основне појмове и шта они значе или су значили у прошлости.

 

[Boris T]

По каквом закону несрећо, јеси прочитао уговор, јел видиш око чега су се сложиле две земље, и то потписале.Нисам, него сам рекао да је то међународни уговор, то си и цитирао, док си ти скочио као опарен да је то немогуће јер се не примењује међународно право па то није међународни уговор, једини који мути воду си ти.Обавезујући се односи на чланове из уговора, о каквом правном систему трућаш

Па су се сложили, а знаш ли шта је међународни уговор? Или као што сам већ рекао, користиш речи и појмове које не разумеш? Односно, стране су сагласне и обавезују се да ће испунити уговор према чему? Шта овај уговор чини правно обавезујућим? Жеља страна да га испуне или закон по коме овај уговор ступа на снагу? Потпуно си се осрамотио, рекао сам ти да међународни уговор не значи само уговор који
су потписале две назависне стране, већ уговор који је правно обавезујући по међународном праву.

Бечка конвенција о праву међународних уговора:

---

Ова конвенција се примењује на уговоре између држава.

Члан 2.

Употреба израза

1. За потребе ове конвенције:

(а) „уговор“ значи међународни споразум склопљен између држава у писаном облику и уређен међународним правом, било да је садржан у једном исправу или у два или више међуособно повезаних исправа и без обзира на његову посебну ознаку;

---

Јесте то непостојеће међународно право какве је везе имало са Србијом и Бугарском!!!Оне су биле пуноправни члан те међународне заједнице као независне земље, са све конзулима, амбасадорима и посланицима код свих влада Европе.Србија јесте ратификовала односно признала Хашке конвенције, за Бугарску не знам, а морала је да прихвати и одлуке са Берлинског конгреса иако се није слагала по неким питањима, и шта сад, где пише да то не сме да се мења и да Србија и Бугарска немају право да креирају сопствене односе мимо великих сила!

Какве бре пуноправни чланови међународне заједнице 1899. године, када је тада није било? Хашке конвенције су биле први кораци ка кодификацији ратног права, које је тада тек било у процесу стварања. Конференције су отворене за све заинтересоване.
Обе земље су имале право да креирају сопствену политику почетком 20. века и видимо како се то одиграло. Ово нема везе са правном праксом у међународним односима између западноевропских сила, која је касније легитимисана кроз УН и формирање званичне међународне заједнице као и међународног суда.

Већ сам ти објаснио али ти и даље удараш у зид.То што ти зовеш ратификацијом у то време радили су владари земаља потписница, краљ Србије и Бугарске по уставима својих земаља, тако да је документ прошао одговарајућу процедуру у обе земље и валидан је правно.Ко са ким треба да размењује ратификациона документа?То је тако данас али тада није тако било........ја сам стварно мишљења да си ти залутао овде.

Кажем ти да не причаш глупости. Немој се срамоти више. Ратификација је потпуно одвојен процес од потписивања и основни је услов за мултилатералне уговоре.
Ратификација је чин давања сагласности на уговор у складу са интерним процедурама државе. Она обавештава друге стране да је држава званично сагласна са одредбама и условима уговора. Ратификација не ствара правно обавезујућу природу уговора, већ изражава пристанак стране да се придржава правних норми које регулишу уговор.
Ма како није било тако в прошлости? – oтуда потиче пракса размене ратификационих докумената.
Читамо Берлински уговор, члан 64:

 

[Boris T]

То је међународна комисија а не хуманитарна, о узроцима и начину вођења балканског рата.

Хуманитарна комисија је тачна реч у смислу да се извештај Комисије разматра у односу на такозвано „међународно хуманитарно право“ или познато и као ратно право.

Нико и не каже другачије, питао сам, понављам, које су то обавезе из међународног права требало да буду у том уговору да би га ти сматрао међународним јер то тренутно не сматраш ако се ниси предомислио?Такође нико и не говори о преузимању обавеза из међународног права осим тебе.То што тада не постоји опште међународно право не значи да не постоје међународни уговори ало Хјустоне имаш проблем...

Ма које обавезе према међународном праву треба преузети у уговору када то не постоји као стандард или норма која одређује шта треба да садржи уговор који је обавезујући према међународном праву? Зато је после 1945. г међународно право кодификовано и објављене су међународне норме као што је Бечка конвенција да би се утврдила правила међународних уговора.
Дакле, понављаш глупост коју ни сам не разумеш, прво си тврдио да је уговор међународни, очигледно не знајући да међународни уговор значи документ који је обавезујући по међународном праву. Сада нико више не зна на шта мислиш, чак ни ти. Дакле, кажеш да је уговор обавезујући, али не знаш што то значи.
Ја сам ти јасно објаснио да 1912. године није постојао правни оквир на основу којег би се овај уговор могао назвати међународним у правном смислу. Односно, твоје речи да су Бугарска и Србија биле објекти међународног права и да су део међународне заједнице су апсолутно недоказиве јер у то време није постојала званична међународна организација која је могла да легитимише балканске државе као субјекте међународног права.
Потписани споразум између Бугарске и Србије показује обострану сагласност за преузимање обавеза за спровођење овог споразума под арбитражом и надзором Русије.
Здрав разум сугерише да је овде веома тешко наћи било какве правне обавезе, осим можда по државним законима Руске империје.

 

[Boris T]

Јесам, ево управо сам ти доказао да је српска војска водила операције у новембру месецу када је пао Битољ, о Јадрану и уласку у Драч тек да не говоримо, док си ти написао да је последље операције српска војска водила крајем октобра, и престани да се правиш блесав остало је записано и цитирано.Примирје је завршено 3. фебруара по Скоку, односно 5. фебруара по неким другим ауторима:

https://medjunarodnapolitika.rs/wp-content/uploads/MO/2012/1148/MO-2012-1148-article-14.pdf
Зоран Јеротијевић - Уговори о миру којима су окончани балкански ратови.

Француска и Балкански ратови — Стојић.
А војне операције су настављене тек 16. фебруара покушајем Турака да деблокирају Једрене око кога се сада налазила и српска војска, дакле на то сам мислио када сам написао три месеца, децембар, јануар и пола фебруара.
И на крају оно најважније што си покушао да сакријеш овим бескорисним трактатима јесте да су тада све армије мировале и нико се није борио па ни Бугарска, док си ти само српској војсци приписивао неку неактивност, то ти је још једна манипулација, прочитан си одавно.

Дакле, озбиљно си збуњен, или ти је збрка у глави, или покушаваш да грубо и безобразно манипулишеш.
Прво си изјавио да је примирје окончано 5. фебруара - међутим, испод сте ставио цитат који каже да су тог датума обновљене .......борбе.
Идемо даље: доле си написао да су војне операције почеле тек 16. фебруара (код Једрена),потпуно у супротности са наведеним цитатима.
Да ли заиста мислиш да су сви ретардирани као ти, и да ће поверовати у ове вербалне карамболе које покушаваш да прогураш?
Да објасним читаоцима, а да се такве дезинформације не шире – најгоре је што то намерно долази од особе која треба да води рачуна о непристрасности и историјској истини на ову тему :
Примирје је прекинуто 29. јануара, а непријатељства су настављена још 2/ 3 . фебруара демонстративним нападима на положај код Чаталџе. Затим су уследиле битке код Булаира и Шаркјој 6. и 8. фебруара.
Све датуме сам израчунао по новом календару. Мој прорачун можда има нетачност од једног дана, али је много тачнији од твог "оријентационог" календара, где су 3 месеца заправо 1 месец и 27 дана.

 

[Лекизан]

Нигде у овом тексту нема директног побијања чињеница из извештаја. Самјуел Датон је изразио сумњу да су сведоци били превише трауматизовани и негативни да би дали праву процену догађаја. Ово је наравно његова претпоставка.

Јел, недоказанима је све мало.

У Бугарској је документ објављен 1995. године у пуном преводу, а упркос негативним информацијама о бугарској војсци, документ је прихваћен у бугарску историографију. Исто важи и за мали део српског научног друштва, јер је већина негативних оцена документа заснована на његовом репринту из 1993. где Џорџ Кинон повлачи паралелу са југословенским ратовима.

Те негативне ствари о Бугарској из извештаја су они занемаривали у склопу своје пропаганде

https://sineza.ff.unibl.org/sineza/article/view/57/55

Штавише, Кинон то чини на бескомпромисан начин, критикујући српску позицију која, по његовом мишљењу, показује неограничени суверенитет и територијална права у новим ратовима у Хрватској и Босни. Он је такође изнео мишљење да су ствари у југоисточној Европи веома ружне и да се морају увести додатне мере како би земље Балкана, а посебно Србија, испоштовале међународне законе које су потписале као чланице УН.
Од тада су прошле 32 године и морам у потпуности да се сложим са Кинаном.

Наравно да се слажеш:

Дакле, ово је апсолутно валидан извор, без обзира да ли се то неким читаоцима свиђа или не.
И наравно, ово је један од главних разлога, уз сведочење о српским ратним злочинима, да је овај извештај игнорисан, па чак и потпуно одбачен у Србији.
Наравно да ниси знао ове ствари, као што ни не знаш суштину ствари о којима говориш.

Више пута сам ти скренуо пажњу на тумачење извора али ти изгледа ништа ниси научио, једна је ствар валидност извора а друга да ли су наводи из тог извора тачни или не.У Србији је тај извештај итекако познат, и прихваћен као политички обојен и тенденциозан, док је сама комисија која је радила тај извештај није била у Србији добродошла, разлози су се показали касније.Као и у случају Поенкареа показао си се потпуно сметен и ограничен за расправу јер имаш своја предубеђења и предрасуде која ти кваре расуђивање.

Одломак из Киноновог увода у „Друге балканске ратове“ 1993 – репринт оригиналног Карнегијевог извештаја:

Објављивање извештаја у време ратова деведесетих је био чист ревизионизам:

https://sineza.ff.unibl.org/sineza/article/view/57/55

Па то је био европски поредак 19. века. Ово није моје откриће.
Свидело се то некоме или не, мислим да то није битно за историографију.

Европски поредак да али међународно право општеприхваћено не.Срећа па се ти не питаш.

Драго ми је што настављаш да лупаш апсурдне глупости. Бугарска "предала" јадранску обалу Србији?
Хоћеш да кажеш да је Бугарска своја власничка права на јадранској обали пренела на Србију?
Питање је само како и по ком међународном праву је то могуће или дозвољено, када Бугарска очигледно није била власник ових територија последњих 1000 година?

Одрекла се те територије у корист Србије по уговору, већ постављао тај део.
Каква власничка права и престани да се брукаш више са тим међународним правом!!!!По уговору који је потписала је признала те територије Србији.Ни Француска и Британија нису биле власнице далматинске обале него Аустроугарска па су је по уговору предале Италији.

Ово није премиса, већ изјава аутора и руских представника повезаних са овим документом. Апсолутно сви историчари, па и твој омиљени Граовац, као главни разлог за овај уговор истичу заштиту интереса и државног суверенитета.

Аутори које сам постављао те демантују.Нисмо причали о "главном разлогу" него о разлогу који се тиче односа према Турској, а ту су ставови неподељени и онакви су какве сам их презентовао.

Наравно, све је мој изум, и оно што пише у првом члану уговора и самој војној конвенцији.
Први пут видим да неко покушава да демантује оно што пише у самом извору историјским анализама направљеним 100 година након догађаја. Ово је једноставно потпуна брука и изругивање историјског форума:

Да, твоја измишљотина коју си увртео себи у главу и то понављаш као папагај, и то само због тога да би показао да за нешто нисам у праву, други разлог не постоји.
"Ако би Србија и Бугарска по претходном међусобном споразуму објавиле рат Турској, и једна и друга страна обавезне су, ако не буде специјалним споразумом другачије наређено, да од своје мобилизоване војске по чл. I ове Конвенције упуте на Вардарско војиште армију јаку најмање од по сто хиљада бораца."

Дакле, настављаш глупо да одбацујеш тврдње једног од команданата српске војске који је стално био у контакту са Генералштабом и потврдио ову информацију.
Зато се још једном служим директним цитатом из књиге Милутиновића, који је црно на бело написао ко се борио где, и колико се одмарао. Ти то називаш манипулацијом. Нека људи још једном процене ко се бави изворима и ко пише шта год му падне на памет.
Друго, није могуће да су војне акције отпочеле 16. фебруара ако су Турци код Чаталџи започели ударе на бугарске положаје већ 2/3 фебруара.
Не могу да разумем које архиве, ако не бугарске војне архиве, треба узети у обзир када је реч о бугарским акцијама на фронту.

Дакле и тај ти каже да су се "главне" операције, примети оно главне, завршене падом Битоља 6. новембра али ти и даље трубиш о крају октобра, уместо да се извиниш за грешку.И то јесте тачно јер је падом Битоља турска вардарска армија била потпуно разбијена, борбе су се водиле и даље према јадранској обали али су у складу са тим биле мањег обима несретниче.Поента свега овога је била да демантујем тебе који си тврдио да је српска војска од краја октобра до краја рата била неактивна док су се само Бугари борили, а т ојесте манипулација.Цитирао сам ти аутора који каже да је 16. фебруар почетак операција, турски покушај деблокаде Једрена, од 3. фебруара када је примирје прекинуто до тада била су спорадична гранатирања непријатељских линија.

Тапиру, међународни уговори и право су постојали у то време и то је заправо била пракса међународних односа између западноевропских земаља која се изражавала у потписивању уговора и конвенција.
Покушаваш да ми изврнеш речи јер су сви видели да немаш појма о чему причаш. Бугарско-српски уговор се овде разматра у смислу међународног права (као што може се посматрати и из перспективе домаћег права) и као што видиш нико се не позива на правила или регулаторне оквире, већ само цитира догађаје из прошлости и износи гледишта разних правних стручњака тог времена. Јасно је да у овом тренутку не постоји нормативни оквир за међународно право.

Када ти не би био толико смушен и неповезан било би нам много лакше.Како када си написао да то да ли је нешто међународни уговор или не зависи само од међународног права, таквог још недефинисаног!И ко је ту луд.Па цитирају догађаје из прошлости и разматрају га у оквиру међународне праксе тадашњих држава, значи да то јесте међународни уговор, и у оквиру тога разматрају обавезе и права земаља потписница.

Чињеница да се позивам на УН и Бечку конвенцију није контрадикторна, већ индикативна да међународно право раније није било широко примењиво на уговоре и савезе који нису укључивали највеће западноевропске државе.

Чињеница је да обоје везујеш за уговоре који су потписани далеко пре тих конвенција.И ово је твоја халуцинација, ко нигде не стоји.Од тих конвенција међународно право постаје опште, до тада тако није било, па се и на тадашње уговоре гледало другачије, али су и сви они били валидни поготово ако међународни субјекти стоје иза тих уговора које су потписале њихове земље.

Где сам рекао да нема међународних уговора? Рекао сам да реч међународни уговори предвиђа искључиво уговорне односе по међународном праву, који су били уобичајена пракса за групу западноевропских држава пре оснивања Друштва народа 1920. године.

То произилази из твог излагања.Нисмо говорили о речи него о пракси споразумевања између земаља тада, а и то ти није тачно.

Па су се сложили, а знаш ли шта је међународни уговор? Или као што сам већ рекао, користиш речи и појмове које не разумеш? Односно, стране су сагласне и обавезују се да ће испунити уговор према чему? Шта овај уговор чини правно обавезујућим? Жеља страна да га испуне или закон по коме овај уговор ступа на снагу? Потпуно си се осрамотио, рекао сам ти да међународни уговор не значи само уговор који
су потписале две назависне стране, већ уговор који је правно обавезујући по међународном праву.

Зато су и потписали тај уговор јер су се сложили око нечег.Обавезују се једна према другој, прочитај уговор.Обавезујућим га чине потписи представника држава, они својим потписима гарантују да ће то бити тако.Питао сам те неколико пута, по ком то међународном праву када оно тада не постоји као ни међународне институције које би то прописале и регулисале, шта је остало друго Србији и Бугарској!Срамота ти је средње име.

Какве бре пуноправни чланови међународне заједнице 1899. године, када је тада није било? Хашке конвенције су биле први кораци ка кодификацији ратног права, које је тада тек било у процесу стварања. Конференције су отворене за све заинтересоване.
Обе земље су имале право да креирају сопствену политику почетком 20. века и видимо како се то одиграло.

Написао сам међународне заједнице а не јединствене међународне заједнице у данашњем смислу, а пуноправни чланови су постали када су те земље признате као независне, Србија пре Бугарске.Хашке конвенције су први кораци регулисања односа између држава на општем плану и Србија је то прихватила.Њима је регулисана и арбитража између осталог.И то су и радиле потпуно правно легитимно а ти им то оспораваш.

Ратификација је потпуно одвојен процес од потписивања и основни је услов за мултилатералне уговоре.
Ратификација је чин давања сагласности на уговор у складу са интерним процедурама државе. Она обавештава друге стране да је држава званично сагласна са одредбама и условима уговора. Ратификација не ствара правно обавезујућу природу уговора, већ изражава пристанак стране да се придржава правних норми које регулишу уговор.
Ма како није било тако в прошлости? – oтуда потиче пракса размене ратификационих докумената.
Читамо Берлински уговор, члан 64:

Јесте данас, тада још увек није била.Прочитај уставе Србије и Бугарске и не прави се паметан.
На Берлинском конгресу то је тако регулисано јер је промењен велики број граница између земаља, па је било потребно да комисије сваке земље провере да ли је све исправно наведено, и да то врате као повратну информацију што је пре могуће, иначе то није била пракса тада, није то ратификација кроз скупштину каква данас постоји, помешао си ствари.

Хуманитарна комисија је тачна реч у смислу да се извештај Комисије разматра у односу на такозвано „међународно хуманитарно право“ или познато и као ратно право.

Опет ти о међународном праву......

 

[Лекизан]

Ма које обавезе према међународном праву треба преузети у уговору када то не постоји као стандард или норма која одређује шта треба да садржи уговор који је обавезујући према међународном праву?

То те управо ја и питам јер постојање међународног права у уговору сматраш као услов постојања међународних уговора, укључујући и овај.
Другим речима да објасниш ове небулозе доле:

......очигледно не знајући да међународни уговор значи документ који је обавезујући по међународном праву.....
......1912. године није постојао правни оквир на основу којег би се овај уговор могао назвати међународним у правном смислу....
Дакле, кажеш да је уговор обавезујући, али не знаш што то значи.

Написао сам ти да то значи да је обавезан за Србију и Бугарску, и да то јесте међународни уговор и да не мора да се усклађује са тадашњим селективним међународним правом, јел треба да се црта.

Потписани споразум између Бугарске и Србије показује обострану сагласност за преузимање обавеза за спровођење овог споразума под арбитражом и надзором Русије.Здрав разум сугерише да је овде веома тешко наћи било какве правне обавезе, осим можда по државним законима Руске империје.

И не само везано за арбитражу Русије јер се Русија у уговору јавља само код спорних детаља, већ су се обавезале да поштују све чланове уговора, пристале су на то својим потписима.Да имаш здравог разума схватио би да када неко стави свој потпис на неки документ он тај документ треба и да поштује јер се сагласио са његовим одредбама а не да може да га крши, а то управо мислиш.

Прво си изјавио да је примирје окончано 5. фебруара - међутим, испод сте ставио цитат који каже да су тог датума обновљене .......борбе.
Идемо даље: доле си написао да су војне операције почеле тек 16. фебруара (код Једрена),потпуно у супротности са наведеним цитатима.
Примирје је прекинуто 29. јануара, а непријатељства су настављена још 2/ 3 . фебруара демонстративним нападима на положај код Чаталџе. Затим су уследиле битке код Булаира и Шаркјој 6. и 8. фебруара.
Све датуме сам израчунао по новом календару. Мој прорачун можда има нетачност од једног дана, али је много тачнији од твог "оријентационог" календара, где су 3 месеца заправо 1 месец и 27 дана.

Прво сам написао 3. фебруар јер сам цитирао Скока, други аутор каже 5. феб. и то сам цитирао.То је крај примирја а не почетак борби, то није исто.Војне операције су почеле 16. феб. покушајем Турака да деблокирају Једрене и трајале су негде до 28. фебруара, све пре тога су мали спорадични сукоби и припрема за ово што је дошло.Три месеца сам споменуо орјентационо јер се примирје и јесте протегло у трећи месец.Главно је да Бугари тада нису ратовали, као ни сви остали, а када су сукоби поново почели Срби су били под Једреном увелико, тако да умањујући српску улогу у тим догађајима је само још један твој очекиван безобразлук.

 

[Boris T]

Јел, недоказанима је све мало.
Pogledajte prilog 1699877

Те негативне ствари о Бугарској из извештаја су они занемаривали у склопу своје пропаганде
Pogledajte prilog 1699889
https://sineza.ff.unibl.org/sineza/article/view/57/55

Наравно да се слажеш:
Pogledajte prilog 1699895

Више пута сам ти скренуо пажњу на тумачење извора али ти изгледа ништа ниси научио, једна је ствар валидност извора а друга да ли су наводи из тог извора тачни или не.У Србији је тај извештај итекако познат, и прихваћен као политички обојен и тенденциозан, док је сама комисија која је радила тај извештај није била у Србији добродошла, разлози су се показали касније.Као и у случају Поенкареа показао си се потпуно сметен и ограничен за расправу јер имаш своја предубеђења и предрасуде која ти кваре расуђивање.

Објављивање извештаја у време ратова деведесетих је био чист ревизионизам:
Pogledajte prilog 1699887
https://sineza.ff.unibl.org/sineza/article/view/57/55

Какво бре тумачење, поента је да европска историографија и већина аналитичара овај извештај сматрају вредним извором за Балканске ратове.
Чињеница да публикација из 1993. године повлачи паралелу са југословенским ратовима је политичка нијанса и нема везе са историјским догађајима и сведочењима на којима се извештај заснива.
С. Датон нигде није оповргао извештај нити доказао да је оно што је тамо написано лаж.
То што неко у Србији може да пише и негира истину у извештају је такође врло типично за групу људи попут тебе који се стално представљају као жртве Запада и тврде апсурдне ствари, укључујући и чињеницу да је Србија била ослободилац и да није ништа крива.
Смешно је да човек као ти, са образовањем дечака од 14 година, тврди да је нешто ревизионизам, а да не зна шта та реч значи.
Ово је прилично глупо мишљење, у данашње време, глупо чак и за овај форум који је пун патриота.

Зато су и потписали тај уговор јер су се сложили око нечег.Обавезују се једна према другој, прочитај уговор.Обавезујућим га чине потписи представника држава, они својим потписима гарантују да ће то бити тако.Питао сам те неколико пута, по ком то међународном праву када оно тада не постоји као ни међународне институције које би то прописале и регулисале, шта је остало друго Србији и Бугарској!Срамота ти је средње име.

Једна се обавезује према другој? Ма ти си пуко као звечка, бре.
Овде говоримо о правној, а не о љубавној обавези. Значење појма међународни уговор уграђено је у његову правну снагу.
Сада нека сви виде како покушаваш поново да се извучеш , потпуно негирајући своје речи да је споразум правно обавезујући по међународном праву. Сада када сам ти објаснио историју и развој међународног права и стање ствари пре 110 година – већ си почео да негираш оно што си тврдио пре 2 месеца. И тако то радиш у свим темама где си ухваћен у незнању:

Српско-бугарски споразум спада у међународне уговоре.

Србија и Бугарска су као независне државе субјекти међународног права које регулише друштвене односе и начин организовања међународних односа.

 

[Boris T]

Европски поредак да али међународно право општеприхваћено не.Срећа па се ти не питаш.

Чекај, како није постојало општеприхваћено међународно право, пошто си тврдио да су ове балканске земље потписале уговор по међународном праву 1912. године? Опет заборављаш шта си рекао. Европски поредак је управо производ ових међународних односа у 19. веку између великих сила, који су поставили темеље међународног права. Сви пси у дворишту су разумели, осим Лекизана.

Одрекла се те територије у корист Србије по уговору, већ постављао тај део.
Каква власничка права и престани да се брукаш више са тим међународним правом!!!!По уговору који је потписала је признала те територије Србији.Ни Француска и Британија нису биле власнице далматинске обале него Аустроугарска па су је по уговору предале Италији.

Где се бре у уговору помиње јадранска обала? Не видим како бугарско признање неких српских измишљених права даје Србији право да окупира ове територије. Јеси ли ти опет пијан?
Велике силе су биле савезници Турака и током већег дела 19. века вршиле су директну контролу над њиховом спољном политиком.
Бугарску и Србију поредиш са великим силама из 19. века. Нешто није у реду са тобом. Какав Јадран, какви бакрачи!

Аутори које сам постављао те демантују.Нисмо причали о "главном разлогу" него о разлогу који се тиче односа према Турској, а ту су ставови неподељени и онакви су какве сам их презентовао.

Да, твоја измишљотина коју си увртео себи у главу и то понављаш као папагај, и то само због тога да би показао да за нешто нисам у праву, други разлог не постоји.
"Ако би Србија и Бугарска по претходном међусобном споразуму објавиле рат Турској, и једна и друга страна обавезне су, ако не буде специјалним споразумом другачије наређено, да од своје мобилизоване војске по чл. I ове Конвенције упуте на Вардарско војиште армију јаку најмање од по сто хиљада бораца."

Дакле, не видим где је овде офанзивни план? Осим неке могућности рата и мобилизације трупа – овде нема ничег другог. Рат се може објавити из више разлога, и то не само као офанзивна мера већ и као одговор на војна дејства. Ово сам већ рекао много пута.
Људима је одавно јасно да нису у праву, али мој циљ је да свака твоја манипулација и лаж буде разоткривена и брутално оповргнута.

Дакле и тај ти каже да су се "главне" операције, примети оно главне, завршене падом Битоља 6. новембра али ти и даље трубиш о крају октобра, уместо да се извиниш за грешку.И то јесте тачно јер је падом Битоља турска вардарска армија била потпуно разбијена, борбе су се водиле и даље према јадранској обали али су у складу са тим биле мањег обима несретниче.Поента свега овога је била да демантујем тебе који си тврдио да је српска војска од краја октобра до краја рата била неактивна док су се само Бугари борили, а т ојесте манипулација.Цитирао сам ти аутора који каже да је 16. фебруар почетак операција, турски покушај деблокаде Једрена, од 3. фебруара када је примирје прекинуто до тада била су спорадична гранатирања непријатељских линија.

А које су то неглавне операције? Убиство албанских и бугарских сељака у Албанији и Македонији? Па Милутиновић је војни официр и једва да је мислио да се борба против цивилног становништва сматра војном операцијом. Зато је управо рекао да су осим две дивизије око Једрена и дела српских трупа код Скадра, све остале одмарале од средине новембра до средине јуна. Не може бити јасније од тога.
За коју грешку да ти се извиним бре, ако си ти сам патолошки лажов? Ја не тврдим ништа, то говори Милутиновић, а ти опет покушаваш да протумачиш његове речи како ти одговара.
Тапире, ни сам не разумеш цитате које си поставио. Цитат који си навео каже да су 5. фебруара поново почеле борбе. Примирје је прекинуто 29. јануара.
Какво бре спорадичнo гранатирање непријатељских линија, када је дошло до напада 50.000 турске војске на галипољске положаје Бугара?!

Када ти не би био толико смушен и неповезан било би нам много лакше.Како када си написао да то да ли је нешто међународни уговор или не зависи само од међународног права, таквог још недефинисаног!И ко је ту луд.Па цитирају догађаје из прошлости и разматрају га у оквиру међународне праксе тадашњих држава, значи да то јесте међународни уговор, и у оквиру тога разматрају обавезе и права земаља потписница.

Чињеница да је неки српски правни стручњак с почетка 20. века тај уговор испитивао у смислу међународног права само да би пронашао разлог зашто га Србија не би требало да поштује. Ово је сврха овог чланка, али га ниси прочитао до краја, као и многе друге документе које си поставио овде.
Нигде у то време није постојао начин или критеријум по коме би се овај споразум у правном смислу могао квалификовати као међународни уговор. Из тог разлога се касније, 1945. године, појавио нацрт Бечке конвенције по којој би требало судити о легитимности уговора између две или више држава. Ово је такође правило по коме УН региструју ове уговоре као међународне. Дакле, међународно право на почетку 20. века било је нешто што је де јуре било неодређено.
И овај уговор можеш сто пута назвати међународним, али то не мења чињеницу да никада није био, ни тада, ни сада.

 

[Boris T]

Чињеница је да обоје везујеш за уговоре који су потписани далеко пре тих конвенција.И ово је твоја халуцинација, ко нигде не стоји.Од тих конвенција међународно право постаје опште, до тада тако није било, па се и на тадашње уговоре гледало другачије, али су и сви они били валидни поготово ако међународни субјекти стоје иза тих уговора које су потписале њихове земље.

Показао сам ти хронологију развоја и да су рани међународни споразуми из 19. века претеча међународног права које ће касније бити наметнуто кроз УН и Бечку конвенцију, тако да итекако постоји веза и она је видљива.
Други проблем је што је пре 1945. год појам „признати субјект међународног права“ био је празна терминологија јер није постојала ни формално организована међународна заједница, нити било какав административни оквир. Односно, покушаваш да оцрташ неке облике међународног права који у то време још нису постојали.
Штавише, и сам си се позвао на савремене дефиниције међународног права (са википедије и међународно јавно право, публикација од 2022. године) и онда кажеш да се оне не односе на прошлост. Уопштено говорећи, очигледно си толико збуњен да сада покушаваш да бугарско-српски уговор представиш као правно обавезујући јер су се обе стране једноставно сложиле да га се придржавају. . Јасно је да ништа не разумеш.

И ниси.Јесте.То што се они обраћају Русији не значи да уговор није међународни.
https://www.scribd.com/document/642...vno-pravo-Milenko-Kreca-2022-XIII-izdanje-NBS

Споразум прати тадашње међународно право, а не данашње, а како су обе земље међународни правно признати субјекти то је и очекивано

Небитно је то, нигде се ни окупација не спомиње па ти то сматраш да се десило, кроз чланове уговора јасно се виде њихове намере.
"међународни уговор може се склапати између два (билатерални уговор) или више (мултилатерални уговор) субјекта међународног права.."
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Међународни_уговор
и то се сматра у свим селима.

То произилази из твог излагања.Нисмо говорили о речи него о пракси споразумевања између земаља тада, а и то ти није тачно.

То не произилази из моје изјаве.
Па како нисмо, у претходном коментару тврдиш да су "међународни" уговори једноставно међународни и да не морају да буду у складу са међународним правом. У одговору сам ти рекао да причаш потпуне глупости.
Рекао сам ти ако хоћеш да се свађаш са мном – требају ти аргументи – немаш их и никада нећеш.

Твој једини "аргумент" је да грешим.

Написао сам међународне заједнице а не јединствене међународне заједнице у данашњем смислу, а пуноправни чланови су постали када су те земље признате као независне, Србија пре Бугарске.Хашке конвенције су први кораци регулисања односа између држава на општем плану и Србија је то прихватила.Њима је регулисана и арбитража између осталог.И то су и радиле потпуно правно легитимно а ти им то оспораваш.

"Друштво народа" је први покушај стварања и организовања међународне заједнице у легитимни савез држава путем писаног устава. Ово је трансформисало међународни систем из правне праксе која је одражавала потребе ограниченог броја субјеката међународног права у 19. веку (западноевропске земље), у свеобухватан правни режим у коме учествује међународна заједница, данас представљена кроз УН.
Хашке конвенције су биле први покушаји да се уведе ратно право, за које ниси знао да се још назива „међународно хуманитарно право“.
Бугарска и Србија су све урадиле легитимно – питање је по ком закону, пошто ни сам не знаш да фраза „правно обавезујући“ не произлази од потписивања уговора.

 

[Boris T]

Јесте данас, тада још увек није била.Прочитај уставе Србије и Бугарске и не прави се паметан.
На Берлинском конгресу то је тако регулисано јер је промењен велики број граница између земаља, па је било потребно да комисије сваке земље провере да ли је све исправно наведено, и да то врате као повратну информацију што је пре могуће, иначе то није била пракса тада, није то ратификација кроз скупштину каква данас постоји, помешао си ствари.

Управо о томе говорим – стално извртање и окретање када си ухваћен у манипулацији или лажи.
Дакле, ти си тврдио да ратификација није била позната у прошлости. Међутим, сада када се испоставило да је била позната, и то током Берлинског конгреса, почињу твоје сталне манипулације, изазване недостатком сваког достојанства и које доводе до тоталног губитка кредибилитета пред форумашима.
Бесмислено је расправљати са тобом јер ниси у позицији да процењујеш своје способности, пошто си се затворио у овај форум где су сви љубазни и некритични према теби и твојим бројним лажима и глупостима које си несумњиво написао на разне теме.

 

[Boris T]

То те управо ја и питам јер постојање међународног права у уговору сматраш као услов постојања међународних уговора, укључујући и овај.
Другим речима да објасниш ове небулозе доле:

Наравно – правни оквир значи нормативну основу – међународно право је у то време постојало у виду конвенција и тзв.. уобичајена пракса у међународним правним односима западноевропских земаља. Шта ти бре није јасно? И врапцима је постало јасно.

Написао сам ти да то значи да је обавезан за Србију и Бугарску, и да то јесте међународни уговор и да не мора да се усклађује са тадашњим селективним међународним правом, јел треба да се црта.

Шта ти је бре то селективно право?! – и са којим правом би требало да буде у складу?
Јеси ли стварно толико ретардиран? Под међународним уговором се подразумева уговор који је регулисан међународним правом.
Не постоји друга дефиниција појма међународни уговор која се користила у последњих 150 година.

И не само везано за арбитражу Русије јер се Русија у уговору јавља само код спорних детаља, већ су се обавезале да поштују све чланове уговора, пристале су на то својим потписима.Да имаш здравог разума схватио би да када неко стави свој потпис на неки документ он тај документ треба и да поштује јер се сагласио са његовим одредбама а не да може да га крши, а то управо мислиш.

Па, као што сам ти рекао - поштовати по сопственом нахођењу и поштовати у складу са прихватањем правних обавеза су две веома различите ствари које уопште не разумеш. Сам потпис не ствара правне односе међу државама.
Да би уговор био обавезујући потребно је много више од потписа, посебно ако је реч о међународном праву које тада није било кодификовано, а тешко је пронаћи доказ да су потписивањем овог уговора две државе преузеле било какве правне обавезе, нити је међународна пракса у то време давала било какве гаранције за испуњење уговора, као што замисљаш .

Прво сам написао 3. фебруар јер сам цитирао Скока, други аутор каже 5. феб. и то сам цитирао.То је крај примирја а не почетак борби, то није исто.Војне операције су почеле 16. феб. покушајем Турака да деблокирају Једрене и трајале су негде до 28. фебруара, све пре тога су мали спорадични сукоби и припрема за ово што је дошло.Три месеца сам споменуо орјентационо јер се примирје и јесте протегло у трећи месец.Главно је да Бугари тада нису ратовали, као ни сви остали, а када су сукоби поново почели Срби су били под Једреном увелико, тако да умањујући српску улогу у тим догађајима је само још један твој очекиван безобразлук.

Колико пута морам да ти објашњавам да твој цитат дословно каже да су борбе настављене 5. фебруара? Овде нема ни речи о примирју. Које спорадичне битке се воде код Булаира и Шаркјоја и код Чаталџи? Малопре си рекao да је то било спорадичног гранатирања положаја.
Нико није негирао учешће две српске дивизије код Једрена, али чишћење територија од локалних Албанаца покушаваш да представиш као легитимне војне операције. А то није. Нити га Милутиновић помиње у својој књизи. А он је један од оних који најбоље знају шта су тамо радили и уопште то није сматрао војном операцијом
Очигледно си веома збуњен и...пијан, као и увек. Хајде, закључи ову тему да се више не брукаш.

 

[Лекизан]

Какво бре тумачење, поента је да европска историографија и већина аналитичара овај извештај сматрају вредним извором за Балканске ратове.
Чињеница да публикација из 1993. године повлачи паралелу са југословенским ратовима је политичка нијанса и нема везе са историјским догађајима и сведочењима на којима се извештај заснива.
То што неко у Србији може да пише и негира истину у извештају је такође врло типично за групу људи попут тебе који се стално представљају као жртве Запада и тврде апсурдне ствари, укључујући и чињеницу да је Србија била ослободилац и да није ништа крива.

Не знаш ти шта европска историографија сматра као ни већина аналитичара јер ти то читао ниси као ни већину осталог.Историчари, и то не само српски као што сам ти показао, тај извештај сматрају за извор али далеко од тога да је толико релевантан да се по томе могу тумачити догађаји у балканским ратовима већ управо обратно, прсти и намере великих сила које су креирале политичку слику на Балкану.То се не негира тек онако већ из оправданих разлога, тако да затварати очи пред чињеницама и гутати шта се сервира могу само нискоинтелигентна бића.

Једна се обавезује према другој?
Овде говоримо о правној, а не о љубавној обавези. Значење појма међународни уговор уграђено је у његову правну снагу.
Сада нека сви виде како покушаваш поново да се извучеш , потпуно негирајући своје речи да је споразум правно обавезујући по међународном праву. Сада када сам ти објаснио историју и развој међународног права и стање ствари пре 110 година – већ си почео да негираш оно што си тврдио пре 2 месеца. И тако то радиш у свим темама где си ухваћен у незнању:
Чекај, како није постојало општеприхваћено међународно право, пошто си тврдио да су ове балканске земље потписале уговор по међународном праву 1912. године? Опет заборављаш шта си рекао. Европски поредак је управо производ ових међународних односа у 19. веку између великих сила, који су поставили темеље међународног права.

Да, и зато и потписују уговор као гаранцију да ће тако и бити, и то јесте правна обавеза, иначе земље не би ништа ни потписивале него би се усмено договарале, логично свима сем теби.Ту пише да је то међународни уговор јер га потписују две независне земље управо међународно признате од стране тих за које си рекао да креирају тадашње међународно право, за које опет не знаш ни како је изгледало док ти нисам објаснио.Е зато је то међународни уговор а не зато што постоји неко посебно међународно право које треба да следе.....што опет твоју констатацију која се може извући из твојих вратоломија да српско-бугарски споразум није уопште међународни уговор чини будалаштином године.
Нисам ја то тврдио него ти, да је међународно право услов потписивања свих признатих међународних споразума, али сада си научио да неког општег права и није било тада.Европски поредак и међународни односи да али не и међународно право, које постаје опште тек формирањем међународних организација.

Где се бре у уговору помиње јадранска обала? Не видим како бугарско признање неких српских измишљених права даје Србији право да окупира ове територије.
Велике силе су биле савезници Турака и током већег дела 19. века вршиле су директну контролу над њиховом спољном политиком.
Бугарску и Србију поредиш са великим силама из 19. века. Нешто није у реду са тобом. Какав Јадран, какви бакрачи!

Ја знам да си ти надобудан и недоказан али прати мало расправу да ти пет пута не понављам исто:
"Србија признаје Бугарској право на територију источно од Родопе и реке Струме, а Бугарска Србији на територију северно и западно од Шаре планине".Е видиш ова територија западно од Шаре се простире до јадранске обале, да ти нацртам.
Види се да си погубљен скроз, питао си како Бугарска може да гарантује Србији територију која је у Турској, што и јесте била, и помињао нека власничка права, и рекао сам ти да су и Француска, Русија и Британија по уговору дале далматинску обалу Италији, три године касније, иако је она тада у Аустрији већ вековима, што значи да ствари не функционишу тако како ти замишљаш.

Дакле, не видим где је овде офанзивни план? Осим неке могућности рата и мобилизације трупа – овде нема ничег другог. Рат се може објавити из више разлога, и то не само као офанзивна мера већ и као одговор на војна дејства.

Главне и споредне разлоге сам спомињеш како би се извукао из гована у која си сам својим писањем и упао.Планови се разрађују у војним конвенцијама, а овде се наводи да ако би Србија и Бугарска по овом међусобном споразуму објавиле рат Турској онда дефинишу шта која треба да ради тада, што значи да су тим споразумом планирали рат са Турском који ће саме објавити.

А које су то неглавне операције? Убиство албанских и бугарских сељака у Албанији и Македонији?
За коју грешку да ти се извиним бре, ако си ти сам патолошки лажов? Ја не тврдим ништа, то говори Милутиновић, а ти опет покушаваш да протумачиш његове речи како ти одговара.
Цитат који си навео каже да су 5. фебруара поново почеле борбе. Примирје је прекинуто 29. јануара.
Какво бре спорадичнo гранатирање непријатељских линија, када је дошло до напада 50.000 турске војске на галипољске положаје Бугара?!
Колико пута морам да ти објашњавам да твој цитат дословно каже да су борбе настављене 5. фебруара? Овде нема ни речи о примирју. Које спорадичне битке се воде код Булаира и Шаркјоја и код Чаталџи? Малопре си рекao да је то било спорадичног гранатирања положаја.
Нико није негирао учешће две српске дивизије код Једрена, али чишћење територија од локалних Албанаца покушаваш да представиш као легитимне војне операције. А то није. Нити га Милутиновић помиње у својој књизи.

Сам си то цитирао несрећо и опет не знаш о чему се ради, не измишљај више.Тврдио си да српска војска није ратовала од краја октобра до краја рата сем испод Једрена, што значи да си масно слагао.То не каже ни Милутиновић.Поставио сам Скока где каже да је 3. фебруара прекинуто примирје, док други кажу 5. феб:

Како тачно мислиш да су се операције изводиле у фебруару месецу под оваквим околностима:

Српски војник на предстражи под Једреном 1913.
То је био и разлог због чега је савезнички напад на Једрене уследио тек крајем марта када се снег отопио а терен исушио, али ти ни то ниси знао.
То и значи, прекид примирја и почетак ратног стања.Бугари су гранатирали Једрене, док су Турци гранатирали бугарске положаје на Чаталџи.
Ти си изјавио да је српска војска практично од краја октобра лежала док се Бугарска ваљда борила, само не знам где кад је примирје трајало до фебруара месеца, а после се заједно борили под Једреном.Борби са наоружаним албанским одредима разбијене турске војске је било и то јесте легитиман циљ, али то није цивилно становништво.Милутиновић каже да су се Главне операције завршиле уласком српске војске у Битољ јер је тада турска вардарска армија практично разбијена а не да касније није било борби уопште.Главне борбе су се преселиле тада под Једрене и Скадар а ту и српске трупе учествују.

Чињеница да је неки српски правни стручњак с почетка 20. века тај уговор испитивао у смислу међународног права само да би пронашао разлог зашто га Србија не би требало да поштује. Ово је сврха овог чланка, али га ниси прочитао до краја, као и многе друге документе које си поставио овде.
И овај уговор можеш сто пута назвати међународним, али то не мења чињеницу да никада није био, ни тада, ни сада.
Штавише, и сам си се позвао на савремене дефиниције међународног права (са википедије и међународно јавно право, публикација од 2022. године) и онда кажеш да се оне не односе на прошлост. Уопштено говорећи, очигледно си толико збуњен да сада покушаваш да бугарско-српски уговор представиш као правно обавезујући јер су се обе стране једноставно сложиле да га се придржавају.
То не произилази из моје изјаве.
Хашке конвенције су биле први покушаји да се уведе ратно право, за које ниси знао да се још назива „међународно хуманитарно право“.
Бугарска и Србија су све урадиле легитимно – питање је по ком закону, пошто ни сам не знаш да фраза „правно обавезујући“ не произлази од потписивања уговора.

Не један него двојица, види се ко то није читао, и то јесте написано поводом дискусије о обавезности српско-бугарског уговора са становишта тадашњег међународног права, што је мање битно, главно је да су тај уговор сматрали међународним документом.

Тај споразум јесте међународни јер су га потписале две државе, и ништа више није било потребно да би се он сматрао предметом званичне међународне коресподенције, и као такав се и прихвата, поготово што тада и нема ограничења везаних за међународну правну праксу, то што си ти застранио није мој проблем, питај неког ако мени не верујеш и не брукај се више, зато ниси у стању да ми одговориш који ти је то међународни уговор из тог периода који може да се сматра међународним и да објасниш због чега.Из твоје изјаве произилази да међународних уговора тада нема, а да Србија и Бугарска, мада су суверене независне државе, нису ни имале права на њих као и још пола Европе........О међународном праву само ти говориш и нико више, и не занимају ме твоје бесмислене реченице где пишеш само да би нешто написао.Нисмо говорили о Хашким конвенцијама него си Карнегијеву комисију назвао хуманитарна а навео сам ти како се она тачно називала, измишљотинама никад краја.Урадиле су то легитимно по законима својих земаља, који то други закон је потребан да би две земље потписале важећи уговор о савезу.

 

[Лекизан]

Дакле, ти си тврдио да ратификација није била позната у прошлости. Међутим, сада када се испоставило да је била позната, и то током Берлинског конгреса, почињу твоје сталне манипулације, изазване недостатком сваког достојанства и које доводе до тоталног губитка кредибилитета пред форумашима.

Читаш ли ти написано о каквој врсти ратификације се радило тамо или не, то није оно што си ти замислио, верификација документа кроз скупштину као највишег органа власти код свих потписница како би документ био валидан, то није рађено тада, тога нема, већ провера државних комисија при свакој земљи да ли је у уговору све правилно наведено пре свега по питању граница, отуда се спомиње ратификација, то не значи исто што и данас, то је рађено после Берлинског конгреса, а и после Лондонског мира јер је и ту дошло до драстичне промене граница.Ти кредибилитет никада и ниси имао, служиш за подсмех на којој код теми да се појавиш.

Наравно – правни оквир значи нормативну основу – међународно право је у то време постојало у виду конвенција и тзв.. уобичајена пракса у међународним правним односима западноевропских земаља. Шта ти бре није јасно? И врапцима је постало јасно.
Шта ти је бре то селективно право?! – и са којим правом би требало да буде у складу?
Под међународним уговором се подразумева уговор који је регулисан међународним правом.
Не постоји друга дефиниција појма међународни уговор која се користила у последњих 150 година.
Па, као што сам ти рекао - поштовати по сопственом нахођењу и поштовати у складу са прихватањем правних обавеза су две веома различите ствари које уопште не разумеш. Сам потпис не ствара правне односе међу државама.
Да би уговор био обавезујући потребно је много више од потписа, посебно ако је реч о међународном праву које тада није било кодификовано, а тешко је пронаћи доказ да су потписивањем овог уговора две државе преузеле било какве правне обавезе, нити је међународна пракса у то време давала било какве гаранције за испуњење уговора....

Ово ми није јасно:

......очигледно не знајући да међународни уговор значи документ који је обавезујући по међународном праву.....
......1912. године није постојао правни оквир на основу којег би се овај уговор могао назвати међународним у правном смислу....

Са једне стране тврдиш да српско-бугарски споразум није међународни уговор јер није обавезујући по међународном праву, док са друге стране тврдиш да то исто међународно право нема уопште правни оквир, па по ком то међународном праву српско-бугарски уговор није међународни документ ако међународног права и нема, схваташ ли ти какав салто мортале радиш.Да не помињем да не можеш да објасниш зашто су Србија и Бугарска потписали један међународно правно неважећи документ, и после се још обе позивале на њега.То ти је оно право које тада није било опште дефинисано па нема потребе да уговор о коме говоримо буде у складу са тако нечим да би био међународни документ.Нема међународног права усијана главо, како могу уговори да буду регулисани њим.Та дефиниција се користи од када је међународно право постало опште стварањем међународних организација пре тога је бесмислено причати о томе.
Него шта ствара правне односе међу државама тада, шта су то требале да ураде Србија и Бугарска код склапања споразума да би то било поштовано по твојим критеријумима, одговори већ једном?А ово ти је генијално, треба више од потписа, али ако је реч о међународном праву, а оно није било кодификовано, па зато и обавеза нема, нема ни гаранција, што ли су то потписивале уопште, чиста лудница у твом мозгићу.Да нису Срби и Бугари требали да кодификују међународно право прво јер га није било, па онда по томе потпишу уговор!!!

Што више бесниш ја сам све убеђенији да си неки тежак мученик.

 

[Boris T]

Не знаш ти шта европска историографија сматра као ни већина аналитичара јер ти то читао ниси као ни већину осталог.Историчари, и то не само српски као што сам ти показао, тај извештај сматрају за извор али далеко од тога да је толико релевантан да се по томе могу тумачити догађаји у балканским ратовима већ управо обратно, прсти и намере великих сила које су креирале политичку слику на Балкану.То се не негира тек онако већ из оправданих разлога, тако да затварати очи пред чињеницама и гутати шта се сервира могу само нискоинтелигентна бића.

Опет цинизам и лаж, причаш о страним ауторима? Ти који ниси прочитао ниједну књигу на историјску тему, осим исполитизованих прича учесника на новосадском Јутјуб каналу.
Наравно, извештај је извор, и то врло релевантан са доста сведочења из прве и друге руке.
То је била моја поента – треба схватити да ако нешто није општеприхваћено у Србији, то није разлог зашто би то историографија одбацила и сматрала непоузданим.
Смешно је и апсолутно монструозно да се ти, који имаш логичко размишљање на нивоу основне школе, обраћаш европској историографији и мени као бићима ниске интелигенције.
То једноставно показује да ниси само ментално ретардиран већ и заостао за временом, не само у културно-социјалном а можда и у сваком другом погледу. И то је одређени менталитет и стереотип.

Да, и зато и потписују уговор као гаранцију да ће тако и бити, и то јесте правна обавеза, иначе земље не би ништа ни потписивале него би се усмено договарале, логично свима сем теби.Ту пише да је то међународни уговор јер га потписују две независне земље управо међународно признате од стране тих за које си рекао да креирају тадашње међународно право, за које опет не знаш ни како је изгледало док ти нисам објаснио.Е зато је то међународни уговор а не зато што постоји неко посебно међународно право које треба да следе.....што опет твоју констатацију која се може извући из твојих вратоломија да српско-бугарски споразум није уопште међународни уговор чини будалаштином године.
Нисам ја то тврдио него ти, да је међународно право услов потписивања свих признатих међународних споразума, али сада си научио да неког општег права и није било тада.Европски поредак и међународни односи да али не и међународно право, које постаје опште тек формирањем међународних организација.

Правни односи и обавезе се не утврђују само потписом уговорних страна.
По ком правном основу је потписан овај уговор? Шта је гаранција? Којој институцији је поверено решавање спорова по уговору?
Престани са ракијом. Чињеница да су две земље биле независне 1912. ни на који начин и ни по ком правилу не чини овај уговор међународним у то време.
Ово није будалштине године, него твоји коментари се крећу од глупих до још глупљих и требало би да добијеш награду за најнеписменијег модератора на форуму за фразе попут : "Међународни споразум је међународни због "међународне кореспонденције" између две независне државе“. Cвима показујеш да не разумеш шта значи "међународни" и глупо тврдиш да појам "међународни уговор" није у вези са међународним правом. Овде у овој изјави постаје јасно да си ти неписмена незналица.
Међународно право се изражава управо у овим односима између држава и регулише их. Стога се о међународним односима као о правном поретку може говорити управо од почетка 19. века. И ово су први уговори које сам већ поменуо.
Нисам рекао да је међународно право услов за потписивање свих међународних уговора. Рекао сам да у то време није било директног позивања на међународно право јер оно није постојалоу облик у формалне збирке правила или одредба попут Бечке конвенције. Управо је то била привилегија западноевропских земаља до глобалног ширења међународног права преко међународних организација.
Међународно право није постојало пре 1945. године? То је нешто што само ти можеш да кажеш, пошто једноставно не разумеш шта значи "међународни уговор". Питам се како две земље могу да потпишу правно обавезујући међународни уговор ако међународно право не постоји? Ја тврдим да то није било званично регулисано, нити су новоформиране балканске земље попут Бугарске и Србије биле субјекти међународног права, јер такви субјекти званично нису постојали 1912.
Односно, не можеш наћи ниједан документ који бугарско-српски уговор квалификује као међународно обавезујући документ.
То што ти, као и обично, тврдиш ствари, а да не можеш да их поткрепиш је чиста манипулација, да не кажем лаж.

Ја знам да си ти надобудан и недоказан али прати мало расправу да ти пет пута не понављам исто:
"Србија признаје Бугарској право на територију источно од Родопе и реке Струме, а Бугарска Србији на територију северно и западно од Шаре планине".Е видиш ова територија западно од Шаре се простире до јадранске обале, да ти нацртам.
Види се да си погубљен скроз, питао си како Бугарска може да гарантује Србији територију која је у Турској, што и јесте била, и помињао нека власничка права, и рекао сам ти да су и Француска, Русија и Британија по уговору дале далматинску обалу Италији, три године касније, иако је она тада у Аустрији већ вековима, што значи да ствари не функционишу тако како ти замишљаш.

Где бре Бугарска даје било какву територију Србији? Из које одредбе ово произилази? Ко је власник територије и ко даје гаранције за те територије, како и на који начин?
Ни Бугарска ни Русија нису дале никакве гаранције Србији, а то су потврдили и руски министар и Гешов. Пашић такође никада није оптужио Бугарску за неиспуњене "обавезе" према Јадрану.
Докле ћеш правити от себе глупана?
И докле ћеш обмањивати људе да си некакав модератор историје? Ти си навијач са образовањем осмог разреда и општим познавањем историје које долази из свих врста сумњивих медијских извора.
Нажалост, немаш капацитет за обраду аутентичних извора.

Главне и споредне разлоге сам спомињеш како би се извукао из гована у која си сам својим писањем и упао.Планови се разрађују у војним конвенцијама, а овде се наводи да ако би Србија и Бугарска по овом међусобном споразуму објавиле рат Турској онда дефинишу шта која треба да ради тада, што значи да су тим споразумом планирали рат са Турском који ће саме објавити.

Сам си то цитирао несрећо и опет не знаш о чему се ради, не измишљај више.Тврдио си да српска војска није ратовала од краја октобра до краја рата сем испод Једрена, што значи да си масно слагао.То не каже ни Милутиновић.Поставио сам Скока где каже да је 3. фебруара прекинуто примирје, док други кажу 5. феб:

Како тачно мислиш да су се операције изводиле у фебруару месецу под оваквим околностима:

Српски војник на предстражи под Једреном 1913.
То је био и разлог због чега је савезнички напад на Једрене уследио тек крајем марта када се снег отопио а терен исушио, али ти ни то ниси знао.
То и значи, прекид примирја и почетак ратног стања.Бугари су гранатирали Једрене, док су Турци гранатирали бугарске положаје на Чаталџи.
Ти си изјавио да је српска војска практично од краја октобра лежала док се Бугарска ваљда борила, само не знам где кад је примирје трајало до фебруара месеца, а после се заједно борили под Једреном.Борби са наоружаним албанским одредима разбијене турске војске је било и то јесте легитиман циљ, али то није цивилно становништво.Милутиновић каже да су се Главне операције завршиле уласком српске војске у Битољ јер је тада турска вардарска армија практично разбијена а не да касније није било борби уопште.Главне борбе су се преселиле тада под Једрене и Скадар а ту и српске трупе учествују.

Не знам како уопште можеш да причаш о говaнима кад ти једини пливаш у њима. А то смо већ доказали твојим бескрајним манипулацијама и лажима које сваки пут разоткривам.
Дакле, говоримо о војној конвенцији: на почетку војне конвенције у члановима 2 и 3, јасно се говори о нападу Турске на Бугарску и Србију и шта из тога произилази као обавеза по уговору. Општи рат против Турске је предвиђен у члану 4, без навођења разлога. Свако ко има мало мозга сматрао би ову војну конвенцију одбрамбеном. На тај начин је војни савез био квалификован у то време па и сада.

Твој цитат јасно каже да је сукоб обновљен 5. фебруара. Да ли треба да ти објашњавам да је до обнављања непријатељства дошло почетком фебруара, а да су 29. јануара Младотурци прекинули примирја ?
И какве то везе има са твојом претераном изјавом да је 57 дана отприлике 3 месеца? Да нисам овде навео тачне дане примирја, ти би на овом форуму и даље објашњавао како је примирје трајало 3 месеца.

Нисам ја ништа измислио, зато имаш Милутиновићево сведочење које покушаваш да протумачиш како теби одговара. Његове речи су да, осим две српске дивизије (око 47 хиљада) код Једрена и поморског кора код Скадра (око 17 хиљада), српска војска одмарала. Односно, како год да се рачуна, око 70-75 одсто српске војске после Битољске битке почетком новембра 1912 до средине јуна 1913. године није учествовало у борбеним дејствима, а то се лако може проверити у изворима.
Скадар није био стратешка тврђава јер су главне турске трупе биле у Тракији, у Скадру је био гарнизон од 25.000 који се предао Црногорцима, пропуштен је с почастима и свим наоружањеми, потом кренуо за Тирану. Српски корпус напустио је Скадар крајем марта на лично инсистирање Николаја II.
Ипак, Бојовић и Поповић су свакако одговорни за убиство и протеривање десетина хиљада Албанаца. То чак и неки српски извори признају.
Такве славне битке вођене су за јадранску обалу, која није ни била уцртана на карту уговором између Бугарске и Србије.

Не један него двојица, види се ко то није читао, и то јесте написано поводом дискусије о обавезности српско-бугарског уговора са становишта тадашњег међународног права, што је мање битно, главно је да су тај уговор сматрали међународним документом.

Тај споразум јесте међународни јер су га потписале две државе, и ништа више није било потребно да би се он сматрао предметом званичне међународне коресподенције, и као такав се и прихвата, поготово што тада и нема ограничења везаних за међународну правну праксу, то што си ти застранио није мој проблем, питај неког ако мени не верујеш и не брукај се више, зато ниси у стању да ми одговориш који ти је то међународни уговор из тог периода који може да се сматра међународним и да објасниш због чега.Из твоје изјаве произилази да међународних уговора тада нема, а да Србија и Бугарска, мада су суверене независне државе, нису ни имале права на њих као и још пола Европе........О међународном праву само ти говориш и нико више, и не занимају ме твоје бесмислене реченице где пишеш само да би нешто написао.Нисмо говорили о Хашким конвенцијама него си Карнегијеву комисију назвао хуманитарна а навео сам ти како се она тачно називала, измишљотинама никад краја.Урадиле су то легитимно по законима својих земаља, који то други закон је потребан да би две земље потписале важећи уговор о савезу.

Опет долазимо до тога да своју перцепцију да је овај уговор међународни преносиш на аутора чланка, а он то нигде није написао.
Већ од прве реченице постаје јасно да аутор износи мишљење да се уговор може посматрати из две перспективе – политичке и правне. Ово је, понављам, чисто теоретисање, јер није постојао званични правно-административни оквир, било да се ради о организацији, правосудној институцији или кодексу на коме би се заснивао овај уговор.
Дакле, није битно колико има аутора, битно је да је сврха Новаковићевог оригиналног чланка да оправда кршење уговора од стране Србије. Толико контрадикторних теорија и претпоставки је овде уплетено, а образованом човеку који данас тo чита постаје јасно да аутор не мисли на правни оквир, већ на ову уобичајену праксу великих сила у последњих 50 година.
Другим речима, тада нису постојале званичне дефиниције које би дале правну тежину овом уговору како би се могао назвати међународним у правом смислу те речи. Штавише, анализа је спроведена када аутентични текст уговора није био познат јавности.
Додајући да реч „међународни“ у овом случају користиш не за оно за шта је намењена, већ како желиш – ова тема треба брзо завршити да се не више брукаш.

 

[Boris T]

Читаш ли ти написано о каквој врсти ратификације се радило тамо или не, то није оно што си ти замислио, верификација документа кроз скупштину као највишег органа власти код свих потписница како би документ био валидан, то није рађено тада, тога нема, већ провера државних комисија при свакој земљи да ли је у уговору све правилно наведено пре свега по питању граница, отуда се спомиње ратификација, то не значи исто што и данас, то је рађено после Берлинског конгреса, а и после Лондонског мира јер је и ту дошло до драстичне промене граница.Ти кредибилитет никада и ниси имао, служиш за подсмех на којој код теми да се појавиш.

Која бре врста, каква бре скупштина,тикване? Какве државне комисије, какве границе? Ратификација је термин који се односи на потврђивање међународног уговора, споразума или савезног устава.
Тврдио си да ратификација уопште није раћена у прошлости.
Онда како је изгласана ратификација америчког устава 1791. године? Постоји ли Конгрес у овом тренутку? Или тога нема? Или си пијан или си сенилан.
Ратификација нема везе са било каквим границама или твојом маштом.
Треба ти забранити писање на тему историје јер пишеш лажних ствари које подривају ниво овог форума који ионако није посебно висок.

 

[Boris T]

Ово ми није јасно:

Са једне стране тврдиш да српско-бугарски споразум није међународни уговор јер није обавезујући по међународном праву, док са друге стране тврдиш да то исто међународно право нема уопште правни оквир, па по ком то међународном праву српско-бугарски уговор није међународни документ ако међународног права и нема, схваташ ли ти какав салто мортале радиш.Да не помињем да не можеш да објасниш зашто су Србија и Бугарска потписали један међународно правно неважећи документ, и после се још обе позивале на њега.То ти је оно право које тада није било опште дефинисано па нема потребе да уговор о коме говоримо буде у складу са тако нечим да би био међународни документ.Нема међународног права усијана главо, како могу уговори да буду регулисани њим.Та дефиниција се користи од када је међународно право постало опште стварањем међународних организација пре тога је бесмислено причати о томе.
Него шта ствара правне односе међу државама тада, шта су то требале да ураде Србија и Бугарска код склапања споразума да би то било поштовано по твојим критеријумима, одговори већ једном?А ово ти је генијално, треба више од потписа, али ако је реч о међународном праву, а оно није било кодификовано, па зато и обавеза нема, нема ни гаранција, што ли су то потписивале уопште, чиста лудница у твом мозгићу.Да нису Срби и Бугари требали да кодификују међународно право прво јер га није било, па онда по томе потпишу уговор!!!

Што више бесниш ја сам све убеђенији да си неки тежак мученик.

Бугарско-српски споразум није међународни, не зато што не постоји међународно право, већ зато што се уговор као такав не може квалификовати ни по једном правном кодексу.
Недостаје ти логичка импликација – то се види у питањима која постављаш. До сада сам ти изнео субјективне разлоге (према мом образложеном ставу) зашто сматрам да се бугарско-српски уговор не може квалификовати као легитимни уговор који обавезује стране по међународном праву. Први и најважнији разлог је то што не постоји административно-правни оквир који одређује шта је уговор, а шта није, а друго, не постоји званична међународна организација која одређује субјекте међународног права. Свака умерено интелигентна особа би разумела на шта мислим.
Бугарско-српски уговор може бити међународни документ – у смислу документа потписаног између две државе, али не може бити „међународни уговор“ у смислу који овај појам носи још од времена трактате „Закон Нација“ из 18. века. Ово је потпуно јасно и то сам више пута поменуо.
Тим што су Србија и Бугарска потписале уговор, којим су преузеле обавезе за његову коначну примену у складу са одлуком руског цара, значи да су две земље једноставно потписале билатерални уговор о пријатељству и узајамној помоћи, који подлеже арбитражи Русије. Овде нема ни капи међународноправне обавезе.
Али ти не разумеш шта је то, јер не знаш да законска обавеза произилази из правног система којег су обе стране изразиле своју јасну намеру да се придржавају.
Чињеница да користиш терминологију без разумевања шта тo значи, само је један од твојих многих проблема.

 

[Casual Observer]

Чекај, како није постојало општеприхваћено међународно право, пошто си тврдио да су ове балканске земље потписале уговор по међународном праву 1912. године? Опет заборављаш шта си рекао. Европски поредак је управо производ ових међународних односа у 19. веку између великих сила, који су поставили темеље међународног права. Сви пси у дворишту су разумели, осим Лекизана.


Где се бре у уговору помиње јадранска обала? Не видим како бугарско признање неких српских измишљених права даје Србији право да окупира ове територије. Јеси ли ти опет пијан?
Велике силе су биле савезници Турака и током већег дела 19. века вршиле су директну контролу над њиховом спољном политиком.
Бугарску и Србију поредиш са великим силама из 19. века. Нешто није у реду са тобом. Какав Јадран, какви бакрачи!


Дакле, не видим где је овде офанзивни план? Осим неке могућности рата и мобилизације трупа – овде нема ничег другог. Рат се може објавити из више разлога, и то не само као офанзивна мера већ и као одговор на војна дејства. Ово сам већ рекао много пута.
Људима је одавно јасно да нису у праву, али мој циљ је да свака твоја манипулација и лаж буде разоткривена и брутално оповргнута.


А које су то неглавне операције? Убиство албанских и бугарских сељака у Албанији и Македонији? Па Милутиновић је војни официр и једва да је мислио да се борба против цивилног становништва сматра војном операцијом. Зато је управо рекао да су осим две дивизије око Једрена и дела српских трупа код Скадра, све остале одмарале од средине новембра до средине јуна. Не може бити јасније од тога.
За коју грешку да ти се извиним бре, ако си ти сам патолошки лажов? Ја не тврдим ништа, то говори Милутиновић, а ти опет покушаваш да протумачиш његове речи како ти одговара.
Тапире, ни сам не разумеш цитате које си поставио. Цитат који си навео каже да су 5. фебруара поново почеле борбе. Примирје је прекинуто 29. јануара.
Какво бре спорадичнo гранатирање непријатељских линија, када је дошло до напада 50.000 турске војске на галипољске положаје Бугара?!

Pogledajte prilog 1701238



Чињеница да је неки српски правни стручњак с почетка 20. века тај уговор испитивао у смислу међународног права само да би пронашао разлог зашто га Србија не би требало да поштује. Ово је сврха овог чланка, али га ниси прочитао до краја, као и многе друге документе које си поставио овде.
Нигде у то време није постојао начин или критеријум по коме би се овај споразум у правном смислу могао квалификовати као међународни уговор. Из тог разлога се касније, 1945. године, појавио нацрт Бечке конвенције по којој би требало судити о легитимности уговора између две или више држава. Ово је такође правило по коме УН региструју ове уговоре као међународне. Дакле, међународно право на почетку 20. века било је нешто што је де јуре било неодређено.
И овај уговор можеш сто пута назвати међународним, али то не мења чињеницу да никада није био, ни тада, ни сада.

Ma kako to da ti je međunarodno pravo sada toliko priraslo za srce, a na drugim temama opravdavaš i veličaš bugarsko odbijanje da uopšte komunicira sa srpskim Crvenim krstom tokom Prvog svetskog rata?

 

[Casual Observer]

Бугарско-српски споразум није међународни, не зато што не постоји међународно право, већ зато што се уговор као такав не може квалификовати ни по једном правном кодексу.
Недостаје ти логичка импликација – то се види у питањима која постављаш. До сада сам ти изнео субјективне разлоге (према мом образложеном ставу) зашто сматрам да се бугарско-српски уговор не може квалификовати као легитимни уговор који обавезује стране по међународном праву. Први и најважнији разлог је то што не постоји административно-правни оквир који одређује шта је уговор, а шта није, а друго, не постоји званична међународна организација која одређује субјекте међународног права. Свака умерено интелигентна особа би разумела на шта мислим.
Бугарско-српски уговор може бити међународни документ – у смислу документа потписаног између две државе, али не може бити „међународни уговор“ у смислу који овај појам носи још од времена трактате „Закон Нација“ из 18. века. Ово је потпуно јасно и то сам више пута поменуо.
Тим што су Србија и Бугарска потписале уговор, којим су преузеле обавезе за његову коначну примену у складу са одлуком руског цара, значи да су две земље једноставно потписале билатерални уговор о пријатељству и узајамној помоћи преко арбитраже Русије. Овде нема ни капи међународноправне обавезе.
Али ти не разумеш шта је то, јер не знаш да законска обавеза произилази из правног система којег су обе стране изразиле своју јасну намеру да се придржавају.
Чињеница да користиш терминологију без разумевања шта тo значи, само је један од твојих многих проблема.

Бугарско-српски споразум није међународни, не зато што не постоји међународно право, већ зато што се уговор као такав не може квалификовати ни по једном правном кодексу.

Ugovor između dve države “nije međunarodni”?

 

[Boris T]

Ugovor između dve države “nije međunarodni”?

Јесте.. "Међународни уговор" није улични термин који можеш дефинисати како год желиш.
Постоји прецизна дефиниција шта је међународни уговор. Проблем је што она није постојала 1912.
А ти си очигледно промашио последњих 15 страница. Пропусти ову тему људима попут мене који знају шта причају.

 

[Boris T]

.Примирје је завршено 3. фебруара по Скоку, односно 5. фебруара по неким другим ауторима:

https://medjunarodnapolitika.rs/wp-content/uploads/MO/2012/1148/MO-2012-1148-article-14.pdf
Зоран Јеротијевић - Уговори о миру којима су окончани балкански ратови.

А војне операције су настављене тек 16. фебруара покушајем Турака да деблокирају Једрене око кога се сада налазила и српска војска, дакле на то сам мислио када сам написао три месеца, децембар, јануар и пола фебруара.
И на крају оно најважније што си покушао да сакријеш овим бескорисним трактатима јесте да су тада све армије мировале и нико се није борио па ни Бугарска, док си ти само српској војсци приписивао неку неактивност, то ти је још једна манипулација, прочитан си одавно.

Прво сам написао 3. фебруар јер сам цитирао Скока, други аутор каже 5. феб. и то сам цитирао.То је крај примирја а не почетак борби,

Поставио сам Скока где каже да је 3. фебруара прекинуто примирје, док други кажу 5. феб:

Морам те поново упозорити да не измишљаш и шириш нетачне приче на историјску тему.
Нигде ниси написао када је примирије завршено јер цитати које си изнео говоре само о наставку непријатељстава. Штавише, цитат који си навео није од Скока.
Овај наставак непријатељстава био је планиран за 3. фебруар, с тим што је примирије нарушено 4 дана раније, односно 30. јануара, а прекид лондонских преговора најављен дан раније, 29. јануара.
Ово су подаци из бугарских војних архива који су цитирани у књизи Маркова, и пажљиво одабрани од мене да би такви неинтелигентни људи као што си ти схватили да се историографија не може силовати.


България в Балканския съюз срещу Османската Империя,
1912-1913 г. Г. Марков (Наука и изкуство, София, 1989), стр. 363, 364

Превод:

---

Сер Едвард је дозволио да се прекид примирја одложи „за још један дан“ да би се видело да ли ће слом преговора имати „повољан утицај на духове у Цариграду“. Данев је заузео супротан став: „Међутим, не очекујем ништа, па сам мишљења да војним властима треба дозволити да делују по сопственом нахођењу. Савезничка нота је уручена 16. јануара у 15 часова. Наглашавала је узалудно чекање од три недеље и државни удар у Цариграду, који је осујетио „сваку наду у постизање мировног споразума“ што је значило да су преговори прекинути.
Генерал Савов, иако је сматрао да влада треба да одлучи када ће прекинути примирје и да наложи када ће се обновити борбе, наредио је у име свих савезника да се примирје оконча 17. јануара у 19 часова, а да војна дејства поново почну 21. јануара у 19 часова. Махмуд Шевкет-паша је одмах обавештен о крају примирја. Веровало се да ће непријатељ отворити ватру пре истека рока од четири дана. Претпостављало се да би Турци могли да нападну са Галипољског полуострва да би деловали у крило и позадину комбинованих армија, што би олакшало турску офанзиву код Чаталџија или би покушали да деблокирају једренску тврђаву.

---

 

[Лекизан]

Опет цинизам и лаж, причаш о страним ауторима? Ти који ниси прочитао ниједну књигу на историјску тему, осим исполитизованих прича учесника на новосадском Јутјуб каналу.Наравно, извештај је извор, и то врло релевантан са доста сведочења из прве и друге руке.

Причам о ауторима генерално, и није ни чудо да ти ниједан није подобан јер не сматра то што и ти.И већ сам ти рекао да ти не знаш шта сматра европска историографија јер ништа од тога ниси читао, мишљење си креирао на основу твојих тумачења једне реченице из извора и наравно да долазиш до погрешних закључака.

Питање ратних злочина у балканским ратовима и њихова савремена интерпретација

Правни односи и обавезе се не утврђују само потписом уговорних страна.
По ком правном основу је потписан овај уговор? Шта је гаранција? Којој институцији је поверено решавање спорова по уговору?
Чињеница да су две земље биле независне 1912. ни на који начин и ни по ком правилу не чини овај уговор међународним у то време.
Међународно право се изражава управо у овим односима између држава и регулише их. Стога се о међународним односима као о правном поретку може говорити управо од почетка 19. века. И ово су први уговори које сам већ поменуо.

Него како, већ сам те питао једном и ниси ми одговорио, а ни нећеш, шта су до две земље требале да ураде тада да би им споразум био правно обавезан и међународни.Већ смо рекли да тада не постоји институција која тако нешто регулише као ни опште обавезујуће међународно право али ти настављаш да дивљаш са неким твојим квазинаучним теоријама.А само чињеница да српско-бугарски уговор не сматраш међународним актом је довољна да се види о каквом шарлатану се ради.Зато две земље могу да потпишу међународни уговор и то не зависи од тадашњег међународног права.

Где бре Бугарска даје било какву територију Србији? Из које одредбе ово произилази? Ко је власник територије и ко даје гаранције за те територије, како и на који начин?Ни Бугарска ни Русија нису дале никакве гаранције Србији, а то су потврдили и руски министар и Гешов. Пашић такође никада није оптужио Бугарску за неиспуњене "обавезе" према Јадрану.Нажалост, немаш капацитет за обраду аутентичних извора.

Управо сам ти цитирао где у уговору то пише, е сад ако не знаш шта је западно а шта је источно од нечег узми компас или питај неког није срамота не знати.И на ово сам ти одговорио више пута, како у уговору деле територију Турске свакако да та територија припада у том тренутку Турској.Међусобно гарантују једна другој такве територијалне добитке а то и Русија потврђује прихватањем уговора.Нису то потврдили него си ти недоказан.Србија јесте везала ту територију за бугарске гаранције јер када је тражила корекцију уговора управо се позива на то да ту територију није добила по уговору, и да сада Бугарска због тога треба да направи корекцију на другој страни.Доказао сам ти до сада да ти ниједан извор ниси био у стању да протумачиш.

Општи рат против Турске је предвиђен у члану 4, без навођења разлога. Свако ко има мало мозга сматрао би ову војну конвенцију одбрамбеном. На тај начин је војни савез био квалификован у то време па и сада.
Твој цитат јасно каже да је сукоб обновљен 5. фебруара. Да ли треба да ти објашњавам да је до обнављања непријатељства дошло почетком фебруара, а да су 29. јануара Младотурци прекинули примирја ?
И какве то везе има са твојом претераном изјавом да је 57 дана отприлике 3 месеца? Да нисам овде навео тачне дане примирја, ти би на овом форуму и даље објашњавао како је примирје трајало 3 месеца.
Нисам ја ништа измислио, зато имаш Милутиновићево сведочење које покушаваш да протумачиш како теби одговара. Његове речи су да, осим две српске дивизије (око 47 хиљада) код Једрена и поморског кора код Скадра (око 17 хиљада), српска војска одмарала. Ипак, Бојовић и Поповић су свакако одговорни за убиство и протеривање десетина хиљада Албанаца. То чак и неки српски извори признају.Такве славне битке вођене су за јадранску обалу, која није ни била уцртана на карту уговором између Бугарске и Србије.

Јесте, рат против Турске који ће саме савезнице објавити Турској овим споразумом предвиђен је војном конвенцијом чланом 4, што чини војну конвенцију офанзивном према Турској, разлози за рат су небитни и то тада и нису могли да знају.
Зависи на ког аутора мислиш али свакако су сукоби обновљени у фебруару, све по новом календару.Већ сам ти објаснио шта је то значило, да се примирје развукло у три месеца, од 3. децембра, када нико па ни Бугари нису ратовали, с тим што си ти за Србе то развукао на крај октобра исте године што није тачно.Поента свега је да си покушао да покажеш како се Срби нису ни борили за разлику од Бугара па ревизију уговора нису ни требали да добију.Сем митоманисања ниси ти навео ништа.
Аха осим те српске армије под Једреном, и оних трупа под Скадром друге српске трупе нису ратовале, а такође осим оних бугарских трупа под Једреном и Чаталџи друге бугарске трупе нису ратовале, цврц, шта би ти хтео да Срби пошаљу Бугарима још две армије да би имале шта да раде.Срби су своје ратне циљеве остварили још у првом делу рата, ово остало је био чист бонус, није да није било од користи јер је требало Турску приморати на мир али све остало је непотребно.Можда нису славне битке али требало је прећи планине, спустити се у приморје и ући у Драч и Медову поред албанског башибозука.

Наши ратови за ослобођење и уједињење - Књига3.
Једини злочинци у том рату су Бугари и то ти сам признајеш.

Опет долазимо до тога да своју перцепцију да је овај уговор међународни преносиш на аутора чланка, а он то нигде није написао.
Већ од прве реченице постаје јасно да аутор износи мишљење да се уговор може посматрати из две перспективе – политичке и правне. Ово је, понављам, чисто теоретисање, јер није постојао званични правно-административни оквир, било да се ради о организацији, правосудној институцији или кодексу на коме би се заснивао овај уговор.Дакле, није битно колико има аутора, битно је да је сврха Новаковићевог оригиналног чланка да оправда кршење уговора од стране Србије.

Како није написао имаш ли ти очи:

Јасно је да они тај споразум сматрају међународним документом потпуно у складу са тадашњим међународним обичајима, а то што наводе разлоге за његово поштовање такође по тадашњим правним мерилима је сасвим друго питање.

Која бре врста, каква бре скупштина,тикване? Какве државне комисије, какве границе? Ратификација је термин који се односи на потврђивање међународног уговора, споразума или савезног устава.Тврдио си да ратификација уопште није раћена у прошлости.

Можеш само да пениш јер си невиђени шарлатан.Лепо сам ти написао да та ратификација која је вршена у државама поводом потписивања Берлинског конгреса није ратификација на коју ти мислиш, и која се обавља данас у скупштинама како прописују закони држава, са ког дрвета си пао, то тако није рађено после Берлинског конгреса јел ти јасно, појам је исти али значење није.То није ни рађено у случају балканског савеза јер устави држава чланица то нису тако ни дефинисали, зато су потписи владара и премијера на тим уговорима валидни.

Бугарско-српски споразум није међународни, не зато што не постоји међународно право, већ зато што се уговор као такав не може квалификовати ни по једном правном кодексу.Први и најважнији разлог је то што не постоји административно-правни оквир који одређује шта је уговор, а шта није, а друго, не постоји званична међународна организација која одређује субјекте међународног права. Свака умерено интелигентна особа би разумела на шта мислим.

Јел ти читаш шта пишеш уопште...... Написао си да споразум не може да буде међународни не због тога што не постоји међународно право него зато што не постоји квалификован правни кодекс тада, другим речима не постоји то међународно право.....Такође си навео да тада не постоји међународна организација која одређује међународно право па зато ово није међународни уговор, што значи да ти сматраш да међународних уговора тада и нема, и Србија и Бугарска шта год радиле нису могле да потпишу међународни уговор...Свака особа која зна да чита би рекла да си луд.

Бугарско-српски уговор може бити међународни документ – у смислу документа потписаног између две државе...

Браво геније, браво мајсторе, толико небулоза да би се дошло до простог закључка.....фала Богу и Брегалници.

Нигде ниси написао када је примирије завршено јер цитати које си изнео говоре само о наставку непријатељстава. Штавише, цитат који си навео није од Скока.
Овај наставак непријатељстава био је планиран за 3. фебруар, с тим што је примирије нарушено 4 дана раније, односно 30. јануара, а прекид лондонских преговора најављен дан раније, 29. јануара.Ово су подаци из бугарских војних архива који су цитирани у књизи Маркова, и пажљиво одабрани од мене да би такви неинтелигентни људи као што си ти схватили да се историографија не може силовати.

---

Па крај примирја и значи почетак непријатељстава замлато, што не значи да су чим је примирје прекинуто кренули у напад, постављао сам ти какви су временски услови владали тада.

Наши ратови за ослобођење и уједињење - Књига3.
Овде су у књизи Милутина Лазаревића наведени датуми по старом календару.
Штета што си за ту књигу сазнао пошто си се избламирао.
"Веднага след денонсирането на примирието генерал Савов издаде на 17 януари директива № 20, с която заповяда военните действия да се подновят точно в 19 ч. на 21 януари, допускайки обаче противникът да не дочака този срок."
"Одмах након отказивања примирја, генерал Савов је 17. јануара издао Директиву број 20, којом је наређено да се непријатељства наставе тачно у 19 часова. 21. јануара, уз претпоставку, међутим, да противник не сачека овај рок."
Никад од тебе ништа бити неће.

 

[Boris T]

Причам о ауторима генерално, и није ни чудо да ти ниједан није подобан јер не сматра то што и ти.И већ сам ти рекао да ти не знаш шта сматра европска историографија јер ништа од тога ниси читао, мишљење си креирао на основу твојих тумачења једне реченице из извора и наравно да долазиш до погрешних закључака.
Pogledajte prilog 1706924
Питање ратних злочина у балканским ратовима и њихова савремена интерпретација

Злочини Аустроугарске у Првом светском рату немају никакве везе са овим о чему разговарамо и сасвим су друга тема.
Арчибалд Рајс није баш најбољи пример непристрасног размишљања, јер је познат по својим извештајима и писању у корист Београда, за који је званично радио. Арчибалд није изнео ниједан фотографски доказ бугарских злочина, иако је и сам био један од првих криминолога.
Твоји контрааргументи су апсолутно у складу са српском пропагандом која је позната још од балканских ратова и која је у историографији одавно разоткривена. Аустроугарска се у Србији често представља као "Царство зла", заборављајући да је Аустрија прва пружила руку Србији у борби против Турака.

Него како, већ сам те питао једном и ниси ми одговорио, а ни нећеш, шта су до две земље требале да ураде тада да би им споразум био правно обавезан и међународни.Већ смо рекли да тада не постоји институција која тако нешто регулише као ни опште обавезујуће међународно право али ти настављаш да дивљаш са неким твојим квазинаучним теоријама.А само чињеница да српско-бугарски уговор не сматраш међународним актом је довољна да се види о каквом шарлатану се ради.Зато две земље могу да потпишу међународни уговор и то не зависи од тадашњег међународног права.

Па како да не зависи од међународног права када међународни уговор значи уговор закључен у складу са међународним правом, а ово је дефиниција која датира још од де Вателовог фундаменталног дела „Закон нација“?
Онда, према твом мишљењу , као што сам већ рекао, реч "међународни" у контексту међудржавних односа значи све друго осим везе са међународним правом.
Изгледа да не схваташ да међународно право у првој деценији 20. века није било широко примењиво и да је било ограничено на заједницу европских држава које су имале статус геополитичких хегемона.

Управо сам ти цитирао где у уговору то пише, е сад ако не знаш шта је западно а шта је источно од нечег узми компас или питај неког није срамота не знати.И на ово сам ти одговорио више пута, како у уговору деле територију Турске свакако да та територија припада у том тренутку Турској.Међусобно гарантују једна другој такве територијалне добитке а то и Русија потврђује прихватањем уговора.Нису то потврдили него си ти недоказан.Србија јесте везала ту територију за бугарске гаранције јер када је тражила корекцију уговора управо се позива на то да ту територију није добила по уговору, и да сада Бугарска због тога треба да направи корекцију на другој страни.Доказао сам ти до сада да ти ниједан извор ниси био у стању да протумачиш.

Гаранција територијалних добитака и гаранција поделе су две различите ствари, али твој капацитет није довољан да разумеш ове ствари. Србија нигде званично није везала јадранску обалу са бугарским гаранцијама, а то је јасно из Пашићеве ноте, као и из става Бугарске и Русије, а ти настављаш да измишљаш нове чланове уговора. Пуко си.
Ако је неко могао и морао да објасни себе јасно и потпуно и није то урадио, то је горе за њега: не може му се дозволити да уводи накнадне услове које није изразио. Ово је превод максима римског права: "Pactionem obscuram iis nocere in quorum fuit potestate legem apertius conscribere" .
Важност овог правила је очигледнa, а такође и његова неопходност.
Неће бити сигурности у конвенцијама, нити стабилности у међусобним односима, ако се оне могу поништити накнадним ограничењима, која су првобитно требало да буду наведена у акту, као намера уговорних страна, али из неког разлога нису наведени.

Јесте, рат против Турске који ће саме савезнице објавити Турској овим споразумом предвиђен је војном конвенцијом чланом 4, што чини војну конвенцију офанзивном према Турској, разлози за рат су небитни и то тада и нису могли да знају.
Зависи на ког аутора мислиш али свакако су сукоби обновљени у фебруару, све по новом календару.Већ сам ти објаснио шта је то значило, да се примирје развукло у три месеца, од 3. децембра, када нико па ни Бугари нису ратовали, с тим што си ти за Србе то развукао на крај октобра исте године што није тачно.Поента свега је да си покушао да покажеш како се Срби нису ни борили за разлику од Бугара па ревизију уговора нису ни требали да добију.Сем митоманисања ниси ти навео ништа.

Дакле чланови 2 и 3 конвенције говоре о турском нападу на балканске земље, а члан 4 о објави рата Турској, а ти кажеш да ова 3 члана нису повезана? Дакле, по твом мишљењу, објава рата Турској значи да је уговор офанзивни? Овде није занимљиво да ли пијеш ракију сваки дан, већ колико ракије, пре него што извучеш такве закључке?
Ништа се нигде није развукло. Преговори у Лондону су очигледно прекинути 29. јануара, а примирје је дан касније прекинуо Савов у име свих савезника. Обнова борби планирана је за 4 дана по окончању примирја. Крај приче. Зашто мораш да измишљаш?
Нисам покушао ништа да докажем. Ово је црно на бело написао Милутиновић. Чињеница је да је Србија заправо трећа сила после Бугарске и Грчке по значају и обиму војних операција.
Правда је тријумфовала у 21. веку. Оно што је Србија заграбила после ратова више нема, а Бугарска и Грчка су задржале свој део плена.

Аха осим те српске армије под Једреном, и оних трупа под Скадром друге српске трупе нису ратовале, а такође осим оних бугарских трупа под Једреном и Чаталџи друге бугарске трупе нису ратовале, цврц, шта би ти хтео да Срби пошаљу Бугарима још две армије да би имале шта да раде.Срби су своје ратне циљеве остварили још у првом делу рата, ово остало је био чист бонус, није да није било од користи јер је требало Турску приморати на мир али све остало је непотребно.Можда нису славне битке али требало је прећи планине, спустити се у приморје и ући у Драч и Медову поред албанског башибозука.
Pogledajte prilog 1707194
Наши ратови за ослобођење и уједињење - Књига3.
Једини злочинци у том рату су Бугари и то ти сам признајеш.

Како није написао имаш ли ти очи:
Pogledajte prilog 1707175
Јасно је да они тај споразум сматрају међународним документом потпуно у складу са тадашњим међународним обичајима, а то што наводе разлоге за његово поштовање такође по тадашњим правним мерилима је сасвим друго питање.

Из које изјаве је јасно? Како могу нешто да сматрају међународним уговором када ни сам документ нису видели?
Изгледа да не схваташ да је ова анализа била нешто што је требало да оправда Србију за непоштовање уговора, наводећи неколико преседана у историји међународног права који једној од страна дају право да одустане од обавеза по уговору.
Ништа у овом документу не представља никакав доказ да је уговор потписан у складу са међународним правом, већ само одражава ауторово виђење.

Можеш само да пениш јер си невиђени шарлатан.Лепо сам ти написао да та ратификација која је вршена у државама поводом потписивања Берлинског конгреса није ратификација на коју ти мислиш, и која се обавља данас у скупштинама како прописују закони држава, са ког дрвета си пао, то тако није рађено после Берлинског конгреса јел ти јасно, појам је исти али значење није.То није ни рађено у случају балканског савеза јер устави држава чланица то нису тако ни дефинисали, зато су потписи владара и премијера на тим уговорима валидни.

Где у Берлинском уговору пише о каквој се ратификацији ради? И какве то везе има са твојом тврдњом да у прошлости није било ратификације? Ратификација се врши да би се потврдило да је уговор обавезујући за стране које су га потписале и да од тог тренутка уговор званично ступа на снагу.
Није битно како се ратификација спроводи. Овај процес је индивидуалан за сваку земљу. Зато сам ти навео пример САД, где је Сенат гласао за ратификацију у 18. веку.
Ти немаш чак ни интелигенцију да лажеш и манипулишеш.
Ухваћен си у незнању и у тешкој интелектуалној неспособности - теби је то нормално,
пa настављаш да се понашаш као да се ништа није догодило.

Јел ти читаш шта пишеш уопште...... Написао си да споразум не може да буде међународни не због тога што не постоји међународно право него зато што не постоји квалификован правни кодекс тада, другим речима не постоји то међународно право.....Такође си навео да тада не постоји међународна организација која одређује међународно право па зато ово није међународни уговор, што значи да ти сматраш да међународних уговора тада и нема, и Србија и Бугарска шта год радиле нису могле да потпишу међународни уговор...Свака особа која зна да чита би рекла да си луд.

Браво геније, браво мајсторе, толико небулоза да би се дошло до простог закључка.....фала Богу и Брегалници.

То се, наравно, дешава када човек нема логичко размишљање и има IQ испод 65.
До сада сам бар пет пута рекао и доказао да у то време не постоји законска регулатива међународних уговора. Међутим, то не значи да међународно право није постојало – постојало је у виду праксе између водећих западноевропских држава, које су у 19. веку низом конвенција и конгреса успоставиле нови европски поредак. Свака просечно интелигентна особа би ово разумела.
"Међународни документ" у контексту нашег спора ништа не значи. Документ и легитимни међународни уговор су две веома различите ствари и о томе сам већ писао. Твоја прва изјава је била да је бугарско-cрпски уговор међународни уговор.
Такву елементарну логику је тешко видети чак и на школским форумима. Покушаваш да извучеш закључак на тему као да нисам написао 20 страница пре тога, које у потпуности показују да не знаш о чему причаш.
Занимљиво је да никада ниси успеo да покажеш бар један доказ јер ни сам не разумеш шта значи доказ, а шта аргумент и како ове две ствари треба спојити у један закључак.

Па крај примирја и значи почетак непријатељстава замлато, што не значи да су чим је примирје прекинуто кренули у напад, постављао сам ти какви су временски услови владали тада.
Pogledajte prilog 1707190

Тикване, није исто и већ сам вам рекао зашто - примирје је прекинуо 30. јануара Савов, након што је постало јасно да се Турци спремају да наставе борбе за Тракију, а непријатељства су почелa 3. фебруара турским противударом на Чаталџу. Овај податак се налази у Марковој књизи са навођењем тачног aрхивског броја.

Наши ратови за ослобођење и уједињење - Књига3.

Овде су у књизи Милутина Лазаревића наведени датуми по старом календару.
Штета што си за ту књигу сазнао пошто си се избламирао.
"Веднага след денонсирането на примирието генерал Савов издаде на 17 януари директива № 20, с която заповяда военните действия да се подновят точно в 19 ч. на 21 януари, допускайки обаче противникът да не дочака този срок."
"Одмах након отказивања примирја, генерал Савов је 17. јануара издао Директиву број 20, којом је наређено да се непријатељства наставе тачно у 19 часова. 21. јануара, уз претпоставку, међутим, да противник не сачека овај рок."
Никад од тебе ништа бити неће.

Имаш ли ти 2 грама мозга?
Шта сам ја цитирао из Маркове књиге?
Дакле, цитирате ми исте датуме из Лазаревића и кажете ми да се бламирам када си малопре тврдио да су прекид примирја и почетак непријатељстава иста ствар? Дакле, сам сте тврдио да је примирје трајало 3 месеца и сада покушаваш да докажеш да ја грешим стварима које заправо подржавају моју тезу, а не твоју. Рекао сам ти, ти си самоубица.